Srpska

£еванРеЪе о разделеЬу стада у присуству ѕастира

£ов. 12, 1-18. «ач. 41.

 о доноси радост дому Љедном? ƒобар гост.

 о доноси Љош веЮу радост дому Љедном? ѕриЉатеЪ дома.

 о доноси наЉвеЮу радост дому Љедном? ƒомаЮин дома када доРе после дужег одсуства.

Ѕлаго рукама коЉе прихватише ’риста √оспода као доброг госта, и угостише √а!

Ѕлаго устима коЉа √а поздравише као приЉатеЪа!

Ѕлаго душама коЉе ћу се поклонише с похвалном песмом као домаЮину!

јли неки √а не познаше и не примише, нити као госта, нити као приЉатеЪа, нити као домаЮина, него своЉим рукама дигоше камен на Мега, и своЉим смртним душама припремише смрт телу Меговом.

“акво Ље божанско своЉство √оспода »суса, да где год се ќн поЉавио, Ѕог у човечЉем телу, Ъуди су се делили надесно и налево од Мега, као што Юе се поделити при МеговоЉ поЉави последЬега дана земаЪске историЉе. » дан данас кад се поведе разговор у световном друштву о √осподу »сусу, Ъуди се деле надесно и налево.  ако ли Ље тек оштра морала бити та деоба у дане Меговог телесног живота на земЪи!

ƒанашЬе ЉеванРеЪе описуЉе два случаЉа такве оштре подеЪености меЮу Ъудима у односу према √осподу нашем. ” првом случаЉу, на вечери у селу ¬итаниЉи, присутни су се били тако поделили, да су на ЉедноЉ страни били апостоли, васкрсли Ћазар и Ьегове сестре, ћарта и ћариЉа, коЉе су гостиле √оспода, а на другоЉ £уда издаЉник, коЉи Ље протествовао што Ље ћариЉа излевала мирисно уЪе на главу √оспода. ” другом случаЉу, на ЉедноЉ страни био Ље народ коЉи Ље свечано дочекивао √оспода при уласку ћу у £ерусалим, а на другоЉ фарисеЉи, кЬижевници и првосвештеници, коЉи су се саветовали да убиЉу не само ’риста но и Меговог приЉатеЪа Ћазара. Ќа шест дана пре пасхе доРе »сус у ¬итаниЉу где беше Ћазар што умре, кога васкресе од мртвих. √де Ље био √оспод пре тога? »з претходног ЉеванРеЪа види се да се ќн одмах по васкрсеЬу Ћазара удаЪио близу пустиЬе у неки град £ефрем. ј удаЪио се из просте осторожности да √а старешине ЉевреЉске не ухвате и не убиЉу. £ер васкрсеЬе Ћазара узбунило Ље ове безумне старешине више од свиЉу других чуда Мегових. ¬иди се да Ље оваЉ Ћазар био човек чувен и знаменит, што сведоче и многоброЉне посете дому Ьегову како у време Ьегове смрти тако и по васкрсеЬу. ћноги од £удеЉаца беху дошли к ћарти и ћариЉи да их теше за братом Ьиховим (£ов. 11, 19); и: многи Ьега ради иРаху да виде чудо сотворено на Ьему √осподом (12, 11). ѕа како Љош ниЉе било дошло Мегово време, √оспод се повукао даЪе од £ерусалима и склонио од злоковарних неприЉатеЪа —воЉих. » ово Ље ќн учинио ради нас. ѕрво зато, да се Мегова смрт не би десила у таЉности него пред стотинама хиЪада сведока, коЉи су се о ѕасхи сабирали у £ерусалим; да би тако цео свет знао да Ље ќн несумЬиво умро, те да би после било очигледно и несумЬиво чудо Меговог васкрсеЬа. ƒруго зато, да нас научи савршеноЉ покорности воЪи ЅожЉоЉ, те да и ми не Љуримо у смрт пошто пото, по нашим сопственим саображеЬима, него да испитуЉемо воЪу ЅожЉу и да будемо готови пострадати онога часа коЉи нам се откриЉе. £ер ако се потпуно предамо воЪи ЅожЉоЉ ни длака с главе наше неЮе погинути (Ћк. 21. 18), и све Юе нам се десити у оно време у коЉе треба да се деси, а не пре и не после. јко смо достоЉни да умремо мученичком смрЮу за ’риста √оспода, и ако смо при том потпунце покорни воЪи ЅожЉоЉ иштуЮи при том славу ЅожЉу а не нашу, онда Юе наша мученичка смрт доЮи у време и на начин како Ље то наЉкорисниЉе и за нас и за наше ближЬе. Ќе треба, дакле, мислити, да Ље √оспод »сус избегавао смрт склаЬаЉуЮи се испред —воЉих Яелата: ќн Ље ниЉе избегавао него само одлагао до онога часа коЉи Ље ќцем Меговим био одреРен, до онога часа када Юе смрт Мегова донети наЉвише користи свету. ј да √оспод ниЉе имао страха од страдаЬа и смрти Љасно Ље из £еванРеЪа као светлост сунца. “ако Љедном Ље ќн прорицао —воЉе страдаЬе и смрт, кад га Ље ѕетар почео одговарати од таквих мисли с увераваЬем да му се то неЮе десити, √оспод Ље запретио ѕетру и рекао страшне речи: иди од мене, —атано, Љер ти не мислиш што Ље ЅожЉе него што Ље Ъудско (ћк. 8, 32-33)!

