Srpska

—оциЉално порекло светости

—традна€ пора.  осцы. ‘рагмент картины √.√. ћ€соедова —традна€ пора.  осцы. ‘рагмент картины √.√. ћ€соедова
††††

” густоЉ духовноЉ тами коЉа Ље карактеристична за ’’ век многоброЉни свеци –уске ÷ркве сиЉаЉу као звезде. Ќа пример, ћатрона. ќ томе колико Ље поштоваЬе према ЬоЉ и о сили Ьене помоЮи говоре редови Ъуди испред Ьених моштиЉу у ѕокровском манастиру. –оРена Ље у сеЪачкоЉ породици у “улскоЉ губерниЉи. ѕоред Ье у породици Ље било Љош троЉе деце. ѕреживеле. ј маЉка Ље раРала укупно осам пута. „етворо деце Ље умрло у наЉраниЉем детиЬству.

—илуан јтонски.  роз срце и уста овог човека —вети ƒух Ље изрекао кротке и драгоцене речи на корист и укрепЪеЬе свих слугу ЅожиЉих до свршетка света: Ђƒржи своЉ ум у паклу и не очаЉаваЉ.ї –оРен Ље у сеЪачкоЉ породици у “амбовскоЉ губерниЉи. »стаЮи Юемо: такоРе сеЪачкоЉ. «аправо у том правцу и идем Ц ка социЉалном пореклу наЉпознатиЉих светаца наше ÷ркве у недавноЉ прошлости.

” породици црквеЬака из села —ура у јрхангелскоЉ области роРен Ље £ован  ронштатски. ѕородица овог наЉпознатиЉег свештеника била Ље сиромашна и морала Ље да обавЪа сеоске послове како би се прехранила. ” исто тако скромноЉ, само градскоЉ породици црквеЬака роРен Ље московски старац-свештеник јлексиЉе ћечов коЉи Ље био налик на £ована  ронштатског.  ао шесто од осморо деце дошао Ље на свет у породици сеоског црквеЬака у Љедном од села “амбовске губерниЉе потоЬи старац јмвросиЉе ќптински, коЉи Ље познат у целом свету.

»з веЮ реченог ниЉе тешко схватити да Ље велика светост у свом детиЬству расла у атмосфери далекоЉ од ЂсреЮног детиЬстваї у савременом схватаЬу. ƒанашЬе дете Ље свуда ЂкуЮни богї. Ќема ту ни рада, ни тешкоЮа, ни одговорности. «адовоЪства, слаткиши, каприци. ћеки креветац, никаквих обавеза, на стотине ЂхоЮуї дневно. Ќишта слично нису имали ћатрона, —илуан, £ован, јлексиЉе и јмвросиЉе. ’рана Ље била скромна, а требало Љу Ље и делити с другима (сви су имали много браЮе и сестара). ѕрва кашика Ље следовала оца. –ад од детиЬства, послушаЬе родитеЪима, чиЉа рана смрт их Ље често приморавала да прерано одрасту. —вакодневни живот Ље по данашЬим мерама био заиста аскетски.  ад бисмо ми доспели у ту свакодневицу запиштали бисмо из свег гласа. јли наставимо.

††††

»меЬак саровског чудотворца —ерафим ¬ирицки роРен Ље у сеЪачкоЉ породици у –ибинском срезу. ќставши сироче преселио се у ѕетербург и почео Ље да служи као трговачки помоЮник. ¬ременом Ље започео сопствени посао и постао Ље трговац другог цеха. “рговао Ље крзном. «атим Ље примио монашки постриг заЉедно са супругом. Ѕио Ље духовник јлександро-Ќевске лавре. ѕознат Ље као старац и велики молитвеник.  орени су исти Ц сеЪачка породица, рад од детиЬства, стрпЪеЬе, упорност и молитва.

