Srpska

¬одич ка ’ристу за оне коЉи нису читали £еванРеЪе

” светскоЉ кЬижевности вероватно има мало писаца коЉи су имали тако велики утицаЉ на умове Ъуди и коЉи су изазивали тако диЉаметрално супротне оцене Ц од одушевЪеног прихватаЬа до отворене мржЬе, - као што Ље ‘.ћ. ƒостоЉевски. ЂƒостоЉевски ми даЉе више од било ког научног мислиоцаї (ј. јЉнштаЉн); Ђќн Ље у свему и свуда видео Ъудску душуї (¬. —оловЉов) Ц ЂƒостоЉевски Ље неоспорно и несумЬиво гениЉе, али Ље то наш зли гениЉеї (ћ. √орки) и ЋеЬиново Ђархискаредни ƒостоЉевскиї. » у многим обичним читаоцима стваралаштво ƒостоЉевског изазива антипатиЉу. ќ томе зашто се то дешава и због чега су за нас важна и драгоцена дела овог писца, зашто га пастири цитираЉу у проповедима, а богослови прекореваЉу за Љерес, о Љунацима романа Ђ»диотї и сату –аскоЪникова Ц разговарамо с “атЉаном  асаткином, доктором филолошких наука, председником  омисиЉе за проучаваЬе стваралачког наслеРа ‘.ћ. ƒостоЉевског Ќаучног савета Ђ»сториЉа светске културеї –јЌ.

¬асилиЉ ѕеров. ѕортрет писца ‘Љодора ћихаЉловича ƒостоЉевског. 1872. ћосква, ƒржавна “ретЉаковска галериЉа. ¬асилиЉ ѕеров. ѕортрет писца ‘Љодора ћихаЉловича ƒостоЉевског. 1872. ћосква, ƒржавна “ретЉаковска галериЉа.
††††

ѕревладаваЉуЮи Ђнасушно видЪиво-текуЮеї

Ц “атЉана јлександровна, неки не воле романе ƒостоЉевског и сматраЉу да Ље Ьегово стваралаштво болесно. Ўта мислите, због чега?

Ц ЌеприхватаЬе ƒостоЉевског ниЉе повезано с тим да ли Ље човек религиозан или ниЉе, ниЉе повезано с конкретном религиЉом или вероисповешЮу. “о се може обЉаснити само на Љедан начин: човек ниЉе спреман да види нешто даЪе од Ђнасушног видЪиво-текуЮегї по дефинициЉи самог ƒостоЉевског; веома удобно се сместио у овом Ђнасушном видЪиво-текуЮемї и не жели да зна ни за шта друго.

”згред речено, управо овакви читаоци су створили мит о Ђокрутном талентуї, о ƒостоЉевском-хистерику-параноику и остало. » то Ље почело Љош за живота писца. јли истаЮи Юемо да су то по правилу Ъуди коЉи ипак нису равнодушни према ƒостоЉевском. » то чак нису нимало равнодушни!

Ц »мала сам прилике да се сретнем с потомцима свештеномученика ‘илософа (ќрнатског). ќни су посведочили да Ље отац ‘илософ волео ƒостоЉевског. ƒруги светац ’’ века Ц преподобни £устин (ѕоповиЮ) Ље чак написао кЬигу Ђ‘илософиЉа и религиЉа ƒостоЉевскогї. »споставЪа се да су свеци проналазили нешто у Ьеговим делима?

Ц Ќе само да су Ђнешто проналазилиї: преподобни £устин (ѕоповиЮ), на пример, писца отворено назива своЉим учитеЪем. “ако да Ље ƒостоЉевски Ц учитеЪ светаца ’’ века.

Ц „ему их Ље то ƒостоЉевски учио?

Ц »стом оном чему ƒостоЉевски учи сваког читаоца: богоопштеЬу. “оме да у сваком човеку треба да видимо образ ЅожиЉи, да видимо ’риста, а ако Ље реч о жени Ц ћаЉку ЅожиЉу. “оме да у свакоЉ сцени коЉа се дешава у датом тренутку видимо Ьену ЉеванРеЪску праоснову, библиЉску праоснову. ѕисац Ље устима свог лика, старца «осиме, ЅиблиЉу назвао ЂваЉаЬем света и Ъудских карактераї. «амислите: ЅиблиЉа се налази у центру створеног света као неки кип, а око Ье све оно што Ље писац називао Ђнасушним видЪиво-текуЮимї.

