Srpska

£еванРеЪе о немоЮи невероваЬа и моЮи вере

ћатеЉ 17, 14-23. «ач. 72.

††††

ќд када Ље света и века сви народи на земЪи веровали су, да постоЉи духовни свет, да постоЉе невидЪиви духови. —амо су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали веЮу моЮ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од Ьих све. ¬ременом су многи народи сасвим запустили веру у добре духове и остали само са вером у зле духове, или опаке богове, како су их они називали; тако да Ље изгледало, да Ље оваЉ свет Љедно тркалиште од Ъуди и злих духова. «ли духови су све више и више мучили Ъуде и заслепЪавали их, само да би Ъуди сасвим избрисали из памети поЉам о Љедном добром Ѕогу и поЉам о превеликоЉ богоданоЉ моЮи добрих духова.

» у наше дане сви народи на земЪи веруЉу у духове. » та Ље вера народа у начелу права. ќни, коЉи одричу духовни свет, одричу √а зато што гледаЉу само своЉим телесним очима, и не виде га. Ќо духовни свет не би био духовни, када би се гледао телесним очима. —ваки човек пак, коЉи има ум незаслепЪен и срце незадебЪано грехом, може целим своЉим биЮем осетити, сваки дан и сваки час, да Ъуди нису сами у овоме свету, Љедино у друштву немуште природе, у друштву камеЬа, биЪа, животиЬа и осталих природних ствари, стихиЉа и поЉава, него да се наша душа непрестано додируЉе са невидЪивим светом, са неким невидЪивим биЮима. јли нису прави они народи и Ъуди коЉи подништаваЉу добре духове, а зле називаЉу боговима и клаЬаЉу им се.

 ад се Љавио √оспод »сус на земЪи, народи су углавном сви веровали у моЮ зла и слабост добра. «ле силе, уистини биле су преовладале светом, тако да и сам ’ристос називаше воРу злих сила кЬазом овога света. ј старешине ЉевреЉске опет приписиваху демонима и ЬиховоЉ сили чак и сва божанска дела ’ристова.

√оспод »сус дошао Ље у свет, да проломи и искорени слаботиЬску веру Ъуди у зло и да усади у Ьихову душу веру у добро, у свемоЮ добра и у непобедивост и непролазност добра. ѕрастаро и свеопште вероваЬе у духове ’ристос ниЉе побио него потврдио. —амо ќн Ље открио сав духовни свет онакав какав Љесте, а не онакав, какав се чинио Ъудима према нашаптаваЬу Раволском. £едан добри, мудри и свемоЮни Ѕог Ље господар света духовног и физичког, невидЪивог и видЪивог. ƒобри духови су ангели, и ЬиховоЉ множини тешко Ље исказати броЉ. ƒобри духови, или ангели, несравЬено су моЮниЉи од злих духова. «ли духови управо и немаЉу никакве моЮи да ма шта учине, уколико им —вевишЬи Ѕог то не попусти. Ќо броЉ и злих духова Ље врло велики. ” Љедном Љедином полуделом човеку у √адари, кога Ље √оспод исцелио, становао Ље читав легион, то Љест неколико хиЪада злих духова. ќви зли духови су обмаЬивали Ъуди и читаве народе у оно време, као што и данас обмаЬуЉу многе грешне, да су они свемоЮни; да су управо они Љедини богови, и да другог бога сем Ьих нема, као и Љош и да добри духови и не постоЉе. Ќо где год се √оспод »сус поЉавио, они су бежали од Мега са ужасом. ќни су познали у Мему властодршца и судиЉу, коЉи их може изобличити, протерати из овога света и срушити их у бездан паклени. ќни су се били развашарили у овоме свету по ЅожЉем допуштеЬу; навалили су били на Ъудски род као мухе на стрвину и држали су, да им Ље оваЉ свет заувек осигуран као Ьихово гнездо и Ьихова трпеза. ЌаЉеданпут се поЉавио пред Ьима Ќосилац добра, √оспод »сус ’ристос, и они су од страха устрептали и завикали: дошао си овамо да нас мучиш!Ќико се тако не боЉи мука као мучитеЪ других. «ли духови су мучили човечанство неколико хиЪада година, и у мукама Ъудским они су налазили себи задовоЪство. Ќо видевши ’риста они су уздрхтали као од свог наЉвеЮег мучитеЪа, и били су готови да иду из Ъуди чак и у свиЬе, и у ма какву другу твар, само да не буду протерани сасвим из овога света. Ќо ’ристос ниЉе помишЪао, да их сасвим протера из овога света. ќваЉ свет Ље свет мешовитих сила. ќваЉ свет Ље мегдан, на коме Ъуди имаЉу свесно и добровоЪно да изберу: или поЮи за ’ристом ѕобедником, или за нечистим и пораженим демонима. ’ристос Ље дошао као „овекоЪубац, да покаже моЮ добра над злом и да утврди веру Ъуди у добро - само у добро.

