Srpska

Ђ онцентрисано £еванРеЪеї

–азговор о —трасноЉ седмици са прот. јндреЉем “качовом

—трасна седмица Ље време духовно насиЮено, али испуЬено и многоброЉним "недуховним бригама“.  ако не расеЉати пасхално духовно расположеЬе у суЉети свакодневице? » уопште како не би требало чинити и мислити, да би ѕразник над ѕразницима био стварно светао?

††††

Ќаступила Ље —трасна седмица Ц време, када »сус ’ристос иде у сусрет човеку. “оком ¬еликог поста човек Ље ишао ка ’ристу, пробиЉаЉуЮи се кроз сопствене грехе и болести срца, а сада Ље све то у другом плану, и све Ље концентрисано на Мега.  ако проживети ово време стварно дубоко?

-ѕротопрезвитер јлександар Ўмеман, сеЮаЉуЮи се архимандрита  иприЉана ( ерн) Ц познатог литургичара, кога су звали "православни доминиканац“, то Љест ученим монахом Ц писао Ље, да Ље отац  иприЉан живео само —трасном и —ветлом седмицом. ќн се туРио од Ъуди, избегавао Ље сваки контакт.  ао монах, он се осеЮао неприЉатно у сваком породичном кругу и старао се да се сакриЉе и побегне из истог. ј на —трасноЉ седмици Ље оживЪавао, тако реЮи процветавао. „ини ми се, да ове значаЉне речи карактеришу богослова, утолико пре што су —трасна и —ветла Ц концентрат наЉвеЮе жалости и радости истовремено. ј све остало Ље некаква хомеопатиЉа.

ƒани —трасне седмице су врло насиЮени Ц и догаРаЉима, и бригама, емоциЉама. ќсобено, започиЬуЮи од ¬еликог четвртка, када Ље спомен “аЉне вечере, суд над »сусом, пресуда, затим распеЮе на ¬елики петак, изношеЬе плаштанице, у ¬елику суботу √оспод Ље у гробу, и веЮ за маЬе од Љедног дана Ље —ветло ¬аскрсеЬе, ѕасха.  ако проосеЮати сав оваЉ тако реЮи "ужурбани“ пут —традаЬа √осподЬих Ц од суморне жалости ка ликоваЬу због ¬аскрслог ’риста.

-ј како Ље у стварности било у те дане? “ада Ље све врло брзо происходило, догаРаЉи су смеЬивали Љедан други убрзаним темпом. ј у недеЪу Ље народ узвикивао: "ќсана —ину ƒавидовом!“, у среду Ље блудница помазала ’риста миром, у четвртак Ље √оспод установио свету таЉну ≈вхаристиЉе, потом Ље уследила молитва у √етсиманском врту, стражарно споровоРеЬе до ѕилата, »рода и обратно, биЉеЬе, изругиваЬа, ноЮни суд, распеЮе, покоЉ —уботе и Љутро првог дана ¬аскрсеЬа.  ао што видите ови дани су краЉЬе напрегнути, презасиЮени. ј потом се све "опустило“ као опруга, и ево сав свет живи веЮ 2000 година благодареЮи тим догаРаЉима, знаЉуЮи или чак и не знаЉуЮи о томе. ƒа су се —традаЬа √осподЬа наставила макар и за Љедан дан, нико не би преживео. јпостол ѕетар Ље био на граници безумЪа од жалости и сопственог издаЉства, £уда се обесио, ниЉе доживео до ¬аскрсеЬа. —ви су били престравЪени, пометени, и налазили су се у ужасноЉ жалости. ƒа Ље √оспод васкрсао петог дана, ќн не би нашао ниЉедног апостола. ƒанас Ље покоЉ ¬елике суботе разблажен знаЬем о гредуЮем ¬аскрсеЬу, а ужас распеЮа Ље ублажен схватаЬем тога, да Ље ’ристос у ствари жив. ќво апостоли нису могли знати Ц за Ьих Ље све ово било одвише сурово, кошмарно, депресивно. ћи се сеЮамо ових догаРаЉа и преживЪавамо их. ÷иЪ богослужеЬа —трасне седмице Ц ниЉе благочестиво подсеЮаЬе, размишЪаЬе о нечему, веЮ укЪучиваЬе наше личности у сам догаРаЉ. ”опште све у £еванРеЪу иде врло згуснуто: ’ристос говори, проповеда, умножава хлебове, приближава се страдаЬу...» Љош Ље далеко од тога да су сва Мегова дела записана! £еванРеЪе Ље храна наЉЉаче концентрациЉе, зато Ље и —трасна седмица у овом смислу Ц концентрисано £еванРеЪе.

