Srpska

ѕронаЮи се у ÷ркви

††††

1

ѕроцес настаЉаЬа бисера почиЬе од зрна песка. ”, из неког разлога, полуотворени капак шкоЪке доспева зрнце песка или неки други ситни предмет, коЉи се временом облаже слоЉем седефасте слузи. » ронилац налази шкоЪку коЉа изгледа као да Ље благо отворила уста и у Ьима држи драгоцену перлу.

«рно песка. јко у Ъудском животу потражимо пандан таквом поЉавЪиваЬу великог из ништавног, онда се можемо зауставити на мисли. £ер шта Ље то мисао, по владаЉуЮем мишЪеЬу? ЌиЉе ли зрно песка? » колико таквих зрнаца песка за Љедан дан бива нането разним ветровима на ум човеков? «ар Ље могуЮе све их испратити и са свима се изборити? јли ето дешава се Ц човеку долази мисао; долази као случаЉно, ништа не обеЮаваЉуЮи своЉим доласком. »згледа као да Юе и отиЮи како Ље дошла, уступаЉуЮи место следеЮоЉ случаЉноЉ гошЮи, а затим и некоЉ следеЮоЉ. јли не, не одлази. Ќи другим мислима место не оставЪа. ”место да оде, она пушта кореЬе, привлачи на себе пажЬу и цео Ъудски живот приморава да се врти око Ье као око неке осе. ќстале мисли коЉе по обичаЉу долазе човеку та изненада угнеждена гошЮа брзо тера даЪе, не трпеЮи конкуренциЉу и не дозвоЪаваЉуЮи никоме да са Ьом дели животни простор, тЉ. Ъудску свест. ∆ивот тога коме Ље тако заповеднички дошла мисао претвара се убрзо из безобличног желеа у летеЮу стрелу. ”згред, свуда где Ље живот сличан безобличном желеу (хладном гризу или црноЉ мрЪи Ц упоредите са чим хоЮете), ту код човека или заЉеднице Ъуди нема владаЉуЮе мисли. “амо пак где мисао постоЉи, живот се исправЪа и спрема за полетаЬе. ЌаЉбоЪе Ље таЉ покрет упоредити са полетаЬем стреле.

ћожда Ље вама познато то стаЬе, када невидЪива и телесним чулима неприметна гошЮа (мисао) утиче на живот. —игурно Љесте. ѕа макар и у виду мелодиЉе коЉа се у карикатурном облику увуче у свест и коЉу ви као неслободан човек певушите по цео дан, иако сваки пут желите да Ље се отресете. » Љош се плашите да Юете и сутра кад се пробудите поново запевати досадни, али и даЪе присутни мотив. ћеРутим, мелодиЉа ниЉе граница страха. ѕостоЉе мисли чиЉе прилепЪиваЬе за ум носи много веЮе опасности или награде. ≈то, рецимо, човек одЉедном схвати да живот протиче, лети; да Ље иза Ьегових леРа магла, а испред Ьега неизвесност; да много потенциЉалног добра ниЉе учиЬено, а да на другоЉ страни много глупости и гадости Љесте. ќн Юе одЉедном схватити и то да човек ниЉе створен за таштину, веЮ за другачиЉи живот коЉи Юе се временом пред Ьим широм отворити, а он уопште за Ьега ниЉе спреман. јко таква мисао на почетку уРе у човека у своЉству гошЮе, а онда ту остане дуже време сад веЮ у своЉству домаЮина, онда Юемо у животу таквог човека моЮи да приметимо чудновате промене.

ƒаЉ Ѕоже, на боЪе. ѕримера Ље много. Мих ниЉе тешко умножавати. ≈во Љедног лошег примера: мушкарац Ље почео да сумЬичи жену у неверству. —ве, тЉ. стари живот Ље завршен. “у почиЬе сумЬичаво загледаЬе детаЪа Ьене одеЮе, прислушкиваЬе разговора, често гледаЬе на сат. ѕочиЬу ноЮне море, смишЪаЬе освете, тражеЬе приватних детектива, инсталираЬе прислушних уреРаЉа и видеокамера. ѕошто Љедна иста мисао раздире мозак Ъубоморног човека са завидном постоЉаношЮу, ми поуздано можемо тврдити да Юе та прича бити завршена или менталним растроЉством, или распадаЬем породице, или догаРаЉем криминалног карактера.