Ќа шест дана пред ѕасху √оспод се опет вратио у ¬итаниЉу, где Ље живео Мегов приЉатеЪ Ћазар, кога Ље ќн васкрсао из мртвих. “у Ље за Мега била спремЪена вечера. » онде му зготовише вечеру, и ћарта служаше, а и Ћазар сеРаше с Ьим за трпезом. £еванРелист £ован преЮуткуЉе дом где Ље била та вечера. ћогло би се мислити на први поглед да Ље то било у дому самога Ћазара. Ќо према ЉеванРелистима ћатеЉу (26, 6) и ћарку (14, 3) изгледа Љасно, да Ље вечера била у дому —имона губавога, пошто се код та два ЉеванРелиста описуЉе истоветан догаРаЉ као и код £ована. »наче би се морало претпоставити да се таЉ истоветни догаРаЉ десио два пута у ¬итаниЉи, и то у врло кратком размаку времена: Љедном у дому Ћазаревом а други пут у дому —имона губавог, што Ље маЬе вероватно. ќваЉ —имон указивао Ље своЉе гостопримство √осподу несумЬиво из разлога што Ље √осподом био исцеЪен од губе. £ер се не да ни замислити, с обзиром на страшну строгост ћоЉсеЉевог закона, да би Љедан губав човек приреРивао вечере и позивао толике госте, када ни наЉближи Ьегови сродници нису смели имати с Ьим никаква додира. ј и Ћазар сеРаше с Ьим за трпезом. £еванРелист нарочито истиче ово, да тиме покаже стварност Ћазарева васкрсеЬа. ¬аскрсли мртвац живео Ље своЉим обичним животом телесних Ъуди: кретао се, ишао у госте, Љео и пио. ќн ниЉе био Љедна тренутна сенка, коЉа се неком опсеном поЉавила пред Ъудима па убрзо ишчезла, но жив, здрав и нормалан човек какав Ље био пре своЉе смрти и болести. √оспод га Ље васкрснуо и удаЪио се из ¬итаниЉе у град £ефрем на неколико дана. » у присуству и у одсуству ’ристовом васкрсли Ћазар подЉеднако Ље био жив човек; да се не помисли и не каже, дакле, да се тобож Ћазар само у присуству и под "сугестиЉом" ’ристовом поЉавЪивао Ъудима као жив. —ада пак када се √оспод поново вратио у ¬итаниЉу, ево Ћазар седи с Мим за трпезом и гостуЉе у свога суседа - а можда и сродника - —имона.  ако диван призор! √оспод седи за вечером са два човека коЉима Ље ќн дао више него што им сва васиона може дати: Љеднога Ље подигао из мртвих а другога Ље исцелио од губе. £едноме Ље тело трулело од гроба а другоме од губе. ќн Ље —воЉом чудотворном силом повратио првоме живот а другоме здравЪе. » сада, пред сам —воЉ полазак на часни крст, ќн се склаЬа код Ьих и налази у Ьима благодарне приЉатеЪе. ќ, кад би сви ми знали колико нас ’ристос сваки дан спасава од трулежи ове земЪе и губе овога страсног живота, ми би √а непрестано гостили у срцу своме, и не би √а пуштали да оде испод крова наше душе!

