Srpska

’ришЮанство у савременом животу

√оворити о ÷ркви и друштву као о два различита и против положна поЉма Ље потпуно неприродно и неприхватЪиво. „ланови ÷ркве су чланови друштва, а сама ÷рква представЪа заЉедницу вЉеруЉуЮих Ъуди коЉи долазе из друштва и чине само друштво. ƒок са своЉе стране ÷рква као главни задатак своЉе мисиЉе види управо у очуваЬу истинских вриЉедности у друштву, акцентираЉуЮи своЉу пажЬу на човЉека, дотле само друштво или боЪе речено савремене теденциЉе друштвенога живота веома се непарведно и сурово односе према свакоме човЉеку, а посебно према вЉернику. —авремени стандарди друштвеног живота обраЮаЉу пажЬу искЪучиво на споЪашЬу страну нашега живота, захтЉеваЉуЮи од нас професионалност, високи степен образоваЬа и спремност ка безусловном извршаваЬу поставЪених задатака. “акав однос друштва према човЉеку, несумЬиво води ка ЬеговоЉ деградациЉи Љер занемаруЉе оно што Ље наЉважниЉе за човЉека, Ьегов унутрашЬи свиЉет и Ьегове вЉечне потребе такве као што су брачно породични живот, меРу Ъудски односи, односи човЉека према средини укоЉоЉ живи.

£една од негативних карактеристика савременога живота изражена Ље у стремЪеЬу да се друштвени живот заЉеднице организуЉе искЪучиво Љеднотипским категориЉама. “акав приступ обавезуЉе човЉека, да се рЉешаваЉуЮи оваЉ или онаЉ проблем не обраЮа се самоме себи или Ѕогу, веЮ општим правилима коЉа су резултат сваремене научно-техничке цивилизациЉе. »ако Ље сваки човЉек индивидуалан, а тим самим и свака животна ситуациЉа, ипак да се мисли Љеднотипским категориЉама, доводи то тога, да Ъуди излазе из различитих ситуациЉа траже по устаЪеним шемама, коЉе воде ка Љош веЮоЉ заблуди и личностноЉ деградациЉи. »злаз из ове ситуациЉе даруЉе нам ѕравослвна религиЉа, Љер Ьеим посредоваЬем, човЉек као разумно и духовно биЮе улази у односе са самим Ѕогом, од кога Љедино може правилно да се научи како постати умЉетником и Ъекаром свога собственога живота.

ѕравославна ÷рква нам свЉедочи да Ље сваки дан Ље ЅожиЉи дар и у сваком дану ми вЉерници постаЉемо свЉедоци непрестанога божанскога стараЬа о нама. Ѕог Ље цЉелокупну природу ставио у функциЉу Ъуди. “ешко Ље понекад и замислити колико Ље велико и разнообразно богатство природе коЉе Ље дато Ъудима ради лагодног живЪеЬа ћеРутим навикнувши се на непрестано изобиЪе плодова земаЪских, на благоприЉатне временске услове, Љедном риЉечЉу на лагодан живот, човЉек Ље савршено заборавио на Ѕога коЉи му Ље све то изобилно даровао. «аборав Ѕога као извора доброчинства, постао Ље основни узрок нарушене хармониЉе у овоземаЪском поредку. —авремено човЉечанство данас уопште не доживЪава благоприЉатност живота као дар од Ѕога, веЮ као нешто што долази само од себе или Љош парадоскалниЉе као нешто што долази по собственоме труду. ј да заиста ниЉе тако, односно да Ље улога човЉека врло мала свЉедоче нам различите животне ситуациЉе. ћоже ли на примЉер, човЉек земЪорадник у жеЪи да сачува своЉу Ъетину, зауставити претЉерано падаЬе кише уз сву напредну технологиЉу коЉа данас постоЉи? Ќаравно да неможе, Љер киша пада и зауставЪа се само онда када “ворац то одлучи. »ли, постане ли изузетно богат човЉек свЉестан своЉе немоЮи и сиромаштва када га изненада посЉети смртоносна и неизлЉечива болест? Ќе сумЬиво да без пбзира на сву своЉу материЉалну моЮ, он тада почиЬе да схвата колико Ље он беспомоЮан у свакоме погледу.

