Srpska

ЌезнаЬе и равнодушност

«а то што знамо да читамо треба да благосиЪамо Ѕога. ЂЅлагословен си, ¬ладико,  оЉи си моЉ живот уредио тако да кЬиге могу да разговараЉу са мном, а Ља Ц с кЬигама.ї

††††

—вако има слободу да ово умеЮе користи онако како то жели. ћеРутим, човек коЉи Ље просвеЮен вером треба да има на уму да му ниЉе дато да разуме слова и речи само како би читао плакате и кулинарске рецепте. „овек може и треба (реч Ље о Ъудима просвеЮеним вером) да чита —вето ѕисмо.

„удно Ље, али истинито: масовну неписменост Ље потпуно победила совЉетска власт. ”право она власт коЉа Ље веруЉуЮим Ъудима одузела ЅиблиЉу. јли сама чиЬеница да Ље неписменост нестала на просторима териториЉално наЉвеЮе земЪе на свету представЪа признаЬе: пред нама Ље цивилизациЉски подвиг. ”згред речено, то ни из далека ниЉе Љедини подвиг кад Ље реч о недавноЉ прошлости. » одузимаЬе ЅиблиЉе Ље веЮ остало у историЉскоЉ ретроспективи, а ми и даЪе знамо да читамо. ЂЅлагословен си, ¬ладико,  оЉи знаш како да зло преусмериш на добре циЪеве.ї

ѕостоЉи прилично позната социолошка глобална сличица на коЉоЉ Ље Ъудска планета приказана у виду села са 100 становника. Ќа ЬоЉ има много тога занимЪивог, али нас сад не занима све. «анима нас то што по рачуници 70 Ъуди од 100 становника овог апстрактног села не зна да чита. ” близини ових броЉева налази се информациЉа о томе да 50 Ъуди гладуЉе и да Ље 80 без икаквих хигиЉенских услова.

ќчигледно Ље да Ље неписменост блиска глади и нехигиЉени, пошто Ље с Ьима повезана на неки унутрашЬи начин. √ладан си Ц значи, не читаш. Ќе читаш Ц значи, гладан си. ј пошто си гладан и не читаш, онда се ни не купаш, Љер немаш где. —ад треба да се осврнемо око себе.  ад видиш кутиЉу за хлеб пуну хлеба и кухиЬску славину из коЉе Юе потеЮи вода, чим Ље окренеш, треба да кажеш: ЂЅлагословен си, ¬ладико,  оЉи ми даЉеш храну да се наситим и  оЉи си ми дао удобан живот.ї

јли, вратимо се умеЮу читаЬа. ”меЮе Ље само инструмент. ќно неЮе решити питаЬе шта и због чега човек чита. ÷иЪ умеЮа Ље увек ван граница самог умеЮа. ѕоставЪаЬе циЪа Ље слободан акт, и нико се не може натерати на духовни труд, може се само подсетити или му се може реЮи: Ђ’ришЮанин коЉи зна да чита треба да проучава —вето ѕисмо.ї ” супротном случаЉу прети нам неприЉатеЪ, коЉи Ље страшниЉи од споЪашЬег агресора Ц незнаЬе. ЌезнаЬе Ље Љош страшниЉе због тога што му се може додати реч ЂдобровоЪної. ” суштини, чиЬеница да нам Ље Ѕог дао свеопшту писменост, одузела нам Ље последЬе оправдаЬе за то што нисмо усрдни у слушаЬу, читаЬу и памЮеЬу речи ЅожиЉе и проницаЬу у Ьен смисао.

ѕобожност наших предака Ље храЬена литургиЉским устроЉством црквеног живота, куЮним васпитаЬем, добрим примером браЮе и сестара по вери и учитеЪским трудом клира. ѕуцаЬе било коЉе карике могло Ље имати катастрофалне последице. Ќа пример, нечиЉе домаЮе васпитаЬе Ље било страшно. —вашта може да се деси! ќтац пиЉе и биЉе, маЉка плаче, стариЉа браЮа вреРаЉу. » веЮ се тешко може очекивати побожност као краЉЬи резултат. ј ако има мало добрих примера (увек их Ље мало), а лоших Ц и превише? “ако Ље било са сеоским момцима и девоЉкама коЉи су отишли у град да нешто зараде. ”брзана практична обука свим врстама грехова и порока, а посебно пиЉанства и разврата, била Ље удео многих. ƒоЉучерашЬа сеоска, а затим фабричка омладина пре револуциЉе Ље представЪала наЉпроблематичниЉу област пастирске бриге.

ј сад замислимо да човека ни у храму нису нарочито учили. –ецимо, свештеник ниЉе био посебно учен и усрдан у раду с паством. » на краЉу Юе се показати да крштен човек, коЉи Ље накалемЪен на благородну маслину у “аЉнама, расте у животу као прави чичак. Ќичему ниЉе научен како треба, ниЉе ни васпитан, а Љош нема ни добрих примера уз изобиЪе рРавих. ћогло би му се дати у руке —вето ѕисмо како би из Ьега црпео утеху, ведрину, снагу и радост.  ако би уз помоЮ —ветог ѕисма надоместио празнине у васпитаЬу и образоваЬу, како би заволео храм и покаЉао се због грехова. ћноги наши преци у току протеклих векова ово нису имали. јли ми имамо и колико Ље писменом човеку лакше да живи, толико Юе се више и строже тражити одговор од Ьега. £ер, могао си да пиЉеш са извора живота и разума. «ашто ниси пио? ћогао си да се окупаш под благодатним млазевима. «ашто се ниси окупао?

