Srpska

ƒа ли Ље пост подвиг на граници Ъудских могуЮности?

ѕриближава се ¬елики пост. Ќеко му приступа по први пут, а неко иза себе има дугогодишЬе искуство.  ад Ље у питаЬу ношеЬе великопосног подвига, ни у првом ни у другом случаЉу човек ниЉе заштиЮен од грешака. ќ наЉуобичаЉениЉим грешкама, и о томе како их избеЮи, говори старешина ѕетропавловског храма у —аратову игуман ЌектариЉе (ћорозов).

††††

ƒа ли треба посту приступати строже или либералниЉе?

—уштина поста, било да се ради о ЅожиЮном, ѕетровском или ¬еликом посту, састоЉи се у томе да себи задамо одреРени подвиг, и да макар у минималноЉ мери уздржимо своЉе тело од Ьегових уобичаЉених потреба и захтева, а истовремено да стекнемо и одреРено ослобоРеЬе духа. ѕост доприноси веЮоЉ прибраности, смирава нас и тера да се сретнемо очи у очи са своЉим унутрашЬим човеком и да видимо шта се дешава у срцу и у души.

√астрономска компонента Ље само споЪашЬи фактор коЉи помаже да човек, такореЮи, утиче на самога себе. £ер борба са било коЉом страшЮу почиЬе од човековог уздржаваЬа од задовоЪства, привидног или стварног, коЉе му задовоЪеЬе те страсти обично доноси. ј храна Ц то Ље наЉпримитивниЉе задовоЪство, коЉем на оваЉ или онаЉ начин сви Ъуди теже. »зузеци су веома ретки. » када се човек уздржава од одреРених намирница или почне да Љеде маЬе, онда он, сходно томе, стиче навику ограничаваЬа себе у Љош нечем поред тога. “ад се поЉавЪуЉе „основа“ на коЉоЉ Юе моЮи да се изгради борба са свим осталим страстима.

„овек, за коЉег црквени живот тек почиЬе, често покушава да што строже или, боЪе реЮи, што буквалниЉе испуЬава оно што се односи на телесну компоненту поста; а за човека коЉи дубЪе разуме црквени живот ипак Ље карактеристично да више размишЪа о оним унутрашЬим променама, коЉе за време поста треба да му се десе и коЉим он, уздржаваЬем од хране, само помаже.

” решаваЬу питаЬа да ли треба постити строже или, обрнуто, либералниЉе, све се усклаРуЉе према могуЮностима и здравЪу конкретног човека. »ма Ъуди коЉи поседуЉу неопходно здравЪе за пост на води, па чак и за сухоЉедениЉе; неко може да Љеде само Љедном дневно, неко - Љедном у два дана, али то Ље реткост. —авремени човек Ље наЉчешЮе толико физички и психички слаб, да ако се буквално буде придржавао “ипика вероватно неЮе моЮи да испости цео пост. »ли неЮе моЮи да иде на богослужеЬа, или неЮе разумети оно што се тамо чита и пева из простог разлога што Юе Ьегов мозак, не примаЉуЮи адекватну храну, бити измучен. «бог тога се свако од нас мора ослаЬати не на то иде ли дуго у цркву и познаЉе ли добро црквени живот, веЮ на то шта би конкретно за Ьега у оквиру посних правила могао бити не прекомерни, и не сувише мали, веЮ управо реалан подвиг.

Ќаравно, ако човек пости по први пут, он не може знати шта Ље у складу са Ьеговим могуЮностима, а шта ниЉе. «бог тога би се, по мом мишЪеЬу, пре приступаЬа подвигу поста, требало посаветовати о свим питаЬима коЉа су с тим у вези са свештеником код коЉег се човек обично исповеда и коЉи Ље самим тим упознат са Ьеговим здравственим стаЬем, начином живота и искуством црквеног живота. —а истим тим свештеником човек може и кориговати своЉу меру поста, уколико након одреРеног времена осети да Ље узео на себе подвиг коЉи ниЉе у складу са Ьеговим могуЮностима, или, обрнуто, ако му Ље подвиг толико лаган да га чак и не осеЮа.

