Srpska

∆ивот Ље молитва

 ако Ље Дтеча —аЬаУ постао свештеник

††††

1980-та, Љедна из последЬих година „развиЉеног социЉализма“... ∆ивот Ље текао спокоЉно и по мери; Ьегови темеЪи су били чврсти. ” то време учио сам на петом курсу и био убеРени атеиста. » онда се десило нешто што нико ниЉе очекивао: теча —аЬа Ље постао...свештеник! » по нашем мишЪеЬу, одлучити се на тако нешто могао Ље само сасвим луд човек. ћоЉ отац, коЉи Ље тада радио као председник сеоске задруге, тако се и изразио: „ѕотпуна лудориЉа“.

ƒом без радости...

ƒавно Ље то било: 1935 године родила се моЉа тетка √алина. Мен отац Ц моЉ деда јлександар ¬асиЪевич —олнцев Ц отишао Ље на фронт, а она Ље са маЉком и братом √енадиЉем живела у селу «аборово, близу √ородца под √орким. ¬ремена су била сурова: долазио Ље рат и било Ље потребно преживети. ќни су и преживели, радеЮи од Љутра до мрака: од Љутра у сеоскоЉ задрузи, увече Ц по домаЮинству. ѕомогло им Ље то што су имали краву и башту, то их Ље и спасило.

√алина ниЉе имала могуЮности да много учи, рано Ље почела да ради. «атим Ље Ьен брат √енадиЉи Ц моЉ отац Ц пошао у институт у √орком и она се са маЉком, ѕараскевом ƒмитриевном, преселила из сеоског домаЮинства у √ородец.

√алина Ље радила у Љедном атеЪеу за шивеЬе у √ородцу, на почетку као ученица а затим као кроЉач.

ѕочетком 1950 упознао Љу Ље симпатични човек —аша ЋЉапин. ќн Ље веЮ одслужио воЉску и био Ље високи и наочити мушкарац. Ѕринуо Ље о ЬоЉ дуго и пажЪиво, као за „буретом у коме се нешто кисели“, по речима саме √алине. Ќа краЉу краЉева √алина се сагласила да се уда за Ьега. ¬енчали су се почетком 1950-тих година и одмах су почели да граде своЉ дом.

ƒом Ље био предиван: за то време веома простран, топао. јли породичне радости у том дому нису имали. √оспод им Ље послао тешко искушеЬе Ц ниЉе им дао децу.

» тако су они живели у свом дому сами.

јлександар Ље радио као надзорник монтера на √ородецком бродоградилишном заводу и био Ље одличан специЉалиста: руководство и радници су га много ценили. ј имали су и зашто Ц имао Ље златне руке: сам Ље изградио куЮу и сауну, направио Ље парно греЉаЬе и спровео воду у башту.

“ако су живели до 1980-те: то Ље била Љедна из последЬих година „развиЉеног социЉализма“... ∆ивот Ље текао спокоЉно и по мери; Ьегови темеЪи су били чврсти. ” то време учио сам на петом курсу и био убеРени атеиста.

» онда се десило нешто што нико, а посебно моЉи родитеЪи, ниЉе очекивао: теча —аЬа Ље постао...свештеник! ѕоновиЮу, то су биле године разузданог милитантног атеизма, утемеЪеног у ранг државне идеологиЉе. » по нашем мишЪеЬу, одлучити се на тако нешто могао Ље само сасвим луд човек. ћоЉ отац, коЉи Ље тада радио као председник сеоске задруге, тако се и изразио: „ѕотпуна лудориЉа“.

„иЉа Ље мачка и где Ље пошла?

ЌаЉвише од свега смо се задивили томе што Ље теча —аЬа, од како Ље постао свештеник, престао да пиЉе и пуши. «а све те године од како сам га знао (од самог детиЬства), понекада Ље не само много пио него и пушио као локомотива Ьегов воЪени „Ѕелмор“. » сам сам много година пушио па знам како Ље тешко оставити цигарете.

–азуме се да су главни инициЉатори за то да теча —аЬа буде рукоположен за свештеника биле Ьегова жена √алина и свекрва ѕараскева ƒмитриевна.

ѕрво место службе оца јлександра био Ље храм у ¬ознесенском селу, под јрзамасом. «атим Ље место Ьегове службе било дефинисано у селу –азнеже Ћисковског реона Ќижнегородске области. “о Ље било забачено место: село се налазило на другоЉ страни ¬олге и Љедини пут до тог места зими Ље био преко залеРене реке а у току лета-никако. Ќеколико дугих година су проживели отац јлександар и матушка √алина у селу –азнеж и хвалили су своЉ живот: били су окружени пределима где су расле печурке и бобице.

