Srpska

»сториЉа ÷ркве у древноЉ ƒиоклитиЉи

’ришЮанска ÷рква и светиЬе Љужне ƒалмациЉе или ѕревалитане до досеЪаваЬа српских племена на териториЉу данашЬе ÷рне √оре

  • ” своЉоЉ посланици –имЪанима свети јпостол ѕавле директно свЉедочи: „од £ерусалима и наоколо све до »лирика испуних £еванРеЪем ’ристовим“ (–им. 15, 19). ћеРутим, апостол ѕавле у своЉоЉ ƒругоЉ посланици “имотеЉу свЉедочи да Ље у ƒалмациЉи ÷ркву ЅожиЉу оснивао и Ьегов ученик “ит. ≈во шта у овоЉ посланици свети ѕавле поручуЉе светом “имотеЉу: „ѕостараЉ се да доРеш брзо к мени; Љер ме ƒамас остави, омиЪевши му садашЬи свет, и отиде у —олун;  рискент у √алатиЉу; “ит у ƒалмациЉу; Ћука Ље сам код мене.“ (ƒруга “имотеЉу 4, 9-10)
  • ” петом виЉеку, кроз оштру борбу за ÷рквено ЉурисдикциЉски утицаЉ над »сточним »лириком, дошло Ље и до првих веЮих сукоба измеРу ÷ариградских ѕатриЉараха и –имских папа. ѕрво су у сукоб дошли ÷ариградски патриЉарх јтик (405-425) и –имски папа ЅонифациЉе ѕрви (418-422), а касниЉе су такве сукобе наставили ÷ариградски ѕатриЉарх ѕрокл (434-447) против –имских папа ÷елестина ѕрвог (422-432) и —икста “реЮег (432-440)
  • ќстаци обновЪене Ѕогородичине цркве из шестог-седмог виЉека и данас су видни у граду ƒиоклиЉи, као и Љош Љедног храма у истом граду. „ак су по Љедном народном предаЬу, неколико вЉекова касниЉе, управо ту и вЉенчани први српски свети кнез £ован ¬ладимир и Ьегова супруга  осара, кЮерка бугарскога цара —амуила

’ришЮанска ÷рква и хришЮанска вЉера на нашим географским просторима тЉ. у ондашЬоЉ римскоЉ провинциЉи »лирикуму, Љош од првих апостолских времена, или пак времена првих апостолских ученика, постепено су али уЉедно и одлучно и незадрживо, проницале у крвоток духовног и свеукупног друштвеног живота. “реба напоменути да се римска провинциЉа »лирикум од 9. године ’ристове ере, деЪаше на приморски или тзв. √лавни »лирик (»лирикум супериус Ц Illyricum superius) коЉи се другачиЉе називаше и ƒалмациЉом, и на ѕериферни »лирик (»лирикум инфериус Ц Illyricum inferius) или тзв. ѕанониЉу. —тога се може реЮи да Ље подручЉе данашЬе ÷рне √оре и ѕриморЉа од  отора до ”лциЬа, заЉедно са градом —кадром и Ьеговом околином, у апостолска времена припадала териториЉи тзв. √лавног »лирика или ƒалмациЉе тЉ. Ьеног Љужног дЉела.