ћисао. „овек мисли о чему жели! Ќа првом месту Ц о делима. Ќек мисли о чему год хоЮе, само нек исправно поступа. “ако каже животна мудрост достоЉна имена потпуног безумЪа. £ер човек у своЉим делима остваруЉе и оваплоЮуЉе управо своЉ властити унутрашЬи свет, другим речима, своЉе мисли. ќно што Ље таЉно у области ума постаЉе Љавно кроз сферу делатности. ∆елеЮи да исправимо и уредимо живот човека или друштва, потребно Ље да тражимо излаз али не у поставЪаЬу полицаЉца или сигурносне камере на сваком Юошку. » ниЉе само ствар у томе да се побоЪша и усаврши законодавство, веЮ и да се човеку помогне да се избори са самим собом, да уРе у своЉ унутрашЬи свет и покуша да у Ьему заведе ред. £една од кратких прозби молитве £ована «латоустог постаЉе Љасна: „√осподе, даЉ ми мисао добру!“

—ве оно што Ље добро почиЬе од мисли, случаЉно (као случаЉно, да будемо прецизниЉи) коЉа долази до човека. ќнаЉ ко Ље читао житиЉа светих требало би да се сеЮа колико се само обраЮеЬа у веру десило за време слушаЬа £еванРеЪа у ÷ркви. —тоЉи човек на служби и слуша познати текст коЉи Ље много пута чуо. » одЉедном се у Ьему дешава унутрашЬи преврат. ќн чуЉе £еванРеЪе као да га слуша по први пут и оно му звучи као да допире са Ќеба а не из уста Ракона; чуЉе реч упуЮену лично Ьему, и не само реч веЮ аутентични глас ЅожиЉи. “ако Ље било код јнтониЉа ¬еликог. „–аздели све и крени за ћном“ Ц одЉекнуло Ље за Ьега као гром. “ако Ље било и код —ветог Ћуке (¬оЉно-£асеницког), коЉи Ље после много година свог архиЉереЉства одЉедном задрхтао као Љасикин лист чувши у храму питаЬе ’ристово упуЮено ѕетру: „—имоне £онин, волиш ли ће?“ “ако Ље било, Љесте и биЮе, Љер Ље реч ЅожиЉа као мач са две оштрице: „оно продире све до раставЪаЬа душе и духа, зглобова и сржи, и суди намере и помисли срца“ (£евр. 4, 12).

ЌаЉбоЪе од свега би било када би мисао коЉа Ље почела да господари човеком била из —ветог ѕисма. ћилиони мисли расеЉаних на простору ЅиблиЉе заправо су милиони семена. ».√. —коворода, ствараЉуЮи своЉу „Ѕашту Ѕожанствених песама“, као епиграф сваком стиху ставио Ље кратак цитат из ЅиблиЉе са назнаком: „»з овог зрна“. Ќа таЉ начин он ниЉе само указивао из коЉег Ље библиЉског зрна изникло Ьегово поетско размишЪаЬе, веЮ нам Ље давао и лекциЉу. ћисли ЅожиЉе Ц то су жива зрна из коЉих на земЪи ума могу израсти и житарице, и раЉско цвеЮе, и дрвеЮе. „Ќа небесима Ље ваше пребивалиште“ Ц ево вам зрно за дубЪа размишЪаЬа. „»сус ’ристос, Ључе и данас Љедан исти, и вавек“ Ц ево вам Љош Љедног зрна. «ар ниЉе подвиг и духовни труд добровоЪно изабрати Љедну од мисли ЅожиЉих за размишЪаЬе током дана?

јли постоЉе случаЉеви, и нису ретки, када човека усред вреве зауставЪа и Ьеговом уму и срцу даЉе храну мисао другог човека. —ецираЬе великих Ъуди на цитате Љедно Ље од омиЪених занимаЬа читалачке публике. „јфоризми и мисли великих Ъуди“ Ц сигурно сте кЬиге са тавим називима видели у кЬижарама. ЌеЮе свако студирати Ўекспира, али свако може наЮи и запамтити пар цитата из Ьеговог опуса за воРеЬе разговора у образованом друштву и за лично задовоЪство. “ако ствари стоЉе и са другим ауторима. » штампане граРе и саЉтова са сличним садржаЉима има напретек. ћоже се, и то заслужено, критиковати ова савремена поЉава духовног живота, коЉа више личи на лизаЬе павлаке него на доЉеЬе краве. јли, истини за воЪу, напоменуЮемо да чак и таква површна познанства с краЪевима, научницима, философима и писцима често доносе неочекиване достоЉне плодове. » желео бих са читаоцем да поделим и следеЮи цитат: „ћали Ъуди траже удобност, популарност и новац, а велики Ц саме себе“.