јко човек зна да чита и ако му Ље —вето ѕисмо доступно, поред отворених храмова и поред чиЬенице да припада “елу ÷ркве, за незнаЬе нема изговора. Ќаравно, ниЉе свако позван да буде учитеЪ, а ни способности Ъуди за учеЬе нису исте. јли насушност духовне жеРи и самосталан труд су апсолутно потребни. «а то нам Ље на располагаЬу читава цивилизациЉа с потпуним арсеналом помоЮних средстава. £ер, нико нам не брани да слушамо посланице апостола ѕавла ставивши слушалице телефона на уши на путу до посла или школе. “акоРе, нико нам не брани и не смета да у колима не слушамо шансоне, веЮ аудио-верзиЉу ЅиблиЉе. “ако да смо потпуно разоружани у погледу изговора.

ћеРутим, постоЉи некаква злочиначка равнодушност према служеЬу Ѕогу. ѕостоЉи нека таЉна хладноЮа коЉа окива кретаЬе душе. ќву хладноЮу, оваЉ лед треба отапати. ÷иЪ Ље достоЉан тога. £ер, проучаваЬе —ветог ѕисма на чудесан начин даЉе плод у извршеЬу свих заповести. «аиста, немоЉ тражити чедност, верност, скромност, уздржаЬе, помиреЬе и друге плодове ƒуха тамо где Ље —вето ѕисмо подвргнуто дуготраЉном и темеЪном забораву. ј тамо где —вето ѕисмо почне да говори с човеком и где човек почне да слуша глас —ветог ѕисма, временом чудесно, али неизоставно, ничу изданци заборавЪених врлина. ”зрочно-последична веза Ље у овом случаЉу неумоЪива и делуЉе у Љедном правцу Ц од —ветог ѕисма ка обнавЪаЬу живота.

Ќека поборници Ђсвете простотеї споре о могуЮности некакве Ђглупе светостиї. Ќека споре. јли сам поЉам Ђсвете простотеї Ље узет из ѕисма, ниЉе пао с плафона. ј у историЉи се дешавало да су врле незналице постаЉале поштени и ревносни исповедници наЉгорих учеЬа. »мали су жар срца, и искреност, и пожртованост, само што нису имали праву веру на чврстом темеЪу. ј то значи да су тражили темеЪну теориЉу за своЉу немирну савест и да су Ље налазили ван —ветог ѕисма. ” тим речима Ље читава трагедиЉа два века руске историЉе.

»ма Љедна страшна прича Ќ.Ћескова о кЬигоноши коЉи Ље делио ЅиблиЉу. –адЬа се одвиЉа у ‘ранцускоЉ с краЉа XIX века. Ќа фабричкоЉ капиЉи кЬигоноша Ље бесплатно делио —вето ѕисмо радницима коЉи су излазили на паузу за ручак. £едан радник Ље смеЉуЮи се узео кЬигу рекавши да Юе после ручка да Ље искористи за потребе тоалета. јутор, у чиЉе име Ље прича написана, упитао Ље кЬигоношу зар се не боЉи да даЉе свете кЬиге у руке окорелим светогрдницима и безбожницима. £ер, заиста Юе у зао час у листове ЅиблиЉе увиЉати цигарете или Юе поцепати листове и однети на прЪаво место. ќваЉ Ље одговорио: ЂЌичега се не плашим. » Ља сам прве речи —ветог ѕисма прочитао у клозету. »спред мене су на ексеру били листови из £еванРеЪа. ѕрочитао сам оно што Ље написано и тамо Ц у клозету Ц биле су моЉе прве сузе и прво покаЉаЬе.ї

“ако страшно и тако чудесно Ѕог налази пут до Ъудских срца. » ако Ље таква снага речи √осподЬих, зар писмен и крштен човек треба да чека изузетне и страшне ситуациЉе како би се опаметио? «ар му ниЉе боЪе да узме —вето ѕисмо у руке без икакве споЪашЬе невоЪе? ƒа узме ѕисмо у руке и да га чита помало из дана у дан, исписуЉуЮи оно што му се свидело и оно што не разуме. ƒа памти одломке из светих текстова и да размишЪа о Ьима у своЉим суЉетним данима. ƒа схвата реч по реч и слово по слово, поимаЉуЮи у искуству колико Ље добар √оспод и колико су слатке Мегове речи. £ер, не лаже ƒавид говореЮи да су слаРе од меда из саЮа. ƒа, кажем вам, боЪе Ље да тако чинимо неко да чекамо неминовне невоЪе и да прекасно вапимо за опроштаЉ.

ЌезнаЬе Ље грех. ƒобровоЪно незнаЬе Ље двоструки грех, ако не и више. » окове равнодушности, окове самоуверености, окове хладног презира према знаЬу треба раскидати. » тада Юе се будуЮност поЉавити под знаком радосне наде. £ер, нема препрека за раст. ѕостоЉи само леЬост душе и сан разума, коЉи раРа чудовишта. » треба да, почевши од данас, благосиЪамо Ѕога у свако време и у сваки час; и да узмемо у руке —вето ѕисмо; и да га више не испуштамо, као што крмарош не испушта кормило, воЉник Ц оружЉе, а маЉка Ц новороРенче.

06 / 04 / 2015

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0