»ако нема Љасних историЉских показатеЪа о томе да Ље апостол ѕавле директно посЉетио —кадар или неке друге градове на просторима ондашЬе £ужне ƒалмациЉе, тЉ. ƒанашЬе ÷рне √оре, као што су ƒиоклиЉа, Ѕар, ”лциЬ, —ард,  отор или Ѕудва, ниЉе немогуЮе да Ље Љош оваЉ велики ’ристов следбеник овуда лично макар прошао, Љер Ље сигурно да Ље управо свети апостол ѕавле основао ÷ркву на западу Ѕалканског полуострва. ” своЉоЉ посланици –имЪанима свети јпостол ѕавле директно свЉедочи: „од £ерусалима и наоколо све до »лирика испуних £еванРеЪем ’ристовим“ (–им. 15, 19). ћеРутим, апостол ѕавле у своЉоЉ ƒругоЉ посланици “имотеЉу свЉедочи да Ље у ƒалмациЉи ÷ркву ЅожиЉу оснивао и Ьегов ученик “ит. ≈во шта у овоЉ посланици свети ѕавле поручуЉе светом “имотеЉу: „ѕостараЉ се да доРеш брзо к мени; Љер ме ƒамас остави, омиЪевши му садашЬи свиЉет, и отиде у —олун;  рискент у √алатиЉу; “ит у ƒалмациЉу; Ћука Ље сам код мене.“ (ƒруга “имотеЉу 4, 9-10). ƒакле, овдЉе се први пут у »сториЉи ÷ркве ’ристове помиЬе осниваЬе ÷ркве ЅожиЉе у римскоЉ диЉецези ƒалмациЉи или како се Љош називаше √лавном »лирику, и коЉа се простираше од »стре на северозападу, до —кадра и ƒрача на Љугоистоку. ќ проповЉеди ’ристове науке од стране светог апостола “ита у римскоЉ ƒалмациЉи тЉ. √лавном »лирику, свЉедоче и црквени писци, £евсевиЉе  есариЉски, “еодорит као и блажени £ероним.

ћеРутим ћетафраст спомиЬе не само проповЉед светог апостола “ита у ƒалмациЉи, веЮ и светог апостола јндреЉа ѕрвозваног, коЉи Ље по ћетафрасту прошао кроз ƒалмациЉу за вриЉеме светог апостола “ита, и то пошто Ље свети јндреЉ веЮ основао ÷ркву у ¬изантиЉи и ту поставио првог епископа —тахиЉа. ƒЉелатност светог апостола “ита у ƒалмациЉи, чиЉе Ље црквено и граРанско сЉедиште било у граду —алони близу данашЬег —плита, траЉало Ље од 55. до 61. године ’ристове ере, а потом Ље апостол “ит прешао за острво  рит. »нтересантно Ље да Ље ƒалматински епископ —имеон  ончаревиЮ у своЉоЉ кЬизи из прве половине 18. виЉека, Кетопис граРанских и ÷рквених догаРаЉа, написао да Ље у —алони постоЉао засебни хришЮански храм, у коме се свети апостол “ит молио Ѕогу са новообраЮенима, и да Ље у том храму свети “ит поставЪао презвитере за цЉелу римску ƒалмациЉу. ”право у проповЉеди светог апостола “ита, и у тим првим презвитерима ’ристове ÷ркве рукоположених у —алони, чиЉа су имена само Ѕогу знана, и коЉи су засигурно из центра ƒалмациЉе —алоне слати и у Љужне градове римске ƒалмациЉе тЉ. √лавног »лирикума, градове као што су —кадар, Ѕар, ”лциЬ, Ѕудва или  отор, можемо препознати прве свештене проповЉеднике и свЉедоке хришЮанске вЉере и у том диЉелу ове римске провинциЉе, диЉелу коЉем данас потпада териториЉа државе ÷рне √оре.

ЅлагодареЮи дакле дЉелатности светог апостола ѕавла, а затим светог апостола “ита и Ьегових презвитера, ’ристова ÷рква у Љужном диЉелу √лавног »лирика тЉ. данашЬе ÷рне √оре, ушла Ље, макар посредно, у броЉ апостолских ÷ркава па се и она, у дубЪем смислу те риЉечи, може назвати апостолском ÷рквом.

ѕослиЉе светога апостола “ита, на Ьегово Ље мЉесто од стране светог апостола ѕавла поставЪен за епископа у ƒалмациЉи свети ≈рмиЉе, коЉи Ље у —алони и читавоЉ римскоЉ региЉи ƒалмациЉи, коЉа Ље у то вриЉеме обухватала и териториЉу данашЬе ÷рне √оре, проповЉедао хришЮанство све до 68. године ’ристове ере. ”право у вриЉеме светога ≈рмиЉа, римску ƒалмациЉу, а засигурно Ьен централни дио, посЉетио Ље и свети јпостол ѕавле. «а светог апостола ѕавла се на основу Љедног старог словенског епиграфа поуздано зна да Ље боравио у римскоме граду Ѕурнуму, близу данашЬег  истаЬа код  нина, и зауставио се код риЉеке “итиус, тЉ. данашЬе риЉеке  рке, гдЉе Ље проповЉедао риЉеч ЅожиЉу. ƒа ли Ље свети апостол ѕавле тада прошао и кроз Љужни дио римске ƒалмациЉе, тЉ. кроз териториЉу касниЉе провинциЉе ѕревалитане, или данашЬе приморске ÷рне √оре, не може се са сигурношЮу ништа поуздано реЮи, али заиста не би било никакво изненаРеЬе да Ље и свети апостол ѕавле проповЉедао управо и у нашим краЉевима.