јли овде можемо да поставимо питаЬе: по чему се овакво виРеЬе света разликуЉе од паганског? £ер омиЪена паганска религиЉа Ље такоРе Ђсвета историЉаї и сваки Ьен следбеник у свом животу остваруЉе, оживЪуЉе и поново ствара сцене оне некадашЬе Ђсвете историЉеї. ћеРутим, разлика Ље огромна.

Ц ” чему се заправо састоЉи ова разлика?

Ц ” паганским религиЉама историЉа се завршава заЉедно с овом Ђсветом историЉомї, коЉа се десила Ђна почеткуї, а у суштини Ц ван граница времена. ќдносно, заправо ни нема никакве историЉе осим свете. —ве остало Ље само Ьено понавЪаЬе. » човек може да понови, да оствари (боЪе или горе Ц у зависности од квалитета места Ьеговог присуства) оно што се некад веЮ десило, зато што се свет одржава само тако што се све време понавЪа оно што се веЮ десило Ц у питаЬу Ље стално кружеЬе времена око Ђпочетка временаї.

ј хришЮанска историЉа Ље потпуно другачиЉа: то Ље вечност коЉа Ље ушла у време и захваЪуЉуЮи томе историЉа први пут почиЬе да се одвиЉа у времену. »сториЉа ’ристовог присуства у свету се не понавЪа, не обнавЪа се Ц она траЉе. » човек коЉи поново у свом животу доживЪава ЉеванРеЪску историЉу не треба да Ље понавЪа, он треба да Ље трансформише. «ато што има превише одговора у ЉеванРеЪскоЉ историЉи коЉи нису добиЉени од човека. ѕревише Ље корака у сусрет Ѕогу коЉи нису учиЬени. ≈во о чему пише ƒостоЉевски.

ƒакле, од нас се очекуЉе одговор.

Ц  акав одговор човек треба да дâ?

Ц —тарац «осима каже: Ђ∆ивот Ље раЉ.ї ј у пишчевим рукописима наЮи Юемо Љош радикалниЉе: Ђ∆ивот Ље раЉ, а кЪучеви су у нашим рукама.ї » за шта све богослови нису оптуживали ƒостоЉевског поводом ових речи Ц укЪучуЉуЮи и пелагиЉанство: да наводно спасеЬе зависи од човека. ј код ƒостоЉевског се уопште не ради о томе.

—тарац «осима говори о ситуациЉи кад Ље ’ристос веЮ учинио —воЉ корак у сусрет човеку и сад очекуЉе од Ьега узвратни корак. „ека, зато што Ѕог никога не приморава, ни над ким не врши насиЪе: Ђ—е, стоЉу при дверЉех и толку: ашче кто услишит глас ћоЉ и отверзет двери, вниду к Ьему и вечерЉаЉу с Ьимї (Ђ≈во стоЉим на вратима и куцам; ако ко чуЉе глас ћоЉ и отвори врата, уЮи Юу к Ьему и вечераЮу с Ьимї) (ќткр. 3, 20). „ека да ли Юе ћу човек отворити врата или неЮе. ј ќн се неЮе одмаЮи од ових врата. ≈то, у томе Ље све стваралаштво Ц и не само стваралаштво, веЮ и цео поглед на свет ƒостоЉевског.

Ц ƒа ли бисте могли да илуструЉете своЉу мисао неким конкретним примером?

“атЉана  асаткина “атЉана  асаткина
Ц ѕостоЉи Љедно изванредно писмо коЉе Ље ƒостоЉевски написао у вези с догаРаЉем коЉи се десио с  орниловом Ц 20-годишЬом трудном маЮехом коЉа Ље избацила кроз прозор своЉу шестогодишЬу пасторку, и коЉа Ље после тога отишла у полициЉу да се приЉави. ƒевоЉчица ниЉе погинула, али Ље  орнилова осуРена на —ибир. ƒостоЉевски о овом догаРаЉу пише у Ђƒневнику писцаї и изражава претпоставку: а да ли Ље оваЉ поступак могао бити повезан с оним што се може назвати Ђафекат трудноЮеї? » ако Ље тако, случаЉ  орнилове треба поново размотрити. »звесни  .». ћасЪаников, поштовалац ƒостоЉевског, коЉи Ље служио управо у надлештву коЉе Ље могло да покрене поновно разматраЬе предмета, узео Ље ватрено учешЮе у судбини младе жене и почео Ље да се дописуЉе с ƒостоЉевским у вези с тим. ” Љедном од писама он по тачкама набраЉа шта Ље учинио. ƒостоЉевски му одговара подЉеднако пословним писмом, по тачкама, и одЉедном на краЉу неочекивано додаЉе: Ђ” £ерусалиму Ље била баЬа ¬итезда. » раслабЪени се жалио ’ристу да дуго чека и живи покраЉ баЬе, али нема човека коЉи би га спустио у воду кад се вода узбурка.ї » даЪе: ЂЌа основу смисла ¬ашег писма такав човек за нашу болесницу желите да будете ¬и. ЌемоЉте пропустити тренутак кад се узбурка вода, а и Ља Юу деловати до краЉа.ї

