Srpska

Ѕезумна Ље власт коЉа мисли да Юе донети добро чинеЮи насиЪе

¬ладика ЅудимЪанско-ЌикшиЮки £оаникиЉе говори за ѕравославие.ru о изузетном поштоваЬу благоверног кнеза јлександра Ќевског и ÷арских страстотрпаца, о руско-српским везама у току многих векова, о значаЉу и важности Љединства словенских народа, о расколима и ситуациЉи у ”краЉини као о великом духовном искушеЬу.

≈пископ ЅудимЪанско-ЌикшиЮки £оаникиЉе ≈пископ ЅудимЪанско-ЌикшиЮки £оаникиЉе
††††

ЂЌаша веза с –усиЉом Ље изузетан ЅожиЉи ѕромисаої

Ц ¬ладико, често долазите у –усиЉу, у последЬе време сте неколико пута гостовали у —анкт-ѕетербургу коЉи Ље повезан с именима познатих личности —рпске ÷ркве и српског народа. –еците нам нешто о овим везама.

Ц  ад неко допутуЉе у ѕетербург, посебно ако Ље то свештенослужитеЪ из ÷рне √оре, он Юе пре свега посетити наЉзначаЉниЉе руске светиЬе у ѕетрограду, почевши од јлександро-Ќевске лавре, манастира —ветог £ована и мноштва других светих места, све до ЌикоЪске поморске цркве у  ронштату.

††††

ј шта Ље за нас, —рбе из било ког краЉа наше отаЯбине, посебно важно? «а нас Ље изузетно важна чиЬеница да Ље у јлександро-ЌевскоЉ лаври, у староЉ ЅлаговештеЬскоЉ цркви сахраЬен последЬи —рпски патриЉарх из времена турске владавине Ц ¬асилиЉе (£овановиЮ-ЅркиЮ).

 ад Ље био протеран и лишен престола, тражио Ље помоЮ од –усиЉе у нади да Юе захваЪуЉуЮи –ускоЉ ÷ркви успети да обнови —рпску ѕатриЉаршиЉу и да се врати своЉоЉ пастви. Ќажалост, томе ниЉе било суРено да се оствари, веЮ Ље у —анкт-ѕетербургу нашао своЉе последЬе упокоЉеЬе Ц заЉедно са ÷рногорским митрополитом ¬асилиЉем (ѕетровиЮем), коЉи му Ље био одан.

ƒвоЉица великих ¬асилиЉа Ц Љедан патриЉарх, а други ÷рногорски митрополит Ц двоЉица великих бораца за спасеЬе ѕравославЪа и за спасеЬе Љединства наше ÷ркве, почиваЉу заЉедно у јлександро-ЌевскоЉ лаври.

—поменик грофу —ави ¬ладиславиЮу у завичаЉу, у градиЮу √ацко. –епублика —рпска, Ѕосна и ’ерцеговина —поменик грофу —ави ¬ладиславиЮу у завичаЉу, у градиЮу √ацко. –епублика —рпска, Ѕосна и ’ерцеговина
ј поред Ьих Ље и гроф —ава ¬ладиславиЮ коЉи Ље код нас дуго времена био практично непознат, али Ље одиграо важну улогу у историЉи руске државности. Ѕио Ље Љедан од главних сабораца цара ѕетра ¬еликог.

» код нас се за Ьега сазнало више кад Ље наш дивни песник £ован ƒучиЮ написао дивну монографиЉу о Ьему. ќваЉ руски државни прегалац српског порекла такоРе Ље обрео своЉ вечни мир под сводовима јлександро-Ќевске лавре. ќвде почива и генерал ћилорадовиЮ Ц хероЉ из рата против Ќаполеона, саборац  утузова, и наравно, велики —рбин.

ѕоносимо се тиме што су и гроф —ава ¬ладиславиЮ и неколико ћилорадовиЮа ушли у руску историЉу. ќве историЉске личности су у време турског ропства повезивале наш народ с –усиЉом. ƒавале су наду и снагу нашем народу да се бори за ослобоРеЬе од османске владавине.

ќчигледно, постоЉао Ље посебан ЅожиЉи ѕромисао у томе што смо у тим тешким годинама турског Љарма посебно одржавали везу с царском –усиЉом и с –уском ѕравославном ÷рквом.

Ц  ад смо веЮ започели разговор од јлександро-Ќевске лавре, желео бих да се дотакнемо и теме поштоваЬа светог кнеза јлександра код —рба. ѕознато Ље да оваЉ руски светац ужива велику Ъубав у —рбиЉи, али се у вашоЉ епархиЉи посебно поштуЉе. “о Ље веома занимЪива прича.  ако Ље дошло до тога да српско племе коЉе живи веома далеко од –усиЉе поштуЉе јлександра као свог небеског покровитеЪа?

