Srpska

£еванРеЪе о £овану ѕретечи

††††

Ќема праве мудрости без Ъубави, нити праве Ъубави без мудрости. ћудрост без Ъубави Ље мудрост змиЉска, себична и отровна; Ъубав без мудрости провала облака онда када засушена земЪа очекуЉе благу кишу.

 ако Ље неизмерна мудрост ЅожЉа! » ништа ЉоЉ ниЉе равно у неизмерности осим Ъубави ЅожЉе.  олико Ље велика мудрост и Ъубав ЅожЉа, показана у стварноЉ природи! ѕа ипак Ље она сенка оне мудрости и Ъубави, показане Ѕогом кроз √оспода »суса ’риста у делу Ъудскога спасеЬа.  олика Ље мудрост и Ъубав ЅожЉа, показана при ѕрвом —твараЬу! Ќо то Ље мудрост ствараЬа некога кога ниЉе било, Ъубав даваЬа некоме коЉи ниЉе имао. ћудрост пак показана при Ќовом —твараЬу Љесте мудрост лечеЬа тешко оболелог, и Ъубав при Ќовом —твараЬу Љесте Ъубав жртвоваЬа себе.

£ош Љедном, и Љош два пут, и Љош много пута прочитаЉте £еванРеЪа √оспода и —паса нашег »суса ’риста, и запоЉте се неисказивом ЅожЉом мудрошЮу и ЅожЉом ЪубавЪу. » осетиЮете удвостручено и умногостручено здравЪе душе и снагу душе и радост и живот.

√оспод долази у свет, да свет излечи, обнови, васкрсне из мртвих.  ако долази? долази као воЉвода, пред ким и за ким иду воЉске. ¬оЉске небесне тискаЉу се око Мега и напред и позади. –екао би, видеЮете царског сина у свили и порфири, - а то дете, роРено у пеЮини овчиЉоЉ и повиЉено у Љаслама воловским!

–екао би, видеЮете генерала пред чиЉим вратима стоЉи гора од баЉонета, што заклаЬаЉу живот Ьегов од мучких препада и напада неприЉатеЪских. ј то ненаоружани и безазлени отрок, на кога се одмах по роРеЬу подигли у лов ÷ареви земаЪски и великаши, као у лов на Љелена.

–екао би, видеЮете цара у порфири, где Љури у златним колесницама, у пратЬи сЉаЉних великаша. ј то прости радник, што нечувен и непознат пешачи дуго и далеко по каменитом путу, и по прашЪивом друму, по трновим стазама, чак из Ќазарета на ушЮе £ордана, да повиЉе своЉу главу под руку £ована  рститеЪа и да се крсти, као и други Ъуди.

ѕа где су те Мегове воЉске, питаЮете? “у су око Мега, напред и позади. “о су сЉаЉне англеске воЉске, коЉе у ’ристу виде свога ¬оЉводу и ÷ара. ќне би хтеле, да √а носе на херувимским колима, али ќн неЮе, - и само ќн зна зашто неЮе, ќн и ќтац Мегов, и ƒух —вети. ’теле би ангелске воЉске, да √а обуку у сунце и оките звездама, и опашу дугама, али ќн то неЮе, и само ќн зна зашто то неЮе. ’тели би ангели, да обЉавЪуЉу трубама Мегов долазак; хтели би да одЉедном своЉом снагом и силом отворе очи свима Ъудима на земЪи, да прогледаЉу и познаду √оспода свога; хтели би ангели - и могли би - да даду Љезик и дрвету и камену, и води и ваздуху, да √а сва природа дочека клицаЬем: ќсана! ќсана! јли ќн то неЮе, - и само ќн зна зашто неЮе.

» ми сада знамо, зашто ќн то ниЉе хтео. —ве то славЪе ќн има у вечности. јли ќн се сада спустио у мрежу времена, у тамницу греха и смрти, где безброЉна браЮа Мегова плачу и ридаЉу, и силазе с ума од греха, и труну од смрти, ќн Ље упао у логор неприЉатеЪски, и ќн, преобучен у заробЪеника, сличног свима осталим заробЪеницима, опрезно и мудро ходи, да би властодршце тога тамничног логора ухватио и везао, а браЮу —воЉу заробЪену ослободио и уздигао у царство Ѕога и бесмртних ангела.