ќвде Ље идеално изражено то како ƒостоЉевски гради лик човека у своЉим романима и како види човека у стварности: одмах га пореди с ЉеванРеЪском ситуациЉом. » истаЮи Юемо, у ЉеванРеЪскоЉ ситуациЉи болесник ниЉе нашао свог човека и морао Ље да сачека ’риста Ц Ѕога и „овека истовремено. ќдносно, у £еванРеЪу нико ниЉе пожелео да сараРуЉе с Ѕогом како би спасио овог конкретног човека. ј овде се ситуациЉа радикално меЬа: √оспод налази човека коЉи жели да сараРуЉе с Мим како би исцелио ову болесницу. ≈то, у томе Ље био сав ƒостоЉевски.

«ато се од ƒостоЉевског окреЮу они коЉи не желе да виде отворени бездан: откриваЉу се управо они ЂкраЉеви и почециї коЉи су за човека у Ђнасушном видЪиво-текуЮемї, како пише ƒостоЉевски, нешто ЂЉош увек фантастичної. ѕоЉавЪуЉу се сасвим друге тачке одброЉаваЬа за сваки догаРаЉ: он се одЉедном не оцеЬуЉе у перспективи у коЉоЉ Ље човек навикао да оцеЬуЉе и у коЉоЉ му Ље згодно да га оцеЬуЉе. Ќа све почиЬемо да гледамо с тачке гледишта вечности, а од такве промене ракурса, наравно, можемо и да се разболимо.

’ристос Ље страст живота

Ц ј да ли Ље писац био православан, Љер неки богослови су у Ьеговим размишЪаЬима видели и нешто Љеретичко?

‘. ћ. ƒостоЉевски, 1879. ‘. ћ. ƒостоЉевски, 1879.
Ц ƒостоЉевски Љесте био православан, али ми се нимало не свиРа кад се реч Ђправославанї користи у следеЮем смислу: православан Ц и готово. »пак бих говорила о ƒостоЉевском као о Ђправославном хришЮанинуї и ставила бих акценат на реч ЂхришЮанинї, зато што Ље за ƒостоЉевског главно то што Ље ’ристос овде присутан у сваком тренутку.

ƒостоЉевски говори управо о насушноЉ, живоЉ христологиЉи и мариологиЉи коЉа дотиче сваког човека. ј по сведочеЬима практично свих оних коЉи су се тада бавили догматским богословЪем (и по сведочеЬима многих коЉи се Ьим данас баве), ово живо знаЬе у систему догматског богословЪа ниЉе било присутно. Ѕез овог живог познаваЬа ’риста XIX век Ље и постао век позитивизма Ц измеРу осталог, и у –усиЉи.

»ма Љедна изванредна кЬижица италиЉанског аутора ƒива ЅарсотиЉа, узгред речено, католичког свештеника, - ЂƒостоЉевски: ’ристос Ље страст животаї. “о Ље веома прецизан назив. ’ристос Ље за ƒостоЉевског страст живота. ЅуЬин Ље рекао грубо: Ђ од ƒостоЉевског Ље ’ристос у свакоЉ чорби мироРиЉа.ї ƒостоЉевски Ље страствени хришЮанин и безусловно Ље православац, зато што Ље апсолутно прецизан у излагаЬу тога како се гради сЉедиЬеЬе човека с Ѕогом.