—рпска икона светог кнеза јлександра Ќевског. –ад сестара манастира ∆ича, 2015. г. —рпска икона светог кнеза јлександра Ќевског. –ад сестара манастира ∆ича, 2015. г.
Ц —вети јлександар Ље веома поштован и као истакнута историЉска личност и као човек ЅожиЉи код свих православних народа, а посебно код —ловена.

јли српско племе ¬асоЉевиЮа коЉе живи на териториЉи наше епархиЉе заиста га сматра своЉим небеским заштитником и покровитеЪем. ќво изузетно поштоваЬе почело Ље средином XVII века кад Ље управо на дан сеЮаЬа на светог јлександра Ќевског Ѕог даровао победу ¬асоЉевиЮима у борби против туРинаца Ц “урака и  лимената, коЉи су угЬетавали и пЪачкали српска племена у околним брдима.

” складу са сачуваним предаЬем, у XVII веку су биле две сличне битке, коЉе су се десиле на дан јлександра Ќевског, и у обема су —рби извоЉевали победу. √овори се и о томе да се наш народ уочи битке заклео светом кнезу јлександру Ќевском, да му се молио као небеском заступнику, молио Ље да заштити Ьихово племе и да охрабри Љунаке коЉи су се борили. ј у случаЉу победе дали су реч да Юе славити овог свеца као свог покровитеЪа у свим потоЬим временима. »дуЮи у смртни боЉ —рби су певали песму, коЉу Ьихови потомци певаЉу и данас:

ѕомози нам, Ѕоже,

и свети Ћесандро!

јко нам будеш свети помоЮник,

славиЮемо те довека.

— овом песмом су кренули у боЉ и победили.

” време комунизма све ово Ље помало пало у заборав, али Ље 1990-их година почела духовна обнова и традициЉа Ље очврсла. –естаурирана Ље црква коЉу Ље саградио воЉвода ¬асо и поново Ље почело поштовЬе светог јлександра Ќевског у овом краЉу.††

††††

Ц »ме страстотрпца цара ЌиколаЉа такоРе има посебан значаЉ за све —рбе, а повезано Ље и с нашом епархиЉом. ” коЉоЉ мери се поштуЉе сеЮаЬе на –оманове?

Ц —ви балкански и други православни народи су за време турског Љарма били под заштитом руских царева. “реба видети храмове коЉи су били подигнути уз руску помоЮ од ѕалестине до нашег ЌикшиЮа!

—поменик цару и страстотрпцу ЌиколаЉу II у Ѕеограду. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) —поменик цару и страстотрпцу ЌиколаЉу II у Ѕеограду. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

ƒопринос руских царева очуваЬу ѕравославЪа Ље веома велик, али —рби посебно поштуЉу цара ЌиколаЉа. ќн Ље штитио наш народ за време ѕрвог светског рата. Ѕио Ље главна личност коЉа Ље надахнула наш народ на воЉно удруживаЬе како би пружио достоЉан отпор аустроугарскоЉ сили. —ам воЉни савез измеРу —рбиЉе и ÷рне √оре тада Ље био потврРен уз подршку –усиЉе, с извесним гаранциЉама коЉе Ље –усиЉа дала.

 ад Ље јустроугарска окупирала —рбиЉу цар ЌиколаЉ се лично умешао у ове догаРаЉе и поставио Ље савезницима услов: ако под хитно не пруже помоЮ и не испуне своЉа обеЮаЬа у погледу —рба, раскинуЮе односе с Ьима. “о Ље имало великог значаЉа.

Ќаравно, захвални смо и другим народима коЉи су нам помогли у том тренутку, али српски народ никад неЮе заборавити да се –усиЉа тада због нас нашла на озбиЪним искушеЬима и кад се у ЬоЉ десила револуциЉа и кад Ље цар био убиЉен, српски народ Ље то доживео као сопствену трагедиЉу.

