Srpska

£еванРеЪе о милостивом —амарЉанину


Ћука 10, 25-37. «ач. 53.

††††

√оспод »сус ’ристос дошао Ље да промени мере и судове Ъудске.

Куди су мерили природу саму собом. » мера Ље била погрешна.

Куди су мерили душу телом. » величина душе спустила се у милиметре.

Куди су мерили Ѕога човеком. » Ѕог Ље изгледао зависан од човека.

Куди су мерили врлину брзином успеха. » врлина Ље постала и Љевтина и тиранска.

Куди су се хвалили своЉим напретком мереЮи себе са животиЬама, коЉе увек тапкаЉу по истом путу и на истом месту. ќву хвалидбу небо Ље презрело, а животиЬе Ље нису ни приметиле.

ѕа су Ъуди Љош мерили сродство и блискост човека према човеку или по крви, или по мислима, или по раздаЪини домова и села у коЉима су живели на земЪи, или по говорима, или по стотине других ознака. Ќо све ове мере сродства и блискости нису могле Ъуде ни сродити ни зближити.

—ве су мере Ъудске биле погрешне и сви судови лажни. » ’ристос Ље дошао да спасе Ъуде од незнаЬа и лажи, и да промени мерила и судове Ъудске. » променио их Ље. ќни, коЉи су усвоЉили Мегове мере и судове, спасли су се истином и правдом; а они, коЉи су остали при старим мерама и судовима, и до овога дана тумараЉу по мраку и тргуЉу са плеснивим заблудама.

Ќе мери се природа сама собом, Љер Ље она дата на послугу човеку, те ЉоЉ Ље човек мера.

Ќе мери се душа телом, Љер Ље тело дато души на послугу. «ато Ље душа мера тела. Ќе мери се Ѕог човеком, као што се лончар не мери лонцем. Ќе мере за Ѕога, Љер Ѕог Ље мера свему и —удиЉа свима.

Ќе мери се врлина брзим успехом. £ер точак коЉи се брзо дигне из блата, брзо се опет окрене у блато. Ќего се врлина мери законом ЅожЉим.

Ќе мери се човечЉи напредак животиЬским ненапретком, него скраЮеЬем раздаЪине измеРу човека од Ѕога.

ј права мера сродства, коЉа Ъуде - Ъуде и народе - истински сроРава и зближава ниЉе толико крв колико милосрРе. Ѕеда Љедног човека и милосрРе другог сраРа и зближава два човека више него крв роРене браЮе. £ер свака крвна веза Љесте привремена, и има неког значаЉа само у овом временом животу служеЮи као слика траЉне и вечне везе сродства духовнога. ј духовни близанци, коЉи се роде при сусрету беде и милосрРа, остаЉу само браЮа за вечност.  рвноЉ браЮи, роРеноЉ по крви, Ѕог Ље само —творитеЪ; а духовноЉ браЮи, роРеноЉ од милосрРа, Ѕог Ље ќтац.

ќву нову меру сродства и блискости меРу Ъудима предлаже √оспод »сус човечанству ЉеванРелском причом о милостивом —амарЉанину - предлаже, велимо, а не намеЮе, Љер спасеЬе ниЉе наметаЬе, него милостиво предлагаЬе од стране √оспода и добровоЪно усваЉаЬе од стране човека. - Ѕлаго оном ко добровоЪно усвоЉи ову нову меру, Љер Юе имати много браЮе и сродника у бесмртном царству ’ристовом! ј прича гласи овако:

” време оно, гле, законик неки приступи к »сусу и кушаЉуЮи га рече: шта Юу чинити да наследим живот вечни? ”пропашЮуЉуЮи своЉ живот кушаЬем он тражи тобож да наследи живот вечни! ”ствари оваЉ кушач ниЉе ни мислио на своЉ живот него на ’ристов; то Љест, Ьему ниЉе стало било до тога како своЉ живот да сачува него како ’ристов да угрози. ќн Ље желео да наРе кривицу код ’риста, смртоносну кривицу против закона ћоЉсеЉева, да би √а могао оптужити, те тако Мега погубити а себе, као вешта законика и адвоката, прославити меРу себи сличнима. Ќо зашто он пита о животу вечном, кад Ље мало шта о том могао дознати из дотадашЬег закона? ЌиЉе ли ово Љедина награда што закон обеЮава онима коЉи га испуЬаваЉу: да дуго поживиш на земЪи (II ћоЉс. 20, 12; ≈ф. 6, 2-3)? »стина, пророци говоре о вечноме царству ћесиЉе, а особито пророк ƒанило говори о вечном царству светитеЪа, но £евреЉи у време ’ристово схватали су вечност само као дуговременост на земЪи. ќтуда Ље наЉвероватниЉе, да Ље оваЉ законик морао или сам лично чути или преко другог сазнати, да √оспод »сус ЉавЪа вечни живот и то различит од ЉевреЉског поимаЬа вечности. Ќенависник Ѕога и рода човечЉег, коЉи Ље без успеха лично кушао √оспода у пустиЬи, продужуЉе сада да √а куша кроз собом заслепЪене Ъуде. £ер да Раво ниЉе био заслепио законике, не би ли наЉприродниЉе било, да ови као тумачи и познаваоци закона и пророка први распознаду ’риста √оспода, и први ћу се поклоне, и поРу пред Мим као Мегови весници, да обЉавЪуЉу народу благовест о дошавшем ÷ару и ћесиЉи?

