Srpska

ѕатриЉарх  ирил: √рех Ље смрт

††††

√рех Ље смрт и разараЬе, и никакви целофани у коЉе лукаво РавоЪе искушеЬе увиЉа грех, како би нам понудило да поновимо јдамов грехопад, не треба да скрену с пута веруЉуЮег човека. √рех Ље неприЉатеЪ. Мегова слабост Љесте Ьегова неспособност за живот и ми треба да видимо суштину греха и да видимо слабост овог неприЉатеЪа Ъудског рода.

***

√рех Ље као промашаЉ: човек коЉи се не креЮе добрим правцем промашуЉе наЉважниЉи циЪ Ц циЪ свог постоЉаЬа.

***

—уштина греха, суштина зла Љесте супротставЪаЬе себе Ѕогу.

***

Куди вероватно никад не би грешили кад би видели истинско лице греха. «адрхтали бисмо од ужаса.

***

√рех ремети Ѕогом одреРени поредак живота, зато што Ље суштина греха богоодступништво. —вако дело коЉе не одговара ЅожиЉоЉ воЪи и ЅожиЉем закону, Љесте одступаЬе од Ѕога, непризнаваЬе врховне власти Ѕога над творевином, оно Ље грех.

***

√рех и живот су неспоЉиви. «бог тога имамо сведочанство о томе да грех раРа смрт Ц у смислу да Ље живот по закону греха неспоЉив с Ъудским биЮем. ∆ивети по греху значи уништавати живот.

***

√рех као кршеЬе ЅожиЉег закона има изузетно опасне последице, зато што раскида везу измеРу Ѕога и човека.

***

Ќаши грехови нам ствараЉу препреку, зато што у греховима отупЪуЉе наше духовно осеЮаЬе Ц посебно ако се навикавамо на то да грешимо, ако постаЉемо сродни греху, ако губимо способност да разликуЉемо добро и зло. “ада грех као нека краста, као неки панцир окива нашу душу и ми постаЉемо неспособни да ступимо у општеЬе с √осподом.

***

√рех Ље болест, тако о Ьему говоре сви свети оци, коЉи су писали на тему греха. √рех Ље одступаЬе од норме, то Ље ненормалност, то Ље заиста болест, духовна болест коЉа често прелази и у физичку болест.

***

—ваки грех Ље безумЪе, зато што Ље Ѕог апсолутни –азум и поредак живота коЉи Ље Ѕог одредио представЪа испоЪаваЬе Ѕожанског разума, а грех и порок су безумЪе, Љер се супротставЪаЉу ЅожиЉоЉ замисли.

***

 оришЮеЬе греха ради оствариваЬа циЪева Ц без обзира на то да ли да су у питаЬу циЪеви повезани са животним задовоЪствима, кариЉером или стицаЬем материЉалног благостаЬа Ц могу се упоредити с конзумираЬем алкохола и дроге. » Љедно и друго ствара лажан утисак да су постигнути извесни циЪеви Ц радост, спокоЉ, комфор, благостаЬе, поЉачана активност. јли знамо да ни дрога, ни алкохол, никад нису помагали Ъудима да остваре циЪ. »сто то Ље и са грехом: никад, ни у коЉим околностима, човек, ослаЬаЉуЮи се на грех, ниЉе у стаЬу да постигне среЮу и благостаЬе.

***

ћожемо сами да изазовемо грех.  ад не избегавамо општеЬе с Ъудима коЉи тврде да човек има право да живи по греху, кад се погружавамо у псеудокултурну средину, коЉа пропагира грех, кад чинимо много тога другог, што у нашоЉ свести изазива интересоваЬе за грех и тежЬу према Ьему, сами себе провоцирамо. јли грех могу да изазову и животне околности, и Ъуди с коЉима се дружимо. »скушеЬа могу да долазе како са споЪашЬе стране, тако и од нас, од нашег разума, она проистичу из нашег унутрашЬег живота.