” породици черЬиговских сеЪака роРен Ље у ”краЉини познати преподобни ЋаврентиЉе „ерЬиговски. “акоРе Ље рано остао сироче и изучио Ље кроЉачки занат како би уместо родитеЪа био хранитеЪ браЮе и сестара. Ѕио Ље врло музикалан. —ам Ље научио да свира виолину. ”правЪао Ље црквеним хором. Ѕио Ље на јтону, преживео Ље окупациЉу и совЉетске прогоне. ћного Ље пророковао о будуЮности ÷ркве и тешкоЮама коЉе Ље очекуЉу.

ќвакво обиЪе светаца коЉи су потекли од сеЪака ниЉе само наша црта. Ќашироко познати старац ѕаЉсиЉе јтонски Ље такоРе потекао из сеЪачке породице, само грчке. ћного доброг Ље говорио о скромном и побожном свакодневном животу из доба свог детиЬства. Ќа пример, говорио Ље да су многи неписмени сеЪаци напамет знали мноштво молитава. √оворио Ље да су Ъуди кад спреме храну за породицу носили део суседима и да су уопште умели да деле све што су имали. » Љош Ље говорио да су умели да пожале стоку, зато што су зависили од Ье, што Ље такоРе васпитавало у Ъудима милостиво срце. —ве то Ље с болом говорио гледаЉуЮи презасиЮени, егоистични свет, коЉи своЉ смрадни дух шири по васеЪени као метастазе рака.

ƒопуЬуЉуЮи слику можемо се сетити заиста изванредног подвижника “еодосиЉа  авкаског коЉи Ље такоРе роРен у породици пермских сеЪака у коЉоЉ Ље било много деце.

ќчигледно Ље да оно што смо рекли не представЪа исцрпно истраживаЬе, веЮ само навоРеЬе мисли у одреРеном правцу. —ветост, она коЉом се поносимо и у чиЉу помоЮ се уздамо, ниЉе расла у стакленоЉ башти, веЮ само на свежем ваздуху, била Ље изложена утицаЉу ветрова, врелине и хладноЮе.

ѕортрет семьи св€щенника на фоне дома. ћуром, «€блицкий погост, 1900-е гг. ѕозитив ѕ.». ÷елебровского ѕортрет семьи св€щенника на фоне дома. ћуром, «€блицкий погост, 1900-е гг. ѕозитив ѕ.». ÷елебровского
††††

ћноштво свештеномученика и исповедника из совЉетског времена Ље поред сеЪачког имало и свештеничко порекло. –аРали су се у породицама обичних парохиЉских свештеника (у коЉима Ље, по правилу, било много деце) и ишли су утабаним путем: духовна школа, богословска школа, академиЉа, монашки постриг, архиЉереЉство, служеЬе √осподу, прогони. “акоРе треба схватити шта Ље представЪао обичан свештенички живот тих година кад су потомци свештеничких породица с много деце постаЉали црквени научници, богослови, проповедници и исповедници. » то Ље био традиционални, побожни свакодневни живот без журбе, испуЬен радом, ненавикнут на изобиЪе и задовоЪства.

–усиЉа с почетка ’’ века Ље сеЪачка земЪа. ќдакле Юе се поЉавити свеци у сеЪачкоЉ земЪи ако не од сеЪака? јли сеЪаштво ниЉе назив коЉи наводи на врсту посла или место боравка. “ада би преци сами за себе рекли да су ЂземЪораднициї или ЂсеЪаниї. Ђ рестЉаниї (ЂсеЪациї) су ЂхришЮаниї у нешто измеЬеном облику. –еч коЉом Ље себе називао руски народ потекла Ље од вере, а не од врсте посла. ” том смислу су трговци, занатлиЉе и племиЮи такоРе били ЂкрестЉаниї. ” свим слоЉевима се зачиЬала и поЉавЪивала светост. —ерафим —аровски Ље био из трговачког рода. —имеон ¬ерхотурски Ље био племиЮ. јли нема сумЬе у то да племство по броЉу прославЪених светаца заостаЉе за сеЪачким и трговачким слоЉем. » ради се управо о свакодневном животу, о карактеру васпитаЬа, о прекаЪености коЉа се стиче од детиЬства или о томе што Ље нема.