’рам —ветитеЪа ¬асилиЉа ќстрошког у ЌикшиЮу, у чиЉоЉ изградЬи су учествовала двоЉица руских царева. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков) ’рам —ветитеЪа ¬асилиЉа ќстрошког у ЌикшиЮу, у чиЉоЉ изградЬи су учествовала двоЉица руских царева. ‘ото: Љером. »гЬатиЉе (Ўестаков)
††††

ѕосебна Ље прича колико Ље руска помоЮ вековима била значаЉна за нас Ц —рбиЉу и ÷рну √ору. ƒонедавно наЉлепши храм у нашоЉ епархиЉи Ц храм —ветитеЪа ¬асилиЉа ќстрошког у ЌикшиЮу Ц саграРен Ље уз помоЮ –уса. ” ЬеговоЉ изградЬи учествовала су двоЉица руских царева. јлександар III Ље дао средства за почетак изградЬе, а храм Ље завршен за време цара ЌиколаЉа II. «ато поштуЉемо –оманове као наше ктиторе и посебно обележавамо дан црквеног сеЮаЬа на Ьих, 17. Љул. ѕрославЪамо све ÷арске страстотрпце овог дана и молитвено помиЬемо све –оманове.

ѕатриЉарх —рпски »ринеЉ с организаторима изложбе Ђ„етири века ƒома –оманова Ц буРеЬе сеЮаЬаї ѕатриЉарх —рпски »ринеЉ с организаторима изложбе Ђ„етири века ƒома –оманова Ц буРеЬе сеЮаЬаї
††††

Ц ќвог лета Ље у Ѕеограду у храму —ветог —аве одржана лепа изложба посвеЮена династиЉи –оманов. “ада Ље у граду било изузетно вруЮе, али се без обзира на то на изложби окупило много посетилаца.  акав значаЉ имаЉу, по вашем мишЪеЬу, овакве манифестациЉе, сусрети, презентациЉе, изложбе и догаРаЉи, коЉи освежаваЉу сеЮаЬе о династиЉи –оманов и рускоЉ царскоЉ породици?

Ц јко се има у виду колико снажно осеЮамо блискост с –усима у духовном и културном смислу, може се реЮи да оваквих манифестациЉа нема тако много. “реба да их буде много више.

ƒесила нам се трагедиЉа коЉа Ље траЉала од ќктобарске револуциЉе до недавно: скоро 100 година су везе измеРу —рба и –уса биле практично прекинуте.

ѕре свега их Ље прекинуо комунизам. Ќаш краЪ јлександар  араРорРевиЮ управо због убиства цара ЌиколаЉа и Ьегове породице дуго времена ниЉе хтео да успоставЪа дипломатске односе са ———–-ом Ц то Ље обЉашЬиво, али Ље само по себи овакво стаЬе било на штету наших односа.

”брзо после завршетка ƒругог светског рата “ито се посваРао са —таЪином и почео Ље да води очигледно прозападну политику. «анимЪиво Ље да Ље наш народ ово управо тако доживео: нико то ниЉе протумачи да се “ито дистанцирао од вашег боЪшевизма и комунизма, сви су то схватили као удаЪаваЬе наше власти од ѕравославЪа.

£осип Ѕроз “ито £осип Ѕроз “ито
††††

“о Ље био прави парадокс. ” —овЉетскоЉ –усиЉи комунизам Ље тада био на врхунцу моЮи, а наш народ то ниЉе осеЮао, ниЉе знао шта се дешавало тамо Ц у —овЉетском —авезу. Ќарод Ље и даЪе –усиЉу доживЪавао као православну велесилу.

«бог свих ових трагичних околности све наше везе су до недавно биле сведене на минимум.

≈пископ ЅудимЪанско-ЌикшиЮки £оаникиЉе ≈пископ ЅудимЪанско-ЌикшиЮки £оаникиЉе
††††

ЂЅезумна Ље власт коЉа мисли да може донети добро своЉоЉ земЪи чинеЮи насиЪеї

Ц  ако ви лично оцеЬуЉете савремено стаЬе православног света, пре свега словенског? ¬ековима смо се осеЮали као Љедна целина Ц и —рби, и –уси, а да не говоримо о народима коЉи су нам ближи по крви. ј сад се суочавамо с чиЬеницом све веЮих подела. Ќаша братска Ъубав Ље под великим знаком питаЬа. ƒели нас све више граница. “о се одлично види на судбини бивше £угославиЉе. ” ”краЉини се сад води прави жестоки рат измеРу браЮе. «ашто нам се то дешава и како да превладамо ова искушеЬа?

Ц ћислим да ÷рква овде може да одигра огромну улогу и власти у нашим земЪама би требало да чуЉу Ьен глас.

—ад наЉтежи проблем видим у ”краЉини. “о не значи да нема проблема и на другим местима словенског света, просто тамо Љош нису достигли фазу ескалациЉе. ќно што се дешава у ”краЉини могло се очекивати, зато што Ље у ”краЉини извршен покушаЉ промене самосвести, народног самоидентитета.

