Srpska

ЅожЉа сила и молитва чуваЉу виноградe

“рифундан дан виноградара у ¬еликоЉ ’очи и ќраховцу

††††

ќбележаваЬе “рифундана, дан виноградара и дана општине ќраховац почело Ље светом литургиЉом коЉу Ље у капели —ветог “рифуна у ¬еликоЉ ’очи служио парох великохочки протоЉереЉ ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ уз саслужеЬе ЉереЉа Ќиколе ƒрагиЮевиЮа, пароха косовопоЪског и архиРакона  ирила из ƒечана. ЋитургиЉи су осим виноградара присуствовали и други мештани ¬елике ’оче и ќраховца, као и неколико ученика ЅогословиЉе из ѕризрена. ” току литургиЉе обавЪено Ље и освеЮеЬе славских колача коЉе су принели, у име општине ќраховац председник ѕривременог органа √олуб  уЉунЯиЮ, и отац ћарко, дечански монах коЉи брине о ƒечанским виноградима у ¬еликоЉ ’очи. ЋитургиЉи Ље присуствовао и заменик премиЉера у ¬лади  осова Ѕранимир —тоЉановиЮ.

††††

ќтац ћиленко Ље по завршетку литургиЉе честитао празник окупЪенима рекавши да се —вети “рифун празнуЉе у овом краЉу вековима, али да се народ окупЪа на оваЉ дан у част —ветих ЌемаЬиЮа и цара ƒушана коЉи Ље у аманет оставио ове винограде српском народу на чуваЬе:

-÷ар ƒушан нам Ље оставио у аманет да чувамо ове винограде, да их не продаЉемо, него као што смо вековима овде убирали грозЉе, а од гроЉза производили вино, да то наставимо. ѕо легенди вино Ље из √олеме ќче текло цевоводима у царски град ѕризрен, и ниЉе случаЉно да се овде у ћетохиЉи производи и данас ,,царско вино“-рекао Ље отац ћиленко.

Ќеки виноградари из села су донели по неколико прута лозе коЉе су орезали рано Љутрос у свом винограду да их свештеник освешта пред иконом —ветог “рифуна. ћеРу Ьима Ље и стариЉи ¬еликохочанин ћомчило —толиЮ. ќн нам Ље рекао да сваке године доноси лозе на освеЮеЬе :

-«ахваЪуЉуЮи √осподу и —ветом “рифуну, виноград ми Ље сачуван од непогода и од штеточина прошле године. “у постоЉи ЅожЉа сила и уверио сам се да ЅожЉа сила и молитва чуваЉу виноград. ќвде у селу народ веруЉе, а то се види и по овом лепом дану, да данас гламЬа(топлота) улази у земЪу и веруЉе се да од данас земЪа почиЬе да се загрева и лоза почиЬе да се развиЉа, да живи.

††††

ѕо окончаЬу литургиЉе у дечанском винограду изнад ’оче Ље обавЪено освеЮеЬе винограда. ќсвеЮеЬе Ље обавио отац Ќикола уз саслужеЬе оца  ирила, а прво орезиваЬе Ље обавио отац ћарко. Мему се симболично придружио и Ѕранислав —тоЉановиЮ. ќрезавши пар чокота он Ље рекао да Ље очуваЬе идентитета српског народа од приоритетне важности:

-ќчуваЬе нашег идентитета Ље наша обавеза како према онима коЉе смо наследили, тако и према онима коЉи Юе нас да наследе. ѕревише тога лепог и сЉаЉног смо наследили и морамо да се потрудимо да будемо достоЉни своЉих предака, да сачувамо оно што смо наследили и ако Ѕог да и унапредимо и тиме оставимо макар неки траг. ќваЉ краЉ Ље специфичан, уникатан, Љединствен меРу —рбима уопште у целоме свету и мора да остане као такав и сви ми коЉи смо из других краЉева, морамо да бринемо и подЉеднако чувамо ту шареноликост идентитета српског рода и да помогнемо и да будемо ту када Ље тешко. » надам се да Юе бити све више лепих прилика када будемо градили, када будемо отварали, када будемо стварали боЪе услове да се ова лепота и то Љединство чуваЬа традициЉе и поштоваЬа живота и лепоте у животу пренесе и другима, Љер ми Љесмо заиста отворени за све. ƒанас Ље Љедан леп дан и ово време говори каква осеЮаЬа испуЬаваЉу наша срца и мислим да су ови Ъуди овде заиста заслужили да им сви ми заЉедно поклонимо пажЬу и да променимо и начин живота и да оно што Љесте лепо наслеРено унапредимо и учинимо Љош видЪивиЉим и лепшим -рекао Ље —тоЉановиЮ.