» данашЬе ЉеванРеЪе описуЉе Љедан пример, измеЮу безброЉ других како Ље човекоЪубиви √оспод показао Љедном више моЮ добра над злом, и како се постарао, да утврди веру Ъуди у добро, у свемоЮ добра, у победу добра.

„овек неки приступи ка »сусу клаЬаЉуЮи му се и говореЮи: √осподе помилуЉ сина моЉега, Љер о мени месеца бесни и Ъуто се мучи, па много пута пада у ватру, и много пута у воду. ќваЉ догаРаЉ описуЉу Љош два ЉеванРелиста: ћарко (гл. 9.) и Ћука (гл. 9.) ќни додаЉу Љош неке поЉединости о болести момчета. “о Ље био Љединац у оца, и у Ьему Ље био дух нем.  ад га таЉ зли дух спопадне ломи га, те момче виче, у пену баца, и шкргуЮе зубима, и суши се. —треле злога духа уперене су од Љеданпут на три стране, на човека, на сву твар ЅожЉу и на самога Ѕога. Ўта Ље месец крив болести човековоЉ? јко он проузрокуЉе беснило и немило код Љеднога човека, зашто то исто не проузрокуЉе код свих Ъуди? ЌиЉе зло у месецу него Ље зло у злом лукавом духу, коЉи обмаЬуЉе човека и скрива себе: он обвиЬуЉе месец, да човек не би обвинио Ьега. ќн хоЮе тиме Љош и то да постигне, да човек помисли, да Ље сва твар ЅожЉа зла, и да од природе долази зло човеку а не од злих духова, отпалих од Ѕога. «ато и напада своЉе жртве о менама месеца, да би Ъуди помислили: гле, то Ље зло од месеца! а пошто Ље месец од Ѕога, следствено: то Ље зло од Ѕога! “ако обмаЬуЉу Ъуде ови наЉпрепредениЉи и наЉсвирепиЉи зверови.

” самоЉ ствари све што Ље Ѕог створио добро Ље; и сва твар ЅожЉа служи човеку на корист, а не на погибао. јко и има нешто, што смета човечЉоЉ телесноЉ угодности, то опет служи души човековоЉ у бодреЬу и богаЮеЬу духа Ьегова. √осподе, твоЉе Ље небо и твоЉа Ље земЪа; ти си саздао васеЪену и што Ље год у ЬоЉ (ѕс. 88, 11). —ве Ље то рука моЉа створила, вели √оспод (»с. 66, 2). ѕа кад Ље све од Ѕога, мора да Ље све и добро. »з Љедног извора може теЮи само оно што има у том извору, а не и оно што нема. ” Ѕогу нема зла; откуд, дакле, може зло проистеЮи из Ѕога, извора самога и чистога добра? ћноги неупуЮени Ъуди називаЉу свако страдаЬе злом. ”ствари свако страдаЬе ниЉе зло, но има страдаЬа коЉа су деЉство зла, а има их коЉа су лек од зла. Ћудило и беснило представЪаЉу деЉство зла, а само зло Ље зли дух, коЉи деЉствуЉе у полуделом или побеснелом човеку.