” вриЉеме епископоваЬа светог ≈рмиЉа у римскоЉ ƒалмациЉи, по свЉедочеЬу ≈пифаниЉа коЉе Ље изнио у своЉоЉ кЬизи »сториЉа Љереси, у римскоЉ ƒалмациЉи Ље проповЉедао Љош Љедан апостол али и ЉеванРелиста Ћука, ученик светога ѕавла.  олико су се времена свети апостол ѕавле и свети апостол и ЉеванРелист Ћука задржали у римскоЉ ƒалмациЉи, и да ли су том приликом проповЉедали и у Ьеном Љужном диЉелу, тЉ. на териториЉи данашЬе ÷рне √оре, ниЉе нигдЉе забиЪежено. ƒакле, никаквих поузданих података о осниваЬу неке ранохришЮанске епископиЉе у прва три виЉека хришЮанства на териториЉи данашЬе ÷рне √оре заиста нема, што не мора да значи да хришЮанство и хришЮанска ÷рква ниЉесу и ту били на неки начин присутни.

” склопу ƒиоклециЉанових реформи 297. године Ље из састава провинциЉе ƒалмациЉа, издвоЉен Ьен Љужни дио, и тако основана засебна провинциЉа ѕревалитана. √лавни град провинциЉе ѕревалитане постао Ље —кадар. »пак, прва чврста и документовано потврРена хришЮанска организациЉа на тлу римске провинциЉе ѕревалитане формира се изгледа тек после ћиланског едикта 313. године а за вриЉеме сплитског епископа ѕрима, наследника и синовца епископа ƒуЉма, коЉи Ље мученички пострадао 304. године за вриЉеме ƒиоклециЉанових гоЬеЬа ÷ркве ЅожиЉе. “ада Ље под —плитском јрхиепископиЉом остало само подручЉе до града Ѕудве а не и Љужно од Ье, па су градови као што су —кадар, ƒиоклиЉа, Ѕар, ”лциЬ, —ард и други, остали ван домена сплитског архиепископа. —тога што Ље —кадар био главни град провинциЉе ѕревалитане, наЉвЉероватниЉе Ље да Ље архиепископски центар организован прво у Ьему, и то краЉем четвртог виЉека.  ао први епископи —кадра помиЬу се у Љедном писму папе —ирициЉа око 392. године, епископ Ѕас и Ьему придодат епископ —енециЉе. ћеРутим, краЉем четвртог виЉека провинциЉа ѕревалитана бива прикЪучена префектури »сточни »лирик у коЉоЉ се формира самостална ÷рквена област са сЉедиштем у —олуну, гдЉе Ље столовао —олунски ≈гзарх. ћоЮ —олунског ≈гзарха временом Ље брзо расла, а на уштрб архиепископа и епископа у »сточном »лирику, и досегла Ље таЉ ниво да Ље —олунски ≈гзарх имао моЮ као и архиепископи осталих диЉецеза као што су «ападни »лирик, ќриЉент, јзиЉа или ѕонт.