ј он (»сус) му рече: шта Ље написано у закону?  ако читаш? ј он одговараЉуЮи рече: Куби √оспода Ѕога свога свим срцем своЉим, и свом душом своЉом, и свом снагом своЉом, и свом мисли своЉом, и ближЬега свога као самога себе. √оспод зна шта Ље у срцу законика; па проничуЮи Ьегову злобу неЮе да му одговори на питаЬе него га ќн слишава закон - шта Ље написано у закону? како читаш? “о су два питаЬа; прво: знаш ли шта Ље у погледу тога написано? и друго: како ти то написано читаш и разумеш?  ако Ље написано, то су могли знати сви законици; но како треба духом разумети то што Ље написано, нико од Ьих у то време ниЉе знао. » не само у то време него Љош изодавна. £ош ћоЉсеЉ пред смрт своЉу укорава £евреЉе због слепоЮе духовне говореЮи: али вам не даде √оспод срца да разумете, ни очиЉу да видите, ни ушиЉу да чуЉете до овога дана (V ћоЉс. 29, 4). „удновато изгледа одкуд оваЉ законик ЉевреЉски да истакне баш ове две заповести ЅожЉе као наЉспасоносниЉе, чудновато из два разлога: прво што те две заповести у ћоЉсеЉевом закону нису истакнуте на прво место са осталим главним заповестима; шта више, нису ставЪене ни Љедна поред друге овако како их законик наводи, него чак Љедна од Ьих Ље написана у ЉедноЉ кЬизи ћоЉсеЉевоЉ, а друга у другоЉ (III ћоЉс. 19, 18; V ћоЉс. 6, 5); и друго, чудновато Ље то и зато што су £евреЉи колико толико старали се да испуне друге заповести ЅожЉе, али заповести о Ъубави никад. ќни се никад нису могли уздиЮи до Ъубави к Ѕогу но само до страха од Ѕога. Ўто Ље законик ипак сабрао ове две заповести Љедну уз другу и Ьих истакао као наЉспасоносниЉе, то се може обЉаснити само тиме, што Ље он морао дознати, да √оспод »сус ове заповести о Ъубави ставЪа на врх лествица свих заповести и свих добродетеЪи.