ћуке и невоЪе, што снаРоше многе цареве израиЪске коЉи чиЬаху оно што Ље зло пред √осподом, - те муке и невоЪе Љесу деЉство и последица греха тих царева. ћуке и невоЪе, пак коЉе √оспод попушта на праведнике, нису деЉство зла него лек, како за те само праведнике, тако и за све остале Ъуде око Ьих, коЉи разумеЉу Ьихово страдаЬе као од Ѕога за добро послато.

—традаЬе, дакле, коЉе долази од напада злих духова на човека или као последица греха, Љесте од зла.

Ќо страдаЬе, коЉе Ѕог попушта на Ъуде, да би их сасвим очистио од греха, истргао испод власти Раволске и приближио к —еби, то очистително страдаЬе ниЉе од зла нити Ље зло, него Ље од Ѕога и за добро Ље Ъуди. ƒобро ми Ље што страдам, да се научим наредбама твоЉим, говори видовити цар ƒавид (ѕс. 118, 71). Ааво Ље зло, и пут ка Раволу Ље грех. »зван Равола и греха не постоЉи уопште никакво зло.

» тако, дакле, сам зли дух био Ље крив за муке и страдаЬа онога момчета а не месец.  ад Ѕог по човекоЪубЪу —воме не би задржавао зле духове и штитио Ъуде од Ьих или сам непосредно или преко —воЉих ангела, зли духови би у наЉкраЮем времену сатрли сав род Ъудски душом и телом, као скакавци што сатру усев на Ьиви.

» доведох га ученицима твоЉим, и не могоше га излечити. “ако говори √осподу отац болесников. ћеРу овим ученицима нису била троЉица: ѕетар, £аков и £ован. ќва троЉица била су са √осподом на гори “аворскоЉ, када се √оспод преобразио, и заЉедно са Мим спустили су се они под гору, где Ље било мноштво народа скупЪено око осталих апостола и око болесника. Ќе нашавши ’риста жалосни отац Ље довео био свога сина пред ’ристове ученике, но ови му нису могли помоЮи. Ќису му могли помоЮи Љедно због свог сопственог маловерства, друго због маловерства самога оца, а треЮе и због савршеног неверства присутних кЬижевника. £ер се каже, да ту беху и кЬижевници око ученика и препираху се с овима. ј да Ље и у оца била слаба вера, види се из речи, коЉима он ословЪава ’риста. ќн не говори као што Ље говорио прокажени:√осподе, ако хоЮеш, можеш ме очистити (ћат. 8, 2). ќвако говори Љака вера из човека. Ќити он говори као кнез £аир, кад Ље позивао ’риста, да му кЮер оживи: доРи, метни на Ьу руке и оживеЮе (ћат. 9, 18): » ово говори Љака вера из човека. ј Љош маЬе он говори као капетан из  апернаума, коме Ље слуга био болестан: само реци реч, и оздравиЮе слуга моЉ (ћат. 8, 8). ќво говори врло велика вера. Ќо човек с наЉвеЮом вером ништа и не говори, но само се приближуЉе ’ристу и додируЉе скут хаЪине Мегове, као што Ље чинила крвоточна жена и многи други. Ќе чини тако и не говори тако оваЉ отац, него он овако вели ’ристу: ако што можеш, помози нам. јко што можеш! £адник! ќн Ље значи морао само нешто мало начути о моЮи ’ристовоЉ, кад тако говори ќноме коЉи све може. Мегову слабу веру Љош више Ље ослабила немоЮ апостола, да му помогну, а свакоЉако и злобне потворе кЬижевника на ’риста и Мегове ученике. јко што можеш! “о показуЉе само бледи зрак вере, коЉи Ље готов био мало мало па да сасвим утрне.