ƒруга Ље ствар што богослови читаЉуЮи ƒостоЉевског наЉчешЮе доживЪаваЉу дискурс Ц а овде чуЉемо гласове Љунака, а нипошто не аутора. ј ако се не прави разлика имеРу гласова аутора и Љунака или ако не схватамо да Юемо код ƒостоЉевског наиЮи на нешто сложениЉе од праволиниЉског изражаваЬа, можемо доЮи до погрешних закЪучака. £едан од наЉистакнутиЉих примера Љесте оптуживаЬе писца за пелагиЉанство. јли они коЉи га оптужуЉу не узимаЉу у обзир да Ље за писца ’ристос презумпциЉа света и да Ље корак коЉи чини ’ристос Ц презумпциЉа сваке радЬе Љунака (реч ЂпрезумпциЉаї користим у Ьеном почетном значеЬу: лат. praesumptio Ц Ђпретпоставка, наслуЮиваЬеї).

Ц ƒостоЉевски Ље до последЬег покрета пера остао у реду уметника, а испоставЪа се да Ље писао о духовним стварима?

Ц “о ниЉе Љедини случаЉ у светскоЉ кЬижевности. ƒа ли можете да кажете да Ље ƒанте, на пример, писао о нечем другом? »ако нам Ље прилично тешко да схватимо ƒантеа: ЂЅожанску комедиЉуї знамо на основу превода, а у оригиналу Ље писана ЉедноставниЉим и грубЪим Љезиком, Ђу бркї.

јли зашто Ље, заправо, сваки гениЉе Ц гениЉе? ќва реч има два значеЬа: Љедно Ље било у употреби краЉем XVIII Ц почетком XIX века, а друго краЉем XIV Ц почетком ’’ века. ѕушкин каже: ЂћоЉ гениЉеї, а ». —еверЉаЬин веЮ пише стих: Ђ£а, гениЉе, »гор —еверЉаЬин...ї (1912).

Ц ћолим вас да обЉасните у чему Ље разлика.

Ц ЂћоЉ гениЉеї Ље онаЉ ко долази код мене, за кога сам Ља Љедноставно перо Ц оруРе за писаЬе, кога треба да слушам, стварамо заЉедно.

Ђ£а сам гениЉеї Ље веЮ нешто сасвим друго, то Ље индивидуалност усредсреРена на себе, коЉа не може ни да нам да ништа више осим вести о себи. ѕремда Ље и то занимЪиво, као што Ље занимЪива вест о било ком човеку, али Ље то сасвим други ниво кЬижевности.

ƒакле, ƒостоЉевски Ље (као и сваки гениЉе) гениЉе управо због тога што Ље гениЉе присутан у Ьему: односно у тренутку и моЮно се успоставЪа веза измеРу пролазног и вечног.

”згред речено, јлександар Ѕлок Ље Љедном приликом написао изванредну ствар Ц истаЮи Юемо: радеЮи на историЉскоЉ поеми Ђќсветаї. –азмишЪаЉуЮи о томе како Юе Ље саградити Ѕлок записуЉе: Ђ«а писца Ље главно да успостави везу измеРу пролазног и ванвременског.ї

Ц ƒостоЉевског Ље поштовао клир коЉи Ље размишЪао, коЉи Ље писао и бавио се богословЪем. “о Ље Љедини писац чиЉе сам цитате имала прилике да чуЉем у проповедима с амвона, и то од разних свештеника.

Ц ћитрополит јнтониЉе (’раповицки) Ље чак сматрао да Ље јЪоша  арамазов у извесноЉ мери написан по Ьему.

»Ъа √лазунов. ”з роман ЅраЮа  арамазови. “риптих (фрагменат). 1983. »Ъа √лазунов. ”з роман ЅраЮа  арамазови. “риптих (фрагменат). 1983.
ѕитаЬе Ље да ли аутор себи поставЪа задатак да делуЉе управо споЪа. Ќа пример, ѕушкиново стваралаштво Ље апсолутно идеална поетска форма. —ве што се дешава, дешава се унутар универзума коЉи ѕушкин ствара. ј ƒостоЉевски ствара нешто друго. ќн уопште не пише да би испричао неку причу, - он пише да би променио свет.

»змеРу осталог, Ћ. “олстоЉ ради исту ствар, истина, он Ђоперишеї на потпуно другом нивоу Ц он Ђоперишеї моралом. ј ƒостоЉевски Ђоперишеї управо религиЉом, ако под религиЉом подразумевамо дословно везу измеРу човека и Ѕога. “олостоЉ Ђрадиї на душевном нивоу, а ƒостоЉевски на духовном. » пошто ƒостоЉевски управо ово поставЪа себи за циЪ, и пошто код ƒостоЉевског основу Ьегове личности представЪа управо Ъубав према ’ристу, коЉу преноси кроз сваки своЉ текст, дешава се задивЪуЉуЮа ствар: он у ’’ веку постаЉе водич ка ’ристу за Ъуде коЉи нису читали £еванРеЪе.