Ўта, дакле, одговори √оспод законику? –ече му пак: то чини и биЮеш жив. ¬идите како √оспод не захтева од слабих да понесу наЉвеЮи терет, него поступно према ЬиховоЉ моЮи? ѕознаваЉуЮи тврдо и необрезано срце закониково ќн му не говори: веруЉ у мене као —ина ЅожЉега, и иди продаЉ све што имаш и раздаЉ сиромасима, и узми крст своЉ, па хаЉде за ћном, не обзируЮи се назад! Ќе; него му препоручуЉе само да испуни оно што Ље сам сазнао и изрекао као главно у закону. ƒоста Ље за Ьега и то. £ер ако буде у истини Ъубио Ѕога и ближЬега, Ьему Юе се кроз ту Ъубав брзо открити и истина о ’ристу √осподу.  ад Ље богати младиЮ, другом приликом, поставио √осподу овако исто питаЬе, само без кушаЬа: шта да чиним и наследим живот вечни? √оспод му ниЉе ни споменуо позитивне заповести о Ъубави него више негативне заповести: не преЪуби, не уби, не укради, не сведочи лажно, поштуЉ оца и матер. “ек кад Ље младиЮ рекао да Ље испунио ове заповести, √оспод му задаЉе тежи задатак: продаЉ све што имаш и раздаЉ сиромасима(Ћк. 18, 18). Ќаучите се из овога превеликоЉ мудрости √оспода као божанског ”читеЪа. ќн нареРуЉе свакоме да испуни ону заповест ЅожЉу коЉу зна; па кад Ьу испуни и сазна другу, нареРуЉе му да испуни и ту другу, па онда и треЮу, и четврту, и тако даЪе. ќн не наваЪуЉе тешка бремена на слаба леРа, него према Љачини леРа и бреме. “о Ље исто време и страшни укор свима онима измеРу нас, коЉи желе све више и више да познаЉу воЪу ЅожЉу, а меРутим не стараЉу се да испуне оно, што су веЮ познали. Ќико се неЮе спасти самим познаЬем воЪе ЅожЉе него испуЬеЬем. Ќапротив, они коЉи буду много познали а мало испунили биЮе страшниЉе осуРени, него они коЉи буду знали и мало испунили. «ато √оспод и рече законику: то чини и биЮеш жив. “о Љест: видим да познаЉеш те велике заповести о Ъубави, но видим у исто време да их не испуЬаваш; зато не вреди ништа да те Љош учим све док то научено не испуниш. ”кор од ових речи —паситеЪевих морао Ље законик осетити, кад покуша да се правда: а он хтеде да се оправда, па рече »сусу: а ко Ље ближЬи моЉ? ќво питаЬе показуЉе Ьегово жалосно оправдаЬе, наиме: он не зна Љош ко Ље ближЬи Ьегов; из чега Ље Љасно да ниЉе ни испунио заповест о Ъубави према ближЬем. » тако, место да ухвати ’риста у речи, он се сам налази ухваЮен, и принуРен, да се правда. —премаЉуЮи замку √осподу, он се сам заплео у Ьу. “ако су £евреЉи увек пролазили кад го су кушали ’риста.  ушаЉуЮи √оспода они су √а тиме све више прославЪали а себе упропашЮивали, и одлазили од Мега посрамЪени као и онаЉ отац лажи - —атана у пустиЬи. „име Ље оваЉ законик прославио ’риста кушаЉуЮи √а? “име што ћу Ље дао повода да исприча причу о милостивом —амарЉанину и искаже божанствено учеЬе о томе, ко Ље наш ближЬи, спасоносно учеЬе за сва покоЪеЬа Ъудска до краЉа времена.  о Ље ближЬи моЉ?

ј »сус одговараЉуЮи рече: човек неки силажаше из £ерусалима у £ерихон, па га ухватише разбоЉници, коЉи га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га полумртва. ј случаЉно силажаше тим путем свештеник неки, и видевши га мимоиРе. ј тако и Ћевит кад Ље био на оном месту, приступи и видевши га мимоиРе.  о Ље таЉ човек коЉи силажаше из £ерусалима у £ерихон? “о Ље јдам и сав род Ъудски што Ље произашао од јдама. £ерусалим означава небеско обиталиште првостепеног човека у раЉскоЉ моЮи и красоти, у близини Ѕога и светих ангела ЅожЉих; £ерихон - земну долину плача и смрти. –азбоЉници су зли дуси, безброЉне слуге —атане, коЉи Ље и навео јдама на грех непослушности према Ѕогу.  ао наЉвеЮи пакосници рода Ъудског зли дуси нападаЉу на Ъуде, свлаче са Ьихове душе божанску одежду страха, вере и благочешЮа; раЬаваЉу душу гресима и пороцима, и онда се привремено удаЪуЉу, док душа краЉ друма живота у очаЉаЬу лежи не могуЮи да крене ни напред ни назад. —вештеник и Ћевит означаваЉу —тари завет, и то: свештеник означава ћоЉсеЉев закон а Ћевит пророке. »збиЉеном и раЬавом човечанству Ѕог Ље послао два лекара са извесним лековима, Љедно Ље био закон а друго пророци. Ќо ни Љедан ни други лекар нису се усудили лечити главне и наЉдубЪе ране болесника, нанете му самим Раволима, него су се зауставЪали само пред маЬим мукама, нанетим човеку од човека. «ато се и каже, да и Љедан и други видевши овога тешко раЬеног болесника мимоиРоше. ћоЉсеЉев закон само Ље видео човечанство као тешког болесника, но видевши мимоиРе. ѕророци су не само видели него су и приступили болеснику, па тек онда мимоишли. ѕетокЬижЉе ћоЉсеЉево Ље описало болест човечанства и утврдило Ље, да тоЉ болести на земЪи нема лека, него да Ље прави лек у Ѕога на небесима. ѕророци су пришли ближе полуживоЉ и издишуЮоЉ души човечанства, такоРе утврдили Љош погоршану болест и утешили болесника рекавши му: ми немамо лека, но ево, иде за нама ћесиЉа, небески Ћекар. » они су мимоишли. “ада Ље наишао и прави Ћекар.