Ўтавише, потпуно Ље природно саветовати се по овом питаЬу са свештеником, Љер Ље постити а бити ван ÷ркве практично бесмислено. ѕост Ље црквена установа и служи томе да човек дубЪе уРе у црквени живот. “о Ље као нека врста присаЉедиЬеЬа са животом ÷ркве, и ако се то не деси, онда Ље то само диЉета, и ништа више од тога.

ѕонекад се човеку коЉи Ље дуго у ÷ркви дешава да се у почетку, рецимо, трудио строго да пости, да Ље можда чак тиме и нашкодио свом здравЪу, и затим због тога у Ьему долази до некаквог заокрета и ЉавЪаЬа страха од поста. ћора да постоЉи разуман приступ. Ќа пример, код многих светитеЪа, па самим тим и код аве ƒоротеЉа, можете срести овакво упутство за пост: одреди себи колико Юеш хране узети дневно, одузми мало од тога, и ето твог поста.

 оЉа су правила поста за мирЉане?

ћеРу црквеним Ъудима влада мишЪеЬе да треба саставити друга, засебна правила поста за мирЉане, због тога што су постоЉеЮа правила била писана за монахе. јли ствар Ље у томе што код нас заиста постоЉи Љедно исто црквено правило за све, утемеЪено на “ипику, коЉе се на природан начин формирало у монашком окружеЬу. ƒа ли Ље потребан посебан правилник поста за мирЉане, као и поредак парохиЉског богослужеЬа, Ља не знам. ѕитаЬе Ље прилично сложено и вишестрано. — Љедне стране, у томе има смисла и неко зрно разума. — друге стране, ми у “ипику видимо неку врсту иконе подвижничког живота и идеалну слику коЉоЉ човек треба да тежи. “о намеЮе такав Љедан степен подвига, коЉи се за нас у великоЉ мери испоставЪа као недостижан, али коЉем ми ипак и поред тога тежимо.

«аповести ’ристове, по речима —паситеЪа, нису ни тешке ни Љедноставне, али када човек покушава да их испуЬава, испоставЪа се да Ље то практично ван Ьегових домашаЉа. ћи морамо настоЉати током целог свог живота да испуЬавамо те заповести, ма колико то било тешко за нас. ј то Ље теже, него поштовати правила поста или богослужеЬа. ћеРутим, уколико одбиЉамо да се придржавамо постоЉеЮег “ипика због Ьегове сложености тражеЮи неки мало ЉедноставниЉи правилник за себе, онда би требало саставити неке заповести за мирЉане. јли то Ље апсурдно. ѕостоЉи Љедно £еванРеЪе и оно Ље исто за све.

ќнда можда и не треба ништа неЬати, веЮ само тежити ономе што смо дужни чинити, имаЉуЮи притом основу да говоримо: „ћи смо залудне слуге“ (Ћк. 17, 10). “аЉ осеЮаЉ сопствене „ништавности“ заправо и Љесте оно што човек треба да постигне захваЪуЉуЮи посту. £ер физички Љаког човека, коЉи може да узима Љако мало хране и да се радуЉе томе, вреба друга опасност Ц а то Ље гордост. ќн се може погордити као фарисеЉ, о коЉем ми слушамо у богослужбеним песмама у ЌедеЪи о митару и фарисеЉу.  ада се пак испостави да неко покушава, али физички нешто не може да издржи, онда се он смирава. ћени се чини да Ље то нека врста идеалног модела.

—имбол или подвиг?

„еста грешка наших парохиЉана Љесте то што они углавном сву своЉу пажЬу удеЪуЉу гастрономском аспекту поста, заборавЪаЉуЮи на Ьегову духовну компоненту. » та грешка нема толико везе са питаЬем „ ако постити?“, колико са проблемом неправилног схватаЬа хришЮанског живота као таквог. ’ришЮански живот Ц то Ље скидаЬе са себе старог човека и облачеЬе у новог, односно константан рад над своЉим срцем. » хришЮанин мора прво да постане добар човек, а тек затим добар хришЮанин, што Ље повезано управо са оним променама коЉе се дешаваЉу у срцу. —ве остало има само споЪашЬи карактер. ћи смо саставЪени од душе и тела, и обе те компоненте треба да буду подЉеднако укЪучене у оваЉ подвиг, али на различите начине. » на првом месту Ље ипак оно што Ље изнутра.

