Srpska

ƒа ли смиреЬе значи слабост?

’ристос пред јном и  аЉафом ’ристос пред јном и  аЉафом
††††

ѕонекад се може чути да хришЮанско смиреЬе означава душевну слабост. ƒа ли се слажете с таквим гледиштем? »стина, зар ниЉе слабост подметати своЉе образе надесно и налево, попуштати и жртвовати нешто своЉе?

јко мало боЪе погледамо, хришЮанско смиреЬе ипак ниЉе малодушност и ниЉе унутрашЬа слабост. ћалодушном човеку би било драго да може да се освети, али му унутрашЬа боЉажЪивост то не дозвоЪава и он мисли да нема довоЪно телесне и душевне снаге, - односно, у томе нема никаквог смиреЬа, веЮ постоЉи констатациЉа сопствене немоЮи.

Ќасупрот томе смиреЬе Ље истинска снага духа, кад човек може да одговори ударцем на ударац, али храбро побеРуЉе у себи гнев и увреду и испоЪава племенитост и Ъубав према ономе ко га Ље увредио. Ќаравно, ако постоЉи воЪа ЅожиЉа да се покаже сила, то треба и чинити, Љер истинска снага духа Љесте чврста нада у Ѕога, споЉена с личном храброшЮу. ћеРутим, истинска храброст у коначном ниЉе у томе да се неприЉатеЪ уништи као извор опасности, веЮ у томе да неприЉатеЪ постане друг.

ƒакле, зашто се треба смиравати?

—ветитеЪ ЌиколаЉ —рпски нам нуди следеЮу мудру поуку: Ђ«лочин Ље увек слабост. «лочинац Ље кукавица, а не Љунак. «ато увек сматраЉ да Ље онаЉ коЉи ти чини зло слабиЉи од тебе; и као што се не светиш малом детету, тако се немоЉ светити ни ономе ко ти Ље учинио зло. £ер, он ниЉе злочинац због снаге, него због слабости. “ако Юеш сакупЪати снагу у себи и постаЮеш попут мора коЉе се никад не излива ван обале да потопи све човечуЪке коЉи бацаЉу камеЬе у Ьега.ї

” житиЉама светаца среЮе се име скоро непознате свете мученице ‘австе (почетак IV в.). ќна Ље у сасвим младо доба, у тринаестоЉ години свог живота, била бачена на муке за ’ристову веру. ÷ар Ље заповедио мучитеЪу ћаксиму да на светицу излиЉе сав ужас своЉих мучеЬа. ” Ъутим мукама ‘авста Ље упркос очекиваЬу околине само благодарила Ѕогу и кротко се молила за свог мучитеЪа изговараЉуЮи речи: Ђћолим “е, √осподе, заволи ћаксима, просвети га вером и учврсти у —вом страху.ї ќва кротка молитва и жеЪа за добром свог мучитеЪа толико су погодили ћаксима у срце да Ље и сам поверовао у ’риста и заЉедно са светом ‘австом Ље примио мученички венац. “ако се Ъубав и смиреЬе увек завршаваЉу духовном победом.

—вета мученица девоЉка ‘авста и ≈виласиЉе и ћаксим с Ьом —вета мученица девоЉка ‘авста и ≈виласиЉе и ћаксим с Ьом
††††

ƒакле, ако видите да око вас вриЉу страсти, да вас неко гледа с гневом и да Ъутито говори или измишЪа разноразне клевете, немоЉте се препустити пориву сопствене ЪутЬе. јко они коЉи вас вреРаЉу желе да горе у ватри сопствених страсти, у пламену сопственог негодоваЬа, бар ви немоЉте уЮи у ову ватру. — мирном молитвом у души, са саосеЮаЬем према онима коЉи негодуЉу, останите по страни од ових страсти.  о зна, можда Юе ваша молитва, као обилна, чиста вода, охладити огаЬ после коЉег Юе у души неприЉатеЪа остати жаЪеЬе и каЉаЬе.

” реалиЉама нашег страшног света постоЉи поЉава као што Ље сатанизам. —лужитеЪи овог безумног култа, изабравши зло и насиЪе као главне животне вредности, понекад се не гнушаЉу приношеЬа живих Ъуди на жртву Раволу. ћало ко зна да у овом изопеченом, по своЉоЉ окрутности незамисливом за здрав разум ритуалу, несреЮни човек постаЉе жртва у оном тренутку кад дозволи себи да осети злобу према мучитеЪима. » то се сматра победом.