ј —амарЉанин некакав ходеЮи доРе код Ьега, и видевши га сажали се. » приступивши зави му ране, и зали уЪем и вином, и посади га на свога скота и доведе у гостионицу, и потруди се око Ьега. » сутрадан полазеЮи извади два сребрника те даде крчмару, и рече му: подвори га, и што више потрошиш Ља Юу ти платити кад се вратим.  о Ље оваЉ —амарЉанин? “о Ље сам √оспод »сус ’ристос. «ашто —ебе назива √оспод —амарЉанином? «ато што су £евреЉи £ерусалимски презирали —амарЉане као нечисте идолопоклонике. » нису се мешали нити су општили Љедни с другима. «ато Ље и рекла жена —амарЉанка √осподу на бунару £аковЪевом: како ти, £евреЉин будуЮи, можеш искати од мене жене —амарЉанке да пиЉеш (£ов. 4, 9)? “ако су, дакле, —амарЉани сматрали ’риста £евреЉином, док су √а пак £евреЉи називали —амарЉанином: “и си —амарЉанин, и Раво Ље у теби (£ов. 8, 48)! √овореЮи ову причу ЉевреЉском законику √оспод сам —ебе представЪа под видом —амарЉанина, из бескраЉне смирености, да би тако и нас научио, да и под наЉпрезрениЉим именом и зваЬем ми можемо учинити велико добро, и понекад чак веЮе него Ъуди са великим и славним именом и зваЬем. £ош назива √оспод —ебе —амарЉанином из Ъубави према грешницима. —амарЉанин Ље значило исто што и грешник. » кад су √а £евреЉи назвали —амарЉанином √оспод се ниЉе бранио од тога. ќн Ље улазио под кров грешника, и са овима Љео и пио; па чак се и изЉаснио отворено, да Ље због грешника и дошао у оваЉ свет - због грешника а не због праведника. Ќо зар Ље могло бити и £едног Љединог праведника у Меговом присуству? Ќису ли сви Ъуди били поклопЪени грехом као тамним облаком? » нису ли душе свиЉу биле изубиЉане и нагрРене од злих духова? £ош назива √оспод —ебе —амарЉанином, да нас тиме поучи, да не очекуЉемо ЅожЉу силу да се покаже само кроз велике и славне овога света, него да с поштоваЬем и пажЬом ослушнемо шта мисле и говоре Ъуди мали и презрени од овога света. £ер Ѕог се често служи трском да разбиЉе гвоздене зидове, и рибарима да посрами цареве, и оним што Ље наЉниже да посрами оно што Ље наЉважниЉе у очима Ъуди.  ао што и говори апостол ѕавле: што Ље лудо пред светом оно избра Ѕог да посрами премудре; и што Ље слабо пред светом оно избра Ѕог да посрами Љако (I  ор. 1, 27). Ќазвавши —ебе —амарЉанином √оспод тиме даЉе знати, да узалуд свет чека спасеЬе од моЮне римске царевине и од Юесара “ивериЉа, - спасеЬе свету Ѕог Ље устроЉио у наЉпрезрениЉем народу у римскоЉ царевини, у ЉевреЉском, и меРу наЉпрезрениЉим од £евреЉа, галилеЉским рибарима, коЉи су презрени били од надутих кЬижевника као идолопоклонички —амарЉани. ƒух Ље ЅожЉи слободан, ƒух дише где хоЮе (£ов. 3, 8) и не обзире се на Ъудске рангове ни оцене. ќно што Ље код Ъуди високо, ништавно Ље пред Ѕогом, и оно што Ље ништавно пред Ъудима, високо Ље пред Ѕогом.

√оспод доРе над човечЉи род - доРе над Ьега. Ѕолестан и очаЉан лежао Ље човечЉи род, а Ћекар доРе над Ьега. —ви су Ъуди грешни, и сви леже прострти по земЪи, припиЉени за земЪу, само безгрешни √оспод, чисти и здрави Ћекар, стоЉи усправно.   своЉима доРе, каже се на другом месту (£ов. 1, 11), да означи да Ље ќн дошао обучен у тело као и сви други Ъуди, не разликуЉуЮи се споЪа од бесмртних болесника и грешника. ј овде се каже; доРе над Ьега, да означи разлику Мегову, у снази, у здравЪу, у бесмртности и безгрешности, од смртних болесника и грешника.