јутор наведених речи Ље »нокентиЉ —моктуновскиЉ и то Ље Љедино што Юемо овде реЮи о том дивном глумцу, вредном засебне пажЬе и разговора. Ќас сада не интересуЉе он, веЮ реч коЉу Ље изговорио. £ер Ље човек заиста изгубЪен, али ретко ко од нас себе тражи замеЬуЉуЮи то трагаЬем за нечим апстрактним и небитним. —ав живот Ље могуЮе проживети у нечиЉоЉ, не своЉоЉ кожи, самим тим и не откривши своЉ исконски призив и суштину. » у погледу тражеЬа животног пута, тЉ. професиЉе човек мора да откриЉе своЉе природне таленте и склоности. “име Юе он учинити велику корист друштву. ЌевоЪа настаЉе ако Ље човек могао бити добар столар, а из помодарства Ље отишао у адвокате или менаЯере. —вет губи доброг столара, а добиЉа Љош Љедног лошег адвоката. » тако Ље свуда. ќ томе Ље много писао у своЉе време веЮ поменути √. —коворода. ћеРутим, ми Юемо у даЪем тексту говорити не само о томе како се пронаЮи у животу и професиЉи веЮ и о томе како се пронаЮи у ÷ркви. ”право ту мисао пробаЮемо да развиЉемо из веЮ поменутог зрна.

2

 о сам Ља у ÷ркви и шта Ље за мене ÷рква? ƒа ли сте себи поставЪали слично питаЬе? ќно Ље донекле неочекивано. ћеРу многим питаЬима коЉе Ъуди поставЪаЉу веЮину чине она типа „шта Юемо Љести, или шта Юемо пити, или чиме Юемо се оденути?“, а исто тако и она „шта да радим?“ и „ко Ље крив?“. ÷рква се с потешкоЮама уграРуЉе у таЉ низ. »пак, управо Ље питаЬе ÷ркве одлучуЉуЮе за живот личности и друштва.

††††

ќткрити ÷ркву као “ело ’ристово, и пронаЮи се не само у животу парохиЉе (нпр. у своЉству звонара) веЮ и у животу ÷ркве са великим почетним словом Ц ÷ркве ¬асеЪенске, —аборне и јпостолске Ц задатак Ље од максималне важности.

ѕрирода ÷ркве Ље евхаристична, то Љест “аЉна “ела и  рви ’ристове представЪа срце црквеног организма. —воЉу црквеност, на таЉ начин, треба одредити у односу на ЋитургиЉу, тЉ. ону службу на коЉоЉ се обавЪа ѕричешЮиваЬе —ветим “аЉнама. —ве остало иде након тога. —вега осталог не мора ни бити. ƒа бисмо себе пронашли у ÷ркви, довоЪно Ље само да постоЉи исправан однос према “аЉни ѕричешЮа.

ЋитургиЉа Ц то Ље жива, и у односу према ÷ркви, свеобухватна поЉава. “о ниЉе лично молитвено увежбаваЬе сваког поЉединачног хришЮанина, веЮ Ьегово присаЉедиЬеЬе целини, тЉ. “елу. ЋитургиЉа повезуЉе оне коЉи се моле са свима коЉи данас живе у вери и са свима веруЉуЮим упокоЉеним.  ао ∆ртва коЉа се приноси „за всЉех и за всЉа“, и она такоРе раРа живо Љединство меРу светима коЉи окружуЉу ѕресто ЅожиЉи, тим, по речима апостола ѕавла, „духовима савршених праведника“ (£евр. 12, 23), и лутаЉуЮим по пространствима земаЪског живота хришЮанима. —ва црквена уметност роРена Ље из ЋитургиЉе и ван Ье она не живи живот пуним плуЮима. ÷рквене богослужбене песме нису створене да би се изводиле на концертима, веЮ у храму и на служби.

