Srpska

£еванРеЪе о служби и страдаЬу —ина ЅожЉега

ћарко, 10, 32-45. «ач. 47.

††††

—миреЬа √оспода нашега »суса ’риста исто Ље онако за дивЪеЬе као и Мегова чудеса, укупно са васкрсеЬем, чудом над чудима. ќбукавши —ебе у скрушено и ропско тело човечЉе ќн Ље постао слуга слугама —воЉим.

«ашто се Ъуди праве веЮи и боЪи него што су? √ле, ни трава у поЪу не прави се веЮа него што Ље, нити се рибе у води ни птице у ваздуху праве боЪе него што су. «ашто се Ъуди праве веЮи и боЪи него што су? «ато што су у истини негда били веЮи и боЪи него што су сада, па их тамно сеЮаЬе о томе нагони да се величаЉу и уздижу, ма на конопцу што га сами демон затеже и опушта.

ќд свих ствари коЉе се могу учинити и научити смиреЬе Ље наЉтежа наука за човека. «ато Ље √оспод »сус изразио науку о смиреЬу Љасно преЉасно као сунце, како речЉу тако и примером, да нико никад не би могао посумЬати у неизмерну и неизбежну важност смиреЬа у делу спасеЬа човека. «ато се и Љавио у телу Ъудском, коЉе Ље дошло јдаму као казна после греховнога пада. ќбукао се у дебелу и грубу одеЮу осуРеника безгрешни √оспод и “ворац прозрачних и светлосних херувима - ниЉе ли само то Љасна и довоЪна лекциЉа о смиреЬу грешних Ъуди? Ќо ту исту лекциЉу √оспод Ље поновио тиме што се родио не у царском двору него у овчарскоЉ пеЮини; и тиме што се дружио са презреним грешницима и сиромасима; и тиме што Ље прао ноге —воЉим ученицима; и тиме што Ље драговоЪно примио на —ебе сва страдаЬа испивши наЉзад и наЉгорчу чашу у мукама на  рсту. ѕа ипак Ъуди су наЉтеже схватали и наЉнерадиЉе усваЉали очигледну лекциЉу о смиреЬу. „ак и сами ученици ’ристови, коЉи су посвакодневно гледали кротког и смиреног √оспода, нису могли разумети Мегову кротост нити усвоЉити Мегову смиреност. Михова занетост самим собом и брига о ЬиховоЉ сопственоЉ части, слави и награди, испоЪавала се чак и у страшним тренуцима када Ље она наЉмаЬе смела доЮи до израза. Ќо она Ље долазила до израза и у тим тренутцима по попуштеЬу ЅожЉем, да би се пред вековима и покоЪеЬима очитовала сва слабост, сва греховна палост, раслабЪеност и ништавност човечЉе природе. “ако например када Ље √оспод изрекао страшну реч о богаташима: лакше Ље камили проЮи кроз иглене уши него ли богатоме уЮи у царство ЅожЉе ѕетар поставЪа √осподу питаЬе личне награде ученика: шта Юе дакле бити нама (ћат. 19, 27)? ƒругом приликом опет када Ље √оспод изрекао ученицима предсказаЬе о издаЉи, о мучеЬу и убиству —ина ЅожЉег, ученици су продужили пут за Мим препируЮи се меЮу собом ко Ље наЉвеЮи. ѕознавши мисли и чуЉуЮи таЉне разговоре Ьихове ’ристос Ље том приликом узео Љедно дете, ставио га меРу Ьих и загрливши га укорео дететом препираче о првенство (ћк. 9. 31-37). ќпет тако приликом —вог последЬег путоваЬа у £ерусалим када Ље √оспод Љош исцрпниЉе говорио о —воме страдаЬу предсказуЉуЮи да Юе —ин „овечЉи бити предан незнабошцима, и наругаЮе му се, и биЮе га, и попЪуваЮе га, и убиЮе га, и треЮи дан устаЮе - у том свечаном и страшном тренутку, дакле, када √оспод —лаве предсказуЉе —воЉе краЉЬе понижеЬе, змиЉа гордости опет диже своЉу главу и покреЮе двоЉицу од првих ученика на такво заискиваЬе какво личи више на ругаЬе часноме и страшноме страдаЬу √осподЬем. ќ овом последЬем случаЉу говори данашЬе ЉеванРеЪе.