ќстаци древне ƒиоклиjе ќстаци древне ƒиоклиjе
††††

” петом виЉеку, кроз оштру борбу за ÷рквено ЉурисдикциЉски утицаЉ над »сточним »лириком, дошло Ље и до првих веЮих сукоба измеРу ÷ариградских ѕатриЉараха и –имских папа. ѕрво су у сукоб дошли ÷ариградски патриЉарх јтик (405-425) и –имски папа ЅонифациЉе ѕрви (418-422), а касниЉе су такве сукобе наставили ÷ариградски ѕатриЉарх ѕрокл (434-447) против –имских папа ÷елестина ѕрвог (422-432) и —икста “реЮег (432-440). ќстало Ље забиЪежено у ÷рквеноЉ историЉи да Ље —кадарско-превалитански архиеписког —енециЉе ƒруги био присталица ÷ариграда а противник —олунског ≈гзарха, као продужене руке –имског папе. ”право овом архиепископу —енециЉу, заЉедно са Љош деветорицом епископа и клирика, обратио се специЉалном посланицом –имски папа ÷елестин ѕрви (422-432), опомиЬуЮи их да буду послушни према —олунском ≈гзарху.

ќстаци древне ƒиоклиjе ќстаци древне ƒиоклиjе
††††

ѕоловином петог виЉека, 451. године, у ’алкидону Ље одржан „етврти ¬асеЪенски —абор, на коЉем се по први пут ЉавЪа и Љедан епископ града ƒиоклиЉе, илити много касниЉе од поЉединих хрватских историчара и погрешно названог ƒукЪа. ќваЉ епископ древног ѕревалитанског града ƒиоклиЉе зваше се ≈вандрус, што по неким историчарима свЉедочи да Ље управо ƒиоклиЉа постала центар хришЮанског живота ѕревалитане, а не град —кадар. ƒруги пак тврде супротно тЉ. да Ље —кадар био и остао центар ’ришЮанског живота ѕревалитане.

ќстаци древне ƒиоклиjе ќстаци древне ƒиоклиjе
††††

ƒиоклиЉа Ље иначе древни град чиЉи кориЉени по неким историчарима сежу у други виЉек нове ере, Љер га помиЬе историчар и путописац ѕтоломеЉ. ƒруги историчари, на примЉер византиЉски цар  онстантин ѕорфирородни, осниваЬе града ƒиоклиЉе везуЉу са одлуком римског цара ƒиоклециЉана тЉ. за краЉ треЮег и почетак четвртог виЉека. ј треЮи га сматраЉу древноилирским градом из предхришЮанског периода Љер Ље Љедно од »лирских племена носило име ƒоклеати. Ќеки пак тврде да се по злу чувени римски цар ƒиоклециЉан родио управо у ƒиоклиЉи. ќ томе Љош у четвртом виЉеку пише римски историчар и политичар јурелиЉе ¬иктор (на латинском Ц Sextus Aurelius Victor) а у ÷рноЉ √ори од давнина постоЉи предаЬе о проклетоме цару ƒукЪанину коЉи Ље био из ових краЉева и гонио хришЮане.

” сваком случаЉу, веЮ почетком четвртог виЉека, ƒиоклиЉа се развила у важан духовни и економски центар а први пут Ље пострадала почетком петог виЉека у пустошним налетима германског племена ¬изигота («ападних √ота). ƒруги пут разараЉу Ље ќстроготи (»сточни √оти) краЉем петога виЉека. Ќа основу података са „етвртог ¬асеЪенског сабора 451. године и не помиЬаЬа —кадарског архиепископа као Ьеговог учесника, изгледа да Ље у доба овог ¬асеЪенског —абора столица архиепископиЉе у —кадру била упражЬена Љер меРу потписницима —аборских одлука нема —кадарског архиепископа. »нтересантно Ље пак да се меРу потписницима одлука предходног, тЉ. “реЮег ¬асеЪенског сабора у ≈фесу 431. године, ЉавЪа архиепископ —енециЉе, док нема потписа ƒиоклиЉског епископа. ћогуЮе да Ље ово била само последица визиготског разараЬа са почетка петог виЉека, па град ниЉе ни успио да се обнови до 431. тЉ. до времена “реЮег ¬асеЪенског —абора у ≈фесу. ѕо неким историчарима ƒиоклиЉа Ље од стране –има добила чак и статус ћитрополиЉе 387. године, када се помиЬе извЉесни митрополит Ѕасус.