ј »сус одговори и рече: о роде неверни и покварени! ƒокле Юу бити с вама? ƒокле Юу вас трпети? ќваЉ укор управЪа √оспод на све уопште, на све неверне и маловерне у »зраиЪу, и на све оне, коЉи су стаЉали пред Мим: на оца болесникова, на ученике, и нарочито на кЬижевнике. ќ роде неверни! “о Љест: о роде, коЉи си потчиЬен злу (то Љест: Раволу), коЉи много веруЉеш у моЮ зла, коЉи ропски служиш злу, а опиреш се добру (то Љест: Ѕогу), слабо или никако веруЉеш у добро, и бунтовно бежиш од добра! - ј зашто √оспод додаЉе Љош и реч: и покварени! ƒа покаже, откуда Ље дошло невероваЬе, - од покварености, или Љош ЉасниЉе: од греха. ЌевероваЬе Ље последица, поквареност узрок. ЌевероваЬе Ље дружба с Раволом, а грех - поквареност - Ље пут, коЉим се дошло до те дружбе. ѕоквареност Ље отпалост од Ѕога, а невероваЬе тама и слабост и ужас, у коЉи човек запада, кад отпадне од Ѕога. Ќо погледаЉте како Ље √оспод пажЪив и опрезан у изразима. ќн не изобличава никога лично и поименично, но говори уопште. Мему ниЉе до тога, да се с Ъудима суди, но да Ъуде пробуди. ЌиЉе ћу до тога, да Ъуде поЉединачно вреЮа и понижава, но да их освести и помогне им уздиЮи се.  ако Ље ово велика поука за наше време, за наше покоЪеЬе, многоглагоЪиво и увредЪиво!  ад би садашЬи Ъуди само уздржали и умерили своЉ Љезик, и кад би престали са личним вреРаЬима речима Љедан другог, нестало би половине свеколиког зла у свету, и половина злих духова било би протерано из средине Ъуди.„уЉте како Ље велики апостол £аков, научивши се добро од примера свога ”читеЪа, мудро говорио: сви, вели, погрешуЉемо много пута. јли ко у речи не погрешуЉе, онаЉ Ље савршен човек; може зауздати и све тело. £ер гле, и коЬима меЮемо Рем у уста, да нам се покораваЉу, и све тело Ьихово окреЮемо (£ак. 3, 2-4).

Ўта означаваЉу речи ’ристове: ƒокле Юу бити с вама? ƒокле Юу вас трпети? «амислите Љеднога благороднога и просвеЮена човека, коЉи би био бачен меРу дивЪаке, да с Ьима живи. »ли замислите Љеднога великога цара, коЉи би сишао с престола и спустио се у насеобине чергашке, не само да с чергашима живи и посматра Ьихов живот, него да их учи, да царски мисле и осеЮаЉу и раде, благодушно и великодушно. Ќе би ли сваки смртан цар после три дана узвикнуо: докле Юу с вама бити? Ќе би ли му и сувише било дивЪаштва, глупости, нечистоте и смрада и после три дана? ј √оспод »сус ’ристос, ÷ар над царевима, изрекао Ље те речи после тридесет и три године живота меРу Ъудима, коЉи су даЪе стаЉали од Меговог благородства него наЉдивЪиЉи Ъуди од наЉпитомиЉег и наЉблагородниЉег човека, и много даЪе него наЉпрЪавиЉи чергаши од наЉвеЮих царева на земЪи. ѕремда ќн ниЉе ни мерио време данима и годинама него делима и чудесима, коЉа Ље починио на очиглед многих хиЪада сведока, и по науци просутоЉ и посеЉаноЉ по многим хиЪадама Ъудских душа. » после свиЉу тих дела и чудеса, науке и догаРаЉа, коЉи би могли испунити хиЪаду година времена, и као со осолити хиЪаде покоЪеЬа Ъудских, ќн наЉеданпут види, да Мегови ученици не могу да излече Љеднога падавичара, и да истераЉу Љеднога злог духа из човека и ако их Ље ќн примером и речЉу учио, како да изгоне легионе. » чуЉе Љеднога слабоверног грешника где ћу говори: ако што можеш, помози нам!