“е воЉске ангелске за Мега су биле вазда видЪиве, а за друге Ъуде оне су само овда-онда блеснуле као ретки зраци сунца иза густог облака. ” Меговом животу на земЪи била су углавном три почетка. £едан Ље почетак означен зачеЮем и роРеЬем, други крштеЬем а треЮи васкрсеЬем. ѕрви почетак означава Мегов долазак у свет, други Мегову проповед Љавним речима и Љавним чудима (Љер ќн Ље и као дете проповедао и чинио чуда, но то Ље било таЉно, неречено и невиРено), а треЮи осниваЬе Меговог бесмртног царства. ѕри првом и при последЬем почетку постаЉали су ангели видЪиви и за остале Ъуде. ј при другом почетку, то Љест при крштеЬу Меговом, обЉавила се сама —вета “роЉица. Ќо ни други почетак ниЉе био без поЉаве ангела. ѕоЉавио се Љедан ангел; и то Ље био не бестелесни ангел, него човек, по имену £ован, син првосвештеника «ахариЉе и жене му £елисавете. ќн ниЉе био ангел као други ангели, али Ље био назван ангелом од пророка. ≈во Ља Юу послати ангела —вога, коЉи Юе приправити пут предамном, говори пророк (ћалах. 3. 1).

—а овим пророчанством почиЬе своЉе ЉеванРеЪе свети ЉеванРелист ћарко. » ово Ље Љедна умилна таЉна. —ваки ЉеванРелист почиЬе са неким нарочитим почетком. £еванРелист £ован почиЬе од вечности. ћатеЉ почиЬе од јврама; Ћука почиЬе од земаЪског роРеЬа —паситеЪева, а ћарко од крштеЬа на £ордану. «ашто сви ЉеванРелисти не почиЬу са Љедним почетком? Ќо кажите ми, где Ље таЉ Љедан почетак »суса ’риста? “ешко Ље ходити за Љедном мртвом ствари до Ьена почетка, а колико теже за живим човеком, а Љош камо ли за ∆ивотодавцем, од кога живот почиЬе. ” самоЉ ствари и сваки од нас има четири почетка, доступна било нашем уму или нашем опажаЬу. £едан Ље наш почетак у Ѕогу, други у нашим прародитеЪима, треЮи у нашим родитеЪима и четврти у добу када почнемо проЉавЪивати нашу наЉвеЮу делатност у овоме свету. Ќо ’ристос има и Љедан пети почетак у односу према теби, као и сваком од нас. Ќаиме: почетак »суса ’риста —ина ЅожиЉега и Меговог £еванРеЪа за тебе Ље тада, када ќн оживи у твоме срцу и уму као Љедини твоЉ —паситеЪ; тада, када ќн престане бити у теби само као Љедно златно кандило напуЬено уЪем, но коЉе не гори, него када се запали и почне цело твоЉе биЮе греЉати и осветЪавати; тада, када ќн за тебе постане насушан хлеб, без кога не можеш провести ни Љеднога дана; тада, када ти ќн постане веЮа вредност од целе васионе, од свих блага, од сродника и приЉатеЪа, и дражи и од самог твог земаЪског живота. “ада Ље за тебе истинити почетак »суса ’риста. “ада Юеш ти тек моЮи разумети и остала четири почетка, поменута од четири ЉеванРелиста.

£еванРелист ћарко почиЬе своЉе ЉеванРеЪе са почетком ’ристове Љавне проповеди и Љавне делатности свету. » одмах истиче пророчанство пророка ћалахиЉе о £овану ѕретечи, као ангелу коЉи иде пред лицем √оспода.