ј ћариЉа узевши литру правога нардова многоценог мира помаза ноге »сусове, и отре косом своЉом ноге Ьегове, а куЮа се напуни мириса од мира. ѕрва два ЉеванРелиста пишу, да Ље жена просула миро на ’ристову главу, при чему свети ћарко Љош додаЉе: разбивши скленицу леваше му на главу. ЌаЉскупоцениЉа мира држана су у добро залемЪеним и тврдо запечаЮеним скленицама. ∆ена Ље разбила грлиЮ од стаклета, па Ље онда излевала миро наЉпре по МеговоЉ глави па онда - у знак неизмерног поштоваЬа према Мему и своЉе сопствене смирености - и по ногама. ќна се ниЉе трудила да лагано отвори стакло него га Ље разбила Љош и зато што Ље имала намеру да све миро, без остатка, излиЉе на √оспода. » тако, док Ље ћарта служила по куЮи и око трпезе као и увек, дотле Ље ћариЉа на своЉ начин одавала пошту чудотворном ”читеЪу. ƒве роРене сестре изражавале су своЉе поштоваЬе према √осподу на два разна начина. ƒругом Љедном приликом кад Ље опет ћарта служила а ћариЉа седела краЉ ногу ’ристових и слушала Мегове свете речи, √оспод Ље одао веЮу похвалу ћариЉи но ћарти рекавши: ћариЉа Ље добри диЉел изабрала (Ћк. 10, 42) хотеЮи тиме да истакне претежну важност духовне ревности над телесном ревношЮу. —ада пак ћариЉа Ље набавила скупоцено нардово миро и, по источноме обичаЉу, левала га по глави и по ногама ќнога коЉи Ље —воЉом надприродном чистотом омивао и миросавао Ьену душу. ѕри овоме догаРаЉу присутни су се поделили у осеЮаЉу, сви су Юутали и ЮутаЬем одобравали поступак ћариЉин, но Љедан само од Ьих нити Ље Юутао нити Ље таЉ поступак одобравао. ≈во како ЉеванРелист, коЉи Ље и сам био присутан ту, описуЉе негодоваЬе тога Љеднога: онда рече Љедан од ученика Ьегових, £уда —имонов »скариотски, коЉи га намераваше издати: зашто се ово миро не продаде за триста гроша и не даде сиромасима? ј ово не рече што се стараше за сиромахе него што беше лопов, и имаше ковчежиЮ, и носаше што меташе у Ь. ѕрема првоЉ двоЉици ЉеванРелиста ниЉе сам £уда негодовао него и остали ученици (ћатеЉ) или Љош неки од присутних (ћарко). ƒа су Љош неки негодовали, било таЉно у души било полугласно, Љасно Ље и из одговора ’ристовог у данашЬем ЉеванРеЪу: не дираЉте у Ьу .... Љер сиромахе свагда имате са собом а мене немате. √оспод, дакле, одговара у множини. Ќо ма колико Ьих да Ље негодовало и ма како да Ље опажЪиво било Ьихово негодоваЬе, главно Ље да Ље £уда наЉЪуЮе, наЉгласниЉе и наЉизразитиЉе негодовао. «ашто ЉеванРелист £ован спомиЬе само Ьега? » то Љош га нарочито бележи са пуним именом, и са ознаком издаЉника? ƒа га читаоци не би помешали са другим £удом апостолом. £уда протествуЉе, дакле, зашто се оно скупоцено миро изли бадава а не продаде, и новац не раздели сиромасима. ќн означава и високу цену тога мирисног уЪа: триста пеЬаза, или триста гроша. “о Ље заиста висока цена Љедне скенице мира; то износи неколико златних дуката. Ќо то баш показуЉе превисоко страхопоштоваЬе коЉе Ље ћариЉа имала према √осподу »сусу.  о зна колико Ље времена она штедела док Ље заштедела толики новац, да га одЉедном утроши, и тиме овековечи Љедан тренутак времена? £уду Ље дубоко заболело то што тих неколико златних дуката нису звекнули у Ьегов ковчежиЮ. £еванРелист отворено каже да он беше лопов. Ќаравно, да Ље √оспод то знао, тЉ. знао Ље, да £уда подкрада ковчежиЮ, у коЉи су сабиране добровоЪне жртве за издржаваЬе сиромаха. Ќо и ако Ље то √оспод знао, ќн никад ниЉе хтео изобличити £уду за краРу, можда зато што Ље ќн дубоко презирао новац, те ниЉе хтео о томе уопште да говори, а можда и зато што Ље чекао час, па да у ЉедноЉ речи каже о £уди све што се могло казати. ≈во те страшне речи, коЉу √оспод рече о £уди пред ученицима —воЉим: Ќе изабрах ли Ља вас дванаесторицу, и Љедан Ље од вас Раво (£ов. 6, 70-71)? Ќашто, дакле, називати £уду само лоповом, кад Ље он заслужио да се назове Раволом?