” време оно узевши »сус дванаесторицу поче им казивати шта Юе му се догодити. ќво ниЉе прво, ни друго, но последЬе предсказаЬе —паситеЪево о Меговом скором мучеништву. »дуЮи из √алилеЉе за £ерусалим, да се више у смртном телу не врати истим путем у немоЮном телу Ъудском, √оспод понавЪа —воЉим ученицима оно што им Ље веЮ више пута говорио. «ашто им ту исту ствар толико понавЪа? «ато да би код Ьих ишчупао и последЬу клицу гордости, коЉу Ље ќн у Ьима Љош увек видео и коЉа се баш и овом приликом показала. ƒаЪе и зато да им ови страшни догаРаЉи не би дошли изненадно и сасвим их разочарали и сваку наду у срцима Ьиховим убили. ќвако, Мегова Љасна видовитост у предсказаЬу свега што Юе се збити светлиЮе им као таЉанствена и чудна луча и осветЪавати и загревати душе Ьихове онда када наступе ти мрачни тренуци привремене победе грешника над ѕраведником. ЌаЉзад Љош и зато да би и Ьих припремио за Ьихово страдаЬе и Ьихов крст, Љер кад се овако ради од сирова дрвета, шта Юе бити од суха (Ћк. 23, 21)? » ако мене изгнаше и вас Юе изгнати, рекао Ље √оспод (£ов. 15, 20). ќн иде први на страдаЬе, ќн даЉе пример свима. Ќа овом последЬем путоваЬу за £ерусалим √оспод Ље то изрекао ученицима —воЉим не само речима него и симболички. £ер код ЉеванРелиста ћарка налази се пред данашЬим ЉеванРеЪем ова чудна напомена: а кад иРаху у £ерусалим, »сус иРаше пред Ьима, а они се чуРаху, и за Ьим иРаху са страхом.»згледа да Ље ќн преко обичаЉа био измакао напред испред Ьих, да им тиме покаже како —воЉе драговоЪно хитаЬе на страдаЬе и покорност воЪи ќчевоЉ тако и —воЉе првенство у страдаЬу. » ученици треба, дакле, да следуЉу божанском ѕрвенцу у страдаЬу, и да драговоЪно, као ќн, похитаЉу своме мученичком краЉу. ј ученици се чуРаху, Љер не разумеваху понижеЬе и смрт ќнога коЉи се толико пута показао на Ьихове очи моЮниЉи од Ъуди, од природе и од легиона демона. » иРаху за Мим са страхом, Љер и ако не разумеваху ипак предосеЮаху да Юе се морати збити све оно страшно и непоЉамно, о чему им Ље ќн говорио, толико пута говорио.

≈во узлазимо у £ерусалим, и син човечЉи биЮе предан главарима свештеничким и кЬижевницима, и осудиЮе га на смрт, и предаЮе га незнабошцима; и наругаЮе му се, и биЮе га, и попЪуваЮе га, и убиЮе га, и треЮи дан устаЮе. —ве ово збило се од речи до речи, и тачка по тачку, само на неколико дана доцниЉе. ќвакво тачно предсказаЬе могао Ље дати само ќнаЉ, пред чиЉим очима нема завесе измеРу садашЬости и будуЮности, ќнаЉ коЉи види оно што Юе се догодити исто онако Љасно као и оно што се веЮ догаРа. ”звишен над стихиЉама природним √оспод »сус био Ље узвишен над временима. ƒогаРаЉи свих времена били су пред Мим откривени као обичном гледаоцу оно што бива на улици. ќн коЉи Ље могао видети сву прошлост жене —амарЉанке и сву будуЮност света до краЉа времена, могао Ље и лако и Љасно видети шта Юе се с Мим самим догодити у размаку неколико дана од овога дана када Ље последЬи пут узлазио са —воЉим ученицима уз брда £удеЉска ка £ерусалиму. ƒок су ученици очекивали од Мега све веЮа и веЮа чуда и све веЮу и веЮу славу на своЉ Ъудски начин, дотле Ље ќн —ебе гледао усред многоЪудне гомиле везана, поругана, попЪувана, искрвавЪена и на  рст распета. ѕред последЬе и наЉвеЮе чудо ќн Ље морао постати сметлиште света и попЪувана играчка наЉгадниЉих грешника у свету. ѕре уздизаЬа у небо ќн се морао спустити далеко испод земЪе, испод гроба, до у дно јда. ѕре уласка у небесну славу и заузимаЬа престола —удиЉе неба и земЪе ќн Ље морао проЮи кроз шибу и срам. Ќе може зрно пшенично родити род многи ако паднувши на земЪу не умре (£ов. 12, 24). Ѕез страдаЬа нема васкрсеЬа, без понижеЬа нема узвишеЬа.  роз три пуне године ќн Ље то обЉашЬавао —воЉим ученицима и ево пред сам растанак с Ьима показало се да √а нису разумели. £ер ево с каквим искаЬем излазе пред Мега двоЉица од првих апостола.