–екли сте да ƒостоЉевског цитираЉу у проповедима. ћноги данашЬи свештенослужитеЪи су Ъуди коЉи су у ÷ркву дошли захваЪуЉуЮи ƒостоЉевском.

—едамдесетих година, кад Ље омладина одЉедном почела да долази у храм, многи су на питаЬе: Ђ«ашто?ї одговарали: Ђ„итао сам ƒостоЉевског.ї “ада Ље, узгред речено, ƒостоЉевски био ЂдозвоЪенї. »змеРу осталог, то Ље била радикална грешка совЉетске власти. јко Ље желела да се сачува, требало Ље да и даЪе Ђдржи под забраномї ƒостоЉевског.

»споставЪа се да човек не може да не доРе у ÷ркву ако чита ƒостоЉевског. «ато Ље прилично смешно кад неки кажу: Ђ»мамо ѕсалтир и ниЉе нам потребна никаква лепа кЬижевност.ї “екст ƒостоЉевског Ље препун скривених цитата из ЅиблиЉе: управо то Ље покретач, мотор сваке сцене коЉи Ље трансформише из Ђнасушног видЪиво-текуЮегї у полазну ЉеванРеЪску сцену. ƒостоЉевски одЉедном почиЬе да разговара с душом о ономе од чега Ље она веЮ одавно откинута и учи нас да обнавЪамо ову везу.

«ашто Ље Ѕог послао идиота?

Ц «нам да Ље роман Ђ»диотї извршио значаЉан утицаЉ на многе Ъуде и да га многи воле.

Ц ”згред речено, кад Ље роман обЉавЪен, на Ьега се одмах обрушила чудовишна лавина критике Ц и рецензиЉа, и пародиЉа, и исмеваЬа... «ато што Ље текст био потпуно неадекватно прочитан. —авременици ƒостоЉевског су били навикли, на пример, на дела ЌиколаЉа ”спенског с Ьеговом отвореном критиком стварности с демократских позициЉа, без икакве духовне садржине. ƒостоЉевског су краЉем XIX Ц почетком ’’ века почела да цене деца Ьегових првих читалаца.

ќ чему, заправо, говори роман Ђ»диотї? ќ присуству Ѕога у човеку у свету коЉи сасвим лако живи без Ѕога и коЉем ќн као да ниЉе ни потребан.

«анимЪиво Ље што на почетку романа сваки човек с коЉим се кнез ћишкин упознаЉе, размишЪа о Ьему: Ђ—ам Ѕог ми га Ље послао.ї јли зашто им га Ље ЂЅог послаої? √енералу £епанчину га Ље, на пример, ЂЅог послаої да би могао да избегне расправу са женом... » са другима Ље слично. »споставЪа се да се ови Ъуди сеЮаЉу Ѕога и да Ѕога користе искЪучиво за своЉе ситне, чак не ни послове, веЮ послиЮе. “о Ље савремено стаЬе друштва, Ьегов адекватан пресек. —тепан “рофимович Юе у роману Ђ«ли дусиї кад му донесу £еванРеЪе реЮи: Ђƒа, недавно сам га освежио у сеЮаЬу, пре двадесет година сам га читао, и недавно сам га освежио по изванредноЉ –енановоЉ кЬизи.ї –ади с ео кЬизи француског философа и историчара ≈. –енана Ђ∆ивот »сусаї. ќ чему Ље она? ”право о ’ристу Ц само човеку. ќ ’ристу и МеговоЉ принципиЉелноЉ небожанствености. “о Ље поглед однекуд са стране, апсолутно се не ради ’ристовом присуству, о укЪучености у односе с Мим. » ƒостоЉевски Юе у роману Ђ»диотї поновити оваЉ поглед.

»нокентиЉе —моктуновски у улози кнеза ћишкина »нокентиЉе —моктуновски у улози кнеза ћишкина
ЌиЉе нимало случаЉно што Ље роман Ђ»диотї имао наЉрадикалниЉи утицаЉ у безбожном —овЉетском —авезу. ѕрича се да су за време сваког приказиваЬа култне представе √. “овстоногова Ђ»диотї (1957.; друга редакциЉа Ље била 1966) испред сваког позоришта дежурала возила Ђ’итне помоЮиї: срца Ъуди нису могла то да издрже. ќдЉедном су почиЬали да виде у човеку оно што им Ље одавно било забраЬено да виде.