»коне се не сликаЉу за музеЉе, веЮ за храм. ќне у храму живе и Ъудима коЉи се моле постаЉу прозори у други свет. —а молитвеним Ъудима оне разговараЉу, зову их, уче, дошаптаваЉу им. Ќа ЋитургиЉу нас позива звоно. јрхитектура храма, ма колико била добра и ма колико лепо изгледала, свом своЉом споЪашЬом лепотом само позива у своЉу унутрашЬост Ц на службу, и ако не постигне таЉ циЪ, онда остаЉе само као украс пеЉзажа. —амо ѕисмо ниЉе аутономна кЬига за лично изучаваЬе. ѕисмо Ље кЬига целе црквене заЉеднице, тЉ.  Ьига коЉа се чита на ЅогослужеЬу, и ван Ьега не може бити правилно и довоЪно дубоко схваЮена. ”кратко говореЮи, можемо искористити речи ј.—. ’омЉакова, коЉи Ље рекао: „хришЮанство разуме онаЉ ко разуме Ѕожанствену ЋитургиЉу“. ƒакле, сваком мирЉанину предстоЉи напор упознаваЬа и разумеваЬа евхаристиЉске стране живота ÷ркве. ѕредстоЉи му да временом научи годишЬи и недеЪни круг богослужеЬа, поредак ЋитургиЉе, вечерЬе и ЉутреЬе, и да запамти или схвати смисао главних молитвених текстова. ЌиЉе обавезан сваки хришЮанин да у академском смислу буде теолог, али ако под теологиЉом подразумевамо практичну школу молитве и духовног образоваЬа, онда су сви хришЮани без изузетка призвани да буду теолози. — тим у вези, свети оци су говорили: „ о се чисто моли, таЉ Ље теолог“. Ќеопходни минимум хришЮанина Љесте Ьегово седмично узимаЬе учешЮа у недеЪноЉ ЋитургиЉи. » то ни близу ниЉе врхунац, веЮ нека доЬа граница испод коЉе се не сме спуштати. », иако Ље реалност таква да се до доЬе границе многи годинама пентраЉу, треба реЮи: седмично узимаЬе учешЮа свих хришЮана у ЋитургиЉи представЪа минимум, коЉи Ље заиста у стаЬу да у правом смеру покрене како живот сваког поЉединачно, тако и живот целих хришЮанских земаЪа и заЉедница. јко Љош барем 5% крштених Ъуди почне седмично да узима учешЮе у ЋитургиЉи, ми Юемо се суочити са реалном потребом увеЮаЬа броЉа постоЉеЮих цркава. ЅиЮе потребно одмах након недеЪне службе служити Љош Љедну. » све то биЮе учиЬено, и Љош и више од тога, само да хришЮански народ увиди и спозна своЉу црквеност с тачке гледишта ’ристових речи: „ѕримите, Љедите ово Ље “ело моЉе... (ѕримите) пиЉте ово Ље крв моЉа“.

††††

ћи се у овом тексту намерно неЮемо дотицати питаЬа коЉа се тичу учесталости ѕричешЮиваЬа, евхаристиЉског поста и детаЪне припреме за —вету “аЉну. —ве то би читаоца увело у море других поЉединости и опречних мишЪеЬа. “а питаЬа треба разматрати постепено, по реду и са наЉвеЮом озбиЪношЮу и делотворношЮу. ћи се овде трудимо само да укажемо оне начелне, неопходне ствари, без коЉих Ље уцрквЪеЬе немогуЮе или могуЮе, али у нездравом, непотпуном виду. £едина ствар коЉа се подЉеднако тиче свих хришЮана Љесте онаЉ начин живота, при коЉем човек може уверено реЮи: „£а сам сваке суботе увече и недеЪе уЉутру у храму. ƒневни јпостол и £еванРеЪе прочитам унапред, да бих се боЪе могао удубити у Ьега на служби. ѕроповед слушам пажЪиво, а ако Ље нема, осеЮам се као да ми недостаЉе живе речи. —едмица проживЪена без службе из мене исцрпЪуЉе све снаге, и Ља с нестрпЪеЬем чекам недеЪу, не бих ли се приЪубио извору ∆ивота. ћени Ље ѕричешЮе толико неопходно, да се питам како сам Ља то некад могао живети без приступаЬа „аши ’ристовоЉ“.

3

—лужеЬе

††††

∆ивот у ÷ркви подразумева служеЬе. ’ристос ниЉе дошао да прима похвале и предусретЪиво уважаваЬе, веЮ да —ам послужи и да живот —воЉ положи за спасеЬе многих. ”лазеЮи у £ерусалим, ќн говори ученицима (коЉи управо расправЪаЉу на тему: ко би од Ьих био веЮи у ÷арству ЅожиЉем), да логика духовног живота мора бити супротна световном мишЪеЬу. “амо цареви и владике господаре нижима од себе, а меРу ученицима ’ристовим веЮи мора да буде истовремено и слуга и наЉстариЉи Ц тЉ. свима роб. Ќа “аЉноЉ вечери ’ристос пере ноге ученицима, говореЮи да ако ќн Ц √оспод и ”читеЪ Цпоступа тако, онда и апостоли мораЉу поступати у истом духу. —лужеЬе, добровоЪно улагаЬе снаге и вештина, као и жеЪа да будеш много више користан у даваЬу, него ли славан у примаЬу услуга и почасти, требало би да буде унутрашЬа мотивациЉа сваког хришЮанина. „овека ка томе привлачи ƒух —вети, ƒух ’ристов, и ако ко Мега нема у себи, таЉ и ниЉе Мегов (в. –им. 8, 9). ќбрезано срце жели да служи, а не да се велича.