» пред Ьега доРоше £аков и £ован, синови «еведеЉеви говореЮи: учитеЪу! хоЮемо да нам учиниш што те замолимо. ј он им рече: шта хоЮете да вам учиним? ј они му рекоше: даЉ нам да седнемо Љедан с десне стране теби а други с леве у слави твоЉоЉ. ≈то какве мисли и жеЪе испуЬаваху ове ученике на самом предвечерЉу велике трагедиЉе Ьиховог ”читеЪа! ≈то како Ље отврдла и огрубела Ъудска природа коЉу Ље √оспод »сцелитеЪ тежио да облагороди и обоготвори! ѕосле толиког Меговог силног наглашаваЬа да Юе први бити последЬи а последЬи ирви; после толико понавЪаног учеЬа о избегаваЬу светске славе и првенства; после толико пута примером показаног смириваЬа пред воЪом ЅожЉом; и наЉзад после страшног предсказаЬа —вога краЉЬег унижеЬа и незаслуженог страдаЬа, - ова двоЉица ученика, и то двоЉица од првих, усуРуЉу се искати од √оспода своЉу личну награду и своЉу личну славу! √ле, они се не задржаваЉу мислима своЉим на предсказаним мукама √оспода него само на предсказаноЉ слави МеговоЉ. ќни захтеваЉу за себе лавовски део те славе: Љедан од Ьих да седне с десне а други с леве стране царствуЉуЮег √оспода!  акви су то приЉатеЪи коЉе не муче пре свега предстоЉеЮе муке Ьиховог приЉатеЪа? ¬и сте приЉатеЪи моЉи(£ов. 15, 14), рекао Ље √оспод Ьима. ј они се сада немарно односе према мукама Меговим и захтеваЉу своЉ део, и то врло крупан део, оне славе коЉу ќн има тек да стекне понижеЬем, зноЉем, крвЪу, муком и болом. ќни не нуде своЉе учешЮе у страдаЬима Меговим но само у слави МеговоЉ. јли нашто оптуживати ову двоЉицу браЮе? √ле, све се ово збило, да би се открила дубока развраЮеност природе Ъудске. £аковЪево и £ованово искаЬе славе, без мука, Љесте искаЬе свих јдамових потомака - увек исто искаЬе славе без мука.  ад год Ље √оспод говорио о —воЉоЉ будуЮоЉ слави стално Ље наглашавао и муке предходеЮе тоЉ слави. Ќо апостоли Мегови, као и сви други Ъуди, желели су некако прескочити муке и ускочити у славу. Кудима непосвеЮеним у таЉну ’ристовог страдаЬа ни до дан данас некако ниЉе Љасна веза измеРу страдаЬа и живота, измеРу муке и славе. ќни би увек некако хтели да одвоЉе живот и славу од страдаЬа и муке, и оно прво да благослове и усвоЉе а ово друго да прокуну и одбаце. “о исто су покушали у овом случаЉу £аков и £ован. » овим своЉим покушаЉем они нису испоЪили само своЉу личну слабост но слабост човечЉег рода уопште. ј √оспод Ље баш и желео, да ниЉедна слабост Мегових ученика не остане неоткривена због опште користи целог човечЉег рода, коме Ље ќн и дошао као Ћекар и »сточник «дравЪа.  роз апостоле Ље откривена слабост; на апостолима показан Ље метод ’ристовог лечеЬа; на апостолима наЉзад обЉавЪено Ље и ’ристово здравЪе и сила. ќвом приликом √оспод Ље поново изнео пред ученике —воЉе слику страдаЬа —вога и слику славе —воЉе. «а синове «еведеЉеве то Ље било искушеЬе коме су они подлегли. Ќаиме: они су изабрали славу а одбацили страдаЬе. √оспод Ље хтео да исцеди и последЬу кап гноЉа из душе —воЉих ученика пре него што се уздигне на  рст. Мегове речи о страдаЬу и прославЪаЬу деЉствовале су као тежак притисак на душе ове двоЉице, и од тог притиска исцедио се последЬи гноЉ гордости из Ьихових душа. “у духовну операциЉу √оспод Ље вршио над —воЉим наЉомиЪениЉим приЉатеЪима ради здравЪа Ьиховог и ради здравЪа нашег. ƒа нико од нас не помисли, да Ље веЮ исцеЪен од греховне раслабЪености своЉе, ако се неко време уздржавао од зла, постио и чинио милостиЬу призиваЉуЮи √оспода »суса у помоЮ. √ле, ова два апостола су три године нераздвоЉно ходили с √осподом у телу, гледали у Мегово лице, слушали науку из Мегових уста, посматрали Мегова чуда, с Мим Љели и пили, па ипак на краЉу краЉева показали су код себе Љош неизлечене ране суЉете, и самоЪубЪа, и земног телесног мудроваЬа, и духовног непоимаЬа. ќни су Љош увек мислили не по хришЮански него по ЉевреЉски, тЉ. увек су Љош веровали у земаЪско царство ћесиЉе, у Мегову земаЪску победу над неприЉатеЪима и у Мегову светску славу и моЮ, сличну слави и моЮи ƒавида и —оломона. ќ, хришЮанине, помисли и забрини се: како Юеш ти излечити себе од ових рана и како Юеш достиЮи савршенство смиреЬа и покорности воЪи ЅожЉоЉ кад ова два дивна брата нису могли то постиЮи ни кроз три године дана у непрекидном личном општеЬу са ∆ивим √осподом? ќни су то постигли доцниЉе када Ље огЬени ƒух ЅожЉи сишао у срца Ьихова и разгорео их ЪубавЪу према ’ристу. “ада они нису жудели за славом мимо страдаЬа него су са стидом од своЉе раниЉе суЉете учествовали свим биЮем у мукама √оспода свога прикиваЉуЮи драговоЪно срца своЉа на крст ѕриЉатеЪа свога.