ѕошто Ље тако √оспод укорео све присутне због маловерства, ќн заповеда, да ћу доведу болесника: доведите ми га амо! » запрети Раволу, и Раво изаРе одмах из момчета, и оздрави момче онога часа. “ако прича ЉеванРелист ћатеЉ. ќстала два ЉеванРелиста спомиЬу Љош неке поЉединости, коЉе су се десиле пре самога исцеЪеЬа момчета. “о су углавноме три поЉединости: прво, ’ристос пита оца, од када Ље та болест на сину му; друго, ќн истиче веру као услов исцеЪеЬа; и треЮе: при самом привоРеЬу сина ка ’ристу уплашени Раво с тешким мукама оставЪа дете и бежи.  олико има времена, како му се то догодило? упита √оспод оца болесниковог. ќн то ниЉе питао због себе, но због оних око себе. ќн Ље провидео све Љасно, и знао Ље, да Ље болест на момчету стара. ј отац одговори: из детиЬства. Ќека сви чуЉу и познаду: какав ужас трпе Ъуди од злих духова; и како Ље моЮна ЅожЉа заштита човека, без коЉе би зли дух давно и давно упропастио коначно и тело и душу момчета; и наЉзад, какву моЮ има —ин ЅожЉи и над наЉбесомучниЉим злим дусима.—милуЉ се на нас! говори отац детиЬи ’ристу. Ќа нас, вели, а не само на дете. £ер страдаЬе сина страдаЬе Ље и оца, и целе куЮе, и целе фамилиЉе. јко би момче оздравило, скинуо би се терет са многих Ъудских душа ј »сус му рече: ако можеш веровати, све Ље могуЮе оном коЉи веруЉе. ѕрема свакидашЬем начину ЅожЉег поступаЬа √оспод »сус и овде хоЮе да одЉеданпут учини што више добра. £едно Ље добро то, што Юе повратити здравЪе момчету. Ќо зашто не учинити и друго добро? «ашто не утврдити веру у оцу момчетовом? » зашто истовремено не учинити и треЮе добро: не показати што Љаче —воЉу моЮ, да би Ъуди у Мега веровали? » зашто не учинити и четврто добро: не изобличити невероваЬе и поквареност и пресмикаЉушче држаЬе Ъуди према злу, према злим дусима и греху? » зашто не учинити и пето, и шесто и седмо добро, и сва она добра уопште, коЉа Љедно добро дело повлачи за собом? £ер Љедно добро дело увек води са собом велико друштво. Ќо погледаЉете Љош Љедном, како √оспод мудро спаЉа строгост и снисходЪивост.  ада оштро изобличава невероваЬе, ќн то говори уопште, пробуРуЉуЮи веру у свиЉу но не понижаваЉуЮи никога лично. ј сада, када се лично обраЮа молиоцу, ќн му не говори строго, но сасвим пажЪиво и снисходЪиво: ако можеш веровати\ ќваква пажЪивост и снисходЪивост ’ристова произвела Ље очекивано деЉство. ќтац се заплака и са сузама рече: веруЉем, √осподе, помози моме неверЉу! Ќишта тако не топи лед неверЉа као сузе. ” ономе часу, кад се оваЉ човек заплакао пред √осподом он се покаЉао за своЉе раниЉе неверЉе, и у Ьему Ље, у присуству Ѕога, нагло придошла вера као поток од набуЉале реке. » он Ље тада изговорио речи, коЉе су остале као гласовита поука за сва покоЪеЬа Ъудска: веруЉем √осподе, помози моме неверЉу. ќве речи показуЉу да човек не може чак ни до вере доЮи без ЅожЉе помоЮи. —амо до маловерства човек може сам доЮи, то Љест до вероваЬа и у добро и у зло, или другим речима: до сумЬе и у добро и у зло. Ќо од маловерства до праве вере далек Ље пут. » таЉ пут човек не може преЮи сам без ЅожЉе руке. ѕомози ми, Ѕоже, да веруЉем у “ебе! ѕомози ми, да не веруЉем у зло! ѕомози ми, да се сасвим одрешим од зла и сЉединим с “обом! “о значе речи: помози моме неверЉу.