ќво ЂукраЉинствої Ље вештачки форсирано.  олико знам, и данас многи ”краЉинци говоре на чистом руском Љезику и осеЮаЉу се као органски део руског народа, а посебно снажно се осеЮаЉу као део –уске ÷ркве. » садашЬа украЉинска власт треба да поштуЉе ову чиЬеницу.

ј онаЉ део украЉинских граРана коЉи се не осеЮа као део руског народа, коЉи не говори руски, природно, има на то пуно право. јко они имаЉу такав духовни темеЪ, нико у –усиЉи нема ништа против тога.

—лавЉанск. Ћекар носи девоЉчицу коЉа Ље погинула за време артиЪериЉског града на “роЉицу 2014. г. —лавЉанск. Ћекар носи девоЉчицу коЉа Ље погинула за време артиЪериЉског града на “роЉицу 2014. г.
††††

—трашно Ље то што Ъуди коЉи живе вековима у своЉоЉ земЪи трпе прогоне и дискриминациЉу власти због свог Љезика, вере и националне самосвести. безумна Ље власт коЉа мисли да може донети добро своЉоЉ земЪи чинеЮи насиЪе и покушаваЉуЮи да промени самосвест народа. “о Ље ударац по слободи, неприкосновености личности, по основама Ъудских вредности.

«ато Ље сукоб и попримио тако радикалне облике и плашим се да то неЮе лако и брзо престати. ƒанашЬа власт у ”краЉини мисли да уз помоЮ «апада може да оствари замишЪени безумни проЉекат. јли, он се не може остварити! Ќишта добро из тога неЮе произаЮи.

††††

“реба разговарати с народом, треба чути Ьегов глас, поштовати слободу личности, слободу сваког човека. ƒок желе да иду путем насиЪа не може бити ничег доброг.

 олико знам, читаве области су пружиле снажан и одлучан отпор овом безумном проЉекту. ћислим да Юе бити отпора и у другим областима. —ад треба да се молимо Ѕогу за то да одговорни Ъуди и власти у ”краЉини што Ље могуЮе пре одложе оружЉе и седну за преговрачки сто. —амо тако се може наЮи решеЬе.

ƒонбас. √орловка после артиЪериЉске паЪбе са стране украjинске воjcке 7. августа 2014. г. ЅлаговештеЬски храм у пламену. ƒонбас. √орловка после артиЪериЉске паЪбе са стране украjинске воjcке 7. августа 2014. г. ЅлаговештеЬски храм у пламену.
††††

¬еома Ље жалосно што пати толико невиних Ъуди, што су Ъуди пострадали буквално ни због чега, што се пролила Ъудска крв због овог безумног проЉекта. “о Ље веома опасно.

Ќешто слично се дешава у ÷рноЉ √ори, с том разликом да у ÷рноj √ори нема сукоба. ћеРутим, и овде се код нас реализуЉе проЉекат вештачке измене самосвести.

»мамо посла с противприродном ситуациЉом. ” црногорском парламенту и у органима власти против воЪе народа се доносе неке одлуке коЉе су веома опасне, веома озбиЪне и ризичне. ѕритом наше власти знаЉу да ове одлуке противрече мишЪеЬу веЮине. » свеЉедно их насилно спроводе, врше притисак.

ѕремиЉер ÷рне √оре ћило АукановиЮ и генерални секретар Ќј“ќ-а —толтенберг, коЉи поздравЪа Ђнапредак у правцу чланства ÷рне √оре у Ќј“ќ-уї, 15. април 2015. г. ѕремиЉер ÷рне √оре ћило АукановиЮ и генерални секретар Ќј“ќ-а —толтенберг, коЉи поздравЪа Ђнапредак у правцу чланства ÷рне √оре у Ќј“ќ-уї, 15. април 2015. г.
††††

ќдлука о придруживаЬу санкциЉама према –усиЉи Ље против народне воЪе. ќдлука о уласку у Ќј“ќ Ље против народне воЪе. “о Ље свима познато Ц то пре свега показуЉу Ьихова сопствена испитиваЬа Љавног мЬеЬа. јли и даЪе то спроводе. “о ништа добро не може донети ÷рноЉ √ори.

ЂЌаЉопасниЉа Ље помраченост на духовном нивоуї

Ц ” ”краЉини постоЉи веома велики проблем Ц то су расколници, коЉе предводи рашчиЬени ƒенисенко, коЉи Ље изопштен из ÷ркве.  ад Ље у први план доспела воЉна реторика оваЉ стари пустолов Ље почео да учествуЉе у ЬоЉ на наЉактивниЉи начин. £едноставниЉе, речено, активно врши Ђпи-арї. јко здрав човек погледа такве ствари са стране, све изгледа као нека глобална шизофрениЉа. Ўта очекуЉе Ъуде коЉи се називаЉу православним хришЮанима и коЉи иду за оваквим лажним пастирима?  акве духовне последице све ово може имати по Ъудске душе, коЉе у томе можда и несвесно учествуЉу?