«начи ли то да сви треба да траже себи место меРу црквеним помоЮницима и радницима? Ќе. «а почетак Ц меРу звонарима, стражарима, просфорницима и поЉцима нема довоЪно места за све. „овек треба да направи поновну процену свог свакодневног рада с тачке гледишта хришЮанске идеЉе служеЬа. ѕрво, постоЉе професиЉе чиЉи представници не раде толико, колико служе. Ќа пример, воЉна лица, лекари и наставници. ѕосебан статус тих изабраних видова делатности наглашен Ље тиме што ти Ъуди ступаЉуЮи на своЉу дужност даЉу заклетву. ћожда не постоЉи заклетва столара или заклетва градитеЪа, али зато постоЉе воЉна заклетва, ’ипократова заклетва и свештеничка заклетва. Ќаставник премда заклетве не даЉе, али неоспорно представЪа Љедног од јтласа на чиЉим се раменима држи небо.

Куди посебних професиЉа не ствараЉу додатне вредности и не производе робу, али зато они лече, уче и штите Ъуде, без чега не само да нема додатних вредности веЮ Ље и сами живот тешко могуЮ. ”право ти Ъуди могу да никуд не иду у случаЉу жеЪе да се наРу у ÷ркви. ѕред Ьима Ље само да се осврну на своЉе уобичаЉено радно место и снабдеЉу жеЪом за испуЬаваЬем своЉе примарне обавезе у име ’риста и с ’ристовом помоЮи. ѕа ÷рква и Љесте Љака због професионализма лекара-хришЮана и Ц неопходног за Ьихов рад Ц човекоЪубЪа, а не само због строгих монаха и молитвених свештеника. ÷рква Ље Љака, ако вером просветЪени педагог воли децу коЉу учи и даЉе им своЉу душу, ако Ље воЉник храбар и прекаЪен, а судиЉа паметан и поштен. „£а желим да даЉем снагу и знаЬе. √осподе, даЉ ми простор за делаЬе!“ Ц ово Ље образац неопходне молитве. „ƒаЉ“, „опрости“, „помози“, „исцели“ Ц речи су молитве коЉе су нам познате и разумЪиве. ћеРутим, ту Ље дефицитарно велико питаЬе: „√осподе, шта треба Ља да учиним за “ебе?“ “амо где се такво питаЬе почне поЉавЪивати, Ѕог Юе неминовно кроз животне околности временом почети да пружа одговоре и савете. ѕоЉавиЮе се такоРе и начини служеЬа и поЪа рада.

††††

јли немоЉте мислити да само мали броЉ одабраних професиЉа омогуЮава Ъудима да служе Ѕогу и ближЬима без напуштаЬа радног места. ” ширем смислу речи, то Ље доступно веома великом броЉу Ъуди наЉразличитиЉих занимаЬа. «а то Ље неопходно да човек у темеЪ делатности положи реч ’ристову, коЉа Ље изговорена у £еванРеЪу и коЉа Юе се поново зачути на —трашном суду: „ ад учинисте Љедноме од ове моЉе наЉмаЬе браЮе, мени учинисте“ (в. ћт. 25, 40). —вако дело меЬа цену у зависности од унутрашЬе мотивациЉе. ѕостоЉи прича о томе како су у време изградЬе ÷ркве —ветог ѕетра у –иму неколицину Ъуди питали шта они раде. „£а носим камеЬе, зараРуЉем хлеб за породицу“ Ц одговорио Ље Љедан. „£а градим ÷ркву —ветог ѕетра“ Ц одговорио Ље други. ѕрича се завршава следеЮим увереЬем: да ниЉе било Ъуди као што Ље био таЉ други радник, ÷рква не би дуго потраЉала. —ада Юемо изречено применити на наЉобичниЉе професиЉе. Ўта ради возач градског превоза (аутобуса, трамваЉа и сл.)? ¬ози Ъуде и зараРуЉе новац. »стина, али сетимо се: „ ад учинисте Љедноме од ове моЉе мале браЮе...“

