Srpska

ƒан почетка новог завета са Ѕогом на земЪи

††††

” име ќца и —ина и —ветога ƒуха!

ƒанас се у храму ЅожиЉем ƒЉева Љасно ЉавЪа и свима ’риста наговештава... √ледаЉуЮи улазак ѕречисте, ангели се задивише што ƒЉева ступа у —ветиЬу над светиЬама.

„истота и светост, светлост и радост - то Ље неухватЪиви дах данашЬег празника и службе.

ЋикуЉуЮи и радуЉуЮи се, степеницама старозаветне светиЬе £ерусалимског храма пеЬе се трогодишЬа ƒевоЉчица, веЮа од —ветиЬе над —ветиЬама. Мени стари, праведни родитеЪи, £оаким и јна, као и хор девоЉака са упаЪеним свеЮама, "поЉуЮи, играЉуЮи и ликуЉуЮи" прате ќну  оЉа се приноси на дар Ѕогу. ќбузет свештеним усхиЮеЬем првосвештеник «ахариЉа - старац, родитеЪ ѕретече, "благословивши прими" —вету ќтроковицу и по нарочитом откровеЬу ЅожиЉем уведе £е у —ветиЬу над —ветиЬама.

ƒогаРаЉа Ље мало, и због чега Ље тако радосно, тако важно и значаЉно постало ово славЪе? «ашто Ље оваЉ празник постао Љедан од дванаест наЉвеЮих празника? «бог тога, драги моЉи, што Ље ¬аведеЬе ѕресвете Ѕогородице у храм постало неопходна карика у ланцу спасоносног ЅожиЉег промишЪаЬа о свету.

ќваЉ догаРаЉ Ље завршио петовековно отуРеЬе човека од Ѕога и Ьегов боравак у ропству греха

—ветилиште £ерусалимског храма, где Ље обитавао Ѕог и где Ље ќн откривао —воЉе присуство, ниЉе било приступачно никоме осим првосвештенику и то Љедном годишЬе, када Ље он улазио овамо са жртвеном крвЪу и приносио молитву за грехове народа. “о светилиште се, благодаЮу ЅожиЉом, отворило за Ѕогоизабрану ќтроковицу  Юер Ъудску. ѕресвета ƒЉева Ље уведена у —ветиЬу над —ветиЬама, носеЮи у —еби невидЪиво за свет велику жртву, нову живу жртву - ’риста, Ѕога и „овека.

—тарозаветни ЅожиЉи храм Ље примио у себе семе новог живота - Ѕогоотроковицу, у  оЉоЉ духовно зри и ниче Ќови, спасоносни «авет човечанства с Ѕогом. —тарозаветни ЅожиЉи храм Ље примио у себе свештени ковчег Ќовог «авета, живи храм —паситеЪев, скупоцену ложницу и ƒЉеву - свештену ризницу славе ЅожиЉе.

—а уласком у храм Ѕогоизабране ќтроковице наступило Ље време када се ЅожиЉе благовоЪеЬе враЮа Ъудима и кад се они приближаваЉу Ѕогу као свом Ќебеском ќцу, Љер Ље —ин ЅожиЉи постао и —ин ƒЉеве. Ѕлагодат благовести помиреЬе с Ѕогом, и улаз на небо отвара се свима коЉи жуде за небом.

— овим уласком су се први пут могле изговорити речи: "“воЉе од “воЉих, “еби приносеЮи..."

ƒар ЅожиЉи Ъудима - ѕресвета ƒЉева - плод молитве престарелих родитеЪа, а кроз Му и ’ристос, враЮа се од Ъуди Ѕогу, као дар Мему од Ъуди, као жртва угодна и миомирисна.

—а овим уласком предосеЮаЉу се промене у свету, и први пут су се могле запевати речи радости и наде: "’ристос се раРа, славите, ’ристос силази с небеса, изаРите ћу у сусрет."

— уласком ѕресвете Ѕогородице у храм догодило се чудо. Ќебо се сЉединило са земЪом и вечност Ље ушла у време, освештаваЉуЮи га за вечност. "ƒанас Ље почетак ЅожиЉег благовоЪеЬа, и проповедаЬе човечиЉег спасеЬа."

“ако Ље велик оваЉ дан, тако Ље он Љединствен и непоновЪив - дан почетка Ќовог «авета са Ѕогом на земЪи.

ƒо доласка ’риста —паситеЪа у свет остало Ље Љош веома мало година и храм ЅожиЉи Ље био позван да у тим годинама у наЉвеЮоЉ светости, чистоти и божанственоЉ сили одгаЉи и васпита чисту детиЬу душу Ѕогоотроковице, испуЬаваЉуЮи £е божанством и припремаЉуЮи у МоЉ само ЅоговаплоЮеЬе.