ƒоста несреРено стаЬе у црквеноЉурисдикциЉском смислу, у диЉецези ѕревалитана остало Ље у читавом овом периоду, гдЉе су се за ÷рквену доминациЉу рвали са Љедне стране ÷ариградски патриЉарси и епископат »сточног »лирика а против –имских папа и —олунских егзарха, са друге. —ве до покушаЉа административног раздваЉаЬа источне и западне ÷ркве, ≈нотиконом византиЉског цара «енона 481. године, стаЬе у ÷рквеноЉ ЉурисдикциЉи »сточног »лирика било Ље доста конфузно и приЉе би се могло казати несреРено неголи Љасно и среРено. ћогуЮе Ље да су услед овакве несреРености и отвореног сукоба ÷ариграда и –има око ÷рквене ЉурисдикциЉе над »сточним »лириком, ѕревалитански епископи неке периоде били препуштени и самима себи, и чак потпуно самостални у одлучиваЬу у ÷рквеним питаЬима свога подручЉа.

“ребамо напоменути и да су у неким другим градовима данашЬе ÷рне √оре никли епископски центри ’ристове ÷ркве. “ако Ље у граду  отору веЮ у петом виЉеку постоЉала посебна епископиЉа, коЉа Ље била под патронатом —алонске јрхибискупиЉе. ѕрви спомен  оторског бискупа Ље из 451. године када се помиЬе которски епископ ѕавле. —асвим Ље логично да Ље  отор Љош у то вриЉеме имао и катедрални епископски храм а сигурно и Љош мноштво других маЬих храмова у околини.

“акоРе дужни смо поменути и да Ље у –исну постоЉала епископиЉа Љош од шестог виЉека, а као први запамЮени –исански епископ помиЬе се 591. и 595. —евастиЉан, и то у писмима светог –имског папе √ригориЉа ¬еликог Ц ƒвоЉеслова. » ова Ље епископиЉа у првим временима била под ЉурисдикциЉом —алонског ћитрополита и духовним патронатом –имских папа.

ћногоброЉна готска пустошеЬа по циЉелом »лирику па самим тим и у ѕревалитани у петом виЉеку дониЉела су не мала разараЬа или пак штете у ÷рквеном животу и организациЉи ове римске провинциЉе. «бог страшних разараЬа или пак неког другог разлога, старо ÷рквено сЉедиште Ље из ƒиоклиЉе на кратко могуЮе чак пресеЪено на «латицу, тЉ. данашЬе ƒоЪане гдЉе су откривене Љедна до друге двиЉе цркве Ц тробродна базилика и триконхозна црква. —ам назив локалитета Ѕискупова долина у ƒоЪанима, могуЮи Ље топонимски печат овог пресеЪеЬа ƒиоклиЉске епископиЉе на мЉесто покраЉ данашЬе ѕодгорице звано «латица.

ѕо последицама на даЪу историЉу, наЉвеЮи удар на ÷рквену организациЉу у провинциЉи ѕревалитани наниЉели су уЉедиЬени —ловенско-јварски налиЉети краЉем шестога и почетком седмога виЉека. ѕоследЬи епископ Кеша побЉегао Ље пред —ловенима 599. године. »сто се десило и у Ѕоки  оторскоЉ, када се 595. године последЬи пут помиЬе епископ у –исну Ц —евастиЉан. ≈пископи у ƒиоклиЉи и —кадру помиЬу се 602. године а касниЉе долази до не малог прекида коЉи траЉе преко два виЉека што свЉедочи о степену разараЬа овог словенско-аварског пустошеЬа. –ушевине ових градова, од коЉих се неки никад нису ни обновили, свЉедоци су силине и дужине налета —ловенско-јварских племена а ÷рквени живот, у каквоЉ таквоЉ ЉачоЉ ÷рквеноЉ организациЉи, на овом простору, консолидовао се тек два виЉека касниЉе.