ѕасха творожна€ ѕасха творожна€
ћноги се у ово краЉЬе важно време занимаЉу кулинарском страном ѕразника над ѕразницима Ц ужурбано купуЉу намирнице, траже наЉбоЪе рецепте за празнични колач, фарбаЉу ЉаЉа Ц често на штету пребиваЬа на богослужеЬима.  ако у овом свакодневном вртлогу не заборавити на главно Ц ’риста?

-—увишна брига о трпези Ље проЉава маловерЉа. »злишне мисли у правцу тога, шта Юе поЉести и попити, говоре о томе, да ми мало схватамо шта Ље то пост, £еванРеЪе и ко Ље то ’ристос. » ово Юе нам судити у своЉе време. —трасна седмица потребуЉе скретаЬе пажЬе са споредног. јко се и обнавЪа нешто у црквеноЉ традициЉи, онда то не треба чинити са становишта „свештеног“ егзистираЬа, веЮ започиЬати од Ћитургике, £еванРеЪа, од дубоких доживЪаЉа хришЮанске заЉеднице свих догаРаЉа повезаних са —традаЬима ’ристовим.ј свакодневне ствари Юе овако или онако бити додате, среРене и украшене: прозори и завесе Юе бити чисти, ЉаЉа скувана и украшена.

ј ако Ље у породици много деце? » за Ьих би се хтело приредити истински празник.  ако поступити у односу на Ьих?

-—трасна седмица ипак ниЉе дечиЉа и захтева краЉЬу концентрациЉу. ƒеца имаЉу своЉе празнике Ц ¬аведеЬе Ѕогородичино, ÷вети.

“им не маЬе, маЉке би хтеле да све припреме за ѕразник?

-Ќе би требало наметати човеку списак норматива, коЉе би он морао да испуни на пет дана до ¬аскрса, као што су: припремити се за причешЮе, исповедити се, опрати прозоре, ошишати децу, ставити белу мараму, доЮи на време на службу, прекадити колаче, честитати ¬аскрс и сл. “реба схватити, да овде нема места шаблону, у коЉи би се требало уклопити. ”спео, не успео Ц то су ситнице. Ќе треба се тиме заокупЪати, Љер то ниЉе оно главно. јко не успете да нешто испуните са овог списка Ц то ниЉе велика несреЮа. —ви на своЉ начин доживЪаваЉу празник, и слава Ѕогу, што Ље то тако. ћислим, да се време врло строго односи према онима коЉи хоЮе да саздаЉу некакав „свештени“ поредак и да по овом образцу живе из године у годину Ц ово Ље неоствариво, Љер сам Ѕог ово неЮе.

Ўта се овде има у виду?

-Ќа пример, ако немате квалитетниЉу тканину, да би сашили пригодну хаЪину, онда Ље треба сашити од оне, коЉа се има. »ли, ако нема у парохиЉи миришЪавог тамЉана, онда се може кадити и сушеном хвоЉом. ѕотребно Ље што маЬе се задржавати на споЪашЬем Ц ако не успеш данас, - успеЮеш сутра, ако се потрудиш. Ќо, ако и сутра не успеш, не треба се много секирати због тога. —ве споЪашЬе Ље релативно; ако се због тога мучимо, сав живот можемо страЮити. Ќо, ово Ље оно што се односи на споЪашЬе ствари и ми сада не говоримо о богослужеЬу и —ветим “аЉнама, коЉе не трпе одлагаЬа. ћене више интересуЉе други моменат: празник би требало да буде словесан (духован). √ригориЉе Ѕогослов каже, да смо ми ученици —лова и зато немамо право да празнуЉемо бесловесно. ƒругим речима, празник треба да прате поЉашЬеЬа, поуке, читаЬе, проповед. ѕарадоксално Ље да на ¬аскрс у нашоЉ ÷ркви традиционално нема проповеди, иако Ље то централни хришЮански ѕразник ѕразника и “оржество “оржестава. ј у —ветлу седмицу ми се распошЮуЉемо, за многе почиЬе "празник живота“. Ќо, ¬аскрсеЬе се наставЪа сваке недеЪе Ц ми га празнуЉемо 52 пута у години! » £еванРеЪе, у коме се говори о васкрслом ’ристу, чита се редовно суботом увече, када код нас због нечега нема обичаЉа да се проповеда. » догаРа се чудна ствар: код нас скоро да нема проповеди по текстовима о ¬аскрсеЬу. ћи не обЉашЬавамо васкршЬе £еванРеЪе! ј ако се око овога побрине, много тога Юе доЮи на своЉе место. »ма закон, коЉи Ље изрекао, ако се не варам, блажени јвгустин: ако Ље Ѕог на првом месту, онда Ље и све остало такоРе на свом месту. ј ако Ље Ѕог на другом, треЮем, петом месту, онда Ље све остало наопачке. ” општем погледу, наш живот Ље такоРе наопак, Љер код нас Ѕог често долази као додатак колачима, а не обратно. ” овоме Ље наша колективна кривица. «ато и одоговорност за то, што смо ми прогнали Ѕога на перифериЉу свести, мора бити заЉедничка. „ак и за време ¬аскрса ми мислимо о свему другом, али не и о ’ристу. ††

ѕроизлази да наша ÷рква може крстити, а потом „отпустити“ у друге конфесиЉе?