ѕресвета ƒЉева Ље у храму ЅожиЉем из дана у дан расла и телесним и духовним снагама. —иле духа ѕресвете ƒЉеве су се уобличавале, расле и укрепЪивале ангелском беседом, молитвом управЪеном Ѕогу и делаЬем Ѕога ради. Мена телесна снага Ље подржавана небеском храном, коЉу £оЉ Ље доносио јрхангео. ѕрвосвештеник «ахариЉа, коЉи ни сам ниЉе могао свакодневно да улази у —ветиЬу над —ветиЬама са запрепашЮеЬем, недоумицом и страхом слушао Ље беседе ƒЉеве са јрхангелом у —ветилишту. Ќе налазеЮи ништа слично у ЉавЪаЬу ангела другим Ъудима, првосвештеник Ље постаЉао све сигурниЉи да Ље дошло време да се испуни свеопште очекиваЬе и да Юе од Ѕлагословене доЮи спасеЬе, од ∆ена - ќбеЮани, од ƒЉеве - Ѕог.

ЅудуЮи храЬена ЅожиЉом благодаЮу и изгубивши у последЬим годинама —вог живота при храму Љедину везу са земЪом - своЉе праведне родитеЪе, ћариЉа се заветовала Ѕогу да Юе до краЉа живота сачувати девственост и остати слушкиЬа √осподЬа, Мему £едином служеЮи и предаЉуЮи се увек и у свему МеговоЉ —ветоЉ воЪи.

≈во слушкиЬе √осподЬе, нека ми буде по речи “воЉоЉ (Ћк. 1,38).

Мено срце, предато Ѕогу, постало Ље нерукотворени храм, обитавалиште ЅожиЉе. убрзо након тога, доЮи Юе ’ристос - Мен —ин и —ин ЅожиЉи - и утврдити истинитост овог новог нерукотвореног храма, чиЉи Юе темеЪ постати ќн —ам.

Ќе знате ли да сте храм ЅожиЉи и да ƒух ЅожиЉи обитава у вама? јко неко разара храм ЅожиЉи, разориЮе Ьега Ѕог, Љер Ље храм ЅожиЉи свет, а то сте ви (1  ор. 3,16-17). —а тим обнавЪаЬем храма ЅожиЉег, Ъуди се неЮе поклаЬати Ѕогу само у £ерусалиму, него Юе ћу се у ƒуху и истини поклаЬати на сваком месту где ќн влада и где се наРе верно и богоЪубиво Ъудско срце.

Ќа оваЉ велики дан данашЬег празника не можемо а да се сви ми не замислимо и да не будемо свесни да Ље пут према Ќебу, откривен Ъудима у ова давна времена, и данас исти и да почиЬе на прагу рукотвореног храма ЅожиЉег, када се човек крштеЬем приноси на дар Ѕогу и постаЉе нерукотворени храм, када се ƒух ЅожиЉи настаЬуЉе у Ьему. Ќаш пут по животу мора да проРе кроз храм, како бисмо се васпитали и одрасли у Ьему, како би се оваЉ пут завршио у светилишту ЅожиЉем, на небу, где Ље са —воЉом жртвеном  рвЪу за нас ушао —ам ’ристос - ѕрвосвештеник будуЮих блага.

ƒраги моЉи, храм ЅожиЉи Ље свагда и у сва времена био жртвеник ЅожиЉи, коЉи освештава и жртве и оне коЉи их доносе. £ош Ље у старозаветним временима —ам √оспод благословио храм као место —вог обитаваЬа. Ќебо Ље престо ћоЉ а земЪа подножЉе ногама ћоЉнм: √дЉе Ље дом коЉи бисте ћи сазидали, и где Ље место за ћоЉе почиваЬе (»с. 66,1)?

ѕрви храм ЅожиЉи, рукотворено светилиште на земЪи коЉе Ље изградио син цара и пророка ƒавида, —оломон, 1033. године пре роРеЬа ’ристовог, био Ље сазидан непосредно по ЅожиЉоЉ заповести. ѕосветио сам дом оваЉ... да ту намЉестим име —воЉе довека; и очи Юе ћоЉе и срие ћоЉе бити онде вазда, рече √оспод (3 ÷ар. 9, 3). ƒиван, свет и велелепан био Ље први храм √осподЬи у £ерусалиму, а  овчег завета, коЉи Ље Ѕог дао преко ћоЉсеЉа, налазио се у Ьему.

’рам ЅожиЉи Ље свагда и у сва времена вечност, у Ьему живи и борави све што Ље било од почетка, од ствараЬа света, и што Юе Љош бити до самог ƒругог и славног доласка √осподЬег. ” ’раму ЅожиЉем Ље све у свагда живо - и прошлост, и садашЬост и будуЮност. ” животу не постоЉе таЉне за коЉе не би знао ’рам ЅожиЉи - света ÷рква.