††††

√олуб  уЉунЯиЮ председник ѕривременог органа општине ќраховац, као домаЮин славе испред општине ќраховац, нам Ље рекао да Ље “рифундан узет као дан општине са разлогом Љер Ље виноградарство нешто што доминира на овом простору, Љер Ље пре 1999.године свака куЮа у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи имала виноград. Ќеко Ље радио у маЬем обиму за своЉе потребе, а било Ље таквих коЉи су од тога живели. ћоментално, због тога што су —рби остали без радних места по фирмана коЉе су упропаштене и продате, великом броЉу —рба виноградарство и производЬа вина су Љедини начин за егзистенциЉу.

  • » данас се Ъуди у овом краЉу баве виноградарством, али се обраРуЉу само виногради коЉи су у близини. ƒа подсетим да су наши виногради махом уништени 1999.године, посебно Ље то случаЉ са градским седиштем у ќраховцу с обзиром да су нама 90% површина биле недоступне и временом су оне похаране и уништене тотално, док се задржао Љедан део измеРу ¬елике ’оче и ќраховца где Ље веЮа концентрациЉа тих српских парцела. Ќа неки начин Ље безбедност утицала да ти виногради опстану. “амо где Ље било тих раштрканих парцела нико се ниЉе, за ових 17 година, усудио да оде и да било коЉу од тих парцела обради, оспособи, тако да Ље недостатак безбедности главни разлог да су неке парцеле продате и на таЉ начин смаЬен фонд под виноградима коЉи Ље био далеко веЮи него што Ље сад.

††††

ќпштина ќраховац Ље поводом дана општине приредила свечани ручак и малу изложбу вина под називом,, ћетохиЉска капЪица“ . ƒодеЪене су и дипломе за наЉбоЪе вино у 2014. ѕрву награду Ље добила ¬иница АуричиЮ, другу ¬иница ћаниташевиЮ и треЮу ¬иница ѕетровиЮ.

††††

Ќа путу од винограда ка селу срели смо и —аву √ариЮа из ¬елике ’оче. »ако Ље годинама радио као професор у ораховачкоЉ √имназиЉи ниЉе престао да обраРуЉе своЉ виноград. » данас Ље ишао да обави трифундански обичаЉ:

- £а сам данас поранио и у седам сати отишао у своЉ виноград коЉи се налази изнад цркве —ветог Ќиколе како бих обавио обичаЉ коЉи сам наследио од свога оца. ќрезао сам прве чокоте, унакрст, Љер код нас се каже како се крсти човек тако се и орезуЉе виноград,, ” име ќца и —ина и —ветога ƒуха“. ѕо орезиваЬу чокота те чокоте коЉи су орезани покропио сам црним вином и заложио ватру. ќбичаЉ Ље да се после орезиваЬа пали ватра и док се та ватра разгори да се изнесе погача, мало меса, кобасица и шта Љош човек има, и ракиЉом се наздрави да виноград да добар род и ове године.

††††

” ќраховцу су такоРе виноградари изашли у своЉе винограде и орезали прве чокоте, а потом су се окупили и заЉедно прославили оваЉ празник. ¬еЮ неколико година Ље присутна и традициЉа да се ломи и погача за заЉедничком трпезом у винограду. ќве године Ље погачу донео ЅлагоЉе –адиЮ, а за наредну годину да погачу припреми и буде домаЮин прихватио се ћладен ЎутаковиЮ из ќраховца.

15 / 02 / 2015

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0