Srpska

ѕоследЬе ѕричешЮе ратника Ѕориса

ѕрича за други том кЬиге ДЌесвети а светиУ

Ќа саЉту ѕравославие.Ru Ље 2. априла 2014. г. био обЉавЪен апел архимандрита “ихона (Ўевкунова) упуЮен читаоцима с предлогом да заЉедничким напорима напишу други том кЬиге „Ќесвети а свети“. Ќиже обЉавЪуЉемо причу ћариЉе √еоргиЉевне ∆укове, кЮерке легендарног маршала, о генерал-потпуковнику Ѕ. —. Ћихачову Ц као доказ стараЬа светитеЪâ о хришЮанским душама.

* * *

√енерал-маЉор Ћихачов Ц командант 2. гардиЉске тенковске армиЉе у ЌемачкоЉ, 1964. г. √енерал-маЉор Ћихачов Ц командант 2. гардиЉске тенковске армиЉе у ЌемачкоЉ, 1964. г.
††††

√енерал-потпуковнику Ѕорису —ергеЉевичу Ћихачову, да Ље жив, 6. августа 2014. г. навршило би се 100 година. –одио се 1914. године и прошао кроз цео ¬елики отаЯбински рат и рат против £апана. ¬ише од 40 година Ље прошло од нашег првог сусрета, али Ља тек сада схватам да се веЮина тога уистину види тек са временске дистанце.

ћоЉе упознаваЬе са Ѕорисом —ергеЉевичем догодило се почетком 1970-их на –ишком приморЉу. ЋетониЉа Ље тада била Љедна од република —овЉетског —авеза, а Ћихачов заменик команданта ѕрибалтичког воЉног округа. ћама и Ља смо тог лета биле на одмору у санаториЉуму поред мора. —азнавши да су из ћоскве допутовале жена и кЮерка маршала ∆укова, добри и гостопримни генерал и Ьегова жена ќксана Ѕорисовна Ц крупниЉа ”краЉинка, одмах нас позваше у госте у своЉу летЬу викендицу.

–учак за великим овалним столом коЉи Ље био прекривен белим уштирканим столЬаком, разговори, укусна храна, осмеси, шале... “ог лета их беше посетио и син ќлег. ќн Ље тад био постдипломац на ћосковском државном универзитету меРународних односа (ћ√»ћќ) и живео Ље у ћоскви. ќдрасли су причали о свему Ц о природи и мору, о кЬигама и, наравно, о мом оцу, ког Ље Ѕорис —ергеЉевич дубоко поштовао.

—воЉе поштоваЬе према маршалу ∆укову Ѕорис —ергеЉевич преносио Ље на моЉу маму √алину јлександровну и мене Ц тад Љош сасвим малу девоЉчицу, трудеЮи се да нам приреди неку приЉатност Ц макар да нам помогне око обезбеРиваЬа аута за екскурзиЉу у –игу.

ќлег ми се тад учини као досадни штребер са наочарима. ”опште ниЉе показивао дружеЪубивост. Ќапротив, забивши нос у кЬигу, на мене, тако дивну девоЉку Ц како сам се Ља себи чинила Ц не обраЮаше пажЬу.

јли, гле чуда, наше дружеЬе се наставило у ћоскви после неколико година. ќлег ми Ље помогао да се припремим за приЉемне испите, када сам након маЉчине и очеве смрти 1974. године планирала да упишем ћ√»ћќ. ” том тренутку он Ље веЮ био предавач на институту и заменик секретара комитета  омсомола. “ада смо се боЪе упознали, не слутеЮи да Юемо постати дугорочни приЉатеЪи.