«ашто онда живи не знаЉу ове таЉне, зашто чак и они коЉи бораве у храму остаЉу глуви и слепи за Ьих, зашто Ље тако мало оних коЉи виде и коЉи чуЉу?

«ашто Ље пропао први £ерусалимски храм, заЉедно са своЉом великом светиЬом -  овчегом —тарог «авета? «ашто нам Ље велика светиЬа другог £ерусалимског храма, освештана боравком  овчега Ќовог «авета - ѕресвете Ѕогоотроковице - и доласком у Ьега —паситеЪа и Ѕога - ’риста, оставила као успомену на себе само «ид плача? «ашто Ље "Ќови »зраиЪ" - ¬елика –усиЉа, коЉа Ље у току девет столеЮа градила у себи ƒом ЅожиЉи требало да, као старозаветни

»зраиЪ, доживи седамдесетогодишЬе ропство од своЉих и мрскост пустошеЬа на светом месту - многе и многе разрушене храмове ЅожиЉе и манастире?

ќдговоре на сва наша горка "зашто" треба опет да тражимо у ’раму и у —ветом ѕисму коЉе ’рам чува. ќн чува светиЬе, он чува истине, али тешко нама, живима, Љер се испоставЪа да су ове отворене ризнице, ова пророчанства коЉа су се до нашег времена испунила, због наше леЬости, суровости и неверЉа за нас остали таЉна, скривена иза седам печата. ≈во шта Ље рекао √оспод —аваот у време када се први старозаветни храм тек освештавао и блистао светиЬом.

—аслушаЉте пажЪиво ове речи, драги моЉи, Љер Ље Ьих √оспод изрекао као упозореЬе васцелом Ъудском роду: јко се ви и синови ваши одвратите од ћене и не одржите заповести ћоЉе и уредбе ћоЉе коЉе сам вам дао, ако отидете и станете служити другим боговима и клаЬати им се, тада Юу истребити »зраиЪа са земЪе коЉу сам вам дао, и оваЉ дом, коЉи сам посветио имену —воЉему, одбациЮу од себе... ко √од проРе мимо Ь, зачудиЮе се и запиштаЮе, и реЮи Юе: зашто учини √оспод ово од ове земЪе и од овога дома? » одговараЮе се: Љер одусташе од √оспода Ѕога своЉега... и узеше друге богове, и клаЬаше им се и служише им; зато пусти на Ьих √оспод све ово зло (3 ÷арств. 9, 69). ќве речи нису чули они, коЉима су оне биле упуЮене. «ар их неЮемо чути ни ми, иако видимо да су се испуниле?

ќдступаЬе од Ѕога - то Ље разлог свих несреЮа у сва времена.

£евреЉски цареви и народ одступили су од Ѕога и поклонили се туРим боговима. √оспод Ље казнио »зраиЪ ратом и, у очекиваЬу покаЉаЬа, послао отпадницима пророка £еремиЉу, да им проповеда покаЉаЬе ради поправЪаЬа. ќни, меРутим, нису послушали пророка, као што нису послушали ни —амог √оспода. £ерусалим Ље био разорен, —оломонов храм Ље пао а  овчег «авета Ље пропао. »зраиЪа, коЉи Ље сагрешио, задесило Ље седамдесетогодишЬе вавилонско ропство.

ƒруги £ерусалимски храм, саграРен после повратка из ¬авилонског ропства, био Ље маЬи и не тако велелепан, али су му пророци јгеЉ и «ахариЉа предсказали славу веЮу од славе првог, Љер Юе у Ьему узрасти  овчег Ќовог «авета. —удбину овог храма и престанак старозаветне жртве пророк ƒанило Ље предсказао много пре него што се ово десило. ѕоследЬе пророчанство о другом £ерусалимском храму зачуло се из уста —амог —паситеЪа. Ќа дан —вог уласка у £ерусалим, √оспод »сус ’ристос Ље заплакао и, видевши да Ље √олгота близу, предсказао храму пропаст: » срушиЮе тебе и децу твоЉу у теби, и неЮе оставити у теби ни камена на камену, зато што ниси познао време у коЉем си похоРен (Ћк. 19; 44).

»зраиЪ Ље опет одбацио ЅожиЉе и примио Ъудско, одбацио Ље ’риста —паситеЪа осудивши √а на смрт и измоливши себи убицу ¬араву. —вет чуЉе последЬи плач, ЉецаЉ због слепила изабраног народа: £ерусалиме, £ерусалиме, коЉи убиЉаш пророке и засипаш камеЬем послане теби!  олико пута хтЉех да саберем чеда твоЉа, као што кокош скупЪа пилиЮе своЉе под крила, и не хтедосте! ≈то Юе вам се оставити куЮа ваша пуста (ћт. 23, 37-38).