Ќо ослушнимо шта √оспод одговара овим ученицима на Ьихову молбу: а »сус им рече: не знате шта иштете: можете ли пити чашу коЉу Ља пиЉем, и крстити се крштеЬем коЉим се Ља крстим? ј они му рекоше: можемо. ј »сус им рече: чашу дакле коЉу Ља пиЉем испиЮете, и крштеЬем коЉим се Ља крстим крстиЮете се; али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу Ља дати него коЉима Ље уготовЪено.  ако Ље преблаг и кротак √оспод! —ваки обичан смртни учитеЪ испунио би се гнева према таквим своЉим ученицима, и викнуо би: идите од мене, Љер сте неспособни за духовну науку! “ри године вам говорим и обЉашЬавам, а ви Љош увек говорите као неразумни! ћеРутим √оспод им одговара Љасно но ипак кротко и благо: не знате шта иштете. “о Љест: ви не мислите духовно но телесно; и не тражите славу ЅожЉу но славу своЉу. ¬и Љош нисте начисто ко сам £а и какво Ље царство ћоЉе. ¬и ћене Љош сматрате ћесиЉом само народа израиЪског, и ћоЉе царство сматрате цароваЬем над тим народом. «ато се и усуРуЉете тражити првенство у таквоме царству. Ќо, гле, £а сам ћесиЉа свих народа, и —паситеЪ живих и мртвих, и ÷ар Љеднога царства невидЪивог, у коме би сав човечЉи род представЪао само Љедан део истог. ЅезброЉне ангелске воЉске радуЉу се што се само могу назвати слугама у том царству. —ерафимима и херувимима у подножЉу престола ЅожЉег не пада ни на ум да ишту првенство у том царству. ѕоследЬи у царству ћоме веЮи Ље и величанствениЉи од наЉвеЮих и наЉславниЉих царева овога света. Ќе знате, дакле, шта иштете.  ад би ви знали царство ћоЉе, ви не би мислили о своме рангу у Ьему него Љедино о путу коЉи води истоме: о страдаЬу и мукама о коЉима вам £а и говорим увек и увек кад год говорим о царству. «ато да вас Ља упитам о оном што Ље важниЉе и корисниЉе од ваших суЉетних брига и жеЪа: можете ли пити чашу коЉу Ља пиЉем, и крстити се крштеЬем коЉим се Ља крстим! √оспод овде мисли на чашу смрти и на крштеЬе крвЪу, тЉ. мучеништвом. ќво Ље треЮе крштеЬе; прво Ље £ованово крштеЬе водом, друго Ље ’ристово - водом и духом, а само некима даЉе се крштеЬе крвЪу, тЉ. мученички венац. ЌесумЬиво да Ље крштеЬе крвЪу скопчано с наЉвеЮом жртвом, али и с наЉвеЮом славом. ќвим крштеЬем имали су се крстити и апостоли ’ристови. «ато √оспод и управЪа главну пажЬу ученика на предстоЉеЮе им мучеништво. £ер ништа нема страшниЉе ни душегубниЉе него поклецнути у мукама и одреЮи се ’риста. “ек што Ље £уда намирисао понижеЬе и страдаЬе свога ”читеЪа, он се ќвога одрекао, и тиме погубио себе заувек. £ер и он Ље узалуд очекивао зацареЬе ’риста у £ерусалиму, а с тиме и своЉу славу и добит, па кад Ље осетио да Юе место круне ’ристос пре понети трнов венац, он се измакао и удружио са онима коЉи су изгледали богатиЉи и славниЉи у овом свету од —паситеЪа.