«ашто и пророк и ЉеванРелист називаЉу £ована ангелом, кад он ниЉе био ангел него човек? ѕрво зато, што се £ован своЉим животом био уподобио ангелу небесном, те се од свих смртних Ъуди наЉвише приближио ангелском животу. ƒруго зато, да би се ти научио, да Ље циЪ ’ристовог дела на земЪи, да од Ъуди створи ангеле, - од смртних и грешних и природом заробЪених Ъуди створи бесмртна безгрешна и од природе слободна биЮа, као што су свети ангели на небесима. „име се то свети £ован уподобио ангелу? ѕрво, своЉом послушношЮу према Ѕогу; друго, своЉом слободом од света, и треЮе, своЉом безбрижношЮу за телесни своЉ живот. ѕрво Ље основ свету, друго истиче из првога, а треЮе из другога.

јнгели су савршено послушни Ѕогу. Мима се посведневно и непосредно откриваЉу неизказане таЉне ЅожЉе мудрости, моЮи и Ъубави, и Ьихова послушност према своме “ворцу ниЉе од мораЬа, него од радости и смирености. » —вети £ован био Ље савршено послушан Ѕогу од самог детиЬства свог. –оРен од престарелих родитеЪа, он Ље Љош у раном детиЬству остао сироче, и Ѕог му Ље остао Љедини родитеЪ, Љедини наслон и Љедина Ъубав. Мегов отац био Ље првосвештеник, те Ље £ованово богопознаваЬе могло бити тиме поЉачано. Мегово зачеЮе у утроби старе маЉке нероткиЬе силом и воЪом ЅожЉом ниЉе могло остати Ьему непознато.  ад Ље ЉеванРелист Ћука могао знати чудну историЉу зачеЮа £ованова, тим пре Ље морао знати сам £ован. ќн Ље знао, да Ље ангел ЅожЉи обЉавио Ьегово роРеЬе, па Ље знао извесно и пророчке речи ангела:он Юе бити велики пред Ѕогом, и напуниЮе се ƒуха —ветога Љош у утроби матере своЉе и он Юе напред доЮи пред Мим (пред »сусом) у духу и сили »лиЉиноЉ. —ве ово било Ље урезано у срцу малога £ована неизгладЪиво као на каменоЉ скрижаЪи. √лавне линиЉе Ьеговог живота Ѕог му Ље открио с наЉраниЉег детиЬства, и Ьему Ље одмах морало бити Љасно, шта он има да чини и каквим животом да живи. ќн се одмах повукао у пустиЬу (Ћука 1, 80) да даноноЮно ослушкуЉе духом своЉим воЪу Ѕога живога. ќн се сав предао Ѕогу и све очекивао од Ѕога. Мему ниЉе требало да га учи неко од Ъуди, Љер ќнаЉ, од кога су и Ъуди добили своЉе наЉбоЪе знаЬе и преносили га Љедан другоме, ќнаЉ Ље непосредно општио са Ьим, и —ам непосредно му откривао воЪу —воЉу. » тако одеЪен од света £ован се потпуно прилепио к Ѕогу, као и ангели небесни. » као и ангели и он Ље пио управо са праизвора мудрости, моЮи и Ъубави. «ато га пророк и назива ангелом.

ќсим тога £ован Ље био сличан ангелима небесним и по своЉоЉ слободи од света и Ъуди. «а Ьега Ље свет био прашина, коЉа се час зелени час црни, но увек тек прашина. «а Ьега су Ъуди били збуЬено стадо, коЉе Ље изгубило из очиЉу свога пастира. Ўта су свет и човек пред свуда присутном силом живога Ѕога? Ўта Ље Ьихова снага, Ьихова хвала, Ьихова претЬа? Ўто и мехур на дубоком мору. Ќити како добро може свет дати човеку, док га не позаЉми од Ѕога, нити какву штету може свет нанети човеку у присуству Ѕога и без допуштеЬа ЅожЉег. Ќашто онда бити рабоЪепан пред светом? Ќашто очекивати ма шта од позаЉмичара и дужника ЅожЉега? Ќашто се боЉати света, кад сав свет живи у страху и дише страхом? «ато се £ован, као ангел ЅожЉи, ни наЉмаЬе ниЉе везао за свет, нити Ље и наЉмаЬе имао страха од света. «ато £ован бестрашно и грми против грешних велможа Љерусалимских. пред коЉима се други свет клаЬа као пред идолима: породи аспидини!  о вам каза да бежите од гнева коЉи иде (Ћк. 3, 7)? » на »рода сипа прекоре за сва зла што учини (3, 19). £ован се не обзире ни на кога, осим Љедино на Ѕога живога и Мегову свету воЪу. ќн не разликуЉе Ъуде ни по оделу, ни по части, ни по власти, ни по учености, ни по богатству, ни по старости, - он их разликуЉе само по каквоЮи душе Ьихове. Мегове очи и не виде телесне Ъуде но наге душе Ъудске, коЉе се за друге очи криЉу под маском тела. “акву слободу од света и Ъуди имаЉу само ангели ЅожЉи. «ато пророк и назива £ована ангелом.