-ƒа, то су наше изгубЪене "овце“. ƒа би заЉедничареЬе било корисно, плодовито, потребно Ље с почетка се удруживати око неког дела Ц ремонта, градЬе, помагаЬа. ј када Ље све више-маЬе ремонтовано и изграРено, онда се треба сабирати око кЬиге и „аше. „име привлаче себи протестантске заЉеднице? ќним, чега нема код нас! ”читеЪством. —вештеник мора бити Љош и учитеЪ, а не само савршитеЪ —ветих таЉни, и мора се обновити право учитеЪства. "«апочни да говориш и поЉавиЮе се Ъуди“. ƒостоЉевски у "ЅраЮи  арамазовима“ у глави "–уски инок“ кроз завештаЬе старца «осимеговори о томе, да би парохиЉски ЉереЉ требало да посеЮуЉе домове Ъуди, и не гнуша се од Ьих, чита им £еванРеЪе, житиЉа ћариЉе ≈гипатске, јлексиЉа човека ЅожиЉег...» отуда Юе, од речи ЅожиЉе, засиЉати живот. «ато Ље потребно васкрсавати учитеЪство као делатност и наЉважниЉи део црквеног живота. ƒионисиЉе јеропагит каже, да Ље достоЉан разлог усхоРеЬа на више степене свештенства разумеваЬе таЉни —ветог ѕисма. ƒругим речима "необразован“ човек не може бити чак ни Ракон. јко Ље код човека присутна мржЬа према знаЬу, ниподоштаваЬе истог, несхватаЬе Ьегове неопходности, онда Юе такав бити разоритеЪ црквеног стада. ћоже се постати формални извршилац правила, коЉи обраЮа пажЬу на споЪашЬе (дужину мантиЉе, браде, ширине рукава) или сликовито речено да се цеди комарац, а гута слон (обраЮа се пажЬа на ситнице, а пропушта се оно што Ље од веЮег значаЉа Ц прим. прев.). ¬реме Ље такво, да споЪашЬе без унутрашЬег губи сваки смисао. Ќе треба се чак ни устезати повуЮи баЮушке за рукав и замолити за обЉашЬеЬе за нешто што Ље написано у ЅиблиЉи. ѕотребно Ље Ъуде благовремено снабдевати духовном храном Ц и обЉашЬавати им, читати, говорити им о томе, што су управо "окусили“. ƒругим речима, треба их нахранити као пилиЮе, тако реЮи. ¬идите, раниЉе Ље свештеник често био за главу виши од своЉих парохиЉана, у погледу знаЬа. “ада нису умели сви да читаЉу, а свештеник Ље читао и обЉашЬавао £еванРеЪе! ќн Ље могао бити Љедан од наЉобразованиЉих Ъуди. јко се ово упореди са нашим временом, онда се може реЮи да парохиЉани имаЉу веЮином више образоваЬе. » како сада свештеник може бити виши од пастве бар малчице? —ада Ље то тешко, али Ље то Ьегов задатак. ѕред савременим свештенством, сходно томе, стоЉи надзадатак Ц бити образованиЉи и начитаниЉи од своЉих сада веЮ умних идуховно напредних парохиЉана. » Љош Ц осолити своЉу ученост побожношЮу. ѕотребно Ље копати дубЪе и кретати се увис Ц у горЬе. јко свештеник не тежи томе, онда Юе давати Ъудима за храну некакву "жваку“, коЉу Юе човек са високим захтевима одбити да окуси (и просто напросто Юе потражити другу парохиЉу). ƒа сене би догаРало да Ъуди не би тражили дубине ван ÷ркве и не би налазили "дубине сатанске“, свештеник Ље принуРен да постави учитеЪство и самообразоваЬе на прво место. ќво Ље општецрквени задатак.

††††

Ќо, вратимо се —трасноЉ седмици. ѕоред дугих служби и посебно жалостиве настроЉености ових дана, хришЮанин се призива на велики молитвени подвиг, унутрашЬе сазерцаЬе, а због тога Ље потребно одбацити сваку животну бригу.  ако се усредсредити на молитву, а не на васкршЬу трпезу и при томе све постиЮи?