Ќа питаЬе ’ристово £аков и £ован без оклеваЬа одговараЉу: можемо. ќваЉ одговор доказуЉе ипак, да Ље Ъубав Ьихова према √осподу била велика. ЌесумЬиво да Ље и ово страшно питаЬе ’ристово о чаши и крштеЬу утицало на ову браЮу, као горак лек на болесника, да се убрзо отрезне и да се убрзо застиде своЉих мисли о слави онда када Ље требало мислити о страдаЬу. Ќедостижно вешт у руковаЬу душама Ъудским √оспод Ље тако реЮи тренутно обрнуо душе £акова и £ована упутивши их од чежЬе за славом на припремаЬе за муке и смрт.  ако дивна и узвишена поука и за све нас хришЮане!  ад год се ми уображеЬем дижемо у бесмртно царство ’ристово и лутамо мислима по Ьему тражеЮи у Ьему своЉе место и своЉ ранг, √оспод нам упуЮуЉе оно исто питаЬе коЉе Ље упутио синовима «еведеЉевим, наиме: можете ли пити чашу ћоЉу и крстити се крштеЬем ћоЉим? ќн нас увек трезни и упуЮуЉе да бринемо не о граду небесном у коЉи Љош нисмо стигли него о путу коЉи Љош стоЉи непреРен измеРу нас и тога града. ѕрво се мораЉу чесно издржати све муке, па онда се тек улази у славу. «алуд сви наши снови о слави, ако нас неприправЪене нападну муке и ми се одречемо √оспода. “ада нас чека срам место славе, и вечна пагуба место живота. Ѕлажени су сви они измеРу нас коЉи на питаЬе ’ристово, да ли могу испити чашу муке за Мега, стоЉе у сваком часу готови с одговором: √осподе, можемо! ј о томе ко Юе сести с десне стране Мегове а ко с леве ниЉе важно за нас да знамо. —мирени √оспод говори: то не могу Ља дати. “ек кад васкрсне и вазнесе се ќн Юе као Ѕог бити —удиЉа живим и мртвим. —ада пак док Ље Љош у смртном и непрославЪеном телу, у скромном положаЉу слуге целога света; и сада када тек стоЉи пред главном пробом —вога смиреЬа и —воЉе савршене покорности воЪи ќчевоЉ, пред ужасима понижеЬа и страдаЬа, ќн не Юе да опредеЪуЉе и распореРуЉе места и части у —воме будуЮем царству.  ао човек ќн неЮе да отима од —ебе оно што Мему припада као Ѕогу. “ек кад Ље испио —воЉу горку чашу и крстио се крвавим крштеЬем, пред самим —воЉим издисаЉем на  рсту, ќн се усудио обеЮати –аЉ покаЉаном разбоЉнику. ƒа би таквим —воЉим држаЬем научио Ъуде смиреЬу, и увек само смиреЬу, без кога би цела зграда спасеЬа била саграРена без темеЪа. »зЉава √осподЬа не могу Ља дати не може се никако тумачити у том смислу као да Ље —ин ЅожЉи нижи од ќца по божанству у царству небеском, како су Ље неки Љеретици тумачили. £ер ќнаЉ коЉи Ље рекао Ља и отац Љедно смо (£ов. 10, 30) ниЉе могао —ебе опорицати. –ечи не могу Ља дати, могу се правилно протумачити само кад се тумаче по времену а не по вечности. ” времену и у —воме пониженом чину телесног човека, и то Љош у тренутку пред наЉвеЮе —воЉе понижеЬе √оспод »сус, по —воЉоЉ доброЉ воЪи и ради наше поуке и нашег спасеЬа, ниЉе хтео притежавати сва она права и сву ону моЮ коЉу Ље после, као васкрсли и прославЪени √оспод ѕобедилац обЉавио. “ек кад Ље васкрсао, кад се прославио телесно, и кад Ље победио —атану, свет и смрт, √оспод Ље обЉавио —воЉим ученицима: даде ми се свака власт на небу и на земЪи (ћат. 28, 18). Ќо целом овом тумачеЬу мора се додати Љош нешто што показуЉе премудру и свевидовиту обазривост √оспода у домостроЉу Ъудскога спасеЬа. ќн хоЮе да покаже да у Ѕога нема пристрашЮа, нема лицеприЉатиЉа, Љер Ѕог не гледа ко Ље ко (–им. 2, 11). ’оЮе √оспод да каже да апостоли не треба да буду толико самоуверени у своЉе спасеЬе и прославЪаЬе само због тога што су се назвали Меговим апостолима. £ер и меЮу самим апостолима може се наЮи неко ко Юе пропасти. ÷арство Ље уготовано свима онима коЉи се у овом животу покажу достоЉни царства, без икаква обзира на зваЬе и на споЪашЬу приближеност ’ристу, или на какву сродничку везу с Мим по телу, какву су имала ова два брата, £аков и £ован. —миреЬе до самопрезреЬа и страдаЬе до смрти - то су две лекциЉе коЉе √оспод хоЮе да усади у срца —воЉих ученика почупавши из Ьих коров гордости, самомЬеЬа, самопрецеЬиваЬа и суЉете.