ќсим тога £ован се уподобио ангелима и безбрижношЮу за своЉ телесни живот. јнгели нису телесни као Ъуди, али и они имаЉу сЉаЉну одеЮу своЉе личности, коЉа се може назвати небеским телом (I  ор. 15, 40). јнгели су потпуно безбрижни за себе. Мих не мори брига ни шта Юе Љести, ни шта Юе пити, нити у што Юе се обуЮи. —лужеЮи Ѕогу они знаЉу, да Юе их Ѕог и хранити и поЉити и одевати.  оЉи Ље то домаЮин на земЪи, коЉи оставЪа своЉе верне слуге да гладуЉу и да ходе голи? “им пре Ѕог се стара за верне слуге —воЉе.  о од вас бринуЮи се може додати расту своме лакат Љедан? ћи смо опкоЪени Ѕогом више него ваздухом и светлошЮу. ќн познаЉе биЮе наше, и ќн зна потребе наше. » ќн посведневно задовоЪава потребе наше. «ашто да сви Ъуди не могу то да увиде? £ер овда онда бива неродица и глад! «ашто то Ѕог допушта? «ато што Ѕог има да храни не само наше тело него и нашу душу. ј искуство показуЉе, да Ље понекад телесна глад храна ƒуши. ЌаЉочигледниЉи доказ за ово Љесте пост. ¬азда сито тело обично показуЉе вазда гладну душу.  о пости таЉ душу гости. Ўто човек више привикне постити, то све више умаЬуЉе бриге за своЉе тело и увеЮава радост своЉе душе. ќво не помаже само реЮи и само чути; ово Ље само собом Љасно, кад човек ово проба и практикуЉе у животу.

 ао и сви свети Ъуди што нису живели кЬижном мудрошЮу него опробаним стварностима, тако и —вети £ован. ќн се научио безбрижности за своЉ телесни живот не кроз читаЬе кЬига и слушаЬе мудраца, коЉи казуЉу а не показуЉу, него пробаЉуЮи безбрижност. ќн Ље пробао пост и увидео Ље, да човек може живети не само без свиЉу оних Љела, за коЉа се он толико брине, него и без хлеба. —ам се £ован храЬашеовршцима (“и овршци били су, по тврРеЬу —в. ќтаца, на некаквом прорашЮу, званом мелагра. ƒивЪи мед Ље мед дивЪих пчела, што се налазило по шупЪинама дрвеЮа и пукотинама стена) и дивЪим медом,овршцима или пружина од неких пустиЬских дрвеЮа и горким медом од дивЪих пчела. ќн ниЉе употребЪавао ни вина, нити икаква Љака пиЮа. » не каже се, да Ље се он икада жалио на глад или на жеР. Ќису Ьега хранили овршци и дивЪи мед но ЅожЉа сила, коЉа Ље придолазила верном и послушном слузи кроз овршке и дивЪи мед. ’Ъеб ангелскиЉ Љеде човЉек (ѕс. 87, 25). “ако бива обично са верним и послушним, док неверни и непослушни мораЉу уз раскошну кухиЬу држати и велику апотеку. £ер кроз раскошна Љела и пиЮа неверном и непослушном не придолази храна телу и души но тешкоЮа, гнев и болест. - Ќити се £ован бринуо за стан и за одело. —тан му Ље била пустиЬа, покривена небеским сводом, а одело камиЪа длака и кожан поЉас око бедара. “ако Ље и »лиЉа био опасан кожним поЉасом, што означава мртвост страсти и готовост вршити воЪу ЅожЉу. ј обуЮа?ј капа? ƒуго живеЮи без обуЮе, ноге саме себи постаЉу обуЮа. » дуго идуЮи гологлав испод свода звезданога, глави постане удобниЉа пространа круна звездана него ли тесна капа од вуне и траве. ќн Ље гледао своЉу душу више одевену у сунчане ризе небеских ангела, него ли у телесну мрцину ("ѕодвижници таЬеЮи тело таЬе и грех; стараЉу се бити бестелесним, изнуруЉуЮи смртно бесмртним", √ригориЉе Ѕогослов.) вероватно, да и он, као и апостол ѕавле, и многи други светитеЪи често ниЉе ни знао, да ли Ље у телу или ван тела (II  ор. 12, 3-4). ќдмарао се и спавао или под ведрим небом, или у некоЉ од многоброЉних пештера у заЉорданскоЉ пустиЬи. Ќо шта Ље он зато марио, кад му се само душа одмара у царскоме крилу небеснога “ворца? ќтровне ехидне и гладни лавови били су му суседи. Ќо он их се ниЉе боЉао, Љер Ље знао, да над Ьим лебди свевидеЮе ќко. » зашто да их се боЉи, кад му они нису могли души шкодити? ј своЉе биЮе он Ље гледао у своЉоЉ души, а не у своме телу. Куди, коЉи виде своЉе биЮе Љедино у своме телу, боре се за своЉе тело, траже угодности своме телу, брину за своЉе тело. —вети £ован био Ље слободан од свих телесних брига. Мегова душа била Ље сва брига, а ЅожЉа воЪа Љедини закон и господар Ьегове душе. ” томе се он уподобио ангелима небесним. «ато га пророк и назива ангелом.