јваЉ, култна интуициЉа сатаниста у овом случаЉу одговара духовним реалиЉама. ’ристос на  рсту Равола побеРуЉе управо зато што за време невиних, неправедних страдаЬа, показуЉе Ъубав, добро и опраштаЬе, а не злобу, мржЬу или жеР за осветом. —амо на таЉ начин добро побеРуЉе зло. —воЉим смиреЬем на  рсту √оспод сакрушава РавоЪу гордост и зато се веЮ два милениЉума силе таме плаше крсног знамеЬа.

” ƒревном патерику се наводи прича о томе како Ље у ¬авилону кЮерка Љедног идолопоклоника имала демона у себи. Мен отац Ље познавао Љедног монаха коЉи му Ље рекао: ЂЌико неЮе моЮи да исцели твоЉу кЮерку осим отшелника коЉе познаЉем. јли ни они, ако их будеш молио, неЮе хтети то да учине због смиреЬа. ’аЉде да поступимо овако: кад доРу на пиЉац, претвараЮемо се да хоЮемо да купимо Ьихово рукодеЪе. „им уРу у куЮу како би добили новац за ствари коЉе купимо од Ьих реЮи Юемо да се помоле и веруЉем да Юе се твоЉа кЮи исцелити.ї ƒакле, отишли су на пиЉац где су видели монаха коЉи продаЉе корпе. ѕозвали су га у куЮу да му тамо даЉу новац. „им Ље монах ушао, Равоимана му Ље потрчала у сусрет и ошамарила га Ље. ќн ЉоЉ Ље одмах окренуо други образ по заповести. ƒемон Ље, осетивши муку, завапио: Ђќ, несреЮе! «аповест »суса ’риста ме изгони!ї ƒевоЉка се одмах очистила. ќваЉ догаРаЉ су испричали старци коЉи су прославили Ѕога и рекли: Ђќбично РавоЪа гордост пада пред смиреЬем заповести ’ристове.ї

” ƒревном патерику се говори Љош и о томе како Ље Љедан човек коЉег Ље мучио Раво и из коЉег се обилато изливала пена због деловаЬа демона коЉи Ље живео у Ьему, ударио по образу старца-отшелника. —тарац му Ље подметнуо други образ. ƒемон ниЉе издржао деЉство смиреЬа и одмах Ље изашао из Равоиманог. ј старохришЮански подвижник ава ћоЉсиЉе Ље говорио: ЂќнаЉ ко има смиреЬе смируЉе демоне, а онога ко нема смиреЬе смираваЉу демони.ї

ƒакле, зашто онда говоримо о важности смиреЬа? јко се одговори Љедноставно, зато што смо хришЮани, а ’ристос Ље у —вом животу испоЪио смиреЬе: Ђ£ер —ин „овечиЉи ниЉе дошао да ћу служе, него да служи, и да дâ душу —воЉу у откуп за многеї (ћк. 10, 45). ѕут до славе коЉу Ље показао ’ристос, води кроз смиреЬе, коЉе Ље ’ристос такоРе показао.

јрхимандрит —офрониЉе (—ахаров) Ље ову истину сликовито приказивао. Кудско друштво Ље попут пирамиде, на чиЉем врху се налази воРа Ц цар, председник, било коЉи владар. ƒаЪе, на слоЉевима близу врха, налазе се Ъуди коЉи имаЉу власт блиску царскоЉ, а у основи пирамиде се налазе Ъуди под влашЮу. ќбично у свету наЉЉачи потчиЬаваЉу наЉслабиЉе, царство палих Ъуди се заснива на експлоатациЉи и насиЪу. ћеРутим, ’ристос Ље окренуо ову пирамиду. ќн —ам Ље дошао на чело обновЪеног човечанства, ќн Ље основа пирамиде, а у односу на потчиЬене —ам Ље постао слуга. «ато у ’ристовом ÷арству веЮи служи маЬем, наЉЉачи се смируЉе пред немоЮним. ƒакле, човек може да доРе до истинске висине само ако се угледа на пример ’риста, а не на пример оних коЉи су √а разапели.

«начеЬе врлине смиреЬа ниЉе могуЮе рационално описати. Мена вредност се поима искуством духовног живота, кад срце не раздиру страсне помисли освете, увреде и неприЉатеЪства, веЮ кад осеЮа мир и слободу. Ќека √оспод сваком хришЮанину да снаге за искрено испуЬаваЬе заповести о смиреЬу, коЉа Ље толико значаЉна за стицаЬе истинске духовне снаге.

—а руског ћарина “одиЮ

24 / 12 / 2014

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0