“ектонски дубоке промЉене у ÷рквеним превираЬима на подручЉу ѕревалитане дониЉело Ље осниваЬе од стране светог ¬изантиЉског цара £устиниЉана ¬еликог, Ьеговом 19. Ќовелом, архиепископиЉе £устиниЉане ѕриме, 535. године. ќва нова јрхиепископиЉа обухватила Ље наЉвеЮи дио провинциЉа коЉе су раниЉе принадлежале —олунском ≈гзархату. „итавих 7 од укупно 12 римских провинциЉа, коЉе су до тада припадале ѕапском ÷рквеном ≈гзарху у —олуну, припале су јрхиепископу £устиниЉане ѕриме. ќвом £устиниЉановом одлуком и провинциЉа ѕревалитана прелази из ЉурисдикциЉе —олунског ≈гзарха под ÷рквену надлежност новоформиране јрхиепископиЉе £устиниЉане ѕриме. ћеРутим, како Ље традиционално читава териториЉа древне ѕревалитане од раниЉе била углавном под духовним плаштом –имских папа, ни тада, одреРена али доста реРа трвеЬа, по питаЬу ÷рквене надлежности над ѕревалитаном, ниЉесу потпуно престала да искрсаваЉу измеРу –имских папа и ѕревалитанских епископа. “о се види из коресподенциЉе –имског ѕапе √ргура ѕрвог, коЉи се 602. године очевидно директно умиЉешао у ÷рквени спор епископа ƒиоклиЉе, настао протериваЬем канонског епископа ЌемезиЉана од стране Ьеговог предходника и канонски збаченог епископа ѕавла, и то уз помоЮ световних власти.

¬изантиЉски иконоборачки цар Ћав “реЮи »савриЉанац (714-740), у првоЉ половини осмог виЉека, Љедним Ље своЉим поприлично грубим и насилничким актом одузео ѕревалитану и многе друге териториЉе »сточног »лирика, од ЉурисдикциЉе –имских папа. “ако Ље и —кадар као центар провинциЉе ѕревалитане коначно потпао под власт ÷ариградског патриЉархата, што Ље неколико децениЉа касниЉе веЮ имало веома позитивне и здраве духовне последице. “реба нагласити да су у то вриЉеме римске папе биле не само православне вЉере веЮ су често биле скоро Љедини на бранику ѕравославЪа коЉе бЉеше под силним ударима иконоборачких царева и иконоборачких патриЉараха из ÷ариграда. Ќажалост, послиЉе само неколико вЉекова ситуациЉа се потпуно измиЉенила Ц –имски епископи су потпали под власт суЉета и властоЪубЪа овога свиЉета, што Ље на краЉу довело и до одступаЬа –има од истина ѕравославне ÷ркве. ”право у вриЉеме поменутог безбожног византиЉског цара Ћава “реЮег »савриЉанца, под ћитрополиЉом у ƒрачу било Ље 15 епископа а измеРу Ьих и епископи у Ѕару, ƒиоклиЉи, Кешу, —кадру, ƒривасту, ѕилоту и ”лциЬу. “ако Ље читава ова региЉа коначно припала духовном утицаЉу »стока и касниЉе, много здравиЉим источним духовним токовима коЉи су на темеЪу апостолске вЉере сачувани у потпуности у ÷ариграду и цЉелини »сточне тЉ. ѕравославне ÷ркве.

” овом кратком осврту на живот ’ристове ÷ркве на нашим географским просторима, просторима древног »лирика, £ужне ƒалмациЉе, ѕревалитане или ƒиоклитиЉе, тЉ данашЬе ÷рне √оре, овлаш смо поменули и неке хришЮанске храмове изникле у доба ницаЬа и ширеЬа хришЮанства као и првих веЮих страдаЬа светиЬа ЅожиЉих и читавих епископских и цивилних центара ондашЬе ромеЉске империЉе.