††††

—редином 1980 Ц тих оца јлександра су преместили ближе дому Ц у село ѕодолец, коЉе се налазило преко пута —ормова, али опет, са друге стране ¬олге. ” селу Ље било свега неколико куЮа, али Ље чудом преживела, у годинама безбожничке власти, Љедна мала црквица. ” ЬоЉ Ље служио отац јлександар и матушка му Ље помагала када год Ље била у прилици. “о сеоце Ље оживЪавало само у летЬем периоду, када су долазили Ъуди у своЉе викендице а зими Ље у Ьему живело свега неколико старих пензионера.

—а три стране ѕодолец Ље био окружен шумом и зими Ље сеоце било потпуно прекривено снегом. ” Ьему Ље владала вечита тишина коЉу Ље нарушавао само звук ветра. ћатушка √алина се сеЮала да Ље Љединствена забава тамо била посматраЬе мачака коЉе се шетаЉу: чиЉа Ље мачка и где Ље пошла, пролазеЮи поред колибе? —амо викендом Ље село оживЪавало: из √орког су долазили граРани, често због тога да би крстили дете. ѕолазак на пут у такву даЪину био Ље оправдан Ц тих година крстити дете, благо говореЮи, ниЉе било препоручЪиво, а овде Ље то било сасвим безопасно: опасних очиЉу овде ниЉе било.

Ћети Ље био прави раЉ. Ѕлизу Ље ¬олга и шума, у коЉоЉ има много печурака и Љагода. ∆ивот села у то време Ље био у пуном замаху Ц бакама су из града долазили унуци и по цео дан су се могли чути дечиЉа граЉа и смех.  ако се ближила Љесен, село би опет утихнуло до следеЮег лета...

††††

«атим Ље отац јлександар служио у Љедном из села „каловског реона.

“ек средином деведесетих су се вратили у родни дом у √ородец, где Ље отац јлександар почео да служи као старешина цркве у центру града.

” храм кроз Љаругу

„ƒа служи“ Ц то Ље благо речено. Ќа почетку Ље требало очистити храм од Рубрета, коЉе Ље остало након доласка некакве совЉетске огранизациЉе. «атим Ље требало храм у потпуности поправити: био Ље прилично оронуо за време безбожничке власти. «а то Ље био потребан новац, а то Ље био проблем. ћного напора Ље уложио отац јлександар на опоравак храма, и √оспод му Ље помагао: храм смештен у центру √ородца, данас Ље прави украс града.

††††

“еча —аЬа (како га ми меРу собом зовемо) ниЉе завршио ни духовне семинаре а самим тим ни академиЉе. ќсамдесетих година Ље катастрофално мало било свештеника и Ьега су рукоположили без образоваЬа. »за Ьега Ље само 11 разреда вечерЬе школе и он не бриЪира знаЬем из области богословиЉе. јли задивЪуЉуЮе: заЉедница га Ље много волела и ценила. ј због чега, питаЮете се ви? «бог строгости и праведности! » Љош Ц због доброте коЉу православни називаЉу „милошЮу“.

—лужио Ље све док ниЉе напунио 85 година. —ваки дан Ље ишао пешке у цркву Ц требало Ље ходати три километара, при томе кроз дубоке Љаруге. ѕоред тога, у било коЉе време неко Ље могао закуцати на Ьихова врата да позове баЮушку да причести некога ко умире или да одржи опело. » никада никога ниЉе одбио Ц ни зими, ни лети, ни даЬу, ни ноЮу.

ќн и сада скоро сваки дан иде у своЉ храм, али више не служи него помаже другим свештеницима. Ќачео Ље 87 годину живота Ц то ниЉе шала.

ѕетком баЮушка спрема сауну, коЉу Ље своЉим рукама направио и Љош увек се са великим задовоЪством пари у ЬоЉ. ј суботом Ље отац јлександар скоро цео дан у храму.

††††

ќн и матушка живе у том дому коЉи су саградили своЉим рукама пре скоро пола века. ”слови живота су им довоЪно сурови: тек недавно су спровели гас. ƒо тада Ље било потребно загреЉати котао у котларници и због тога устаЉати у пет сати уЉутру. —ам одлазак у котларницу Ље представЪао опасност за живот: да би се доспело до Ье требало Ље згрчити се и спустити се неколико степеница ниже. » то не само спустити се него и нагомилати угаЪ. » не само нагомилати него и стално довлачити угаЪ у котао. » ту процедуру требало Ље понавЪати два пута дневно зими, да се не би смрзли. ј угаЪ Ље било потребно доставити на време Ц лети.