» чувши то десеторица почеше се срдити на £акова и £ована. —рдЬа десеторице на ону двоЉицу ниЉе долазила због Ьиховог духовниЉег и узвишениЉег поимаЬа царства ’ристовог од поимаЬа £аковЪева и £ованова него из просте Ъудске зависти. £ер зар би се дало и замислити да Ље £уда издаЉник имао узвишениЉи поЉам о ’ристу и ’ристовом царству него ли £аков и £ован? «ашто £аков и £ован да уздижу себе над нама осталим? “о Ље било притаЉено питаЬе, то и главна побуда срдЬе и протеста десеторице против двоЉице. —воЉом завидЪивом срдЬом десеторица апостола и нехотично су се показали ЉедномишЪеници са £аковом и £ованом у поимаЬу, односно непоимаЬу, духовног царства ’ристовог и ’ристове небеске славе. Ќо познато Ље, да √оспод »сус ниЉе бирао наЉмудриЉе од мудрих овога света за своЉе ученике него, напротив, готово наЉпростиЉе од простих. ќн Ље то намерно чинио, да би се и у томе показала сила и величина небесног £унака. ќн Ље изабрао наЉмаЬе, да од Ьих направи наЉвеЮе; изабрао Ље наЉпростиЉе, да од Ьих направи наЉмудриЉе, изабрао Ље наЉслабиЉе, да од Ьих направи наЉмоЮниЉе; изабрао Ље наЉпрезрениЉе, да од Ьих направи наЉславниЉе. » у томе тешком задатку √оспод Ље успео исто онако сЉаЉно као у свему осталоме. » у томе се показала не маЬа Мегова сила и чудотворство него и у стишаваЬу буре и умножаваЬу хлеба. ќткриваЉуЮи нам слабост ученика ’ристових богодухновени ЉеванРелисти постижу тиме двоЉак циЪ: прво, кроз то они откриваЉу и наше сопствене слабости; и друго, показуЉу величину силе ’ристове и мудрост Меговог метода у лечеЬу и спасаваЬу Ъуди.