Ќо има и друго пророчанство о светом £овану. ¬елики пророк »лиЉа назива га гласом коЉи виче у пустиЬи: приправите пут √осподЬи, поравните стазе Мегове. ƒок се оно прво пророчанство односи више на лични карактер светога £ована, дотле се ово друго односи више на карактер Ьегове службе, Ьегове мисиЉе. Ўта има да буде, дакле, служба Ьегова? ƒа буде вапиЉуЮи глас у пустиЬи, коЉи Юе опомиЬати Ъуде, да приправе пут за √оспода. ѕод пустиЬом се разуме на првом месту пустиЬа заЉорданска, одакле Ље силни ѕретеча ’ристов и затрубио човечанству на узбуну:

ѕокаЉте се!

√ле, гнев иде!

√ле, секира стоЉи код корена дрвету!

√ле, свако неродно дрво сече се и у огаЬ баца!

√ле, долази £ачи од мене, коме Ље лопата у руци!

√ле, плеву Юе сажеЮи огЬем вечним!

ѕокаЉте се!

ѕод пустиЬом се разуме и цело човечанство, и цела историЉа човечанства, коЉа се од греха осушила као од сушице. ѕретеча Ље прва ласта новога пролеЮа. Ќо он сам ниЉе ни пролеЮно сунце, ни пролеЮни мирис, ни пролеЮна песма, - он Ље само трубач, коЉи буди успаване у дуготраЉноЉ зими. ќн Ље само весник пролеЮа, док Ље пролеЮе ’ристос √оспод.

ѕод пустиЬом се разуме и стара душа Ъудска, одрешена од Ѕога и зароЬена у таму смртну, као река понорница у пешчану пустиЬу. —вети £ован Ље савест, коЉа уздиже реку ка сунцу, а ’ристос Ље —унце. —авест Ље претходница Ъубави, као £ован ’риста.

ѕриправите пут √осподЬи, поравните стазе Мегове.  ако? »споведите се и покаЉте се. ”чините ово двоЉе хитно, Љер √оспод долази. ќн Юе куцати на врата сваке душе.  о се исповеди и покаЉе, таЉ Юе држати врата душе отворена, и √оспод Юе уЮи, и донети му живот вечни. ј ко се не исповеди и не покаЉе, таЉ Юе држати врата на души зарРана од греха и затворена. » √оспод Юе проЮи мимо Ьега. Ќо за Мим иде секира и огаЬ, као што пред Мим иде пролеЮе са сунцем, мирисом и песмом. ѕутеви √осподЬи и стазе Мегове то су душе Ъудске; неравнине по Ьима, то су греси безакоЬа.