Ќа Ьегово негодоваЬе ево шта √оспод одговара: Ќе дираЉте Ље; она Ље то сачувала за дан мога погреба. £ер сиромахе свагда имате са собом а мене немате свагда. ќ, да дивна и дирЪива одговора! ќна иста уста коЉа су изрекла: милости хоЮу а не жртве, и коЉа су казала богатоме младиЮу: продаЉ све што имаш и раздаЉ сиромасима - та иста уста сада оправдаваЉу ћариЉи због просипаЬа скупоценог мира. ЌиЉе ли ту каква противречност? Ќе, никако; Љер не живи човек само о хлебу, и Љер и ово дело ћариЉино Љесте колико жртва толико и милост, и то милост према наЉвеЮем —иромаху коЉи Ље икада ходио по овоЉ земЪи. £ер ниЉе толико сиромах онаЉ ко Ље одувек био сиромах и чиЉи су Редови и праРедови били сиромаси, али Ље прави сиромах Љедан цар кад се изЉедначи са сиромасима, а шта тек да кажемо за ÷ара над царевима коЉи Ље од постанка царовао над бесмртним воЉскама ангелским, па Ље из човекоЪубЪа учинио се човеком родивши се у пеЮини и поставши слуга свима? ¬олови и овце позаЉмили су ћу своЉу шталу као новороРеном младенцу, а по смрти ко Юе ћу пристоЉно помазати мртво тело Мегово, бар онолико колико Ље то обичаЉ и са сиромасима кад умру? ≈во ко - ћариЉа.  ао ƒухом научена она унапред свршава оваЉ чин помазаЬа тела ’ристовога припремаЉуЮи га тако за погреб. «а Ьу, ово Ље таЉна вечера, на коЉоЉ она свршава Љедну таЉну не над живим него над мртвим √осподом.  ао да Ље знала, да Юе моЮни „удотворац коЉи Ље Ьеног брата повратио меРу живе и губавог домаЮина вечере меРу здраве кроз два три дана пасти у руке злочинаца коЉи Юе га злочиначком смрЮу уморити. «ато - не дираЉте у Ьу; пустите Ље нека врши погребни обред нада ћном. ј сиромахе Юете свагда имати са собом, па се стараЉте да на Ьима испуните заповест ћоЉу о милосрРу. Ўто учините сиромасима, учинили сте ћени; но исто тако: што учинисте ћени, учинили сте сиромасима. ќно што ћени учинисте £а Юу троструко вратити и вама и сиромасима вашим. £ош Ље √оспод рекао: заиста вам кажем: где се год успроповеда ЉеванРеЪе ово по свему свету, казаЮе се и то за спомен Ьезин (ћк. 14, 9). ¬идите ли како наш царствени √оспод царски награРуЉе учиЬену ћу услугу! ќн награРуЉе Ъубав стоструком ЪубавЪу, и потрошених триста гроша, за коЉима Ље £уда толико жалио, ќн отплаЮуЉе ћариЉи бесмртном славом. «а триста гроша, коЉе би крадЪиви £уда сакрио у мрак заЉедно са именом ћариЉиним, ћариЉа Ље купила неисплативи бисер, наиме Љедну корисну поуку милионима и милиЉардама хришЮана, поуку о том како √оспод царски плаЮа онима коЉи Мему служе.

