Srpska

£еванРеЪе о правом и неправом богомоЪцу

Ћуки, 18, 10-17. «ач. 89.

††††

„овек неки изаРе у шуму, да избере Љедно дрво за ЉапиЉу. » виде два дрвета Љедно поред другог. £едно беше глатко и витко, али са трулом срчиком унутра; друго беше споЪа рапаво и неизгледно, али са здравом срчиком унутра. ”здахну човек и рече самоме себи: шта ми помаже ово глатко и високо дрво, кад Ље труло и за ЉапиЉу неупотребЪиво? ќно друго, ако Ље и рапаво и неизгледно, бар Ље изнутра здраво, те са мало веЮим моЉим трудом око Ьега моЮи Юе добро послужити за ЉапиЉу у моме дому. » без дугог размишЪаЬа изабра то дрво.

“ако Юе и Ѕог изабрати за —воЉ дом измеРу два човека не онога, коЉи споЪа изгледа праведан, него онога, чиЉе Ље срце испуЬено здравом правдом ЅожЉом.

Ќису мили Ѕогу гордеЪивци, чиЉе су очи непрестано управЪене к небу, док им Ље срце испуЬено земЪом, него смирени и кротки, чиЉе су очи оборене к земЪи, док им Ље срце испуЬено небом. ¬ише воли —творитеЪ Ъуди, да му Ъуди набраЉаЉу своЉе грехе, него своЉа добра дела. £ер Ѕог Ље Ћекар, коЉи притиче постеЪи свакога од нас и пита: шта те боли? ћудар Ље човек онаЉ, коЉи искористи присуство лекара и искаже му све своЉе боле и сву своЉу немоЮ, а малоуман Ље онаЉ, коЉи скриваЉуЮи своЉе боле и немоЮи, похвали се лекару своЉим здравЪем.  ао да лекар посеЮуЉе Ъуде због здравЪа, а не због болести! "«ло Ље грешити, говори мудри «латоуст, но ту се да помоЮи; али грешити и о том не говорити, наЉвеЮе Ље зло, Љер ту се не да помоЮи .

«ато будимо мудри, па кад год стаЉемо на молитву Ѕогу сматраЉмо, да смо стали пред наЉбоЪег и наЉмилостивиЉег Ћекара, коЉи с бригом и ЪубавЪу пита свакога од нас: шта те боли? Ќе опознимо нипошто, да искажемо своЉе боле, своЉе ране, грехе своЉе.

“оме нас учи и √оспод »сус причом о царинику и фарисеЉу у данашЬем ЉеванРеЪу. ” ЉеванРеЪу се вели, да ову причу √оспод каза онима коЉи мишЪаху за себе да су праведници а друге подништаваху. «ар не спадаш и ти у ове, коЉима Ље √оспод управио ову причу? Ќе бунтуЉ се, него исповеди болест своЉу, застиди се од Ье и прими лек, коЉи ти наЉбоЪи и наЉмилостивиЉи Ћекар нуди. ” ЉедноЉ болници лежаху многи болесници. £едни лежаху у ватри и Љедва чекаху, да доРе лекар; други шетаху, сматраху себе здравим и не жеЪаху да виде лекара. £едног Љутра уРе лекар, да обиРе болеснике. —а Ьим уРе и Ьегов приЉатеЪ, коЉи носаше понуде болнима. ѕриЉатеЪ лекарев виде оне болеснике, коЉи беху у ватри и сажали се над Ьима. - »ма ли им лека? упита он лекара. ј лекар му шапну на ухо: овима што су у ватри и што леже има лека, а онима што шетаЉу нема лека,... они болуЉу од неизлечиве болести; сасвим су трули изнутра. - «ачуди се веома приЉатеЪ лекарев, зачуди се двема стварима: таЉни Ъудских болести и варЪивости човечиЉих очиЉу.