Ўта значи приправити пут √осподЬи, то обЉашЬава пророк »саиЉа Љош и овим речима: све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну (»с. 40, 4). “о Љест: све оно што сматрате ниским и слабим, уздигните високо, а све оно што сматрате високим и моЮним, оборите доле. »ли другим речима: Ѕога сте сматрали ниском долином, и ако Ље ќн наЉвиша висина; а свет материЉални сматрали сте наЉвишом висином, док Ље он низина и подножЉе ногама ЅожЉим. √рех Ље обрнуо сав свет наопако. ќдбаците грех и свет Юе опет стати усправно. «ато исповедите се и покаЉте се, и крстите се крштеЬем покаЉаЬа ради опроштеЬа грехова.

ѕоЉави се £ован крстеЮи у пустиЬи, и проповедаЉуЮи крштеЬе покаЉаЬа за опроштеЬе греха. ѕо чему Ље £ован претеча ’ристов? ƒа ли само по томе, што се он обЉавио свету на неколико месеци пре ’риста? Ќе, него и по проповеди и делу своме, коЉим Ље он припремао Ъуде да дочекаЉу ’риста. Мегова сва проповед Љесте позив Ъуди на покаЉаЬе; Мегово сво дело Љесте крштеЬе покаЉаЬа за опроштеЬе грехова. ѕокаЉаЬу, коЉе £ован проповеда, претходи исповест грехова; крштеЬу, коЉе £ован врши, следуЉе опроштеЬе грехова. »сповест, покаЉаЬе и крштеЬе водом сам £ован врши, но опроштеЬе грехова ниЉе у ЬеговоЉ моЮи. —амо ’ристос може вршити опроштеЬе грехова. —ам £ован Ље то признао и изразио рекавши; Ља вас крштавам водом, а ќн Юе вас крстити ƒухом —ветим и огЬем (Ћука 3, 16). “име Ље он признао, да он своЉим крштеЬем само приуготовЪава Ъуде за крштеЬе ’ристово. Мегово Ље крштеЬе више знамеЬе, а ’ристово крштеЬе Ље право

крштеЬе, коЉим се човек чисти од греха и постаЉе нова твар, и усиновЪава се од Ѕога, и убраЉа се у пуноправне граРане царства небеснога.

ѕустиЬски пророк, £ован, познавао Ље до наЉвеЮих дубина Ъудску природу, сву Ьену слабост, наклоЬеност ка злу, и колебЪивост. ќн Ље то познао кроз тридесет година свога осамЪеног живота у пустиЬи.  роз себе Ље познао сав свет, и све што бива и може бити у свету. Мегова победоносна борба са самим собом донела му Ље и Љедно неисцрпно познаваЬе Ъудске природе. «ато он и излази сада пред Ъуде са слободом победиоца. Мегово знаЬе ниЉе из кЬига него из прве руке, од Ѕога кроз сопствено искуство. ќтуда и Ьегова проповед носи чисто практички карактер. ќн не веруЉе Ъудима на реч. „ак и кад се Љедан човек искрено исповеди и искрено изЉави своЉе каЉаЬе за учиЬене грехе, £ован му не веруЉе. £ер £ован зна слабост и колебЪивост Ъудске природе. «на то £ован и настоЉи свом снагом на томе, да покаЉници засведоче своЉе речи и делима. ƒугим грешеЬем грех Ље човеку постао навиком. —ада треба добродетеЪ да постане човеку навиком, а то може бити само дугим вежбаЬем у добродетеЪи. "» добру навику и злу храни време као дрва огаЬ" (ѕетар ƒамаскин). «ато £ован, сумЬиво гледаЉуЮи на тренутне покаЉнике, довикуЉе им: покажите плодове достоЉне покаЉаЬа (Ћука 3, 8).