ќнога тренутка када се свиЉет торжествено одрекао од Ѕога, почео Ље процес Ъудскога самоуништаваЬа. »ако Ље казна ЅожиЉа много пута посЉеЮивала род Ъудски због упорности у гриЉеху, она никада ниЉе имала задатак да потпуности уништи постоЉаЬе Ъуди. √лавни циЪ се састоЉао у намЉери да се кроз страдаЬе човЉечанство исцЉели и врати на спасоносне путеве живЪеЬа. Кудска историЉа свЉедочи нам о многоброЉним катастрофама коЉе су са собом повлачиле милионске Ъудске жртве. Михове поЉаве биле су изазаване искЪучиво Љедним узроком Ц превеликом количином гриЉеха. ќдсутство добра и живот у гриЉеху несумЬиво навлачи на Ъуде пропаст како на личном тако и на глобалном нивоу. » то што свиЉет ниЉе престао да постоЉи, односно ниЉе био уништен у ЉедноЉ од таквих катастрофа, говори нам само о величини Ъубави ЅожиЉе коЉа ради неколико праведника спремна да заустави Ъудска страдаЬа. —тарозавЉетна библиЉска прича нам свЉедочи да —одом и √омор, без обзира на страшни гриЉех у коме су живЉели, неби били спаЪени да Ље у Ьима Ѕог нашао макар петорицу праведника. “ако се и свиЉет одражао и одржава до данас искЪучиво присутством праведника, коЉи су у различитим временима умилостивЪавали Ѕога и своЉом праведношЮу спасавали милионе других.

„овЉечанству данас не приЉети нека споЪашЬа опасност коЉа може да угрози Ьегову самобитност и егзистенциЉу. «емЪотреси, поплаве, природне катастрофе Љесу само поЉединачне реакциЉе на човЉеков негативан однос према Ѕогу, природи и самоме себи. »ако такве поЉединачне поЉаве несумЬиво вуку за собом и Ъудске жртве ипак, реална опасност за уништеЬем свиЉета лежи у самоме човЉеку, односно у Ьеговом грешном понашаЬу. ЋекциЉе прошлости на жалост нису ничему научиле човЉека и због тога су страдаЬа Ъуди постала све чешЮа и масовниЉа. „овЉечанство Ље почело да се уништава само од себе, односно да се уништава и изнутра. ƒарови божиЉи коЉи су били предназначени да Ъудима олакшаЉу живот на «емЪи, били су злоупотребЪени у свакоме погледу. “ехнолошка откриЮа коЉа су довела до прогресивнога развоЉа друштва, на краЉу су се испоставила као велика опасност и штетност за Ъуде. —ве оно што нам данас наизглед олакшава живот, у своЉоЉ суштини га много више чини комликованиЉим и тежим. »змисливши динамит човЉек Ље могао заиста да допринесе себи велику корист у процесу даЪег осваЉаЬа свиЉета. ћеРутим динамит Ље био злоупотребЪен, па Ље одЬео и дан данас односи милионе Ъудских живота. јпсолутно исти случаЉ Ље и са храном. ”мЉесто да користи храну као дар ЅожиЉи, коЉи Ље насуштно важан ради живЪеЬа и физичкога развоЉа, човЉек Ље почео да прераРуЉе храну и тим путем створио прехрамбени отров, коЉи га труЉе, доводи до болести и одводи у рану смрт. ЋиЉепо упакован прехрамбени производ, изузетно укусан због отровних састоЉака, данас уопште у Ъудима не изаазива мисао колико Ље он штетан за здравЪе ∆еЪа за ужитком и слашЮу, помрачуЉе ум,Љер човЉек ту невиди отров, иако зна како и на коЉи начин Ље добиЉен производ. “у се открива сва парадоксалност савременога живота и технолошких достигнуЮа, Љер лукавим путем доводе човЉека да зарад сласти труЉе и убиЉа самога себе. ЌеЮемо нимало погрЉешти ако кажемо да се савремени човЉек уподобио самоме скоту, или чак постао и гори по своме начину живота од саме животиЬе. ¬ечина Ъуди данас своЉ круг активности своди искЪучиво на физиолошке потребе, те се непрестана жеЪа да се укусно поЉеде, попиЉе и задовоЬи потреба тиЉела претвара у непрестану борбу коЉоЉ се никада невиди краЉ.

’ришЮанство без обзира на све притиске никада ниЉе безусловно ишло у корак са равоЉем човЉечанства. »стине вЉере, утемеЪене на £еванРелском учеЬу »суса ’риста неизмЉенЪиво су чуване у ÷ркви кроз сву историЉу Ъудскога постоЉаЬа. £еванРелска начела свЉедочила су свиЉету истину о човЉеку, Ьеговоме пориЉеклу и назначеЬу. ’ришЮанство Ље на таЉ начин од свога настанка па кроз циЉелу историЉу постоЉаЬа, било живи образац истинскога и непогрЉешивога живота, то Љесте живота коЉи ниЉе био злоупотребЪен и покварен гриЉехом. ’ришЮанство Ље одиграло кЪучну улогу спасеЬу свиЉета и човЉека, Љер Ље кроз ÷ркву сачувало изворни однос са Ѕогом. ƒругим риЉечима речено хришЮанска цивилизациЉа ниЉе дозволила да свиЉет као дар ЅожиЉи пропадне због злоупотребе слободне воЪе човЉекове. “у мисиЉу хришанство и данас са поносм чини, Љер Ље таква воЪа ЅожиЉа коЉи жели да се сви Ъуди спасу и доРу до познаЬа истине. «бог тога Ље хришЮанство врло често било на удару и под притиском различитих идеолошких праваца, Љер Ље указивало на гриЉех као на изопаченост и повреду истине.