«амисли сад, да смо и на боловаЬу у овоЉ светскоЉ болници. Ѕолест свиЉу нас назива се Љедним именом - неправда. ќва реч обухвата све страсти, све пороке, све грехе, - речЉу, све слабости и раслабЪености наше душе, нашег срца и нашег ума. £едни су болесници на почетку болести, други на врхунцу, а треЮи прездравЪаваЉу. Ќо такво Ље своЉство ове болести унутрашЬег човека, да само они коЉи прездравЪаваЉу свесни су страшне болести, од коЉе су боловали. ЌаЉболесниЉи наЉмаЬе знаЉу за своЉу болест. » при телесноЉ болести човек у великоЉ ватри не зна ни за себе ни за своЉу болест. Ќити луд човек икад каже за себе, да Ље луд. ѕочетници пак у неправди неко време осеЮаЉу стид од своЉе болести, но понавЪани греси брзо их приводе навици грешеЬа, а ова опет опиЉености и заносу од неправде, при коме душа не осеЮа више ни себе ни своЉу болест. » сад замисли, да лекар уРе у болницу и упита: шта вас боли? ќни, коЉи су на почетку болести, од стида неЮе смети признати своЉу болест, него Юе реЮи: ништа! ќни, коЉи су на врхунцу болести, наЮи Юе се чак и увреРени од таквог питаЬа, и не само што неЮе реЮи: ништа нас не боли! него Юе се почети хвалити своЉим здравЪем. —амо Юе они коЉи прездравЪаЉу с уздахом одговорити лекару: —ве, све нас боли! —милуЉ се на нас и помози! "јко се страшиш од исповести своЉих грехова, то посмотри на пакао, кога само исповест може угасити" (“ертулиЉан: ќ покаЉаЬу, I, с. 12).

–азмисли, дакле, о свему овоме, чуЉ причу ’ристову и сам процени, уколико Ље она теби управЪена. јко са чудом будеш рекао: ова се прича на мене не односи, онда значи, да си на почетку болести, коЉа се зове неправда. јко ли с негодоваЬем будеш рекао: Ља сам праведан, то се односи на ове грешнике око мене, - онда значи да си на врхунцу те болести. јко ли се пак покаЉнички будеш грувао у прси и одговарао: заиста, болестан сам и желим лекара, - онда значи, да си на путу оздравЪеЬа. Ќе боЉ се онда, оздравиЮеш.

ƒва човека уРоше у цркву, да се моле Ѕогу, Љедан фарисеЉ а други цариник. ƒва човека, два грешника, са том разликом, што фарисеЉ не признаваше себе грешником, а цариник признаваше. ‘арисеЉ припадаше наЉуважениЉоЉ класи Ъуди у тадашЬем друштву, а цариник наЉпрезрениЉоЉ.

‘арисеЉ стаде и моЪаше се у себи овако. Ѕоже, хвалим те што Ља нисам као остали Ъуди - хаЉдуци, неправедници, преЪубочинци, или као оваЉ цариник. ѕостим два пут у недеЪи; даЉем десетак од свега што имам. ‘арисеЉ Ље стао у врх храма, до самог олтара, према обичаЉу свих фарисеЉа, да се гураЉу на прва места. ƒа Ље фарисеЉ стао сасвим напред, види се из доцниЉег описа, где се каже, да цариник стаЉашеиздалека. “олика Ље гордост фарисеЉа и самоувереност у своЉу праведност, то Љест у своЉе духовно здравЪе, да он не тражи првенство само пред Ъудима него и пред Ѕогом, и не тражи га само на гозби и збору него и на молитви. —амо то Љедно довоЪно Ље, да покаже тешку оголелост фарисеЉа од неправде, и затупелост у неправди.

«ашто се каже: моЪаше се у себи? «ашто не на глас? «ато што Ѕог пажЪивиЉе слуша, шта ћу говори срце него Љезик. ќно што човек мисли и осеЮа, кад се моли Ѕогу, оно Ље важниЉе за Ѕога него оно што Љезиком исказуЉе. £език може и да обмане, али срце не обмаЬуЉе, него показуЉе човека онаква какав Љесте - црна или бела.

Ѕоже, хвалим те што Ља нисам као остали Ъуди.

ќвако се усуРуЉе говорити у цркви у лице Ѕога Љедан грешан човек! Ўта Ље црква него место састанка болесника са лекаром. Ѕолесни од греха долазе да исповеде своЉу болест Ѕогу Ћекару, да потраже лека и здравЪа од ќнога, коЉи Ље истински »сцелитеЪ свиЉу Ъудских мука и немоЮи и ƒародавац свиЉу добара. »ду ли здрави у болницу, да се похвале лекару своЉим здравЪем? Ќо оваЉ фарисеЉ ниЉе дошао у цркву као здрав и цео душом, да се похвали своЉим здравЪем, него као тешко оболели од неправде, коЉи у заносу болести не осеЮа више своЉу болест. £еданпут кад сам посетио Љедну душевну болницу, лекар ме доведе пред решетке наЉтежег болесника од лудила.