√ордим фарисеЉима, садукеЉима и кЬижевницима Љерусалимским, коЉи су се гордили своЉим пореклом од праоца јврама, £ован довикуЉе: Ќе мислимо и не говоримо у себи: имамо оца јврама, Љер вам кажем, да Ѕог може и од овога камеЬа подигнути децу јвраму (ћат. 3, 7-9). √решна мисао и грешан говор у себи Љесте прво потаЉно зло у човеку, из кога после извиру сва Љавна зла. Ўта помаже изречено покаЉаЬе, ако човек продужи у себи да мисли и говори о злу?

«ла мисао и зао говор у себи нису само мисао и говор него су зло дело, чак и пре него се посведоче споЪашЬим злим делом. «миЉа, коЉа има отров у зубима, уЉела не уЉела, она Ље отровна змиЉа; и кад не уЉеда она Ље отровна змиЉа, а не безазлени голуб. Ѕог може и од овога камеЬа подигнути децу јвраму - има више значеЬа. ѕрво, Ѕог Ље уистину моЮан, да од камена створи —еби Ъуде какве хоЮе. «ато £ован указуЉе првацима народним из £ерусалима на прост покаЉнички народ, кога су били презирали као мртво и неотесано камеЬе. ќд тога простог народа Ѕог Юе себи подиЮи апостоле, ЉеванРелисте, светитеЪе и Љунаке над Љунацима, а прваке народне, коЉи блеште земним, пролазним и лажним сЉаЉем, Ѕог Юе одбацити, ако не буду показали плод достоЉан покаЉаЬа. “реЮе, и од незнабожаца, коЉи се клаЬаЉу мртвом камену и дрвету. Ѕог може учинити слуге —еби. ”залуд се мудраци израиЪски Ьих гаде као нечега прЪавога и недостоЉнога и земЪе и неба; ако се ти исти мудраци не покажу на делу деца јврамова, слична праведном и боговерном јвраму, Ѕог Юе од незнабожаца створити —еби верне, као што су незнабошци створили себи богове од камена. » наЉзад, нека се не поносе мудраци овога света само своЉим знаЬем закона земаЪских и закона ЅожЉих, док им Ље срце тврдо као камен. «аиста, док им Ље срце тврдо као камен, дотле Юе Ьихов ум, препуЬен разноврсним знаЬем, водити их право у огаЬ вечни. ќни су привикли, да цене само знаЬе, али су занемарили срце, они се шта више и поносе тврдоЮом срца. Ќо Ѕог може од срца да учини полазну тачку Ъудског спасеЬа, од срца а не од ума, као што Ље и рекао √оспод кроз пророке: и даЮу вам ново срце и нов дух Юу метнути у вас, извадиЮу камено срце из тела вашег и даЮу вам срце месно (£езек. 36, 26). Ќагомилано знаЬе ниЉе могло да омекша Ьихова срца. Ќо Ѕог може код истинских покаЉника да омекша срца —воЉом благодаЮу, као восак огЬем, и онда Юе се топлотом и светлошЮу срца код верних осветлити и ум свим потребним знаЬем.

“ако учи £ован тврдокорне мудраце Љерусалимске, да на делу покажу искреност свога покаЉаЬа. ј наЉвеЮе дело, коЉе они, гордеЪивци и презирачи осталих Ъуди, могу учинити, Љесте одбациваЬе своЉих охолих мисли и говора у себи, да су они деца јврамова.

ќд других Ъуди £ован изискуЉе друкчиЉе плодове покаЉаЬа, наиме: ко има две хаЪине нека да ономе ко нема; и ко има хране нека чини тако (Ћука 3, 10-11). £ован зна да су ови покаЉници затровани злим обичаЉем, да имаЉуЮи две хаЪине отимаЉу и треЮу и да имаЉуЮи и сувише хране, не деле са сиромахом, него гомилаЉу све више и више. «ато их сада упуЮуЉе новом обичаЉу чиЬеЬа милостиЬе, помагаЬа бедних, даваЬа и деЪеЬа, да би тако раширили своЉе тесно срце и осетили братство Ъуди и очинство Ѕога, у коЉе Юе их потпуно увести £ачи од £ована крштеЬем ƒухом —ветим и огЬем.