—ада када су и осталих десет ученика проЉавили своЉе непоимаЬе славе ’ристове и у исто време своЉу неизлеченост од обичне земаЪске завидЪивости, √оспод искоришЮуЉе прилику да их све Љеданпут више поучи смиреЬу.

ј »сус призвавши их рече им: ви знате да они коЉи се сматраЉу да владаЉу народима господаре над Ьима, и великаши Ьихови владаЉу над Ьима. јли меРу вама да не буде тако; него коЉи хоЮе да буде веЮи меРу вама, нека вам служи. » коЉи хоЮе да буде први меРу вама, нека буде свима слуга. ≈во новог поретка ствари! ≈во новог друштвеног устава, непознатог и нечувеног у паганском свету пре ’риста! ћеРу незнабошцима господари су господарили силом и великаши владали ауторитетом своЉе власти, или порекла, или богатства. ќни су господарили и владали, а остали сви Ьима се покоравали из страха и служили са трепетом. ќни су се сматрали првим и стариЉим и узвишениЉим и боЪим зато само што су се положаЉем, и влашЮу и чашЮу уздизали над осталим Ъудима. ѕоложаЉ и сила и богатство били су мерилом првенства меРу Ъудима. “о мерило √оспод »сус одбацуЉе и установЪава служеЬе као мерило првенства меРу —воЉим верним. ЌиЉе први онаЉ кога на узвишеЬу наЉвише Ъудских очиЉу виде но онаЉ кога наЉвише срдаца Ъудских по добру осеЮаЉу.  руна не даЉе првенства сама по себи нити богатство и сила даЉу старешинство у хришЮанском друштву. «ваЬа и положаЉи празне су форме, ако нису испуЬени корисном службом Ъудима у име ’ристово. —ви споЪашЬи знаци и симболи првенства представЪаЉу само шаренило за гледаЬе, ако првенство ниЉе заслужено службом и правдано службом.  о се силом држи на врху, држаЮе се за мало, а кад падне само Юе се на дну моЮи задржати.  о богатством искупЪуЉе своЉе старешинство, примаЮе почасти са Љезика Ъудског и из руку Ъудских, но заЉедно с тим и презреЬе из срдаца Ъудских.  о силом стоЉи узвишен над Ъудима, стоЉаЮе над вулканом мржЬе и зависти, док се вулкан не провали и он у Ьему не пропадне. јли меРу вама да не буде тако, заповеда √оспод. £ер такав поредак ниЉе од добра него од светлости; а ви сте синови светлости. ћеРу вама нека царуЉе првенство Ъубави и нека влада старешинство Ъубави. ќнаЉ измеРу вас ко наЉвише служи браЮи своЉоЉ из Ъубави таЉ Ље први у очима ЅожЉим, и Ьегово Ље првенство траЉно и у овом и у оном свету. —мрт нема власти над ЪубавЪу нити над тековинама Ъубави.  о ЪубавЪу стекне првенство у овоме животу, таЉ Юе га задржати и у оном; и неЮе му се одузети него Юе се Љош увеЮати и потврдити потврдом коЉа не гине.