–азумеде пак многи народ из £удеЉе да Ље (он) онде и доРоше не само »суса ради него и да виде Ћазара кога подиже из мртвих. ј првосвештеници се договорише да и Ћазара убиЉу, Љер многи Ьега ради иРаху из £удеЉе и вероваху у »суса. ≈во опет Ъуди подеЪених од силе ’ристове! £едни иду да виде чудотворца, и Ћазара, чудо „удотворчево; а други се договараЉу да убиЉу обоЉицу, не само ’риста него и Ћазара. «ашто Ћазара? ƒа би тако уништили и живог сведока чудотворства ’ристовог. Ќо зашто се онда нису договорили да побиЉу и све остале Ъуде, жене и децу, на коЉима Ље √оспод показао —воЉу божанску моЮ, - све слепе коЉи су прогледали, и глуве коЉи су прочули, и неме коЉи су проговорили, и сумасшедше коЉи су се уразумели, и мртве коЉи су васкрснули, и губаве коЉи су очишЮени, и узете коЉи су исцеЪени, и раслабЪене, хроме, бесне, и остале и остале, коЉи су чудом оздравЪени? —ведоци ’ристове чудотворне моЮи постоЉали су по градовима и селима на све стране земЪе израиЪске. «ашто се првосвештеници не договорише, да све Ьих побиЉу, него само Ћазара? Ќе зато што су се ови зли Ъуди боЉали крви и што су жалили Ъуде него само зато што Ље то било неизводЪиво и по Ьих саме опасно. ј Ћазара су нарочито хтели убити зато што Ље Ьегово васкрсеЬе изазвало, изгледа, веЮе узбуРеЬе по £удеЉи него ма коЉе друго чудо —паситеЪево; па онда и зато што Ље многи народ врвео да види Ћазара и видевши га почео веровати у √оспода »суса; а можда Љош и зато што Ље ѕасха била сасвим блиско, па су се боЉали да сав народ коЉи се о ѕасхи сабира у £ерусалим не крене за ¬итаниЉу да види оживелог мртваца и не поверуЉе у ’риста. » тако док Ље народ тражио спасеЬа, дотле су се Ьегове духовне воРе трудиле да му заграде и спрече пут ка спасеЬу. Ќо сав труд ових злобних воРа народних против ЅожЉега дела остао Ље узалудан. Ўто год су више они притискивали дело ЅожЉе, то Ље оно више избиЉало на видело. “о се показало Љасно и доцниЉе са црквом ’ристовом до дана данашЬега: читаве воЉске противника ’ристове цркве нападале су ову и споЪа и изнутра, но сви ти напади не само што нису успели да Ље сруше него су ЉоЉ, на против, баш тиме помогли да се рашири и да се утврди у свету. Ќе могу слабе Ъудске руке воЉевати против —вемоЮнога “ворца и Меговог дела. ќно што ќн хоЮе бива упркос свих противних сила у ѕаклу и на земЪи.