ј кад привоРаху момче, док Љош иРаше к Ьему, обори га Раво, и стаде га ломити. “о Ље било последЬе попуштаЬе ЅожЉе Раволу, да би сав народ видео страхоту и ужас, коЉу Раво може да нанесе човеку, и да се увери, како Ље недовоЪна Ъудска моЮ, чак и моЮ наЉвеЮих лекара у свету, да од такве страхоте и ужаса спасе Љедан Љедини Ъудски живот. “е тако да би кроз виРеЬе Раволске власти, и кроз осеЮаЬе своЉе потпуне немоЮи, познали величанство и божанску силу √оспода »суса. £еванРелист ћарко наводи и претеЮе речи, коЉе Ље √оспод изрекао злом духу: душе неми и глухи, Ља ти заповедам, изиРи из Ьега и више не улази у Ьега. £а ти заповедам, говори √оспод. ќн Ље извор моЮи и власти, и не треба да позаЉмЪуЉе ни од кога. —ве што има отац моЉе Ље (£ов. 16, 15) рекао Ље √оспод »сус другом приликом. ј до сад, ево, и делом посведочава. ќд —ебе говорим; ћоЉом влашЮу ти заповедам; ћоЉом моЮи те изгоним. Ќека народ позна да ќн ниЉе Љедан од пророка, коЉи су чинили извесна дела помоЮу Ѕога но —ин Ѕога ∆ивога, кога су пророци прорекли, и народи очекивали. “реба Љош обратити пажЬу и на други део ’ристове заповести Раволу. » више не улази у Ьега. √оспод му нареРуЉе, дакле, не само да изиРе, него да се више не враЮа и не улази у дуго мучено момче. ќво значи, да човек и после очишЮеЬа може поново навуЮи на себе нечистоту. £едном изгнани Раво из човека може се поново вратити у човека. “о бива онда када покаЉани и од Ѕога помиловани грешник поново се врати на своЉ стари грех. “ада се Раво враЮа у своЉ стари дом. «ато √оспод и заповеда Раволу, не само да изиРе из момчета, него и да никад више не улази у Ьега: Љедно, да би Мегов божански дар момчету био потпун и савршен; а друго, да би ми извукли поуку из тога, те да се после Љедног ЅожЉег помиловаЬа не би опет враЮали на своЉ стари грех, као пас на бЪувотину своЉу, и тиме поново излагали душегубноЉ опасности отвараЉуЮи врата злом духу, да уРе у нас и загосподари над нама.

ѕосле овога славнога чуда ’ристовога сви се дивЪаху величини ЅожЉоЉ, пише божанствени Ћука. ќ, кад би само ово дивЪеЬе величини ЅожЉоЉ остало траЉно и неизгладЪиво у душама Ъуди!  ад не би оно убрзо прсло као мехур на води! Ќо Ѕог не сеЉе узалуд. јко пропадне оно семе, коЉе падне на пут, и на камеЬе, и у трЬе, неЮе пропасти оно, коЉе падне на добру земЪу, него Юе донети стоструки плод.