 о иоле зна колико Ље зла свету донела, и дан данас доноси, борба о првенство, таЉ Юе схватити како Ље благотворна ова наука ’ристова. Мом се уноси наЉвеЮи и наЉблагословениЉи преврат у друштво Ъудско од када друштво Ъудско постоЉи. ”дубите се само у мисао, како би било Ъудима, кад би се равнали и врстали по величини службе и Ъубави наместо што се равнаЉу и врстаЉу по сили, богатству, раскоши и споЪашЬем знаЬу? ќ, колико би и колико оних коЉи се сматраЉу последЬим постали првим! ќ каква би радост завладала срцима Ъудским, и какав ред и мир и хармониЉа! —вак би се утркивао да послужи другима место да завлада над другима. —вак би пожурио да да и помогне место да отме и одмогне. —вако срце било би испуЬено радошЮу и светлошЮу место злурадости и таме. “ада би Раво са свеЮом тражио по свету безбожника, и не би га нашао. £ер где Ъубав царуЉе, ту Ље Ѕог видан и Љасан за свакога. ј да ова наука ниЉе утопиЉа и неостварЪива саЬариЉа, показуЉу ’ристове завршне речи у данашЬем ЉеванРеЪу: Љер син човечЉи ниЉе дошао да му служе него да служи, и да даде душу своЉу у откуп за многе. √оспод наш ниЉе дао Ъудима ниЉедну заповест коЉу ќн сам ниЉе до савршенства испунио, и тако оставио пример за углед свима. «аповест о служби Ъудима √оспод Ље испунио целим животом своЉим на земЪи, не, него чак и начином доласка —вога на земЪу, па —воЉом смрЮу, па наЉзад —воЉом несусталом човекоЪубивом делатношЮу за Ъудски род кроз ƒуха —ветога после —воЉе смрти и —вога преславног васкресеЬа. —воЉом смрЮу ќн Ље дао живот у откуп за многе. ќн не каже за све него за многе, што значи, да Мегову Ъубав неки неЮе прихватити нити Мегово жртвоваЬе оценити. Мегова служба из Ъубави иде до страдаЬа и до смрти. £ер ко служи из Ъубави, а не по некоЉ нужди, таЉ не преза ни од смрти. » зато што ’ристова служба Ъудима ниЉе ограничена ни временом, ни страдаЬем, ни смрЮу, - зато она има карактер савршене откупне жртве. “аквом —воЉом службом √оспод Ље искупио Ъуде од власти Раволске, од греха и смрти. Ќо такву службу √оспод не би могао ни отпочети ни свршити без превеликог и ненадмашног смиреЬа —вога. ЅудуЮи први од вечности ќн Ље себе учинио последЬим, Љавивши се у свету као слуга и роб, да би кроз службу Ъудима дошао опет до —вог ненадмашног првенства и тиме показао Ъудима пут ка истинитом првенству, ка благородном и траЉном старешинству. £едни су Ъуди примили к срцу оваЉ пример —ина ЅожЉега, и по Меговом примеру а у Мегово име потпуно се предали служби Ъудима из Ъубави, а други су презрели Мегов пример и Мегову науку. Ўта Ље било са првима а шта са другима? ќ томе нас учи историЉа ’ристових апостола.

£уда Ље одбацио и науку и пример ’ристов и завршио Ље оваЉ живот срамно и стидно, обесивши се, а осталих Љеданаест коЉи примише к срцу речи данашЬег ЉеванРеЪа о смиреЬу и поРоше подражавати ”читеЪев пример службе из Ъубави прославише се и на земЪи и на небу, и у времену и у вечности.  ао £уда прошли су и сви они коЉи су одбацили науку и пример ’ристов; а као осталих Љеданаест апостола прошли су и сви они коЉи спасоносну науку усвоЉише и ненадмашни пример подражаваше. ’иЪаде £уда однеговала Ље земаЪска историЉа човечанства, но и хиЪаде хиЪада православних и верних ученика и следбеника √оспода нашег и —паса »суса ’риста. » као што Ље √оспод победио на краЉу —воЉе кратковремене земаЪске историЉе, тако Юе ќн победити и на краЉу целокупне и дуготраЉне историЉе света. ¬оЉска спасених и прославЪених следбеника Мегових биЮе несравЬиво веЮа од воЉске Мегових противника а Раволских приЉатеЪа и богоборника. ќ, да би се и ми нашли у воЉсци спасених и прославЪених! ќ, да би се и на нас смиловао √оспод »сус у последЬи дан, када сунце земаЪско Љедном зажмури, да никад више не прогледа! —ладосни и животворни, √осподе, опрости нам грехе наше пре тога дана! ѕрезри сва наша дела као нечиста и ништавна и спаси нас само по “воЉоЉ неизмерноЉ милости, по коЉоЉ си и дошао на земЪу да нас недостоЉне спасеш. “еби нека Ље слава, √осподе ¬елики и ƒивни, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек кроза све време и сву вечност. јмин.

30 / 03 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0