ћеРутим, ту као да се ЉавЪа некакво искушеЬе да се каже како пост уопште ниЉе важан и како се он може свести на неку симболику. Ќе. ” свему што човек ради мора бити присутан подвиг коЉи се приближава граници Ьегових могуЮности, Љер √оспод истински почиЬе да помаже тек онда када човек чини све што Ље у ЬеговоЉ моЮи: било да се ради о испуЬаваЬу заповести ’ристових, неким тешким животним ситуациЉама, или о поменутим данима поста. » тада таЉ подвиг по благодати ЅожиЉоЉ доноси плодове. ”колико човек пак сам себи поставЪа границу издржЪивости, у смислу Ц Ља могу толико и толико, и то Ље довоЪно, Љер то и ниЉе важно Ц од тога нема користи. ћи морамо да покажемо чврстину своЉе воЪе, а остало Юе испунити √оспод. ћесто за врдаЬе, свакако, остаЉе у свему што радимо, и само од нас зависи да ли Юемо ми у себи примеЮивати то врдаЬе, борити се с Ьим, бити мало захтевниЉи, па чак можда и окрутниЉи, према себи или неЮемо.

£едан од наЉефикасниЉих начина да се не изгуби из вида духовна компонента великопосног подвига Љесте да се направи лични план, макар он био и на папиру, са Љасним ставкама шта би то Ља у току овог поста требало да покушам урадити. —игуран сам да Юе код сваког разумног православног хришЮанина кЪучна тачка у том плану бити не подаци о минималном узимаЬу хране, веЮ духовни захтеви према себи: требало би да за то време променимо нешто у свом животу и у своЉим односима са Ъудима, па чак и у свом послу. ѕримеЮено Ље да када човек себе ограничава у храни, он има маЬу потребу да разговара и осуРуЉе. »стина, он постаЉе и много раздражЪивиЉи, али знаЉуЮи ту поЉединост, само треба бити опрезан и исправно се према томе односити.

Ќи Ъуди коЉи су дуго у ÷ркви, коЉи самим тим приступаЉу посту мало сигурниЉе, нису заштиЮени од низа грешака. ѕостоЉи популарни израз „посвеЮен црквеном животу“, и управо таЉ осеЮаЉ личне посвеЮености представЪа наЉвеЮу грешку. ЌиЉе наш задатак да се посветимо нечему Ц црквеном животу, читаЬу светих отаца или £еванРеЪу. Ќаш Ље задатак да постанемо добри Ъуди и добри хришЮани и да се приближимо Ѕогу. —ав наш хришЮански живот огледа се у томе какви су Ьегови плодови.

” ѕатерику има Љедна прича о томе како Ље неки брат свуда ишао и хвалио свог духовног учитеЪа као великог старца. » неко га Ље напослетку упитао: „ ако са тако доброг дрвета као што Ље он, да никне такав Љедан кисео плод као што си ти?“. „овек може много да чита, да буде често на службама, строго да пости, много да се моли, а да притом не стекне ни смиреЬе, ни кротост, ни трпЪеЬе свега оног што √оспод у животу шаЪе, ни спремност да прихвата и испуЬава воЪу ЅожиЉу, у чему год се она састоЉала. » управо Ље то оно у шта човек треба да се удуби и чему да се посвети, а то Ље преданост воЪи ЅожиЉоЉ.

ѕравославие и современность

—а руског Ќаташа £ефтиЮ

22 / 02 / 2015

     оментари:

    2015-02-23
    01:18
    Gordana:
    to duze postim u neku ruku stiem iskustvo. Stigla sam do toga da se radujem postu jer se bolje osjeam. U poetku mi je bilo neobino i teko. Sada vie ne. Veeras sam komentarisala sa mojom tetkom koja je jednom pokuala i odustala jer njeni ukuani ne poste, a ona dok sprema hranu zaboravi i omrsi se. Ono to je vazno je da razmilja o tome, prisjetila se svoje mame pokojne, a moje bake kako bi uoi Posta, na Bijele poklade njena mama sve sudje potopila u lukiju da prenoe i onda ujutro oprala, jer poinje post.
    Toliko za sada, neka nam je svima sretan poetak Posta, a onima koji ne poste zelim da ponu.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0