÷ариницима пак £ован препоручуЉе друкчиЉе плодове покаЉаЬа, сходно Ьиховом злом обичаЉу, да узимаЉу од народа више него што закон тражи. ÷ариници су били порезници, закупници пореза, коЉи су се богатили прекомерним и прекозаконским узимаЬем од народа. “аЉ обичаЉ тако Ље био укореЬен код Ьих, да су се они неправедно стеченим богатством поносили као и мудраци Љерусалимски своЉом мудрошЮу, на неправди заснованоЉ. „име би они могли засведочити боЪе своЉе покаЉаЬе, ако не одбациваЬем те зле навике и држаЬем законског прописа? ћудри £ован зато им и даЉе лек према болести.

Ўта саветуЉе £ован воЉницима? Ќикоме да не чините насиЪа нити да кога опадате, и будите задовоЪни своЉом платом (3, 14). ќпет према болести и лек. Ќаоружан човек склон Ље да чини насиЪе. —амо га оружЉе тера на то. ƒа би учинио насиЪе, он мора привидно да да неко оправдаЬе насиЪу, како своЉоЉ савести, тако и свету; отуда оружаном човеку, коЉи чини насиЪе, своЉствено Ље опадаЬе других и жалба на малену плату. ƒа би покаЉаЬе воЉника имало траЉне вредности, они мораЉу одустати од своЉих злих навика, наиме од насиЪа, опадаЬа и жаЪеЬа на малену плату.

—ве ово што —вети £ован препоручуЉе као плодове покаЉаЬа, ниЉе довоЪно за спасеЬе душе од греха, али Ље довоЪно да удостоЉи Ъуде изиЮи пред ’риста. «адатак пак ѕретечин и био Ље у томе, да затруби на узбуну, да би се Ъуди колико толико очистили и удостоЉили изиЮи пред божанско лице —паситеЪа.

√ледаЉуЮи страшнога пророка, коме Ље врвела сва ЉудеЉска земЪа и £ерусалим, и слушаЉуЮи Ьегове необичне крике и претЬе секиром и огЬем, Ъуди га питаху:  о си ти! ƒа ниси ти ’ристос, кога свет очекуЉе?

- £а нисам ’ристос, одговори £ован.

- £еси ли »лиЉа?

- Ќисам.

-  о си (£ов. 1, 20-23)?

- √лас вапиЉуЮег у пустиЬи: поравните пут √осподЬи!

» смирено признаваше £ован и исповедаше:

- »де за мном £ачи од мене, пред ким Ља нисам достоЉан сагнути се и одрешити ремеЬе на обуЮи МеговоЉ.

’ристос Ље дошао, да научи Ъуде заборавЪеном смиреЬу и прекршеноЉ послушности. ќн нам Ље дао савршен пример —вога смиреЬа и —воЉе послушности према ќцу небеском. » Мегов ѕретеча учи нас своЉим примером смиреЬу и послушности - своЉим примером безгрешног смиреЬа и послушности пред ’ристом.

Куди, коЉи немаЉу смиреЬа и послушности, немаЉу мудрости и Ъубави. ј ко нема тога, таЉ нема Ѕога. ј ко нема Ѕога, таЉ нема ни себе, него Ље као и да ниЉе: тама и сен смртна.

јко неко меРу нама каже: ’ристос Ље сувише висок пример за мене, Ља се на Мега не могу угледати, - ево му £ована ѕретече, коЉи Ље као човек ближи смртним Ъудима. Ќека се угледа на смиреЬе и послушност £ована. јли, аваЉ, кад неко неЮе да чини добро, таЉ увек наРе изговора за своЉе бежаЬе од добра. ј ко тражи светлости своме жалосноме битисаЬу на земЪи, таЉ Юе Ље с радошЮу наЮи у звезди £ована  рститеЪа. Ѕлаго томе, Љер Юе га та звезда, као она коЉа доведе звездаре са »стока у ¬итлеЉем, довести наЉсЉаЉниЉем —унцу, √осподу »сусу ’ристу, коЉи Ље Љедина песма ангела и Љедино спасеЬе Ъуди, Ључе, данас и сутра. «ато нека ћу Ље слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

18 / 01 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0