»зазови савременога живота постали су застрашуЉуЮи! —авремени свиЉет данас се не само директно противи ЉеванРелским принципима, него чини огромне напоре да би Ъуде одвоЉио од вЉере и Ѕога. —вЉетски поредак ствара услове у коЉима се хришЮанство предствЪа као апсурд или старомодна идеологиЉа прошлости. » не само то, идеолошка борба против хришЮанства присутна Ље у свим сегментима друштвенога живота, Љер Ље Љедино ÷рква остала искрени приЉатеЪ човЉеков коЉи га штити од негативних утицаЉа савремености. јгресивни однос према човЉеку резултат Ље несхватаЬа саме природе човЉека. ƒанашЬи свиЉет налази се под све вечим утицаЉем тоталитаризма, коЉи у потпуности пренебрегава духовност као наЉбитниЉу компоненту човЉекове личности. «бог тога се само православна религиЉа уистину занима Ъудима, Ьиховим душама, савЉепЮу и спасеЬем. —амо Ље ѕравославЪе способно да човЉека квалитетно и успЉешно води кроз цЉелокупан Ьегов живот Ц породични, лични, друштвени и наЉважниЉе духовни.  роз хришЮанство ми спознаЉемо искрену радост живЪеЬа, Љер нам ÷рква помаже да препознамо вЉечне вриЉедности и презремо Љефтине и пролазне.††††

—вето ѕисмо открива нам Љасну чиЬеницу да ,,свако дрво коЉе не раРа сЉече се и у огаЬ баца,,. » не само дрво, него све што изгуби своЉ смисао, функциЉу и назначеЬе подвргава се уништеЬу. » сам човЉек ако Ље бесплодан, односни ако недоноси прави истински род, осуРуЉе себе на пропаст као краЉЬи резултат. »стина горка, тешка, али апсолутно реална коЉу нико неможе да побиЉе. £ер човЉек Ље по своЉоЉ природи плодоносно биЮе, Љер у души свакога од нас Ѕог као “ворац сиЉе клицу и сЉеме искрене вЉере. —Љеме коЉе треба да израсте у горостасно дрво и донесе плодове достоЉне вЉечнога живота. Ќа таЉ начин бог очекуЉе од нас да са Љедне стране недозволимо да то сЉеме пропаднеи иструли због корова овоземаЪскога гриЉеха. ј с друге стране да се непрестано бринемо и трудимо око Ьега, како би из Ьега израсло дрво вЉечнога живота коЉе би обогатило своЉе гране спасоносним плодовима искрене вЉере, покаЉаЬа, врлина и правилног начина живЪеЬа. ћеРутим до чега Ље данас дошао савремени човЉек и човЉечанство уопште. ”ништивши сЉеме небеско, божанско, он Ље почео да сиЉе сЉеме овоземаЪско коЉе доноси плодове трулежног и пропадЪивога карактера. —Љеме коЉе пораРа плодове тЉелеснога задовоЪства у страстима, тЉелесним похотама и побудама коЉе као краЉЬи циЪ одводе у пропаст.

„овЉек Ље ван сваке сумЬе психофизичко биЮе, саставЪен не само од тиЉела него и од бесмртне и вЉечне душе. ќн предстваЪа цЉелину у коЉоЉ Ље сЉедиЬено небеско и земаЪско. јли Ље душа много претежниЉа од тиЉела о чему нам свЉедочи и —паситеЪ - тешко ономе човЉеку коЉи читав свиЉет задобиЉе а души своЉоЉ науди? (ћк.8,36-37) јко Ље болестна душа, онда Ље болесна и циЉела личност човЉекова. ƒок тиЉело може да буде болестно, али душа у Ьему може бити апсолутно здрава. ѕроблем савремености се састоЉи управо у томе што Ље душа као главни покретач тиЉела потпуно занемарена. —ве се чини ради тиЉела, коЉе може бити у потпуности здраво и задовоЪно само онда када душевне силе обитаваЉу у блаженом стаЬу Љединства са Ѕогом. ’ристос поучава, зато вам кажем: Ќе брините се душом своЉом шта Юете Љести, или шта Юете пити; ни тиЉелом своЉим у шта Юете се одЉенути. ЌиЉе ли душа претежниЉа од хране, и тиЉело од одиЉела? ѕогледаЉте на птице небеске како не сиЉу, нити жаЬу, ни сабираЉу у житнице; па ќтац ваш небески храни их. Ќисте ли ви много претежниЉи од Ьих (ћт. 6. 25-26).

22 / 11 / 2015

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0