јко возач бар Љедном дневно помисли, „¬озим ’риста“, ствар Юе се много променити. ј због чега возач не би помислио да ’ристос, коЉи Ље намерно изменио —воЉ уобичаЉени изглед и постао непрепознатЪив, путуЉе Ьеговим аутобусом? Ќе говори ли нам ÷рква да се учимо да видимо ’риста у ближЬима? —игуран сам и да Юе вожЬа бити опрезна и да возач никада неЮе сести за волан, ако Ље попио. Ќа исти начин кувар у кухиЬи неког кафеа, или ресторана, или школске мензе, може одлучно да соли храну соЪу, а своЉу мисао Ц речима: „ увам за ’риста“. ¬еруЉте, биЮе много укусниЉе и здравиЉе. » маЉстор за поправке по становима може мислити о свом раду аналогно томе: ’ристос Юе живети у куЮи након мог ремонта. » кроЉач одеЮе, и продавац на пиЉаци, итд., осим дилера дроге и власника ноЮних клубова. “и последЬи засигурно неЮе своЉ рад принети на жртву Ѕогу. јли и они могу мислити да ’ристос овде и сада мотри на Ьих и на Ьихов „посао“. ќд те мисли може да се измени много тога, све до затвараЬа бизниса и промене начина живота.

††††

—амо Ље видеЮи Ѕога у човеку могуЮе избавити се из придавЪуЉуЮих стега егоизма и вечне трке за профитом. Ѕез сеЮаЬа на Ѕога нема човекоЪубЪа, постоЉи само немоЮна сентименталност или отворено Ъудско узаЉамно искоришЮаваЬе. Ѕез човекоЪубЪа свет Ље осуРен да се претвори у звериЬак, само ако се звери не увреде због таквог пореРеЬа. “ако дакле сфера наше делатности Ц посао Ц ниЉе само начин зараде, веЮ Ље и област практичног изражаваЬа вере. “о Ље управо оно наЉважниЉе црквено послушаЬе на коЉе су нас поставиле животне околности. £ер, неко Юе постати монах, неко Юе и тамо морати да ради за компЉутером, неко Юе бити за воланом, а неко у кухиЬи. » при томе Юе сви они бити позвани да се сеЮаЉу Ѕога, монашких завета и да држе молитву. »сто то, мада у маЬем обиму, тражи се од сваког мирЉанина. ќн ниЉе у ÷ркви само када недеЪом у чистоЉ кошуЪи и обриЉан доРе на службу. ќн Ље у ÷ркви увек, па самим тим и за време службених и радних задатака, био у комбинезону, озноЉен или у гужви.

4

÷ркви Ље блиска историЉа као наука. «дравоЉ црквеноЉ свести Ље своЉствена историЉска осетЪивост. “амо где нема осеЮаЉа за историЉу постоЉи бекство од исте. ј бекство од историЉе Ц то Ље увек раскол, лажна катакомбност и ствараЬе секти. Ѕекство Ц то Ље кукавичко одрицаЬе од решаваЬа стваралачких задатака, коЉе пред нас ставЪа свака епоха. «бог тога Ље потребно да човек уцрквЪуЉуЮи се осети прошле векове и да себе доживи као дете коЉе седи на раменима дивова. ѕотребно Ље, као што Ље рекао неко од мудрих, „разумети време“. «а то Ље потребно упознати се са главним етапама историЉе ÷ркве ¬асеЪенске, са историЉом своЉе ѕомесне ÷ркве (–уске у нашем случаЉу) и с црквеном историЉом мале ƒомовине. ќво последЬе Ље веома важно, Љер Ље савремени човек склон да живи у своЉоЉ роРеноЉ земЪи са мозгом туристе. ќн може, иако живеЮи у Ќовогороду, да ништа не зна о граРанскоЉ и црквеноЉ историЉи родног краЉа, а да притом, примера ради, више пута обиРе “ибет или “аЉланд, или да буде, рецимо, добро упознат са историЉом америчког рокенрола. “акво умно потуцаЬе управо се и исцеЪуЉе проналажеЬем корена и ЉачаЬем везе са Ьима.

††††

÷рквено мишЪеЬе Ље заиста великих размера, што представЪа упечатЪив контраст савременом типу мишЪеЬа коЉе Ље постало фрагментирано, плитко и секторално. ≈во како Ље одговарао јлександар Ќевски римским амбасадорима: „ќд јдама до ЌоЉа, од ЌоЉа до јвраама, од јвраама до ћоЉсиЉа, од ћоЉсиЉа до ƒавида, од ƒавида до доласка ’риста ÷ара, од доласка ’ристовог до ѕрвог васеЪенског сабора, од ѕрвог сабора до —едмог васеЪенског сабора, па до данас све знамо и држимо чврсто. «а вашом науком немамо потребу“. ѕред нама Ље свеобухватно мишЪеЬе унутар коЉег постоЉи место за самог човека данас, и за све праведнике и грешнике из прошлости. ” свакодневном животу било коЉа конкретна ситуациЉа тежи да собом помрачи хоризонт. Ўироки пак историЉски опсег омогуЮава бег из заробЪеништва садашЬег тренутка. „овек коЉи ниЉе у стаЬу да размишЪа на оваЉ начин, исто као и друштво, ризикуЉе да потоне у детаЪе и поЉединости.