” вриЉеме прва три виЉека хришЮанске ÷ркве у нашим географским просторима неког сталниЉег и постоЉаниЉег опстаЉаЬа хришЮанских богомоЪа ниЉе ни било могуЮе. –азлог томе било Ље скоро непрестано гоЬеЬе ÷ркве ’ристове од стране разних римских императора, почевши од злогласног пиромана Ќерона па све до последЬих крвожедних мучитеЪа хришЮана Ц ƒиоклециЉана, √алериЉа и ЋикиниЉа. »пак, археолошка ископаваЬа и истраживаЬа као и разни ÷рквено историЉски извори даЉу нам нешто података о наЉстариЉим хришЮанским светиЬама ѕревалитане, ƒиоклитиЉие, «ете или данашЬе ÷рне √оре. » сам назив древне ѕодгорице ƒиоклиЉа што значи „мЉесто славе ЅожиЉе“ као да Ље предозначавало раРаЬе мноштва хришЮанских храмова овог поднебЪа. £едан од историЉских извора коЉи нам говори о томе како Ље град ƒиоклиЉа добила име, сигурно Ље знаменито дЉело византиЉског цара  онстантина ѕорфирородног Ц ќ управЪаЬу ÷арством (лат. De administrando imperio), настало половином 10. виЉека гдЉе аутор каже: „Ўта више, и град ƒиоклиЉу, коЉу сада држе ƒиоклиЮани, исти цар ƒиоклециЉан подиже, због чега су становници те земЪе названи ƒиоклиЮанима (грч. Διοκλητιανοί).”

“ри виЉека касниЉе, ѕорфирогенита потврРуЉе и “ома јрхиРакон —плитски (lat. Thomas Archidiaconus) далматински хроничар и римокатолички свештеник, родом из романске патрициЉске породице. ” свом дЉелу »сториЉа салонитанске цркве (лат. Historia Salonitana) из 1266. године, он за цара ƒиоклециЉана наводи: „” земЪи √ета, коЉа се сада зове —рбиЉа или –ашка, дао Ље поред неке воде саградити град коЉи Ље по своЉему имену назвао ƒиоклеЉа.”

£ош од друге половине четвртог виЉека помиЬе се хришЮански епископ у граду ƒиоклиЉи те се самим тим подразумева да Ље ту био и —аборни храм ЅожиЉи. ¬Љероватно Ље био посвеЮен ѕресветоЉ Ѕогородици. ѕослиЉе визиготског разараЬа ƒиоклиЉе почетком петог виЉека, оваЉ град Ље наново обновЪен али Ље поново страдао, но овога пута од ќстрогота краЉем истог стоЪеЮа. √рад ƒиоклиЉу разорио Ље и катастрофални земЪотрес 518. године али се на обнову ниЉе претЉерано дуго чекало. ¬еЮ за вриЉеме великог обновитеЪа и градитеЪа, светог византиЉског цара £устиниЉана ¬еликог, године 536. ƒиоклиЉа Ље наново обновЪена. Ќа краЉу, тотално су га разорила словенско-аварска пустошеЬа. ќстаци обновЪене Ѕогородичине цркве из шестог-седмог виЉека и данас су видни у граду ƒиоклиЉи, као и Љош Љедног храма у истом граду. „ак су по Љедном народном предаЬу, неколико вЉекова касниЉе, управо ту и вЉенчани први српски свети кнез £ован ¬ладимир и Ьегова супруга  осара, кЮерка бугарскога цара —амуила.

ѕоследЬа велика разараЬа ƒиоклиЉе задали су дакле удружени словенско-аварски напади почетком седмог виЉека а посебно велики словенски удараци ƒиоклиЉи задати су у периоду од 609. до 620. године нове ере. »ако се град ƒиоклиЉа помиЬе и касниЉе, очигледно Ље да он потом више никада, ни приближно, ниЉе достигао ту важност и велеЪепност као до словенско-аварских удара у седмом виЉеку.

ƒокази древног хришЮанског постоЉаЬа у нашим краЉевима видЪиви су и на ћихоЪскоЉ ѕревлаци покраЉ данашЬег града “ивта. ѕриликом археолошких ископаваЬа коЉе су водили археолози АорРе £анковиЮ и ћладен «агарчанин, наРен Ље Љедан зид храма ЅожиЉег, коЉи датиран у четврти виЉек, управо у оно вриЉеме после ћиланског едикта 313. године и брзог ширеЬа хришЮанства по читавоЉ –имскоЉ »мпериЉи.