Ц ќваЉ раскол у ”краЉини Ље наЉопасниЉа ствар. ЌаЉопасниЉа Ље помраченост на духовном нивоу.

ЂЅлагословї од ƒенисенка ЂЅлагословї од ƒенисенка
††††

 ад се пролива крв и води информациони рат против –усиЉе расколници у томе виде шансу да привуку на своЉу страну што Ље могуЮе више Ъуди.  ад би почели да користе нормалне аргументе, кад би водили диЉалог и могли да говоре мирно, било би очигледно да нема никаквог повода за оваЉ раскол. » све маЬе Ъуди би му се придруживало.

ћеРутим, расколи се поЉавЪуЉу управо тамо где постоЉе мотиви коЉи су повезани с наЉнижим Ъудским страстима. ” суштини, то нису религиозни мотиви. Ќа пример, самоЪубЪе, егоизм или извесни национализам и шовинизам. јко ови мотиви превагну над религиозним, десиЮе се трагедиЉа.

ƒенисенко ƒенисенко
††††

Ѕио сам зачуРен кад сам сазнао да Ље оваЉ расколник ƒенисенко лично отишао у —јƒ да тражи оружЉе за ”краЉину, за убиЉаЬе сопственог народа. Ѕило Ље просто страшно видети овог човека на главном тргу у  иЉеву у кампаЬи свих оних посленика коЉи су донели велико зло самоЉ ”краЉини, оних коЉи су изазвали сукобе и крвопролиЮе. ќваЉ несреЮни расколник се у суштини богати на несреЮи свог народа.

Ќормалан човек може само да жали због тога до коЉег степена помрачености Ље дошао човек коЉи Ље некад био епископ.

Ц Ќа шта су позвани пастири ЅожиЉи за време сличних искушеЬа и потреса?

Ц ƒобро се сеЮам речи нашег блаженопочившег патриЉарха ѕавла коЉи Ље био поглавар наше ÷ркве у време страшних искушеЬа, кад се на целоЉ териториЉи наше отаЯбине водио граРански рат, кад се распадала држава ”век Ље говорио о миру, али на неки своЉ поетски начин. ”век Ље позивао да се не изазива крвопролиЮе, али Ље истицао да народ треба да брани своЉе домове.

 ад Ље наша отаЯбина била подвргнута агресиЉи и бомбардоваЬу, он се молио и за воЉску, и за народ, али Ље увек говорио о миру и увек Ље позивао све на помиреЬе, покаЉаЬе. “реба да се сеЮамо Ьегових изузетно снажних речи.

—вакодневно Ље служио ЋитургиЉу, молио се и носио Ље мир у свом срцу. » самим тим Ље изазивао чуРеЬе многих неприЉатеЪа српског народа. «анимЪиво Ље да у време кад се против нашег народа и отаЯбине водио информациони рат, нико ниЉедну реч патриЉарха ѕавла ниЉе могао да истргне из контекста и да Ље злоупотреби.

Мегова светост патриЉарх ѕавле Мегова светост патриЉарх ѕавле
††††

“о се десило због два разлога.  ао прво, зато што се увек држао £еванРеЪа кад Ље говорио, а као друго Ц сви су знали Ьегов карактер, какав Ље он као личност. —вима Ље светлео своЉим примером и снажно Ље утицао на наш народ, и на архиЉереЉе, па чак и на наше неприЉатеЪе.

— Ьим се десило по речи £еванРеЪа: не може се сакрити град коЉи стоЉи на врху горе. √оспод га Ље поставио у наЉтеже време као свеЮу коЉа гори како би светлео свима.

ћислим да Ље то наЉбоЪе што можемо да учинимо, посебно кад се ради о сукобу меРу браЮом. Ќа све оно што се сад дешава у ”краЉини не могу да гледам другачиЉе него као на сваРу меРу браЮом, коЉа може да доведе до Љош трагичниЉих последица него што Ље сукоб измеРу различитих народа.

епископом ЅудимЪанско-ЌикшиЮким £оаникиЉем (ћиЮовиЮем)

разговор Ље водио Љеромонах »гЬатиЉе (Ўестаков)

—а руског ћарина “одиЮ

24 / 09 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0