Srpska

£еванРеЪе о исцелеЬу узетог

ћарко,2,1-12.«ач.7.

††††

ѕрошле недеЪе чули смо ЉеванРеЪе о чудотворном деЉству великог и моЮног присуства ’ристовог. Ќатанаил, коЉи Ље посумЬао у речи апостола ‘илипа, да се поЉавио у свету дугоочекивани ћесиЉа, и то у лицу »суса из Ќазарета, - таЉ исти Ќатанаил чим Ље дошао у присуство самога √оспода, одмах √а Ље признао и исповедио као —ина ЅожЉег и цара »зраиЪева. ƒанашЬе пак ЉеванРеЪе говори о превеликом паштеЬу и труду истинских веруЉуЮих Ъуди да доРу у присуство ’риста √оспода.

„етворица Ъуди носили су Љеднога раслабЪенога роРака, или приЉатеЪа свога, носили су га на постеЪи - тако Ље очаЉан и непомичан био раслабЪени. √урали су се узалуд кроз многи народ, да се приближе √осподу, па кад нису у томе успели, а они се подигоше на кров од куЮе, открише кров, и кроз кров, с напором и муком, спустише постеЪу са болесником пред ноге чудотворног »сцелитеЪа. “ако Ље силна била вера Ьихова у ’риста.

ј »сус видеЮи веру Ьихову, рече узетоме: синко, опраштаЉу ти се греси твоЉи. √оспод не чу исповест вере Ьихове, али виде веру Ьихову. ѕрозорЪивост Мегова ишла Ље до наЉтаЉниЉих дубина срца Ъудског, и разматраЉуЮи те дубине срца √оспод виде велику веру Ьихову. Ќо и —воЉим телесним очима ќн виде и позна веру Ьихову по паштеЬу и труду Ьихову да принесу болесника у присуство Мегово. Михова вера, дакле, била Ље очигледна и за духовни и за телесни вид √оспода.

»сто Ље тако очигледно за √оспода било и невероваЬе кЬижевника коЉи беху присутни овом догаРаЉу и помишЪаху у срцима своЉим: што оваЉ тако хули на Ѕога?  о може опраштати грехе осим Љеднога Ѕога?¬идевши Ьихове помисли у срцу духом своЉим √оспод их почиЬе благо укоревати због тога: што тако помишЪате у срцима своЉим? ѕрозорЪиви √оспод чита лако нечиста срца као и чиста.  ао што Ље одмах видео чисто срца Ќатанаилово, у коме не беше лукавства, тако сада одмах Љасно види и нечиста срца кЬижевничка, испуЬена лукавством. ѕа да би им показао како ќн има власт и над телима као и над душама Ъудским, и грехе опраштати и раслабЪена тела лечити, √оспод рече раслабЪеноме: теби говорим: устани и узми одар своЉ, и иди дома. Ќа овакву моЮну заповест болесник уста одмах, и узевши изиРе пред свима, тако да се сви дивЪаху и хваЪаху Ѕога говореЮи: нигда тога видели нисмо!

ѕогледаЉте, колико чудних моЮи показуЉе √оспод у Љедан мах:

ќн прозире у срца Ъуди и открива веру код Љедних и лукавство код других;

ќн опрашта души грехе, и чини душу здравом и чистом од праузрока болести и немоЮи;

ќн повраЮа здравЪе раслабЪеном, узетом телу помоЮу —воЉе моЮне речи.

ќ, како Ље велико, и страшно, и чудно, и целително присуство ∆ивога √оспода!

Ќо треба доЮи и стати у присуство ∆ивога √оспода. “о Ље наЉглавниЉа ствар на путу спасеЬа: доЮи с вером у присуство √оспода, и осетити то присуство. ѕонекад сам √оспод долази и открива нам своЉе благотворно присуство, као што Ље дошао ћарти и ћариЉи и ¬итаниЉи, као што се показао изненадно апостолу ѕавлу на друму, или другим апостолима на мору √алилеЉском, и на путу за ≈маус, и у затвореноЉ соби, или ћагдалени у врту, или многим светитеЪима у сну и на Љави. ѕонекад опет Ъуди долазе у присуство √оспода приведени од апостола, као што Ље јндреЉа привео —имона ѕетра, и ‘илип Ќатанаила, и као што су наследници апостола и мисионари привели ка √осподу хиЪаде и милионе верних, и као што су уопште Љедни верни приводили друге верне. ЌаЉзад, понекад Ъуди само улажу огроман труд да доРу у присуство √оспода, као што Ље био случаЉ са овом четворицом Ъуди, коЉи се дигоше на кров од куЮе, да би свога болесника спустили пред √оспода. ќво су три начина како се Ъуди могу осетити у присуству √оспода. Ќаше Ље да се паштимо и трудимо доЮи у присуство √оспода, а ЅожЉе Ље да нас пусти у —воЉе присуство и озари нас Ьиме. «ато морамо узети обрнутим редом ова три начина, па реЮи: ми морамо е вером и чежЬом чинити све што до нас стоЉи да би дошли у присуство √оспода, даЪе, морамо следовати позиву и упуту свете апостолске ÷ркве, и црквених отаца и учитеЪа; и наЉзад, тек после испуЬеног првог и другог услова. молитвено с надом очекивати да нас √оспод припусти к —еби, и да нас —воЉим присуством озари, оснажи, излечи и спасе.