—ве у свему, остарели ЋЉапинови нису уопште волели никакве иновациЉе и то Ље умело да нас избезумЪуЉе. ƒонели смо им микроталасну Ц они нису хтели ни да Ље укЪуче: да нешто не би искочило. –екли су нам: каблови за електрику су стари. Ќа наш предлог да заменимо инсталациЉе рекли су да Ље то проблематично и да Юе и онако ускоро да умиру. ƒонели смо им машину за праЬе веша Ц они су Ље ставили у сауну и мислим да Ље никада нису укЪучили. Ќедавно смо сестра “атЉана и Ља купили старцима бежични телефон Ц да не мораЉу да трче ка телефону сваки пут када зазвони. —естра Ље звала радника из централе коЉи Ље дошао и прикЪучио нов телефон. –екли би Ъуди Ц лепота: узмеш слушалицу и разговараш док лежиш на кревету. јли не: током своЉе следеЮе посете Ьима “атаЉана Ље видела да на полици стоЉи стари телефон. Ќови Ље био негде склоЬен при чему Ље теча —аЬа на ту тему рекао нешто неразумЪиво.

∆ивот Ље молитва

∆ивот стараца ЋЉапинових тече спокоЉно и умерено. ¬еЮи део времена у току дана користе за молитву. –ано иду да спаваЉу Ц у 8 сати увече, немаЉу ометаЬа од телевизора Ц давних дана су га изнели из куЮе, пре више од тридесет година. ”стаЉу у 4 сата уЉутру, независно од тога да ли Ље напоЪу лето или зима Ц и почиЬу да се моле.

ћоле се три сата а затим иду у цркву.  ада доРу куРи, ручаЉу и мало одмараЉу. «атим се занимаЉу пословима по куЮи и око Ье а на пролеЮе, лети и у Љесен Ц баштом. Ќе гледаЉуЮи на своЉу веЮ дубоку старост, старци раде све неопходно по питаЬу поврЮа Ц кромпира, краставаца, парадаЉза и паприке. ѕо староЉ рускоЉ традициЉи матушка спрема зимницу Ц кисели краставце и парадаЉз и прави укуснан лечо(1).

“е намирнице им помажу да преживе пост у току зиме. ” слободно време отац јлександар се занима и рукотворинма у своЉоЉ гаражи.

 ако се ближи вече, опет почиЬу да се моле: зими од 16 сати, лети од 18. моле се четири сата, после пиЉу чаЉ и иду да спаваЉу отприлике у осам сати увече. ќни строго посте све постове и нас грешне томе такоРе уче.

ћногим Ъудима коЉи су навикнути на блага цивилизациЉе такав режим живота изгледа неразумЪив и неподношЪив, а старци ЋЉапини Ц као некакви диносауруси, лишили су добровоЪно себе многих ствари коЉе увесеЪаваЉу Ц измеРу осталог и телевизора.

Ќаравно, они су обични Ъуди са своЉим недостацима али у овим садашЬим грешним временима врше Љедан подвиг Ц подвиг скоро непрекидног моЪеЬа Ѕогу. ћоле се, не само да би хвалили √оспода и принели му своЉе покаЉаЬе, веЮ моле Ѕога и за све нас, грешне. » мислим да баш такви Ъуди, као отац јлександар и матушка √алина, коЉи се непрекидно моле и служе √осподу, и представЪаЉу ту „со земЪе“, о коЉоЉ Ље говорио —паситеЪ.

» √оспод их чуЉе.

”пркос свим предсказаЬима лекара, коЉи су ми дали страшну диЉагнозу пре више од тринаест година, уверен сам да сам Љош увек жив захваЪуЉуЮи молитвама оца јлександра и матушке √алине.

» цела наша земЪа Ље као последЬа сила коЉа задржава оваЉ свет од погружаваЬа у васеЪенску катастрофу и жива Ље само захваЪуЉуЮи молитвама таквих православних Ъуди, искрених заступника као што су отац јлександар и матушка √алина.

» у то сам такоРе уверен.

* * *

«амишЪам слику: свемирски брод прелеЮе изнад териториЉе –усиЉе. ЌоЮ Ље, космички мрак Ље над планетом, космонаути кроз округли прозорчиЮ ништа не могу да виде. јли одЉедном загледавши се, врисне од дивЪеЬа Љедан космонаут, затим други; виде чудан феномен: на целоЉ териториЉи –усиЉе, и ту и тамо Ц протежу се од «емЪе ка тамном небу танки зраци светлости. “о су молитве православних Ъуди коЉе су се винуле ка √осподу из цркава и манастира, из куЮа и станова. » Љедан од тих зракова светлости иде ка небу из малог дрвеног дома на краЉу √ородца, где се стално моле отац јлександар и матушка √алина.

(1) лечо Ц руска зимница

са руског —лаРана ћитровиЮ

22 / 10 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0