ќн виде раЬеника, као што га и свештеник виде; и ќн приступи раЬенику, као што му и Ћевит приступи; но ќн учини нешто више, много више, него свештеник и Ћевит. ќн се сажали, зави му ране, зали их уЪем и вином, посади га на свога скота, доведе у гостионицу, потруди се око Ьега, плати гостионичару за даЪи труд око Ьега, и обеЮа и даЪе бринути о раЬенику и трошити се око Ьегова лечеЬа. » тако, док свештеник задржа се само на Љедном голом виРеЬу раЬеника; и док се Ћевит задржа на виРеЬу и приступаЬу ка раЬенику, дотле ћесиЉа, небески Ћекар, учини десет ствари за Ьега - десет (броЉ коЉи означава пуноЮу броЉева), да се тиме покаже пуноЮа бриге, стараЬа и Ъубави √оспода и —паса нашега око спасеЬа нашега. ќн га не преви само и не остави краЉ друма, Љер то не би била потпуна помоЮ; нити га само донесе у гостионицу и оде, Љер би гостионичар рекао да он нема чиме неговати болесника, те да га мора избацити напоЪе; зато му ќн плати унапред Ьегов труд и трошак. Ќа овоме би се задржао и наЉмилосрдниЉи човек. јли √оспод иде Љош даЪе. ќн обеЮава и надаЪе бринути о болеснику и вратити се да га обиРе, и доплатити гостионичару што буде Љош требало. ќво Ље пуноЮа милосрРа! ѕа Љош кад се зна, да ово не чини брат него —амарЉанин £евреЉину, неприЉатеЪ неприЉатеЪу, онда се мора реЮи: ово Ље надземаЪско, небеско, божанско милосрРе. ≈то то Ље слика ’ристовог милосрРа према човечЉем роду.

Ќо шта означава превиЉаЬе рана? Ўта уЪе и вино? Ўта скот? Ўта два сребреника, гостионица, гостионичар, и повратак —амарЉанина? ѕревиЉаЬе рана означава непосредан додир ’риста са болесним родом Ъудским. —воЉим пречистим устима ќн Ље говорио Ъудима у уши, —воЉим пречистим рукама ќн се дотицао слепих очиЉу, глувих ушиЉу, губавих тела, мртвих лешева. ћелемом се привиЉаЉу ране. —ам √оспод Ље таЉ небески мелем за грешно човечанство. ќн Ље самога —ебе привио на ране човечанства. ”Ъе и вино означаваЉу милост и истину. ƒобри Ћекар прво Ље помиловао болесника, па онда му дао лек. Ќо и милост Ље лек, и наука Ље лек. –адуЉте се, говори √осподар прво, па онда учи, опомиЬе, прети. Ќе боЉ се, говори √оспод кнезу £аиру, па онда васкрсава Ьегову кЮер. Ќе плачи, говори √оспод ЌаинскоЉ удовици, па онда диже из мртвих Ьенога сина. √оспод Ље прво показао милост па онда принео жртву. Мегов долазак у свет у телу човечЉем, у телу скотском, наЉвеЮа Ље милост од свих дела милосрРа; а Мегова жртва на  рсту наЉвеЮа Ље од свих жртава од почетка до краЉа света. ћилост и правду певам, говори пророк ƒавид (ѕс. 101. 1). ћилост Ље блага као уЪе; правда Ље добра но нешто и опора за грешне као вино за болесне.  ао што уЪе блажи рану тела, тако милост √осподЬа блажи намучену и огорчену душу Ъудску; и као што вино горчи но загрева утробу, тако истина и правда ЅожЉа горчи грешноЉ души, но кад се дубоко спусти у Ьу, загрева Ље и снажи Ље.

—кот означава тело Ъудско, коЉе Ље и сам √оспод на —ебе узео, да би био ближи и разумЪивиЉи.  ао што добар пастир кад наРе изгубЪену овцу меЮе ову на своЉе раме и радосно Ље носи тору своме, тако Ље и √оспод узео на себе залутале да и они буду тамо где Ље ќн. ” овоме свету уистини Ъуди живе меРу демонима као овце меРу вуковима. √оспод Ље ѕастир добри, коЉи Ље дошао да потражи —воЉе овце и да их —воЉим телом заклони од вукова; и дошавши сажали ћу се над Ъудима Љер беЉаху као овце без пастира (ћк. 6, 34). “ело Ъудско слика се овде као скот, да се тиме покаже бесловесност самога тела без словесне душе. ”истини, човек Ље по телу скот као и сваки други скот. ” овакво скотско тело човек Ље обучен после јдамова греха. » начини √оспод Ѕог јдаму и жени ЬеговоЉ хаЪину од коже, и обуче их у Ьих (ѕост. 3, 21). “о Ље било онда када Ље јдам грехом непослушности показао се сасвим наг и када се сакрио од лица ЅожЉа. ѕо своЉоЉ бескраЉноЉ кротости и бескраЉноЉ Ъубави према раЬеном и полумртвом човечанству ∆иви и Ѕесмртни √оспод и сам се обукао у ову ужасну, кожну, и бесловесну хаЪину, телесну. ƒа би као Ѕог био доступачниЉи Ъудима, да би као Ћекар био приступачниЉи; да би као ѕастир био познатиЉи овцама.