ј кад беху насамо ’ристос и Мегови ученици, упиташе √а ови: «ашто га ми не могосмо изгнати? ј »сус им рече: за неверство ваше. £ер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушично, и рекнете гори овоЉ: преРи одавде тамо, и преЮиЮе; и ништа вам неЮе бити немогуЮе. ”зрок Ље немоЮи, дакле, неверство. Ўто више вере, то више моЮи; што маЬе вере, маЬе моЮи. –аниЉе Ље √оспод био дао своЉим ученицимавласт над духовима нечистим да их изгоне и да исцеЪуЉу од сваке болести и сваке немоЮи (ћат. 10, 1). » они су ту власт неко време корисно употребЪавали. јли по мери, како им Ље вера слабила, било од страха светскога или од гордости, слабила Ље и дата им моЮ. √ле, јдаму Ље била дата власт над сваком твари, па Љу Ље јдам због непослушности, лакомства и гордости проиграо и изгубио. » апостоли су, неком своЉом погрешком, изгубили били дату им моЮ и власт. Ќо та изгубЪена моЮ може се повратити само вером, вером и вером. «ато √оспод у овоЉ прилици особито силно истиче моЮ вере. ¬ера може горе премештати; вери ниЉе ништа немогуЮе. √орушично зрно Ље малено, но оно може да да своЉ укус целом суду Љела. ("» Љер као што горушично зрно, малено по величини своЉоЉ а силно по деЉству, кад Ље посеЉано на малом простору пушта много изданака, а кад узрасте може и птице прикривати - тако и вера у души врло брзо твори наЉвеЮа дела. «ато имаЉ и ти веру у Мега, да би и од Мега примио веру коЉа деЉствуЉе »зван сила човечЉих." ирил £ерусалимски: ќгласителное ѕоучение, V) ако имате ма и толико вере колико зрно горушично, горе Юе узмицати испред вас и премештати се с места на место. «ашто онда сам √оспод ниЉе премештао горе? «ато што ниЉе било потребе за то. ќн Ље чинио само она чуда, коЉа су потребна и корисна Ъудима за спасеЬе. Ќо зар Ље веЮе чудо премештати горе него претворити воду у вино, учинити да малена количина хлеба нарасте огромном количином, изгонити Раволе из Ъуди, лечити све болести, иЮи по води, утишати Љедном речЉу или помишЪу морске буре и ветрове? ЌиЉе пак нимало искЪучено, да су следбеници ’ристови, према указаноЉ потреби а по великоЉ вери, чинили и чудо премештаЬа гора. Ќо зар има веЮе горе, теже планине, страшниЉег терета и море на ЪудскоЉ души од светских брига, од светскога страха, од светских веза и окова?  о ту планину може да покрене са душе Ъудске и баци Ље у море, таЉ Ље у истини покренуо с места наЉвеЮу и наЉтежу планину у свету.

ј оваЉ се род не изгони до само молитвом и постом. ѕост и молитва су два стуба вере; два жива огЬа, коЉа опаЪуЉу зле духове. ѕостом се утишаваЉу и уништаваЉу све телесне страсти, а нарочито блуд; молитвом се утишаваЉу и уништаваЉу страсти душе, срца и ума: зле намере и зла дела, освета, завист, мржЬа, пакост, гордост, славоЪубЪе и остале. ѕостом се чисти телесни и душевни сасуд од прЪаве садржине светске страсти и похоти; молитвом се низводи благодат ƒуха —ветога у празан и очишЮен сасуд, а пуна вера састоЉи се у обитаваЬу ƒуха ЅожЉега у човеку. ѕравославна ÷рква Ље од памтивека наглашавала пост као опробани лек против свиЉу страсти телесних и као моЮно оружЉе против злих духова. —ви они, коЉи поништаваЉу или одричу пост, у ствари подништаваЉу и одричу Љедан Љасан и одлучан пропис √оспода »суса у систему Ъудскога спасеЬа. ћолитва се поЉачава и продужава постом, вера се утврРуЉе Љедним и другим; и Љош вера премешта горе, прогони Раволе и све немогуЮе чини могуЮим.