 олики пак треба да буде наш труд за отвараЬе присуства ЅожЉега, наЉбоЪе нам показуЉе пример ове четворице Ъуди коЉи не презаЉу ни од пеЬаЬа на кров куЮе, нити се устручаваЉу ма каквим стидом или страхом, да свога болеснога друга спусте с висине у присуство ∆ивога √оспода. ќво Ље пример ревности - ако не веЮи а оно - сличан примеру оне удовице коЉа Ље непрестано досаРивала неправедном судиЉи с молбом да Ље спасе од Ьеног супарника (Ћк. 18, 1-5). ќво значи испунити заповест √осподЬу да се треба свагда молити Ѕогу и не дати да дотужи. ќво Ље доказ истинитости и друге заповести √осподЬе, куцаЉте и отвориЮе вам се (ћат. 7, 7). ќво Ље наЉзад и обЉашЬеЬе чудне изреке ’ристове: царство небеско на силу се узима, и усиЪивачи добиЉаЉу га (ћат. 11. 12). √оспод, дакле, захтева од —воЉих верних, да учине сва могуЮа усиЪа, да уложе све трудове, да раде докле светлости имаЉу, да се моле без престанка, да ишту, да траже, да куцаЉу, да посте, да чине безброЉна дела милосрЮа - и све то у циЪу да им се отвори царство небеско, тЉ. велико, страшно и животворно присуство ЅожЉе. —тражите зато непрестано и молите се Ѕогу, заповеда √оспод, да би се удостоЉили стати пред сином човечЉим (Ћк. 21, 36). —тражите будно над срцем своЉим, да се не прилепи к земЪи; стражите над помислима своЉим, да вас не удаЪе од Ѕога, стражите над делима своЉим, да би удвостручили талант своЉ а не смаЬили га и упропастили; стражите над данима своЉим, да вас не би смрт изненадила и уграбила непокаЉане, усред греха вашег. “аква Ље наша вера православна: скроз делателна, скроз молитвена и будна, сузна и усилна. ЌиЉедна друга вера не предлаже вернима толико усиЪа, да би се удостоЉили стати пред —ина ЅожЉега. —ва та усиЪа предложио Ље целом свету, а вернима заповедио, сам √оспод и —паситеЪ наш, а ÷рква их непрестано освежава понавЪаЉуЮи их из века у век, из поколеЬа у поколеЬе, и истичуЮи вернима све веЮи и веЮи броЉ оних духовних витезова, коЉи закон ’ристов испунише и сподобише се славе и моЮи неисказане н на небу и на земЪи.

Ќо с друге стране не треба се варати и мислити, да сви ови трудови и усиЪа Љеднога човека доносе спасеЬе сама по себи. Ќе треба уображавати, да Юе човек Љедино своЉим трудом и усиЪем доЮи у присуство ∆ивога √оспода. јко √оспод неЮе, нико никад од смртних не би могао стати пред лице Мегово. £ер сам √оспод, коЉи Ље и наредио све ове трудове усиЪа, на другом месту каже: кад свршите све што вам Ље заповеРено реците: ми смо залудне слуге, Љер учинисмо што смо дужни били чинити (Ћк. 17. 10). » опет на другом месту: нико не може доЮи к мени ако га не привуче отац (£ов. 6, 44). » опет на Љедном другом месту: без мене не можете чинити ништа (£ов. 15, 5). јпостол ѕавле пишуЮи ≈фесцима у том смислу вели: благодаЮу сте спасени (≈ф. 2, 5). Ўта да кажемо после овога? ƒа ли да кажемо, да су сви наши трудови за спасеЬе узалудни? ƒа ли да пустимо руке и чекамо док се √оспод сам не Љави и не стави нас —воЉом силом у —воЉе присуство? Ќе виче ли и сам пророк »саиЉа: сва Ље наша правда као нечиста хаЪина (64, 6)? ƒа ли дакле, да се манемо свих трудова и свих усиЪа? Ќо зар онда не постаЉемо као онаЉ слуга коЉи Ље закопао у земЪу своЉ талант и коме Ље господар због тога викнуо: зли и леЬиви слуго! ћорамо бити трезвени и трудити се да испунимо заповести √осподЬе, коЉе су Љасне као сунце. ћорамо уложити сав своЉ труд, а у ЅожЉоЉ Ље власти, да наш труд благослови и пусти нас у —воЉе присуство. ƒивно Ље ово обЉаснио апостол ѕавле говореЮи: Ља посадих, јполос зали, а Ѕог даде те узрасте. “ако нити Ље онаЉ што коЉи сади нити онаЉ коЉи залева, него Ѕог коЉи даЉе те расте (1.  ор. 3,6-7). ќд Ѕога, дакле, зависи све, - од ЅожЉе силе, мудрости и милости. Ќо наше Ље ипак да садимо и залевамо; и ми нашу дужност не смемо пропустити без опасности да вечно пропаднемо.

