Srpska

»нтернет, вечност и страшни суд

††††

Ўта Ље савремени рат? ≈во, чуЉте. —ваког дана на стотине милиона Ъуди у целом свету Ц и деце, и младиЮа, и жена, и мужева Ц седи испред монитора и игра се рата у Ьеговим различитим модификациЉама. —атима. » апсолутно их Ље немогуЮе одвоЉити од ове забаве. Ђ»граЬе ратаї Ље, наравно, услован поЉам, али се неки заиста играЉу рата и чини им се да су брутални и непобедиви воЉници; други се баве маЬе милитаризованим стварима, али Ље главно да су заузети. ѕротивнику Ље то главно. «ато што Ље у току рат за Ъудске душе, а за неприЉатеЪа Ље главно да веже душу, да Ље заокупи нечим што Ље бескорисно за вечност и да Ље тако погуби без иЉедног хица. ќвде меци уопште нису потребни, зато што смрт тела ради истине, ради одбране правде, смрт, условно говореЮи, од злог метка Ц оваква смрт човекову душу чини учесницом у наЉвишоЉ истини и духовном блаженству, а управо то Ље оно што наши неприЉатеЪи нипошто не желе да дозволе. » они воде други, колико год Ље то могуЮе неприметан и таЉни рат.  оЉи изазива распад. ”осталом, он остаЉе таЉна само за оне коЉи не желе да размишЪаЉу о себи, о циЪу свог постоЉаЬа у овом свету и у вечности. ј циЪ Ље Љедноставан Ц човек овде треба да се потруди у послушаЬу Ѕогу како би у вечности наследио ÷арство ЅожиЉе. ƒефинициЉа Ље Љедноставна, али да би се схватили Ьени дубина и смисао треба се много потрудити, зато што ризнице духовног живота √оспод открива онима коЉи су ћу послушни, коЉи √а упорно траже и подстичу себе на свако добро дело.

ƒакле, све оне стотине милиона Ъуди различитог пола, година и карактера, коЉи сате проводе на интернету, изгледаЉу себи као учесници у великим догаРаЉима, победама и откриЮима, а заправо... заправо су Ъуди уморних, измождених лица, црвених очиЉу, погрбЪени Ъуди коЉи данима и ноЮима непокретно седе испред информационих идола. » онаЉ ко влада овим идолима побеРуЉе Ъуде без иЉедног хица. „ини их беспосличарима коЉи ни за шта нису способни, коЉи су умислили да су, ако не господари судбине, у сваком случаЉу Ъуди коЉи живе разноврсно и богато. ∆ивот ових Ъуди Ље отрован маглом, опседнутошЮу, духовним сном, коЉи им извесно време даЉе слатке снове, али стварност, коЉа Ље паралелна сну, у меРувремену постаЉе све мрачниЉа и безизлазниЉа. «ато што Ље у питаЬу рат. » Ьегов циЪ Ље да се неприЉатеЪ учини неспособним на сваки начин. ј затим да буде погубЪен.

јко се саберу сви сати коЉе свако од ових Ъуди свакодневно проводи у свом виртуелном свету, добиЮе се... страшно Ље чак и помислити колико Ље то година убиЉеног времена. » то Ље за само Љедан дан. ј таквих дана има на десетине, стотине и хиЪаде... ј земаЪски живот Ље тако кратак... » кад се Ђратї заврши, човек Юе пред —трашним —удиЉом морати да одговара како Ље потрошио ове драгоцене и, аваЉ неповратне године земаЪског живота. ј оне су драгоцене управо зато што овде, на «емЪи, човек бира своЉу вечност. » бира Ље само своЉим односом према »стини. ќн може да Ље игнорише, да Ље занемаруЉе, да Ље исмева и не признаЉе. Ќе може само Љедно Ц да се коначно сакриЉе од »стине, зато што Юе сваки човек, био он добар или зао, богат или сиромашан, веруЉуЮи или не, - пре или касниЉе морати да стане пред »стину. » суд коЉи Юе се тада десити, биЮе заиста страшан управо зато што човек неЮе моЮи ни да се сакриЉе, ни да га избегне, ни да се оправда. ј главно питаЬе упуЮено души биЮе апсолутно Љасно: а шта си у свом животу учинио из Ъубави? » у светлости праве истине ЪубавЪу неЮе моЮи да се назове нешто друго, што смо у свом безумЪу и помрачености или због наивности или заблуде сматрали ЪубавЪу. » испоставиЮе се да наше победе нису она наводна достигнуЮа и победе коЉи су бескорисно радовали нашу таштину и коЉи су нас укоренили у уображености и страстима, веЮ победе Ъубави над мржЬом, пажЬе према ближЬима над равнодушношЮу, марЪивости над леношЮу, вере над невероваЬем, уздржаЬе над сластоЪубЪем... » управо ове победе, немогуЮе без помоЮи ЅожиЉе, биЮе у страшном часу главно наслеРе и садржаЉ наше личности, нашег живота у вечности.

ј ако ових победа не буде било или ако Ьихов броЉ буде ништаван, ма колико других победа да смо освоЉили у стварним или виртуелним биткама, мораЮемо да искусимо наЉвеЮи и наЉтужниЉи поразу свом животу. ѕораз протраЮеног живота. » Ђпобедникї у овом рату Юе бити онаЉ, ко Юе сам због своЉе Ђпобедеї над милиЉардама душа бити у паклу сопствене злобе и мржЬе.