√остионица означава свету, саборну и апостолску цркву, а гостионичар апостоле и Ьихове наследнике, пастире и учитеЪе ÷ркве. ÷рква Ље основана Љош за земнога живота ’ристовога, Љер се каже, да —амарЉанин донесе раЬеника у гостионицу и потруди се око Ьега. √оспод Ље ќснивач ÷ркве и први трудбеник у ÷ркви —воЉоЉ. ƒок се ќн лично трудио око раЬеника, не спомиЬе се гостионичар. “ек сутрадан,пошто Ље Ьегово земно време истекло, ќн се обраЮа гостионичару и предаЉе болесника ЬеговоЉ нези.

ƒва сребрника означаваЉу, по неким тумачима, два завета ЅожЉа Ъудима: —тари завет и Ќови завет. “о Ље —вето писмо, —вето ќткривеЬе милости и истине ЅожЉе. Ќико се не може спасти од греха, од рана нанесених души ЬеговоЉ, док колико толико не позна милост и истину ЅожЉу, откривену у —ветом писму.  ао што човек само при великоЉ светлости Љаркога сунца види све путеве пред собом и бира коЉим треба да упути ноге своЉе, тако исто Љедино при великоЉ светлости —ветога писма човек гледа и види пред собом све путеве добра и зла, и разликуЉе Љедне од других. Ќо ова два сребрника означаваЉу и две природе у √осподу »сусу, божанску и човечанску. ќбе ове природе √оспод Ље донео собом у оваЉ свет и ставио их на службу роду човечЉем. Ќико се не може спасти од тешких рана греха, ко не призна ове две природе у √осподу »сусу. £ер ране греха лече се милошЮу и истином; Љедан лек без другога ниЉе лек. √оспод ниЉе могао показати савршену милост према Ъудима, да се ниЉе родио у телу као човек; нити Ље ќн као човек могао открити савршену истину, да ниЉе био Ѕог. - £ош два сребрника означаваЉу тело и крв ’ристову, коЉима се у цркву донети грешници лече и хране. –аЬенику треба и завоЉ, и помазаЬе, и храна. “о Ље савршено лечеЬе. “реба и - храна, и то добра храна. » као што добра храна, коЉу лекари препоручуЉу болеснику завиЉеном и помазаном у постеЪи, меЬа, снажи и чисти крв, тЉ. оно што чини основ у органском животу човековом, тако и ова божанска храна, тело и крв ’ристова, из основа меЬа, снажи и чисти душу човекову. ÷елокупно телесно лечеЬе болесника Љесте само слика лечеЬа духовнога. » као што, дакле, при телесном лечеЬу мало помаже све, ако се болесник не храни, тако и при духовном лечеЬу мало помаже све, ако се обраЮени грешници не хране добром духовном храном, тЉ. телом и крвЪу ’ристовом. ј тело и крв ’ристова у основу опет значе милост и истину.

 ад се вратим - ове речи означаваЉу други долазак ’ристов.  ада ќн поново доРе као —удиЉа, не у пониженоЉ скотскоЉ одежди него обучен у бесмртни сЉаЉ и славу, тада Юе √а гостионичари, пастири и учитеЪи ÷ркве Мегове, познати као негдашЬег —амарЉанина коЉи Ље предао Ьима на ствараЬе болне душе грешника. Ќо ќн неЮе више бити милостиви —амарЉанин, него праведни —удиЉа, коЉи Юе свакоме дати по правди. Ќаравно, кад би √оспод судио по чистоЉ небескоЉ правди, мало би се ко спасао огЬа вечнога. Ќо ќн познаЉе немоЮ нашу и болест нашу, и судиЮе сваком са многим обзирима тако да Юе чак и Љедну чашу студене воде, пружену жедноме у Мегово име, рачунати у заслугу (ћат. 10, 42). »пак не треба се сувише заваравати и предавати се небрижности. ќвде Ље реч о пастирима црквеним, о воРама духовним. Мима Ље дато више и власти и благодати, па Юе се од Ьих више и тражити. ќни су со земЪи; ако со обЪутави, баца се, и ногама се гази (ћат. 5, 13). £ош Ље √оспод рекао, да Юе многи први бити последЬи, а последЬи први(ћат. 19, 30). ј свештеници су први у духовноЉ гостионици ’ристовоЉ. ќни су позвани да устаЉу око болесника, да им ране надгледаЉу и лече, и да их хране животном храном ’ристовом за часном трпезом £агЬета ЅожЉег. “ешко Ьима, ако то не чине. ћогу они бити први у овом краткорочном животу, но у вечном животу они неЮе имати удела. £ош Ље √оспод рекао: тешко човеку кроз кога долази саблазан (ћат. 18, 7). ј ни од Љедног човека у свету не може доЮи толика саблазан као од небрижног свештеника, Мегов мали грех саблажЬава више него велики грех других Ъуди. Ѕлаго пак духовним пастирима, коЉи верно испуЬаваЉу завет одсутнога милостивог —амарЉанина, рукуЉуЮи честито и разумно са Мегова два сребреника. ƒоЮи Юе дан и час кад Юе √оспод свакоме од Ьих посебице реЮи: слуго добри и верни, - уРи у радост господара свога(ћат. 25, 21)!