-Ќе би било трезвено, маштати о потпуном одбациваЬу свих свакодневних брига. ∆ивот Ље тежак, а ова тежина ниЉе случаЉна. —ва твар Ље покорна суЉети, и све створено уздише, очекуЉуЮи коначно искупЪеЬе. „ак ни све ситнице се не могу наброЉати: зуби се мораЉу прати, и ципеле запертлати, и постеЪа распремити, и рачуни плаЮати, и тако даЪе скоро до у бескраЉ. ƒобро би било од свега се одрешити. јли само пробаЉ, као блажени ¬асилиЉе, да ходаш зими наг. ”брзо Юеш се смирити и побеЮи у топли дом. “ада Юе се показати да Ље оно, што ти сматраш суЉетом, у ствари дар ЅожиЉи. —ве Ље у томе, како се на шта гледа. ƒовоЪно Юе бити и то, што се ми у храму на служби ЅожиЉоЉ усиЪавамо да одбацимо све животне бриге. ј даЪе, после службе у храму, ствари постаЉу сложениЉе. ƒовезли су на пример у продавницу хлеб. £е ли то суЉета? ƒа, али Љош и милост ЅожиЉа. —рце Ље одЉедном заболело и одмах Ље стигла "’итна“ Ц то Ље уопште суЉета над суЉетама, али истовремено и наЉвеЮа милост. ” суЉети (журби и бризи) и "’итна“ обилази град, у усЉети и уморни диспечер прима по хиЪаду позива на дан. Ќо, све Ље ово милост, коЉу Ље потребно претворити у свесно служеЬе. ј све светско заборавити, даЉ Ѕоже, само Юе се за време службе постиЮи. —ад погледаЉте; ако ми с почетка поставимо себи висок план у погледу куЮног (белог) монаштва, и покушавамо да претворимо стан у келиЉу, а себе у таЉног подвижника, онда Юемо створити у себи велику жалост због тога, што не достижемо своЉ високи идеал. «бог тога Ље код нас тако испошЮен изглед и ван посних дана. ќвде говоримо о духовним предметима, дакле, о опасним предметима. ћач не сече само противника, Ьиме можеш и самог себе ранити. ¬атра у пеЮи не само да Ље неопходна за припремаЬе хране, али она може и читаву куЮу спалити. Ѕудимо пажЪиви према себи, доследни и стрпЪиви. » у погледу "одбациваЬа сваке бриге“ такоРе. ”опште треба се учити предстоЉаЬу Ѕогу у свим приликама: на путу на посао, за воланом, у продавници, код зубара (управо код Ьега Ље врло погодно место за молитву). ћоже се, вероватно, и код фризерана столици творити каква-таква молитва, а не само заЪубЪено гледати самог себе у огледалу.

ќче јндреЉ, како дознати, Ље ли човек добро постио и припремио се за сусрет са —ветлим ’ристовим ¬аскрсеЬем? £е ли потребно уопште мислити о таквим стварима и оцеЬивати своЉ пост, или Юе Ѕог неприметно за нас примити наше посне подвиге и напоре? ћорамо ли ми доживЪавати посебна осеЮаЬа за време пасхалног богослужеЬа?

- “реба доживЪавати, али не би требало цедити осеЮаЬа из себе вештачки и насилно. Ќе вреди изображавати из себе воЪним напорима оно, што би требало да уследи као дар свише. –адост ѕасхе Ље мешавина суза и осмеха на лицима, ликуЉуЮе срце Ц а то Ље заправо и награда за пост и веру у целини, за ревноваЬе у ЬоЉ. –азни народи радуЉу се на различите начине. «а време силаска Ѕлагодатног огЬа у £ерусалиму, јрапи, рецимо, играЉу, вичу, то Љест бурно изражаваЉу верско усхиЮеЬе. Ќо, има и радост тиха, маЬе приметна споЪа. ќво Ље присутно код нас, Љер Ље наш културни код више уздржан. ћи предпоставЪамо унутрашЬе ликоваЬе. » тим не маЬе, лица се мораЉу светлети, а сузе Ц бити искрене. £едном речЉу, пасхална радост Ље призвана да буде истинска и за оне коЉи се труде од правог часа, и оне коЉи су стигли у Љеданаести час.

— протоЉереЉем јндреЉем “качовим разговарала  ристина ѕоЪакова 16. априла 2014.
ѕревео: ЌебоЉша ОосовиЮ

≈пархиЉа ЅудимЪанско-никшиЮка

07 / 04 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0