јли док битка Љош ниЉе завршена, док Љош теку дани нашег земаЪског живота, имамо среЮну наду и шансу да постанемо учесници у заиста великоЉ победи. ј за то Ље потребно само да изаберемо за свог воЉсковоРу »стину и да идемо за Мом на свим путевима свог срца. » премда Юе оваЉ живот бити тежи од виртуелног, он Юе зато бити ѕрави. ј у животу Ље управо то Ц главно.

Ќаравно, Ља нисам против интернета. » сам га користим. » кад завршим с писаЬем овог текста вероватно Юу га електронском поштом послати у редакциЉу, али... —хватам да виртуелни живот може и треба да буде само део мог правог живота, и притом мали део. јли то Љош ниЉе све. »споставЪа се да овим малим делом треба да умем да управЪам, иначе Юе он почети да управЪа мноме, па Юе оваЉ мали део постаЉати све веЮи, док ме потпуно не прогута и не учини робом. ќдносно, у виртуелном свету онаЉ рат о коЉем смо говорили, - рат за Ъудску душу Ц не престаЉе, и свако ко улази у информациони свет треба то да има на уму и да се бори како треба. “ачниЉе, ЉедноставниЉе говореЮи, треба да користи интернет како би служио Ѕогу и Ъудима, а не да дозволи интернету да га користи у борби против Ѕога и Ъуди. »нтернет Ље одлично помагало у правом животу! ѕре свега као информатор, приручник, библиотека, и наравно, као средство за комуникациЉу. јли ништа више од тога... ”верен сам у то да нам Ље пре прикЪучиваЬа на интернет потребна молитва.

Ќа пример: Ђ√осподе, заштити моЉ ум и моЉе срце за време рада на интернету како бих га користио разумно ради служеЬа “еби и моЉим ближЬима!ї

ќваква молитва изражава нашу слободну воЪу, нашу жеЪу да и у виртуелном простору остаЉемо с Ѕогом и да чинимо добро колико можемо. »пак, и овде постоЉи опасност, зато што лукави Ъудску душу наЉчешЮе осваЉа управо под маском добра, тако да човек, опет, може дане и ноЮи да проводи седеЮи без покрета испред светлеЮег екрана, мислеЮи да непрестано чини добро, а заправо Юе бити у ропству демона. ≈во зашто живот на интернету треба обавезно да чини само Љедну кап нашег стварног живота (осим живота професионалних ЂкомпЉутерашаї). » човек треба да уме да искЪучи своЉ компЉутер и да остане у тишини... да се моли и да гледа са стране... да делуЉе и живи у стварном, делатном животу, коЉи захтева од нас и веру, и трпЪеЬе, и истраЉност у доброчинству. » управо на овом попришту Ц стварног живота са свим Ьеговим борбама, падовима, али и покаЉаЬем и устаЉаЬем Ц остваруЉе се дело служеЬа Ѕогу и Ъудима, дело стицаЬа вечног благодатног живота.

ј пошто, хвала Ѕогу, Љош нисмо умрли, пошто можемо да се одвоЉимо од монитора и да се осврнемо унаоколо, да размислимо о онима коЉима су потребни наша помоЮ и наше саучешЮе Ц наш рат ниЉе завршен. » Љош увек, уз помоЮ ЅожиЉу, можемо из Ьега да изаРемо као победници. јко будемо умели да схватимо изузетну важност трезвености, уздржаЬа и самоограничеЬа, измеРу осталог, и кад Ље у питаЬу Ъудски изум Ц интернет. ”потребимо драгоцено време, слободно од интернета, за пажЪиву молитву, за читаЬе речи ЅожиЉе и дела светих отаца, за дела милосрРа и Ъубави Ц и сами Юемо видети како Юе очигледно почети да се меЬа наш живот. ƒа се меЬа духовно.

»ма ли таЉни у овоме? ƒа, и оне су Љедноставне. “реба да заволимо тескобу и тугу и бол, коЉи се поЉавЪуЉу онда кад почиЬемо да ограничавамо своЉе тело Ц односно телесног човека са свим Ьеговим Ђстрастима и похотамаї, Љер чим почнемо да се одричемо свега оног слатког и о чему маштамо, на шта смо навикли, - одмах почиЬу бол и туга. ”право у томе Ље таЉна, што не треба бежати од овог бола, веЮ га треба заволети као спасоносну и светлу одеЮу, обуЮе се у Ьега и чак га заволети, ма како чудно то звучало. £ер управо после овог бола тела коЉе ограничава, следи неизрецива радост душе, коЉа ступа у духовну област послушаЬа Ѕогу. » то нису измишЪотине, нису неке баЉке. ј свако онаЉ ко то жели, може да искуси и сам.

» док имамо то на уму, док покушавамо то да испунимо с молитвом и уздаЬем у помоЮ ЅожиЉу Ц нико не може да нас назове побеРеном воЉском, веЮ непобеРеном воЉском. » нека то за нас буде извор радости, надахнуЮа и наде. Ќаде у прави живот.

—а руског ћарина “одиЮ

25 / 03 / 2015

     оментари:

    2016-03-26
    11:56
    ћира:
    ќдличан текст,веома поучан и душекорисан.Ќека нам свима буде на помоЮи,да што више нас сагледа реалност и »стину,те да се чувамо канЯи зла,Љер нечастиви на сваки начин гледа да нас ухвати у своЉу мрежу и улови душу.ѕазимо шта радимо,одрекнимо се сатанских дела и вратимо √осподу ћиломе коЉи нас чува и штити од свакога зла.ƒок смо на земЪи,вратимо се у реалност Љер после смрти Юе бити касно.–одитеЪи,одвраЮаЉте децу од игрица,учите их молитвама и духовним стварима.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0