≈то Юе вам се оставити куЮа ваша пуста - страшне речи су се оствариле, зато што Ъуди опет нису желели да буду ЅожиЉи.

£ерусалимски храм Ље васпитао ќну  оЉа Ље веЮа од —ветиЬе над —ветиЬама, и следбенике ’ристове. ћеРутим, у Ьему су истовремено живели и они, чиЉи Ље живот био далеко од Ѕога и коЉи су, измеРу храма и жртвеника, убили првосвештеника «ахариЉу, коЉи су убили ѕретечу ’ристовог £ована, коЉи су разапели ’риста —паситеЪа.

«ар не видимо да човек постаЉе или сатрудник ЅожиЉи или рушитеЪ онога, што √оспод зида? ѕогледаЉте, драги моЉи, како опасно корачамо. ћоже се бити у храму, али без Ѕога, и Ѕог кажЬава Ъуде зато што √а не поштуЉу, зато што одбацуЉу храм.

ƒецениЉама траЉу спасоносне ЅожиЉе казне према Ъудима позиваЉуЮи Ъудско срце да се врати Ѕогу.  ао последЬе упозореЬе, зазвучале су нам речи приче о виноградарима: ”зеЮе се од вас ÷арство ЅожиЉе, и даЮе се народу коЉи доноси плодове Ьегове (ћт. 21, 43).

Ѕудимо нарочито опрезни сада, драги моЉи, зидаЉуЮи и поправЪаЉуЮи мноштво рукотворених храмова, не заборавимо главни новозаветни храм ЅожиЉи - своЉе срце, коЉе Ље позвано да служи Ѕогу у ƒуху и истини. Ќе заборавимо да се враЮамо из заробЪеништва туРинских племена и нашег народа, коЉи нападаЉу нас и нашу православну веру, не заборавимо да смо болесни, осакаЮени, духовно изнемогли. Ќе заборавимо да смо дуго, веома дуго, били без Ѕога и да сада тек стоЉимо на прагу ’рама коЉи Юе нас освештати, али само под Љедним условом: ако ми то сами пожелимо.

ЌавешЮу вам, драги моЉи, речи √осподЬе, коЉе данас нарочито треба да нам помогну да постанемо свесни критичног момента нашег садашЬег живота: «ато сада овако вели √оспод над воЉскама: узмите на ум путеве своЉе. —еЉете много, а увозите мало; Љедете, а не бивате сити; пиЉете, а не напиЉате се; одевате се, а ниЉедан не може да се загреЉе; и коЉи заслужуЉе новце, меЮе их у продрт тоболац. ќвако вели √оспод над воЉскама... »дите на √ору, и донесите дрва, те зидаЉте дом; и биЮе ћи мило, и прославиЮу се, вели √оспод. »згледате много, а ето мало; н што унесете у куЮу, £а раздувам. «ашто? ¬ели √оспод над воЉскама: «ато што Ље дом ћоЉ пуст, а ви сваки трчите за своЉ дом. «ато се затвори небо над вама да нема росе, и земЪа се затвори да нема рода Ьезиног (јг. 1, 5-10).

ћи стоЉимо на прагу ’рама и треба да уРемо у Ьега, оживЪуЉуЮи у себи познаваЬе закона ЅожиЉег, да уРемо испуЬеЬем обеЮаЬа коЉа смо веЮ дали Ѕогу. Ќе заборавимо да о судбини земаЪа и народа не одлучуЉу само владари, него да одговорност за живот света пред Ѕогом лежи на свима, на сваком живом, ма како мали био.

ƒраги моЉи! ћилост ЅожиЉа нам данас даЉе време и покаЉаЬе. Кубав ЅожиЉа трпи болест нашег неверЉа. √оспод чека да нас скупи под —воЉа крила. ѕожелимо онда спасеЬе, вратимо се у ’рам ЅожиЉи ЪубавЪу II жеЪом према Ьему и вратимо Ѕогу храм нашег срца. «атим Юе се отворити обиЪе милости ЅожиЉе, коЉу смо ми затворили нашим гресима, отвориЮе се небо.

ј ѕресвета ƒЉева, Ѕогоизабрана ќтроковица,  Юи Ъудска,  оЉа нам Ље прва отворила небо и постала ћати страдалничког и болесног човечанства, увек Ље спремна да —воЉом благодаЮу подржи, укрепи и да путем спасеЬа проведе кроз живот све оне коЉи £оЉ притичу с вером и ЪубавЪу.

"¬еличамо “е, ѕресвета ƒЉево, Ѕогоизбрана ќтроковице, и поштуЉемо твоЉ улазак у храм √осподЬи." јмин.

21. новембар (4. децембар) 1994. године

—ветосавЪе.орг

04 / 12 / 2015

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0