»спричавши ову многосадржаЉну и многозначаЉну причу √оспод упита законика: шта мислиш дакле, коЉи Ље од ове троЉице био ближЬи ономе што Ље био пао меРу разбоЉнике? ј он рече: онаЉ коЉи се смиловао на Ьега. ј »сус му рече: иди и ти чини тако. ѕремда законик ни издалека ниЉе схватио сву дубину и ширину ове приче ’ристове, он Ље морао признати истинитост Ьену у онолико у колико Љу Ље он схватио, наравно само по Ьеном споЪашЬем сликовном смислу. ќн ниЉе могао непризнати, да Ље милостиви —амарЉанин био истински и Љедини ближЬи изубиЉаном и израЬавЪеном човеку украЉ пута. ќн ниЉе могао реЮи: свештеник Ље био Ьегов ближЬи, пошто Ље и свештеник као и он био £евреЉин. Ќити Ље могао реЮи: Ћевит Ље био Ьегов ближЬи пошто су обоЉица били од исте расе, од истог народа и од истога Љезика. £ер, то би се сувише противило чак и ЬеговоЉ несавесноЉ савести. Ѕескорисно Ље сродство по имену, и по раси, и по народности, и по Љезику тамо где Ље потребна милост, и само милост. ћилосрРе Ље нови темеЪ сродства коЉе установЪава ’ристос меЮу Ъудима. “о ниЉе увидео законик; но оно што Ље Ьегов ум увидео у том £едном даном случаЉу, он Ље морао признати. »ди, и ти чини тако, вели му √оспод. “о Љест: ако желиш да наследиш живот вечни, онда тако мораш читати заповест ЅожЉу о Ъубави, а не онако како Ље читате ви, законици и кЬижевници. £ер ви гледате у ту заповест као у златно теле, и обожавате Ље као идола, а не знате Ьен божански и спасоносни смисао. ¬и сматрате ближЬим само £евреЉина, Љер цените по имену, и по крви, и по Љезику; чак не ни свакога £евреЉина него само онога сматрате своЉим ближЬим, ко Ље припадник ваше партиЉе, било законичке, или фарисеЉске, или седукеЉске; па чак не ни свакога партизана свога него само онога од кога имате користи, чести и похвале. » тако, ви сте заповест ЅожЉу о Ъубави протумачили као користоЪубЪе, и зато Ље та божанска заповест постала за вас право златно теле као оно под ’оривом коме су се клаЬала праоци ваши. ¬и се, наиме, клаЬате тоЉ заповести, но нити Ље разумете нити испуЬавате. ¬ероватно да Ље законик могао схватити причу ’ристову у овом смислу, и да Ље морао отиЮи застиРен. ќн коЉи Ље дошао да застиди! а колико би се тек морао он застидети, да Ље могао схватити да се ова прича Љош и лично на Ьега односи! √ле, и он Ље Љедан такав путник из небеског £ерусалима за прЪави £ерихон земаЪски, путник кога су Раволи обнажили од благодати ЅожЉе, изубиЉали, израЬавили и оставили украЉ друма. ћоЉсеЉев закон и ѕророци пролазе мимо Ьега и не могу да му помогну. » ево, сада када му √оспод прича ову причу, милостиви —амарЉанин веЮ се наднео над Ьегову болесну душу, завиЉа Ље и помазуЉе уЪем и вином. » он Ље то сам осетио, иначе не би признао истинитост ’ристове поуке. ƒа ли се он дао потом однети у гостионицу - тЉ. у цркву - и сасвим излечити, то Ѕог —везнаЉуЮи зна. £еванРеЪе даЪе о том не говори.