ѕоследЬе речи ’ристове у данашЬем ЉеванРеЪу изгледа као да немаЉу везе са опричаним догаРаЉем. ѕосле великога чуда исцеЪеЬа Раволом поседнутог младиЮа, када се народ дивЪаше томе, наЉеданпут √оспод почиЬе говорити —воЉим ученицима о —воме страдаЬу. ѕредаЮе се син човечЉи у руке Ъудске, и убиЮе га, и треЮи дан устаЮе. «ашто √оспод после овога чуда, као и после неких других чуда, говори ученицима о —воме страдаЬу? «ато, да се после, када доРе оно што мора доЮи, не уплаши срце Ьихово. ќн им то говори после великих —воЉих дела, да би то предсказаЬе, као права супротност Меговим великим делима, заслугама, слави и усхиЮеЬу, с коЉим Ље био предусретан и испраЮан, што боЪе урезало у памет ученика. Ќо то ќн говори Љош и за поуку како апостолима тако и нама, да после каквих великих своЉих дела не очекуЉемо награду од Ъуди, но да будемо спремни на наЉгоре и наЉтеже ударе и понижеЬа чак и од оних, коЉима смо ми наЉвише користили. ”осталом √оспод не предсказуЉе само страдаЬе, убиство и смрт —воЉу, но и васкрсеЬе. “Љ. на краЉу свега биЮе ипак васкрсеЬе, победа и вечна слава. Ќешто по изгледу наЉневероватниЉе предсказуЉе √оспод пред —воЉим ученицима, да би изазвао Ьихову веру у оно што Юе доЮи, да би их научио да веруЉу, кад им се каже. “реба имати вере колико зрно горушично, и маЬе, па да сваки човек може с готовошЮу очекивати сваког рода страдаЬа у овоме свету знаЉуЮи посигурно, да Юе краЉ свему бити у васкрсеЬу. —ву славу светску и све похвале Ъудске не треба да рачунамо ни у шта. ѕосле свиЉу триЉумфа у свету треба да будемо спремни поЮи на страдаЬе. — кротошЮу и послушношЮу треба да примамо све што нам ќтац наш небески шаЪе. Ќе треба никад да истичемо неке своЉе заслуге за Ъуде, за наш град или село, за народ, за отаЯбину, нити да се бунимо, кад нас притисне страдаЬе. £ер ако смо се и учинили нечим заслужним за Ъуде око себе, то Ље могло бити због ЅожЉе помоЮи. ”право свако добро кроз нас учинио Ље Ѕог. «ато Ље Ѕог сасвим у праву, да нам пошаЪе и страдаЬе после светске славе; понижеЬе после похвале; сиромаштину после богатства; презреЬе после уважеЬа; болест после здравЪа; осамЪеност и оставЪеност после мноштва приЉатеЪа. Ѕог зна, зашто нам то шаЪе. ќн зна, да Ље то све за наше добро. ѕрво, да би се ми научили тражити вредности вечне и непролазне, а не заносити се до смрти лажним и пролазним сЉаЉем овога времена; а друго, да не би за сва добра дела и трудове Љош у овоме животу примили сву награду од Ъуди и света, тако, да у ономе свету немамо шта више ни потраживати ни примати. –ечЉу, да нам се не каже на капиЉи царства небескога: идите одавде, ви сте примили плату своЉу! ƒа се не би, дакле, то десило с нама, те да не би занавек пропали са неизбежном пропашЮу овога света, од кога смо и примали славу, хвалу и почасти, наш £едини ѕриЉатеЪ, √оспод »сус ’ристос, учи нас, да после наЉвеЮе славе, хвале и почасти светске будемо готови примити крст. Мему нека Ље вечна слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

22 / 03 / 2015

     оментари:

    2017-08-14
    16:42
    Milkica Stanarevi?:
    MNOGO MI SE DOPADAJU VAŠE BESEDE JER SU DUŠEKORISNE I POU?NE. I, UOPŠTENO, VOLIM DUHOVNE SADR?AJE I S RADOŠ?U IM PRIBEGAVAM. A NASTOJIM I BITI VERNIKOM. VERA MOJA PRAVOSLAVNA ME ISPUNJAVA, DAJE MI ODGOVORE NA MNOGA PITANJA IZ ?IVOTA, DAJE MI NADU I SNAGU U ?IVOTU. MADA, I POKLEKNEM PRI ISKUŠENJIMA, ALI BITNO JE, USPRAVITI SE PONOVO.

    POZDRAV IZ SRCA VAŠOJ REDAKCIJI, PRAVOSLAVLJE.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0