-  ако се осеЮаш? упитах га Ља. ќн одмах одговори:

-  ако се могу осеЮати меРу овим лудацима око мене? ≈то, тако и фарисеЉ говори: хвалим те, Ѕоже, што Ља нисам као остали Ъуди! ќн у ствари не хвали Ѕога зато. што би хтео тиме да припише Ѕогу у заслугу, што он ниЉе као остали Ъуди. Ќе; речи: Ѕоже, хвалим те - нису друго, до Љедна узречица Љедан ласкав приступ Ѕогу, да би Ѕог изволео саслушати Ьегова хвалисаЬа. £ер из свега што Ље казао, он не хвали Ѕога ничим; напротив, он хули на Ѕога хулеЮи на остала ЅожЉа створеЬа. ќн не захваЪуЉе Ѕогу низашто, Љер све што Ље рекао о себи, све Ље истакао као своЉу сопствену заслугу, коЉу Ље он стекао без помоЮи ЅожЉе. ќн неЮе да каже, да он ниЉе хаЉдук, неправедник, преЪубочинац или цариник зато што га Ље Ѕог сачувао —воЉом силом и —воЉом милошЮу, да то не буде. Ќипошто; него само да то што Ље он, лично тобож, човек таквог изузетног соЉа и цене, да му нема равна у свему свету. ј поред тога, што Ље он таквог изузетног соЉа, он чини и напоре и жртве, да се одржи на тоЉ високоЉ висини изнад свих осталих Ъуди. Ќаиме: он пости двапут у недеЪи и даЉе десетак од свега што има. јх, како Ље лак пут спасеЬа изабрао себи фарисеЉ, лакши од наЉлакшег пута пропасти! ќд свих заповести, коЉе Ље Ѕог дао народу преко ћоЉсеЉа, он Ље изабрао само две наЉлакше. Ќо и те две он стварно не испуЬуЉе. £ер те две заповести Ѕог ниЉе дао зато што Мему треба да Ъуди посте двапут у недеЪи и да даЉу десетак. Ѕогу то ни наЉмаЬе ниЉе потребно. Ќити Ље Ѕог дао те заповести Ъудима, да буду оне саме по себи неки циЪ, него - као и све остале заповести - да уроде плодом смиреЬа пред Ѕогом, послушности према Ѕогу и Ъубави према Ѕогу и Ъудима; Љедном речЉу, да загреЉу, омекшаЉу и просветле срце Ъудско. ћеРутим фарисеЉ бесциЪно испуЬуЉе ове две заповести. ќн пости и даЉе десетак, али мрзи и презире Ъуде и горди се пред Ѕогом. » тако остаЉе као дрво бесплодно. ѕлод ниЉе у посту, плод Ље у срцу; плод ниЉе ни у ЉедноЉ заповести, плод Ље у срцу. —ве заповести и сви закони служе срцу: греЉу срце, чисте срце, осветЪуЉу срце, залеваЉу га, ограРуЉу га, плеве га, сеЉу га, - само да би се плод у Ьиви срца зачео, порастао и сазрео. —ве добродетеЪи Љесу средство а не циЪ, метод а не плод. ÷иЪ Ље у срцу, и плод Ље у срцу.

» тако фарисеЉ своЉом молитвом ниЉе постигао оно што Ље хтео; ниЉе показао красоту своЉе душе него наказност, ниЉе открио своЉе здравЪе него своЉу болест. ј ’ристос Ље баш и хтео овом причом то да откриЉе, и то не само у Љедном том фарисеЉу, него уопште у еснафу фарисеЉском, коЉи Ље тада владао народом израиЪским. Ќо том причом хтео Ље √оспод да откриЉе и изобличи криву побожност и лажно фарисеЉство и у свима поколеЬима хришЮанским, па и у нашем поколеЬу. «ар нема и данас меЮу нама Ъуди, коЉи се моле Ѕогу овако исто као што се молио оваЉ фарисеЉ? «ар их нема много, коЉи почиЬу своЉу молитву тужбом и хулом на своЉе суседе, а завршуЉу похвалом себи самим? «ар их нема много, коЉи стаЉу пред Ѕога као поверилац пред дужника? «ар не говоре многи и од вас: Ѕоже, Ља постим, Ља ходим у цркву, Ља плаЮам порез држави, и даЉем прилог цркви, Ља нисам као други Ъуди, као хаЉдуци и кривоклетници, као безбожници и преЪубочинци, коЉи ми досадише. Ўта радиш ти, Ѕоже? «ашто Ьих не умртвиш, а мене не наградиш за ово све што Ља чиним за тебе? «ар не видиш ти, Ѕоже, чистоЮу мога срца и здравЪе моЉе душе? Ќо знаЉ, "да нити Ѕог може тебе обманути, нити ти Мега" (»зрека Ѕлаженог ћаксима (+ 1433, 11. Ќов.). £ош су и ово Ьегове изреке: "—вак се крсти, но свак се не моли". ‘арисеЉ Ље онаЉ ко Ље "по бради јвраам, а по делима ’ам").