» тако, обилазним путем ’ристос Ље довео овога законика да и несвесно у души призна Мега, ’риста, као свога наЉближега и наЉсродниЉега. ƒовео га Ље √оспод на то, да и несвесно призна да речи: Ъуби свога ближЬега као себе самога значе: Ъуби √оспода »суса ’риста као себе самога. Ќама пак остаЉе, да свесно и разумно то признамо и исповедимо. Ќаш наЉближи ближЬи Ље √оспод »сус, а кроз Мега ближЬи су нам и сви остали Ъуди коЉи су у беди, и коЉима ми своЉим милосрРем у име √оспода можемо помоЮи. Ќад свакога од нас наднео се √оспод »сус, и за свакога од нас ќн Ље оставио она два сребрника да се лечимо док ќн не доРе. ƒок ќн не доРе у срца наша, тако да √а више не гледамо наднета над вама, него да √а гледамо усеЪена и уживЪена у срцима нашим! “ада Юемо тек бити здрави, Љер тада Юе извор здравЪа бити у срцима нашим.

Ќо погледаЉте, како овом причом √оспод спаЉа обе заповести о Ъубави у Љедну Љедину! КубеЮи Мега као свога ближЬега ми Ъубимо тиме и Ѕога и човека, и тако испуЬавамо у Љедан мах обе заповести о Ъубави. ƒо доласка √оспода »суса у свет ове две заповести биле су подвоЉене. Ќо с Меговим доласком оне су се слиле у Љедно. ” самоЉ ствари савршена Ъубав не може ни бити подвоЉена нити односити се на два предмета. ” —таром «авету оне су биле подвоЉене, Љер —тари «авет Ље припремна школа за велику школу Ъубави. ” припремноЉ школи рашчлаЬене су ствари, коЉе су органски споЉене.  ад се таЉ уЉедиЬени и ваплоЮени ќрганизам Ъубави поЉавио у √осподу »сусу, намах Ље та рашчлаЬеност и подвоЉеност постала као да Ље нема. »сус ’ристос Ље оваплоЮена Ъубав и према Ѕогу и према човеку. ќд ове Ъубави нема веЮе у свима световима, ни временим ни вечним. » тако Ље донето у свет ново, сасвим ново начело Ъубави, нова и Љедина заповест о Ъубави, коЉа се може и овако исказати: Ъуби √оспода »суса ’риста —ина ЅожЉег свим срцем своЉим, свом душом своЉом и свом снагом своЉом и свом мишЪу своЉом; Ъуби √а као себе самог.  роз ту Юеш Ъубав, Љедину и неразделну, Ъубити и Ѕога и Ъуде. Ќапусти лажну наду, о, смртни човече, да Юеш икад моЮи Ъубити Ѕога без и мимо ’риста. » не заноси се лажЉу, да Юеш икад моЮи Ъубити Ъуде без и мимо ’риста. ќн Ље сишао с неба и наднео се над тобом, раЬеним и болесним. ѕогледаЉ у лице Мегово и познаЉ своЉ праобраз! ѕогледаЉ главног и наЉближег —родника свог! —амо кроз Мега можеш постати истински сродник Ѕогу и милостиви сродник Ъудима. » кад познаш своЉе сродство с Мим, свако друго сродство земаЪско изгледаЮе ти као сенка и слика правог и бесмртног сродства. “ад Юеш и ти иЮи и чинити као ќн; то Љест сматраЮеш бедне, и жалосне, и голе, и раЬене, и изубиЉане, и бачене украЉ друма као своЉе наЉближе сроднике, ближе од других сродника. » тад Юеш надносити, не толико своЉе колико Мегово лице над Ьих; Меговим завоЉем завиЉаЮеш им ране, а Меговим уЪем и вином помазиваЮеш их.

» тако, и ова прича, од коЉе Ље кушач законик нешто мало схватио и користио се, обухвата собом и тумачи сву историЉу Ъудску од почетка до краЉа, и сву историЉу нашега спасеЬа од почетка до краЉа. Мом нас √оспод учи, да само кроз Мега ми можемо постати сродници ЅожЉи и сродници Ъуди. —амо кроз то сродство с ’ристом добиЉаЉу сва друга сродства наша благородство и достоЉанство. Мом нас ќн позива на многозаслужену Ъубав према —еби, на Ъубав коЉа нам истом светлошЮу осветЪава и Ѕога и Ъуде, па чак и наше неприЉатеЪе. £ер и Ъубав према неприЉатеЪима могуЮа Ље само из Љедног и истог огЬишта Ъубави, √оспода »суса ’риста, Ѕогочовека и —паса нашег. Мему нека Ље слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

24 / 11 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0