ѕостоЉе ƒомовина и мала ƒомовина. ѕрема томе, мора постоЉати и мало ходочашЮе по светим местима мале ƒомовине пре сваког лутаЬа по Љерусалимима и атосима.

„£а сам на —ветоЉ √ори био три пута“ Ц с гордошЮу говори неки новопечени „ходочасник“ коЉи умом бежи иза хоризонта и не слути да се у ЬеговоЉ близини налази мноштво светиЬа од општенационалног и васеЪенског значаЉа. ЌеЮе бити на одмет сваког човека коЉи жели да се пронаРе у цркви посаветовати: „ќбилази неко време околне цркве и манастире. Ќе буди леЬ да свратиш у завичаЉни музеЉ како би сазнао каква Ље била историЉа тог твог родног краЉа. —азнаЉ коЉи се локални светитеЪи поштуЉу“. £едном речЉу Ц осврни се с ЪубавЪу и дубЪе упознаЉ место где живиш. “акоРе, посаветовао бих да се обиРу гробЪа, чак и ако вама лично тамо нико ниЉе сахраЬен. Ќа тим местима леже у ишчекиваЬу васкрсеЬа мртвих тела Ъуди, коЉи су се пре нас молили на овоЉ земЪи, коЉи су овде плакали и смеЉали се, градили, садили, воЉевали, грешили и каЉали се. ќни су Љеднако стварни као ти и Ља, само их сада наш земаЪски поглед не види. Ѕлискост с овим Ъудима кроз посеЮиваЬе гробЪа и заупокоЉену молитву даЉе човеку онаЉ осеЮаЉ корена, коЉи се готово свугде губи. ѕошто Ље вечност конкретна, блажени улаз у Ьу могуЮ Ље онима за коЉе Ље и прошлост исто тако конкретна, позната и разумЪива.

††††

÷рквена историЉа, познаваЬе ЋитургиЉе, —вето ѕисмо, учеЬа светих Ц Љедноставно, човек никуд не може без кЬиге. ѕоштоваЬе према кЬигама треба започети ЅиблиЉом, а на ЅиблиЉу би се стално требало и враЮати. јко Ље хлеб Ц краЪ меРу храном, онда Ље ЅиблиЉа Ц краЪица у свету кЬига. Меном читаЬу у претходним вековима представЪала Ље препреку неписменост многих хришЮана. ƒанас, када Ље неписменост побеРена, препреку представЪа таштина ума, потпомогнута општом убрзаношЮу темпа живота. ћногима безбожни начин живота, као и неумешност зауставЪаЬа на своЉим путевима и концентрисаЬа, сметаЉу да узму у руке ѕисмо, отворе га и удубе се у Ьегову садржину. ј, поред осталог, то Ље Љедно од наЉважниЉих занимаЬа. ѕознаваЬе Ќовог «авета по дневним и недеЪним зачалима, тумачеЬа коЉе смо чули у храму или сами прочитали Ц то Ље неопходна храна свих нас. «атим Ц ѕсалтир. √отова кЬига молби, похвала и благодареЬа, чиЉе Ље познаваЬе у стаЬу да пружи човеку непроцеЬиву помоЮ у молитвеном животу. јли не би требало ни све остало ставЪати у заграде.

ћогуЮе Ље читати и уметничку, и научну, и философску литературу. —вети ЌиколаЉ —рпски говори да Ље могуЮе ЅиблиЉу Љедном прочитати, а затим Ље одложити на неколико година и читати сву осталу озбиЪну литературу: драматургиЉу, поезиЉу, философиЉу, историЉу. ќнда опет узети ЅиблиЉу и прочитати Ље поново. “ек тада, каже светитеЪ, осетиЮете разлику измеРу Ъудске речи, макар она била и наЉинтелигентниЉа, и речи ЅожиЉе! “ада Юете увидети шта Ље то ЅиблиЉа!