—вима Ље позната и ранохришЮанска тробродна базилика у Ѕудви, коЉа се налази измеРу ÷итаделе и цркве светог »вана, а коЉа потиче са краЉа петог или почетка шестог виЉека.

ѕосебно Ље важно археолошко налазиште ћанастира «латице у ƒоЪанима коЉе Ље датирано у пето- шесто столетиЉе, коЉе Ље можда Љедно вриЉеме било и привремено епископско сЉедиште ƒиоклиЉског епископа.

Ќаравно морамо поменути и Ѕарски триконхосни храм из доба светога цара £устиниЉана ¬еликог из шестога виЉека (525-565).

ѕосебно мЉесто заузима и храм на ¬еликом ѕиЉеску код Ѕара, Љер су наЉновиЉа археолошка истраживаЬа показала да се на темеЪима разорене ранохришЮанске базилике из 4. виЉека касниЉе зидао нови палеовизантиЉски храм из 5. и 6. виЉека. ќве археолошке радове водио Ље археолог г. ћладен «агарчанин из Ѕара, са тимом своЉих сарадника.

Ќе можемо заобиЮи ни ћанастир светих —ергиЉа и ¬акха, у древном —кадру на ЅоЉани, чиЉи кориЉени по предаЬу досежу до шестог виЉека и доба цара £устиниЉана ¬еликог, за чиЉе Ље вриЉеме култ ових светих сириЉских мученика из 4. стоЪеЮа посебно цвЉетао у ¬изантиЉи. ѕослиЉе неколико рушеЬа оваЉ ћанастир Ље неколико пута и обнавЪан а као Ѕенедиктански манастир се помиЬе у 11. виЉеку. ќко 1290. године Ьега Ље обновила света српска краЪица £елена јнжуЉска ЌемаЬиЮ.

“акоРе из 6. виЉека и из доба светог цара £устиниЉана су и древнохришЮански гробови коЉи су недавно пронаРени у околини храма светог Ќиколе у ћанастиру ¬раЬини на —кадарском Љезеру. јрхеолошка испитиваЬа Ље 2010. године водио археолог АорРе Оапин са супругом –адмилом и тимом младих археолога из Ѕара.

ќво су дакле само неки мали фрагменти наше древне ÷рквене историЉе коЉи тек будуЮим напорним археолошким и историЉским испитиваЬима требаЉу бити значаЉно проширени и уклопЪени у Љедан шири и разноврсниЉи мозаик духовности древне ƒиоклиЉе, ѕревалитане, «ете, ѕриморске —рбиЉе светих ЌемаЬиЮа и данашЬе ÷рне √оре.

 оришЮена литература:
1. ≈пископ Ќикодим (ћилаш), ѕравославна ƒалмациЉа, Ѕеоград-Ўибеник, 2004.
2. √рупа аутора, ¬изантиЉски извори за историЉу народа £угославиЉе, Ѕеоград, 1966.
3. ћр. јлександар —таматовиЮ,  ратка историЉа ћитрополиЉе ÷рногорско-приморске (1219-1999), ÷етиЬе, 1999.
4. £ован. Ѕ. ћаркуш, —аборни ’рам ’ристовог ¬аскрсеЬа у ѕодгорици, ѕодгорица-÷етиЬе, 2013.
5. Toma Arhiđakon, Historia Salonitana, Književni krug, Split, 2003.
6. јлександр ƒворкин, ќчерки по истории ¬селенской ѕравославной ÷еркви, Ќижний Ќовгород, 2006.
7. ЅогосавЪевиЮ, Ќикодим. ћанастир «латица, ƒоЪани код ѕодгорице, Ѕиблиотека „≈пископ диоклиЉски ≈вандрос“, кЬига 1, ћанастир «латица, ѕодгорица, 2001.
8. ћладен «агарчанин, –анохришЮанска црква на ¬еликом ѕиЉеску, Ѕар, 2012.
9.  онстантин Ѕагр€нородный, ќб управлении империей, Ќаука, ћосква, 1991.
10. ¬.¬. Ѕолотов, Ћекции по истории древней ÷еркви,  иев, 2005.


ѕринцип

26 / 08 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0