√одине су пролазиле, а два ќлегова сина су одрастала. ”мрла Ље Ьегова маЉка, ќксана Ѕорисовна. Ѕорис —ергеЉевич, коЉи Ље Ьу веома волео, тешко Ље подносио то што Ље удовац и усамЪен, а, наравно, и промене у земЪи, тЉ. лаж коЉа се везивала за имена хероЉа. ќн Ље с ќксаном прошао цео рат Ц на зиду у предсобЪу Ьиховог стана висиле су фотографиЉе на коЉима су Ьих двоЉе обоЉе млади, у воЉничкоЉ униформи. Ѕорис —ергеЉевич Ље живео од сеЮаЬа на своЉу жену и славне ратне походе, и за сина Љединца, снаху и унуке Ц мангупе ќлега и —ергеЉа. ќн Ље упркос поодмаклим годинама одлазио у продавницу и за долазак унукâ припремао укусно белоруско Љело од кромпира Ц драЬики, коЉе Ље заволео Љош у време командоваЬа 5. тенковском армиЉом у ЅелорусиЉи. √де Ље све морао да служи и где Ље све имао прилику да се бори! «а такве се каже Ц прегалац, стари ратник.

ƒве године су га делиле од тога да доживи своЉу стогодишЬицу. –оРен Ље 1914. г. у ¬ороЬешкоЉ губерниЉи. Ќа дан Ьеговог роРеЬа ÷рква прославЪа свете ратнике и мученике Ѕориса и √леба. «бог тога га и назваше Ѕорис.

ѕре неколико година 9. маЉа сам са другарицом дошла да га посетим и честитам му ƒан ѕобеде. —тарцу Ље било мило не толико због честитки и цвеЮа, колико због топле Ъудске комуникациЉе и могуЮности да се присети и исприча оно што Ље Ьему остало драго и незаборавно. ¬идело се да нимало ниЉе изгубио бистрину ума: интересовао се за политику и присеЮао детаЪа давнашЬих догаРаЉа. ƒругарица, коЉу сам Ља желела да упознам са овим Љединственим човеком, беше узела камеру како би снимила ветеранову причу. ќна Ље поставЪала питаЬа, а он темеЪно одговарао на Ьих. £а сам седела поред, док нам Ље ќлег сервирао чаЉ и послужеЬе. » ево шта Ље изненаРуЉуЮе: када би другарица устаЉала, сувоЬави и благо погрбЪени 95-годишЬи старац такоРе би се подизао, ослаЬаЉуЮи се на штап. “ако Ље он био васпитан: не сме да се седи у присуству жене, ако она стоЉи.

Ѕорис —ергеЉевич Ље причао да га Ље у детиЬству мама водила у храм, иако ништа ниЉе говорио о своЉоЉ вери. ќн Ље био, наравно, комуниста, али атеистичке изЉаве нико никада од Ьега ниЉе чуо. ѕитали смо га за веру воЉника и официра у рату, када звиЉучу меци и пролеЮу проЉектили, и када ниси сигуран да ли Юеш у следеЮем тренутку остати жив.  ао одговор на то он се присеЮао како су се скоро сви крстили и молили у таквим ужасаваЉуЮим тренуцима и како им командир то ниЉе забраЬивао Ц нико због тога ниЉе кажЬавао.

 адет Ѕорис Ћихачов по завршетку школе резервних официра, 1938. г.  адет Ѕорис Ћихачов по завршетку школе резервних официра, 1938. г.
Ѕорис —ергеЉевич Ље до рата служио у «абаЉкаЪу. ” првим сатима рата, 22. Љуна 1941. године, ушао Ље у битку са немачким борбеним Љединицама и украЉинским националистима у граду ќстрог, у западноЉ ”краЉини. Ѕио Ље активан учесник —таЪинградске битке у оквиру 22. тенковске дивизиЉе, коЉа Ље касниЉе преименована у 5. гардиЉску механизовану дивизиЉу.  ао начелник извиРачког одеЪеЬа те дивизиЉе, ослобаРао Ље окупирану териториЉу наше земЪе. ѕрошао Ље –умуниЉу, ћаРарску, јустриЉу, учествовао у биткама за Ѕеч, борио се у „ехословачкоЉ и био непосредни учесник заробЪаваЬа генерала ¬ласова и Ьеговог штаба, показавши смелост и брзину и спречивши јмериканце да га ухвате. ”чествуЉуЮи у рату са £апаном краЉем августа 1945. године предводио Ље стратешки десант у град ƒаЪниЉ, где Ље 246 наших припадника десантних Љединица разоружало Љапанску групу саставЪену од више хиЪада воЉника и спречило искрцаваЬе америчке флоте.