ƒостоЉевски Ље написао Ц много година пре тога! Ц кЬигу за коЉу се у ситуациЉи седамдесет година одсуства £еванРеЪа, уопште одсуства Ѕога у ЪудскоЉ свести испоставило да Ље апсолутно адекватна стаЬу друштва. ѕросто га Ље натерала да се суочи с тим. » кад се поЉавила апсолутно Ље променила ово друштво изнутра.

Ц ј ко Ље главни Љунак? »диот или...?

Ц “о Ље човек коЉи стално уништава очекиваЬа других. јли шта тачно уништава? ”право оваЉ удобан и стабилан боравак у Ђнасушном видЪиво-текуЮемї.

—ви се спотичу о кнеза ћишкина. јли ако се човек не спотакне, ако не испадне из рупе, ако не искочи из жлеба, неЮе заправо никуда потрчати. » неЮе се остварити настанак човека. ƒешава се трагедиЉа Ц као и увек кад се Ъуди извлаче из топлог густиша Ђнасушног видЪиво-текуЮегї на оваЉ или онаЉ начин. ”згред речено, ниЉе случаЉно што су Ъуди неке краЉЬе неприЉатне догаРаЉе у животу називали ЅожиЉом посетом.

Ц ј ЌастасЉа ‘илиповна?

Ц “о Ље човек коЉи бира себе. «ашто Ље побегла од кнеза ћишкина на самом венчаЬу? ѕосле сасвим Љасног повика из гомиле: Ђ‘«а такву кнегиЬу бих и душу продао!’ ‘ћоЉ живот вреди Љедну ноЮ!’ Ц повикао Ље неки писар.’ї ‘ћоЉ живот вреди Љедну ноЮ’ Ље цитат из Ђ≈гипатских ноЮиї ѕушкина.

”опште, цео роман Ље прожет ѕушкином. —еЮате се како кнез ћишкин каже за –огожина: Ђќн и Ља смо читали ѕушкина, све смо прочитали.ї “о Ље навоРеЬе читаоца на то у ком контексту треба да схвати роман.

ј о чему се ради у Ђ≈гипатским ноЮимаї?  леопатра баца изазов своЉим обожаваоцима: Ђ о Юе меРу вама по цену живота купити Љедну ноЮ са мном?ї ƒостоЉевски Ље дубоко схватао оваЉ ѕушкинов текст. £ош почетком 1860-их година написао Ље чланак за коЉи Ље као повод послужио следеЮи скандал: извесна дама Ље одлучила да прочита Ђ≈гипатске ноЮиї са сцене на некоЉ кЬижевноЉ вечери и почело Ље блаЮеЬе у штампи. ƒостоЉевски се заступио за даму и обЉаснио Ље да у ѕушкиновом тексту нема ничег ЂшкакЪивогї. ƒа уопште ниЉе реч о томе. –еч Ље у ужасу оног света у коЉем човек у суштини постаЉе веЮ живи леш коЉем Ље потребна пикантна храна у виду необичних ствари, зато што му Ље све досадило. —ве Ље досада ако Ље изнад света поклопац уместо отвореног Ќеба. » све Ље због тога што Ље човекова душа развраЮена и што Ље прекинута веза с духом.

ЌастасЉи ‘илиповноЉ бацаЉу у лице: Ђ“и си, душо, -  леопатра. —преман сам, изволи, да ‘по цену живота добиЉем Љедну ноЮ с тобом’ї. ѕред Ьу поставЪаЉу огледало у коЉем она види себе као  леопатру Ц а то Ље симбол лепоте коЉа води у смрт, похлепне лепоте. » она беЮи од кнеза код –огожина како би постала жртва, а не паук коЉи прождире. ≈то какав избор Ље био пред Ьом: или си  леопатра, или си невина жртва.

јли да би се роман прочитао онако како га Ље ƒостоЉевски замислио, треба ухватити и схватити све алузиЉе у Ьему.

√решка –аскоЪникова

Ц —ви знаЉу роман Ђ«лочин и казнаї - ако ни због чега другог, онда зато што спада у школску лектиру. ѕитаЬе о роману: шта Ље, по вашем мишЪеЬу, –аскоЪников погрешио?