ƒогаРаЉ коЉи се даЪе описуЉе у данашЬем ЉеванРеЪу показуЉе колико Ље народ био отворениЉи за истину од своЉих воРа, и колико великодушниЉи и благодарниЉи. “аЉ догаРаЉ познат Ље под именом свечаног уласка ’ристовог у £ерусалим. ј сутрадан многи од народа коЉи беше дошао на празник чувши да »сус иде у £ерусалим узеше гране од палме и изиРоше ми на сусрет, и викаху му говореЮи: ќсана! благословен коЉи долази у име √осподЬе, цар »зраиЪев. —утрадан, по вечери у ¬итаниЉи, √оспод се кренуо за £ерусалим, за град коЉи убиЉа пророке. Ќо £ерусалим ниЉе био обиталиште само тесногрудих фарисеЉа, и надмених кЬижевника, и богоборних првосвештеника, но Љедан невиРени мравиЬак од Ъудских биЮа, Љедан огроман логор од хаЯиЉа и богомоЪаца. «а време пасхе £ерусалим Ље у себи имао скоро онолико Ъудских душа колико и –им, тадашЬа престоница света. “а непрегледна маса Ъудских биЮа сабирала се у £ерусалим, да као буде ближе Ѕогу. Ќе може се реЮи, да срце незаведене масе народне ниЉе видовито. ” овоме случаЉу и овога дана оно Ље уистини наслутио чудновату близину Ѕога и провидело Ље у √осподу »сусу жеЪенога ÷ара из колена ƒавидова. «ато кад Ље √оспод силазио низ √ору ћаслинску, оваЉ народ узлазио Ље уз ту исту √ору Мему у сретаЬе. £едни простираху своЉе хаЪине на путу пред Мим, други одсецаху гране од маслина и другог дрвеЮа и Ьима урешаваху пут, треЮи нарочито бираху за ту сврху палмове гране, а сви заЉедно испуЬени радошЮу поздравЪаху √а клицаЬем ќсана! ќсана сину ƒавидову! ќсана на висини! Ѕлагословен цар »зраиЪев коЉи долази у име √осподЬе! Ќасупрот гвозденоме гЬету римском; насупрот покварености и партизанском ситничарству своЉих старешина, душа народна веровала Ље у могуЮност чуда ЅожЉега коЉе Юе целокупно несносно стаЬе тренутно изменити. » народна душа Ље осетила да Ље носилац тога чуда »сус √оспод. «ато Мега и поздравЪа тако радосно.  ако Юе ќн извести ту темеЪиту промену у току ствари народ ниЉе знао; он Ље васпитаван да зна само за Љедан начин извоРеЬа те промене, наиме помоЮу цара из колена ƒавидова, коЉи Юе се зацарити у £ерусалиму на престолу ƒавидову. Ќарод Ље стога гледао у »сусу тога цара и поздравЪао √а с радошЮу и надом, да Юе се ќн овом приликом зацарити у £ерусалиму насупрот –иму и насупрот £ерусалиму. Ќо та вера народна изазвала Ље страх код фарисеЉа; и та радост народна изазвала Ље гЬев Ьихов. «ато неки од фарисеЉа рекоше ’ристу, да им запрети да тако не кличу. ј кротки √оспод, свесан неодоЪивости силе —воЉе, одговори им: ако они уЮуте, камеЬе Юе проговорити (Ћк. 19, 39-40). “ако им одговори ÷ар над царевима, преобучен у сиромаха и ЉашуЮи на магарету. £ер ЉеванРелисти описуЉу да Ље √оспод при овом величанственом уласку Љахао на магарету.

ј »сус нашавши магаре уседе на Ьега, као што Ље писано: не боЉ се, кЮери —ионова, ево цар твоЉ иде седеЮи на магарету. ƒруги ЉеванРелисти исцрпно описуЉу, како Ље сиромашни √оспод, без игде икакве своЉине, дошао до магарета. «ато свети £ован прелази преко тога, као познатог, и само вели нашавши магаре. ЌаЉисцрпниЉе ЉеванРелист Ћука (19, 30-35) описуЉе чудо прозорЪивости и власти ’ристове коЉом Ље √оспод дошао до тог магарета. »дите у то село према вама, рекао Ље √оспод неким ученицима, и кад уРете у Ьега наЮи Юете магаре привезано на коЉе никакав човек никад ниЉе уседао; одрешите га и доведите.”ченици су пошли по заповести, и заиста нашли су све како им Ље речено. — магаретом Ље била и магарица, матер Ьегова. «ашто √оспод ниЉе узЉахао на магарицу него на магаре, на коме нико никад дотле ниЉе Љахао? «ато што се магарица ниЉе дала ни Љахати ни водити. ћагарица представЪа народ израиЪски, а магаре народе незнабожачке. “ако тумаче —вети ќци, и тумачеЬе Ље Ьихово несумЬиво тачно. »зраиЪ Юе одбацити ’риста, а незнабошци Юе √а прихватити. Ќезнабошци Юе углавном пронети ’риста кроз историЉу, и заЉедно с Мим Юе уЮи у ¬ишЬи £ерусалим, у царство небесно.