Ѕорис —ергеЉевич Ље имао десет совЉетских ордена, меРу коЉима четири Ц ÷рвене «аставе, и два страна. «а време рата био Ље два пута раЬаван и три пута тешко контузован. ¬оЉну службу генерал-потпуковник Ћихачов Ље завршио 1974. године као воЉни саветник при армиЉи Ќƒ–.

¬реме Ље пролазило, постепено су се поЉавиле болести, и Ѕорис —ергеЉевич Ље слабио. “ако сам желела да поразговарам са Ьим о вери и да му доведем свештеника, али се нисам усуРивала. Ўта ако не буде желео? ЅоЪе Ље Юутати и молити се за Ьегово здравЪе, тЉ. оставЪати Ьегово име да га помиЬу на ЋитургиЉи.

ƒавно су умрли сви Ьегови другови и саборци.  уцнуо Ље час Ц и сам Ѕорис —ергеЉевич постаде слаб и оболео. ќлег Ље брижЪиво бринуо о тати Ц како он увек с топлином називаше свог оца. Ќекако сам у разговору приметила да би Ѕорису —ергеЉевичу требало довести свештеника, Љер Ьему беше веЮ 98 година, али ќлег одговори да Ьегов тата засад ниЉе за то спреман. ѕочела сам да га убеРуЉем да Ље то оно наЉважниЉе, Љер Юемо у супротном после жалити, али Ц безуспешно. ќлег се плашио и самог дотицаЬа теме доласка свештеника, очигледно мислеЮи да би тиме тати ставио до знаЬа да му се ближи краЉ. —рце ми Ље опет сугерисало да се треба молити и да ништа више не треба говорити. Ўта ако, будуЮи на самрти, Ѕорис —ергеЉевич на питаЬе „ƒа ли да доведемо свештеника?“ одговори одбиЉаЬем? “о Юе бити Љош горе.

ѕрошле су отприлике две недеЪе, пре него што Ље стигао позив од ќлега: „“ата Ље сагласан, довези“. £а га чак нисам одмах ни разумела. «атим, када Ље он поновио фразу и када Ље значеЬе тих речи допрло до мене, у моЉоЉ души Ље завладала свеопшта радост! Ѕорис —ергеЉевич из овог живота неЮе отиЮи, као некада моЉа воЪена бака  лаудиЉа £евгеЬевна [1], не сЉединивши се са ’ристом!

—ледеЮег Љутра смо Љеромонах Ќикодим из —ретеЬског манастира и Ља дошли код Ѕориса —ергеЉевича. ¬рата нам Ље отворио ќлег, прилично потиштен, схватаЉуЮи да му тата умире пред очима. Ќагнувши се над болесником, видех у Ьеговим очима забринутост, патЬу и муку. Ќисам могла закЪучити да ли ме види и препознаЉе. ќн Ље пружао према мени руку. ∆елела сам да га ободрим: „—ве Юе бити у реду, Ѕорисе —ергеЉевичу. —ве Юе бити у реду!“ ќтац Ќикодим започе чин £елеосвеЮеЬа. ќлег Ље пре тога примакао тати икону светих Ѕориса и √леба и пред Ьом запалио свеЮу. ћеРутим, Ља се тад нисам сетила да Ље за два дана празник —в. Ѕориса и √леба, тЉ. Ѕорисов имендан и роРендан.