“ако говоре. ј Ѕог слуша и пушта их празне куЮи, говореЮи им: Ља вас не познаЉем као такве. » на —трашном —уду Юе им реЮи: Ља вас не познаЉем. £ер Ѕог не распознаЉе —воЉе приЉатеЪе по Љезику но по срцу; нити цени смокву по лишЮу него по плоду.

ј ево како треба да се моли прави молитвеник:

ј цариник издалека стаЉаше, и не шЮаше очиЉу подигнути на небо, него биЉаше прси своЉе говореЮи: Ѕоже милостив буди мени грешноме. »здалека стаЉаше! ѕрави молитвеник се не гура напред, на прва места у цркви. Ќашто му то? Ѕог га види и у дну цркве као и у врху. ѕрави молитвеник Ље увек прави покаЉник. "ѕокаЉаЬе човека празник Ље за Ѕога", вели свети £ефрем —ирин. »здалека стаЉаше. ќн осеЮа своЉе ништавило пред Ѕогом и испуЬава се сав смиреЬем пред величанством ЅожЉим. £ован  рститеЪ, наЉвеЮи меРу роРеним од жене, страшио се близине ’ристове говореЮи: Ља му нисам достоЉан одрешити ремена на обуЮи МеговоЉ! ∆ена грешница умивала Ље ноге ’ристове квасеЮи их своЉим сузама. ѕрави молитвеник Ље, дакле, дубоко смирен и сав радостан, ако га Ѕог пусти и к ногама —воЉим.

» не шЮаше ни очиЉу подигнути на небо. «ашто да не подигне очи своЉе на небо? ќчи су огледало душе. ” очима се чита грех душе. Ќе видите ли сваки дан, да кад човек учини грех, обара очи пред Ъудима?  ако да не обори очи грешник пред Ѕогом —вевишЬим? √ле, сваки грех учиЬен према Ъудима учиЬен Ље према Ѕогу; и нема греха на земЪи, коЉи не погаРа Ѕога. ѕрави молитвеник Ље свестан тога, па сем смиреЬа испуЬен Ље стидом пред Ѕогом. «ато се и каже: и не шЮаше ни очиЉу подигнути на небо.

Ќего биЉаше прси своЉе. «ашто биЉаше прси своЉе? «ато да се тиме покаже, да Ље тело повод човечЉем грешеЬу. ∆еЪа телесна наводи човека на наЉтеже грехове. ѕрождрЪивост раРа похот; похот раРа гнев, а гнев убиство. Ѕрига за тело одваЉа човека од Ѕога, сиромаши душу и убиЉа божанско Љунаштво у човеку. «ато цариник на молитви биЉаше тело своЉе, биЉуЮи тиме виновника свога греха. свога понижеЬа и свога стида пред Ѕогом. Ќо зашто се биЉаше баш у прси, а не по глави, или по рукама? «ато што Ље у прсима срце; а срце Ље извор и греха и врлине. —ам Ље √оспод рекао: што излази из човека оно погани човека; Љер изнутра из срца Ъудскога излазе мисли зле, преЪубе, блуд, убиства, краРе, лакомства, пакости, злоЮе, лукавство, срамоте, зло око, хуЪеЬе на Ѕога, охолост, безумЪе (ћарк. 7, 20-23). ≈то зашто цариник биЉе срце своЉе.