». √рабар Ђ–аскоЪников на тргуї. »лустрациЉа романа ‘.ћ. ƒостоЉевског Ђ«лочин и казнаї 1894. ». √рабар Ђ–аскоЪников на тргуї. »лустрациЉа романа ‘.ћ. ƒостоЉевског Ђ«лочин и казнаї 1894.
Ц –аскоЪников Ље погрешио само у Љедном Ц у средствима. —еЮате се, имао Ље сат Ц од тате? ј на сату Ц глобус. “о Ље Ьегово наследство. “о Ље Ьегова власт: сва земЪа. » он осеЮа одговорност за цео свет.

–аскоЪников и живи осеЮаЉуЮи одговорност за све. “о Ље Љунак коЉи у току целог романа стално дели новац другима. —иромашан младиЮ коЉи нема новца! ј бави се Ц деЪеЬем. ѕритом Ље то новац коЉи Ље добио заложивши очев сат, или од маЉчине пензиЉе, коЉу она такоРе добиЉа захваЪуЉуЮи оцу. »споставЪа се да он нема ништа своЉе Ц све Ље од оца. » оно што Ље од оца увек се наРе у овоЉ или оноЉ ситуациЉи у потребноЉ мери: 20 копеЉки полицаЉцу да одведе девоЉчицу с булевара куЮи, 25 рубаЪа за сахрану ћармеладова... » испоставЪа се да Ље сав новац коЉи Ље сам Ђнабавиої непотребан Ц може само да га сакриЉе испод камена.

ќваЉ сат има дубок смисао. “о Ље и глобус, и держава-васиона коЉу Ќеко држи у руци, исто као што Ље –аскоЪников држи у руци, али Ље то истовремено и рука ќнога  о држи све ЂкраЉеве и почеткеї. “о Ље отворена васеЪена у коЉу стално долази неизмерна благодат. јли Ље то и механизм сата. ј шта Ље механизам сата? Ўта Ље уопште време? ƒа би човек ушао у следеЮи минут треба некуда да потисне претходни. ќдносно, то Ље оно што стално себе прождире како би се обновило. “о Ље затворена васеЪена, уроборос Ц змиЉа коЉа прождире своЉ реп: то Ље вечито распореРиваЬе оног што постоЉи.

» –аскоЪников управо то и мисли: некакав Ѕог Ље Ђнеспособанї, и свашта се дешава на свету, и лоше саЬа (тата у сну такоРе ниЉе био у стаЬу ни да заштити коЬиЮа, нити да заустави Ьегове убице) Ц значи, сам треба да делуЉе. ј како човек сам може да делуЉе у свету? Ц —амо на Љедан начин. јко Ље свет затворен, да би се некоме нешто дало, треба до узети од неког другог. ѕочиЬе да делуЉе принцип прерасподеле, прекраЉаЬа Ц принцип сиромаштва, а не изобиЪа.

≈то у чему Ље грешка –аскоЪникова! ќн заиста одговара за све, али сматра да за све одговара у затвореном свету, а не у свету коЉи Ље отворен за примаЬе благодати Ц односно, он сматра да Ље распореРивач, а не посредник и преносилац.

Ц »згубио Ље везу с оцем?

Ц ƒа, изгубио Ље везу с оцем. ѕокушао Ље да на неки начин распореди оно што Ље имао испоставило се да то уоште не функционише. “ако се десило следеЮе: Ђ”био сам себе, а не старицу.ї

ј затим се кроз цео роман одвиЉа лагано и постепено обнавЪаЬе првобитног ’ристовог обличЉа у Ьему.

ѕоследЬе речи романа су задивЪуЉуЮе: Ђјли ту веЮ почиЬе нова прича, прича о постепеном обнавЪаЬу човека, прича о Ьеговом постепеном препороду, о постепеном преласку из Љедног света у други, о упознаваЬу с новом до сада потпуно непознатом стварношЮу.ї Ўта се десило? ћетаноЉа, промена ума. ј то значи Ц потпуна промена свега, промена виРеЬа света и Ьегових веза. ќтприлике исто то се дешава и с читаоцем ƒостоЉевског.

—а руског ћарина “одиЮ

13 / 11 / 2015

     оментари:

    2015-12-16
    11:26
    ƒалибор:
    Ћепо написано и обиЉашЬено,одличан текст!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0