„им Ље отац Ќикодим, читаЉуЮи пригодне молитве, први пут изговорио: „—лава ќцу и —ину и —ветоме ƒуху“, Ѕорис —ергеЉевич поче Ц широким и успореним покретом руке Ц да се осеЬуЉе крсним знаком. “ако Ље он и наставЪао да се крсти, осеЬуЉуЮи се управо на „славама“. ƒуша се сеЮала црквених служби из детиЬства, иако отад беше прошло пуних 90 година! ќлег, професор, коЉи ни сам ниЉе био млад, тихо поче Љецати. «а Ьим заплаках и Ља: ми постадосмо свесни да смо се управо сада приближили неком за нас скривеном животу Ьегове душе.

£елеосвеЮеЬе, а затим и причешЮе, како се мени учинило, траЉали су дуго. Ѕорис —ергеЉевич не могаше одмах да прогута —вете ƒарове. »мала сам осеЮаЉ да Ље време стало и да се сада на свету дешава оно наЉважниЉе, а да смо сви ми коЉи стоЉимо и молимо се поред постеЪе човека коЉи се пресеЪава у вечност Ц само сведоци тога. » не само сведоци веЮ и они коЉима Ље у тим тренуцима дато да виде и сазнаЉу нешто веома важно.

„ј ако не буде могао да прогута —вете ƒарове? Ц пролетело ми Ље кроз главу. Ц Ўта онда? √осподе, помози!“ ћеРутим, он их Ље прогутао. » када Ље отац ЌиколаЉ после свега почео да чита молитве, Ѕорис —ергеЉевич Ље одЉедном испружио руке ка неком невидЪивом, ког Ље пред собом видео, полако га загрлио, и као да га Ље привукао к себи приЪубЪуЉуЮи га уз груди. Мегове руке су ми се у том тренутку учиниле, могуЮе због мршавости Ц предугачким. ќн Ље два пута врло успорено поновио таЉ покрет. ћи уистину беЉасмо сведоци таЉне коЉа се одвиЉала пред нашим очима.

 ада сам по повратку куЮи позвала ќлега да питам како се Ѕорис —ергеЉевич осеЮа, он ми Ље рекао да се после причешЮа отац одмах смирио и да више ниЉе показивао да пати. ƒан касниЉе, 5. августа, када сам дошла у цркву на вечерЬу службу, спазих на налоЬу празничну икону Ѕориса и √леба. ѕомоливши се за ратника Ѕориса тоЉ двоЉици светих ратника, захвалих се √осподу што Ље излио на нас —воЉу милост.

ѕосле вечерЬе службе назвах ќлега. „“ата Ље умро Ц тихо изусти он Ц управо. ”очи свог имендана Ц сутра Ље празник Ѕориса и √леба“.

ј онда ми Ље синуло у глави да то они, ратници и мученици, не лишише свог покровитеЪства ратника Ѕориса, коЉи сав своЉ живот посвети служеЬу ќтаЯбини и Ъудима, и примише Ьегову душу коЉа Ље одлазила у вечност.

¬ечан спомен да подари √оспод слузи ЅожиЉем ратнику Ѕорису! «ахваЪуЉуЮи таквим Ъудима ми и живимо на свету.

Ѕорис —ергеЉевич Ћихачов са унуком ќлегом, 1993. г. Ѕорис —ергеЉевич Ћихачов са унуком ќлегом, 1993. г.
††††

[1] ќ ЬоЉ в. причу архимандрита “ихона (Ўевкунова) у кЬизи „Ќесвети а свети“.

ѕревод са руског: Ќаташа £ефтиЮ

13 / 02 / 2015

     оментари:

    2015-02-17
    01:22
    дамЉан:
    —ваки моЉ коментар Ље просто сувишан. јли, морам признати, да су ми сузе пошле на очи током читаЬа. ћоЉа вера, коЉа стално улази у искушеЬа, може само да оЉача знаЉуЮи ову величанствену причу. ¬ечнаЉа ѕамЉат храбри воЉниче и нека ангели одведу душу твоЉу код ’ристових воЉника, тамо где влада вечна Ъубав и мир!

    2015-02-14
    01:20
    —рба:
    ’вала за текст

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0