ƒужност Ље тежака да оре и залева, а од ЅожЉе силе, мудрости и милости зависи. да ли Юе усев ниЮи, порасти и плод донети.

ƒужност Ље научника да испитуЉе н тражи, а од ЅожЉе силе, мудрости и милости зависи, да ли Юе му се знаЬе открити. ƒужност Ље родитеЪа да своЉу децу негуЉу и васпитаваЉу у страху ЅожЉем, а од ЅожЉе силе, мудрости и милости зависи, да ли Юе и докле деца живети.

ƒужност Ље свештеника да верне учи, обавештава, укорева и исправЪа, а од ЅожЉе силе, мудрости и милости зависи, да ли Юе труд свештеников уродити плодом.

ƒужност Ље свиЉу нас да се паштимо и трудимо, да би се удостоЉили стати у присуство —ина ЅожЉега, но од ЅожЉе силе, мудрости и милости зависи, да ли Юемо бити припуштени √осподу.

јли не треба да се трудимо без надаЬа у милост ЅожЉу. Ќего сав наш труд нека буде озарен надаЬем, да Ље √оспод близу нас, и да Юе нас ќн примити у присуство лица —вога. Ќема дубЪег и непресушниЉег извора од извора милости ЅожЉе.  ад се блудни син покаЉао после свога жалоснога пада на ступаЬ свиЬскога живота, милосрдни отац изашао му Ље у сусрет, загрлио га и опростио му. √оспод неуморно излази у сусрет —воЉоЉ покаЉаноЉ деци. ќн пружа —воЉе руке свима коЉи се окрену лицем к Мему. ¬аздан пружах руке своЉе народу непокорну, говори √оспод за £евреЉе (»с. 65, 2). ѕа кад √оспод пружа —воЉе руке и к непокорнима, како ли Ље тек с покорнима? ѕокорни пророк ƒавид говори: свагда видим пред собом √оспода: он ми Ље с десне стране да не посрнем (ѕс. 16, 8-9). ѕокорним трудбеницима на своме спасеЬу √оспод, дакле, не отказуЉе присуство —воЉе.

«ато не сматраЉмо своЉ труд узалудним, као што чине безбожници и очаЉници, него паштеЮи се и трудеЮи до наЉвише мере надаЉмо се у милост √оспода Ѕога. ”сугубимо наше трудове нарочито у време „аснога ѕоста, како нам то и —вета ÷рква налаже. Ќека нам при томе светле своЉим примером она четворица коЉи се дигоше на кров од куЮе, и прокопаше кров, и спустише петога приЉатеЪа свога узета пред √оспода. јко Ље Љедна петина наше душе узета или трула од болести, пожуримо хитно са остале четири здраве петине пред √оспода, и √оспод Юе учинити здравим оно што Ље болесно у нама. јко нас Ље Љедно чувство саблазнило у овоме свету, и од саблазни оболело, пожуримо са остала четири чувства пред √оспода, да би се √оспод смиловао на наше оболело чувство и исцелио га.  ад Љедан део тела оболи, лекари препоручуЉу удвоЉену негу, чуваЬе и храЬеЬе осталога тела, да би оно што Ље здраво постало Љош здравиЉе и снажниЉе, и тако одолело болести онога што Ље болесно. “ако Ље и с нашом душом. јко смо посумЬали умом, брзо се потрудимо срцем и душом да поЉачамо веру своЉу и да оболели ум кроз √оспода оздравимо и оснажимо. јко смо се огрешили заборавом молитве, пожуримо да делима милосрРа повратимо изгубЪену молитвеност, и обратно.

» √оспод Юе погледати на веру нашу, и на наша паштеЬа и трудове, и смиловаЮе се на нас. » по —воЉоЉ бескраЉноЉ милости пустиЮе нас у присуство —воЉе, у присуство бесмртно и животворно, коЉим живе, крепе се и радуЉу безброЉне ангелске силе и светитеЪске воЉске. √осподу и —пасу нашем »сусу ’ристу нека Ље слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек кроза све време и сву вечност. јмин.

08 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0