ѕостоЉе Ъуди коЉи су добро познати у црквеним круговима и шире. ≈пископи или монаси, обични свештеници или професори ƒуховних академиЉа, будуЮи отворене и истакнуте личности, привлаче на себе масовно интересоваЬе нешаблонским речима о духовном животу. ƒовоЪно Ље споменути имена као што су митрополит јнтониЉе (Ѕлум) или Љеромонах —ерафим (–оуз). ќ Ьима се може говорити слободно, Љер наше речи за Ьих саме не представЪаЉу претЬу од таштине или гордости. “о су веЮ почивши Ъуди, a тамо где су сада Ьихове душе таштина тешко да може нашкодити човеку. јли у ÷ркви има и данас оних Ъуди, чиЉа реч и дело привлаче пажЬу многих. “ако, дакле, ако се ми заинтересуЉемо за „историЉе обраЮеЬа“ тих Ъуди, тЉ. за то како су они нашли ’риста и како Ље ’ристос нашао Ьих, сазнаЮемо много тога важног. Ќа пример, сви они су имали неке сусрете коЉи су на Ьих оставили неизбрисив утисак. ѕостоЉали су Ъуди чиЉе су речи и дела, односно сусрет са Ьима, за неког постали узор и водиЪа. ћи се дотичемо оне таЉне и оног закона коЉи гласи отприлике овако: човеку Ље потребан човек. ЋитургиЉа Ље потребна свима. » кЬига Ље потребна свима. Ѕез кЬига и ЋитургиЉе хришЮанство Ље у принципу немогуЮе. јли потребан Ље Љош и човек коЉи Юе вас довести на ЋитургиЉу и обЉаснити вам због чега се она служи. ѕотребан Ље човек коЉи Юе вам дати или препоручити праву кЬигу, а затим са вама и продискутовати о ЬоЉ. ѕотребан Ље човек коЉи Юе са вама без кЬиге и мимо службе поразговарати Љедном или више пута, и чиЉе Юе вас речи повести кроз живот у ону ширину и у ону светлост, о чиЉем постоЉаЬу ви дуго времена нисте имали представу.

ѕотребни су Ъуди коЉи Юе вас саслушати. ѕотребни су Ъуди коЉи Юе вам дати савет, изгрдити вас, пружити помоЮ, убежиште, заштиту, утеху и за вас се помолити. ќни су потребни свима нама при уласку у ÷ркву, али и након тога. ќни су увек потребни. јли важно Ље да и ми временом постанемо за неког такви Ъуди: коЉи чуЉу, теше и пружаЉу заштиту.

“о како Юе се ÷рква у своЉоЉ нетЪеноЉ лепоти открити човеку, формираЮе код тог човека након много година и однос према црквеном животу и начин могуЮег служеЬа.  роз кЬиге Юе вам се открити црквена дубина и биЮете прави црквени кЬигоЪубац. “реба да будете слуга ЅожиЉи коЉи много чита и шири око себе миомирис црквеног образоваЬа. ’ристос Юе вам се открити путем —вете —лужбе, а она Юе на вЉеки вЉеков за вас постати место сусрета са ∆ивим Ѕогом. —ами из Ьега неЮете пожелети да изаРете и постараЮете се да цео свет ту доведете. јко вам се посреЮи да упознате правог монаха, живот Юе вам се устроЉити по посебноЉ путаЬи. јли на оваЉ или онаЉ начин, пре или касниЉе, потребно Ље да се ÷рква коЉа ниЉе од овога света у своЉ своЉоЉ пуноЮи откриЉе човеку. јко тога не буде, онда Юе хришЮанство бити свакидашЬе, помешано са етнографским материЉалом и обредима коЉи не дотичу ону дубину душе, коЉа изворно жуди за Ѕогом и осеЮа истинску потребу за исцеЪеЬем. јко пак ÷рква откриЉе своЉ лик пред очима Ъудске душе, и то на кратко, да се човек не би погордио или ослепио, али у исти мах и да никада не би заборавио то виРеЬе, онда Юе се пред човеком наЮи питаЬе и задатак Ц пронаЮи се у ÷ркви.  о сам Ља овде и како треба да живим? ƒа ли могу само давати просЉаку копеЉку и иЮи на ЋитургиЉу, или морам узевши крст разделити све и кренути за ’ристом? ћогу ли урадити макар нешто, ако не могу принети и дати много?

“о Ље стваралачко питаЬе. —тваралачко, Љер одговор на Ьега свако за себе патЬом мора пронаЮи. ќдговори Юе бити различити. ¬ременом Юе свако ко Ље успео да пронаРе своЉ искуствени одговор на ово питаЬе моЮи да напише (даЉ Ѕоже) своЉу кЬигу препорука и личног искуства. «асада се ниЉедна црквена продавница не може похвалити обиЪем таквих кЬига. Ќека се измеРу капака нашег ума као измеРу капака морске шкоЪке, попут зрна песка, задржи питаЬе: да ли сам се Ља пронашао у ÷ркви? јко нисам, онда како то да достигнем?

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

16 / 12 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0