ѕритом вреди обратити пажЬу на следеЮе: у освит хришЮанске историЉе светост се у –усиЉи асоцирала с кнежевским служеЬем. Ќе само зато што су кнезови често заслуживали назив благоверни. Ќарод Ље Љош увек био неук. ј близу кнежева су били епископи, дакле Ц писменост, кЬиге, богослужеЬе.  нежевска и боЪарска деца су често одлазила у манастир (≈фросиниЉа ѕолоцка, —ергиЉе –адоЬешки, ¬арлаам ѕечерски итд.), сами кнезови су били покровитеЪи духовне изградЬе и образоваЬа и носили су у души монашки идеал. ј народне масе су тек усваЉале нову веру и логично Ље да су за то били потребни векови. «ато у нама ближим историЉским епохама нису више кнежевска деца примала постриг, веЮ сеЪачка. » нису кнежевска деца стремила мишЪу ка Ќебеском £ерусалиму, веЮ обични дечаци и девоЉчице из рЉазанског, тверског, тамбовског и пермског краЉа. ѕроменило се првенство на путу ка Ќебеском ÷арству.

» разлика измеРу кнежева из XII века и кнежева из XIX века била Ље као разлика измеРу неба и земЪе. ќни нису у раноЉ младости учили да Љашу коЬе, нису се опасивали мачем, нису учени да читаЉу по „асослову. —павали су на перини, Љели су колаче и гутутали на француском с учитеЪем. ј прост народ Ље, обрнуто, не променивши скоро нимало свакодневни живот у дугим столеЮима, орао ралом и Љео репу. јли Ље веЮ био прожет вером, заволео Ље ’риста, управио Ље срце ка будуЮем ÷арству. Ќаравно, не сви одреда. Ќаравно, не стопостотно. јли велико мноштво руских светаца говори о томе да Ље —вета –усиЉа билао очигледна поЉава, а не фантазиЉа писаца.

—ад, после свега реченог, остаЉе неЉасна Љедна, али врло важна ствар. “ачниЉе: шта сад ми да радимо кад нема ни кнезова, ни сеЪака? ѕосле свих револуциЉа, емиграциЉа и колективизациЉа нема код нас више ни плаве крви, ни традиционалне сеоске побожности. ќни коЉи нису били протерани, истребЪени су. ј они коЉи нису били истребЪен, сами су закржЪали. Ќема ни благородних кнежева светлог погледа, ни традиционалних орача с много деце и крстиЮем на врату. «ато постоЉи готска субкултура, има емоа, хипика, рокера, фудбалских навиЉача, наркомана, хип-хописта и Љош много тога што Ље тешко споЉиво с идеЉом светости. » каква Юе онда бити наша будуЮност? »скрено речено, треба да се забринемо за будуЮност. јли без панике. Ѕез панике зато што су врата ÷арства отворена и затвориЮе их тек ’ристос приликом ƒругог доласка. ј засад нам Ље оставЪено покаЉаЬе, коЉе Ље свемоЮно против сваког греха. » ÷рква има “аЉне коЉе лече немоЮне и надомештаЉу оно што немаЉу Ъуди коЉи оскудеваЉу. £ош треба да имамо Ъубав према отаЯбини коЉа види, Љер веЮ ако човек зна Ьену историЉу то може да га надахне и укрепи. може да дâ смисао Ьеговом бЪутавом и таштом животу. » свеци коЉе помиЬемо нису сенке, веЮ наша жива браЮа и сестре коЉи нам пружаЉу руку помоЮи из ÷арства светлости према краЪевству кривих огледала, односно данашЬем дану.

—а руског ћарина “одиЮ

11 / 11 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0