***

јко буду коначно избрисане границе измеРу добра и зла, ако Ъуди коЉи су изгубили способност да разликуЉу добро и зло, буду темеЪили своЉ живот на греху, без обзира да ли Ље то породичан, друштвени, државни, општеЪудски или васеЪенски живот, то Юе значити да Ље наступио краЉ света, зато што су грех и живот неспоЉиви. » краЉ света о коЉем говори реч ЅожиЉа Ље управо владавина греха, кад Юе Ъуди доживЪавати грех као животну норму.

***

ƒанас, по први пут у току целе Ъудске историЉе, живимо у време коЉе брише границу измеРу греха и праведности, измеРу истине и лажи. «ато се Ъуди не каЉу за грех, веЮ се често поносе грехом, свесно темеЪеЮи живот на греху.

***

√рех Ље болест и као болест он подрива човеков духовни, а и не само духовни живот. √рех разара Ъудску личност, али то ниЉе одмах очигледно. ѕонекад Ље грех праЮен извесном еуфориЉом, а греховне поЉаве Ц пороци, се у нашоЉ свести приказуЉу као нешто врлинско, потребно и корисно.

***

ѕороци коЉи уништаваЉу Ъудску личност и помрачуЉу Ъудске односе представЪаЉу испоЪаваЬе греха. √рех Ље одрицаЬе од Ѕога, од животних правила коЉа Ље ќн одредио, то Ље одрицаЬе од испуЬаваЬа Мегове воЪе. —ваки човек коЉи тежи ка томе да се избави од порока треба да савлада грех, односно да учини супротно од онога што су први Ъуди учинили у раЉу. ќвакав човек треба да поверуЉе у √оспода и да преузме обавезу да испуЬава Мегову воЪу. Ѕез вере и послушаЬа Ѕогу нема спасеЬа.

***

ƒанас на идеализаиЉи греха ради огромна индустриЉа псеудокултуре, коЉа грех чини привлачним, коЉа га приказуЉе у упадЪивом и лепом паковаЬу: „узми, користи, уживаЉ“. Ќема ничег новог, Љер Ље управо то и Раво говорио првим Ъудима у раЉу: „”зми оваЉ плод, поЉеди га, нема у томе ништа лоше Ц постаЮеш исти као Ѕог. „» данас нас уче томе да не треба да се боЉимо греха, веЮ да Ц напротив, треба да ослобаРамо стега своЉу природу, да уживамо у животу не правеЮи разлику измеРу греха и светости.

***

—ваки човек коЉи ступа на пут борбе с грехом треба да има Љасну представу о природи ове опасне поЉаве, ове болести коЉа за човека представЪа смртоносну опасност.

***

Ѕорба против греха Ље тешка борба и грех ниЉе невина ствар, посебно онда кад огромне снаге раде на томе да представе грех као Љедан од модела Ъудског понашаЬа, као Љедну од могуЮности човековог законитог избора. ”право с таквим избором се наЉчешЮе повезуЉе нетачна, изврнута представа о ЪудскоЉ слободи. “ек кад се избор у корист греха претвори у крваве злочине, друштво дрхти од ужаса, али ни тада не види истинске узроке страшних поЉава коЉе грех доноси у Ъудски живот.

***

—вети оци посебну пажЬу обраЮаЉу на оваЉ поредак кад човек усваЉа грех и истичу важност у савладаваЬу грешних мисли, а тим пре греховних осеЮаЬа. » оци скоро Љедномислено сведоче о томе да човек коЉи Ље кренуо путем греха, коЉи чини греховна дела, трпи пораз.

***

јко научимо да се боримо с грехом у свом личном животу, у дубини своЉе душе, ако будемо пружали отпор и злим, греховним помислима, и греховним осеЮаЬима, и ако се чак будемо борили с греховним навикама, с греховним поступцима, то Юе бити велика битка за живот, за сопствени живот. ј ако се Ъуди заЉедно прихвате сличних дела, то Юе бити само превладаваЬе тежЬи Ъудског друштва ка распаду и уништаваЬу.

ѕрипремио Љеромонах »гЬатиЉе (Ўестаков)

—а руског ћарина “одиЮ

01 / 04 / 2015

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0