јли ови ученици Ьегови не разумеше пре: него кад се прослави »сус онда се опоменуше да ово беше за Ьега писано, и ово му учинише. ј, уопште, врло мало разумеше ученици од свега што се збиваше с Ьиховим ”читеЪем све докле им се не отвори ум да разумеЉу и докле их не озари ƒух ЅожЉи у виду пламених Љезика. “ек тада разумеше све и опоменуше се свега.

ј народ сведочаше коЉи беше пре с Ьим кад Ћазара изазва из гроба и подиже га из мртвих. «ато га и срете народ, Љер чуше да он учини ово добро. ќвде Ље реч о две врсте народа: о Љеднима коЉи су били присутни сведоци васкрсеЬа Ћазарева у ¬итаниЉи, и о свему осталом народу, стеченоме у £ерусалиму, коЉи чу од оних првих о чуду над Ћазаром. ѕрви сведочише, а други због тог сведочанства изаРоше и сретоше √а. » док се дим од жртава дизао код храма —оломонова; док су се кЬижевници с досадом препирали о мртва слова закона ћоЉсеЉевог; док су отупели свештеници гордеЪиво распореРивали ток свечаности, док су се старешине народне пуЮиле и показивале народу као у самоувереЬу, да се сав таЉ народ скупио ради Ьих; и док су левити тачно и задовоЪно одваЉали делове жртава коЉе Ьима припадаЉу - дотле Ље народ чезнуо за чудом и „удотворцем. «ато су сада непрегледни таласи Ъудских биЮа, окренути леРима храму —оломонову у £ерусалиму, и жртвеницима и свештеницима, и целоЉ тоЉ немоЮноЉ машинериЉи извештаченог варошког друштва, окренути леРима свему томе управЪали лица своЉа ка √ори ћаслинскоЉ, низ коЉу Ље силазио „удотворац. £ер шта могу помоЮи мртве куле Љерусалимске, са живим мртвацима у Ьима, гладноЉ и жедноЉ души народноЉ, коЉа тражи прозор на затвореном небу и виРеЬе Ѕога ∆ивога? ќбе гордости, коЉе су испуЬавале и препуЬавале £ерусалим, и римска и фарисеЉска, нису биле у стаЬу учинити ни Љедну длаку белом или црном. ј гле, низ ћаслинску √ору спушта се ќнаЉ, коЉи Ље —воЉим гласом изазвао четвородневног мртваца из гроба васкрснувши га из мртвих и повративши га из гробне трулежи!

ќ, да би и ми сви одвратили дух своЉ од горде но немоЮне машинериЉе овога света, и управили га ка гори небесноЉ, попут ’риста ÷ара! ќ, кад би и ми управили све наше надаЬе само у Ьега! Ќаша душа тражи победиоца и смрти, коЉе сва васиона сама собом не може победити. ’ристос Ље таЉ ѕобедилац. Ќаша душа гладни и жедни за ÷арем смиреним и моЮним, смиреним због —воЉе моЮи и моЮним због —воЉе смирености, за ÷арем приЉатеЪем свакога од нас поЉединачно, за ÷арем чиЉоЉ власти нема границе и чиЉем човекоЪубЪу нема мере. “акав Ље ÷ар ’ристос √оспод. Мему, дакле, ускликнимо сви: ќсана, осана!Мему нека Ље слава и хвала, заЉедно са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

04 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0