» говораше: Ѕоже, милостив буди мени грешноме. ќн не набраЉа ни добра ни зла дела своЉа. Ѕог све зна. » Ѕог не тражи набраЉаЬе, но скрушено покаЉаЬе за све. Ѕоже, милостив буди мени грешноме!ќвим речима речено Ље све. “и си, Ѕоже, Ћекар а Ља болесник. “и Љедини можеш излечити, и “еби Љедином припадам. “и си Ћекар а милост “воЉа лек. –екавши: Ѕоже, милостив буди мени грешноме покаЉник као да Ље рекао: Ћекару, даЉ лека мени болесноме! Ќико у свету не може ме излечити осим “ебе, Ѕоже. “еби Љедином сагреших, и зло пред “обом, учиних (ѕс. 50). Ќишта ми Ъуди не могу помоЮи, ма колико праведни били, ако ми “и не помогнеш. Ќишта ми неЮе помоЮи: ни моЉ пост, ни даваЬе десетка, ни сва моЉа добра дела, ако милост “воЉа не привиЉе се као мелем на ране моЉе. ѕохвала Ъудска не лечи ми ране; она их позлеРуЉе. “и, “и Љедини знаш моЉу болест; и “и Љедини имаш лек. Ќикоме другом не вреди ми иЮи, никога другога молити. јко ме “и одбациш, сав свет не може ме задржати од пада у пропаст. “и, “и Љедини, √осподе, можеш, ако хоЮеш. Ѕоже, опрости и спаси! Ѕоже, милостив буди мени грешноме!

Ўта вели √оспод »сус на овакву молитву?  ажем вам, рече, да оваЉ отиде оправдан куЮи своЉоЉ а не онаЉ.  оме то каже √оспод? —вима вама, коЉи мислите за себе, да сте праведници. ÷ариник оде оправдан куЮи а не фарисеЉ. —мирени исповедник своЉих грехова оде оправдан своЉоЉ куЮи а не охоли хвалисавац. —тидЪиви покаЉник оправда се а не безочни и уображени гордеЪивац. Ћекар се смилова и исцели болесника, коЉи признаде своЉу болест и потражи лека, а отпусти празна онога што доРе Ћекару, да се похвали своЉим здравЪем. ѕа завршуЉе √оспод —воЉу чудну причу овом науком: Љер сваки коЉи се сам подиже понизиЮе се, а коЉи се сам понижава подигнуЮе се.  о се сам подиже, а ко се сам понижава? Ќико сам себе уопште не може подиЮи ни за Љедну длаку у висину, ако га Ѕог не подигне. Ќо овде се подразумева онаЉ, ко мисли да себе подиже тиме, што трчи на прва места и пред Ъудима и пред Ѕогом; што се хвалише своЉим делима; што се горди пред Ѕогом, и што хуЪеЬем и презреЬем понижава друге Ъуде, да би он тако веЮи изгледао. —вима тим начинима, коЉима он мисли себе да уздигне, он себе у самоЉ ствари понижава. £ер што год он бива веЮи у очима своЉим, па чак и у очима Ъуди, то он бива маЬи у очима Ѕога. “аквога Юе и Ѕог понизити и Љеднога дана дати му да осети понижеЬе. "ƒокле год човек не задобиЉе смиреЬе, не задобиЉа награду за своЉа дела. Ќаграда се даЉе не за дела него за смиреЬе" (—в. »сак —ирин, —лово 34.). ј ко сам себе понижава? Ќе онаЉ коЉи се прави маЬи него што Љесте, него онаЉ коЉи увиди своЉе понижеЬе од греха. «аиста, човек не може, и да хоЮе, понизити себе ниже него што га грех понижава. » друго понижеЬе √оспод од нас и не тражи до само осеЮаЬе и признаЬе свога греховног понижеЬа. ј човеку коЉи осети и призна низину, у коЉу га Ље грех свалио, немогуЮе Ље ниже се спуштати. ”век нас грех може свуЮи ниже него што ми можемо увидети дубину пропасти, у коЉоЉ се налазимо. —в. ћакариЉе ¬елики каже: "—мирени никад не пада.  уда Юе и пасти онаЉ ко Ље нижи од свиЉу? ¬исокоумЪе Ље велико унижеЬе; а смиреЬе Ље велика висина, част и достоЉанство"( Ѕес. 19.).

£едном речЉу: подиже себе онаЉ ко поступа као цариник. ѕрви Ље неизлечив болесник, коЉи не увиРа своЉу болест; други Ље болесник, коЉи прездравЪава, Љер Ље увидео своЉу болест, припао к Ћекару и употребио лек. ѕрви Ље као глатко и високо дрво са трулом срчиком, коЉе домаЮину не служи ни зашто, а други Ље као храпаво и неизгледно дрво, коЉе домаЮин узима у рад, прави од Ьега ЉапиЉу и уноси га у дом своЉ.

Ќека би се √оспод смиловао и свима покаЉаним грешницима, и исцелио од греховне болезаЬе све оне, коЉи ћу се моле са страхом и трепетом, славеЮи √а као милостивога ќца, £единороднога —ина и ѕресветога ƒуха - “роЉицу Љеднобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

02 / 02 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0