Srpska

£еванРеЪе о многим бригама и о изненадноЉ смрти

Ћука 12, 16-21. «ач. 66.

††††

√оспод »сус ’ристос дошао Ље меРу Ъуде да излечи душу Ъудску од крадЪивости. £ер Ље крадЪивост тешка болезаЬа душе Ъудске.

 раде ли син од оца? Ќе; него слуга краде од господара. ќнога часа када се јдамов синовски дух превратио у слугарски дух, Ьегова се рука пружила ка забраЬеном плоду.

«ашто краде човек туРу своЉину - да ли зато што му то треба? јдам Ље имао свега и ниЉе оскудевао ниучем, па ипак Ље пошао у краРу.

«ашто краде човек од човека, слуга од слуге? «ато што се пре тога усудио красти од господара свога. ”век човек прво краде од Ѕога па онда од Ъуди. ѕрво Ље праотац Ъудски машио се крадЪивом руком за оно што Ље ЅожЉе, па су онда, и због тога, Ьегови потомци постали лопови Љедан другог.

„овек краде и од Ѕога, и од луди, и од природе, и од себе самог. „овек краде не само свима чувстима, него и срцем, и душом, и помислима. Ќо нема ниЉедне краРе, у коЉоЉ Раво ниЉе савезник човеков. ќн Ље дошаптач и наустник свих краРа; он человоР и началник свих крадЪивих умишЪаЉа. Ќема лопова самца у целоме свету. ”век наЉмаЬе двоЉица иду у краРу, а треЮи их гледа. „овек и Раво иду у краРу, а Ѕог их гледа.  ао што ≈ва ниЉе сама извршила краРу, него у друштву с Раволом, тако никад нико ниЉе сам извршио краРу него вазда у друштву Равола. Ќо Раво ниЉе само воР и саучесник у краРи него и проказивач краРе. £ер Ьему ниЉе стало до краРених ствари него до упропашЮеЬа душе човекове, до заваде и мржЬе меРу Ъудима, и до погубЪеЬа свега рода Ъудског. Ќе ходи он у краРу због краРе него као лав ричуЮи ходи и тражи кога да прождере (ѕетр. 5, 8). ј да Ље Ааво онаЉ коЉи побуРуЉе душу на свако зло и сеЉе у души сваки кукоЪ, то Ље рекао и сам √оспод »сус (ћат. 13, 39).

—ваком краРом коЉу човек учини краде Раво Љедан део душе Ьегове. » душа навикнутог лопова све се више смаЬуЉе и суши и пропада као плуЮа изЉедена сушицом.

ƒа би се човек спасао крадЪивости, мора сматрати своЉу имовину ЅожЉом а не своЉом. » кад употребЪава своЉу имовину мора сматрати да употребЪава оно што Ље ЅожЉе а не Ьегово. £едуЮи хлеб са своЉе трпезе мора благодарити Ѕогу, Љер хлеб ниЉе Ьегов но ЅожЉи.

ƒа би се човек излечио од болезаЬе крадЪивости, мора сматрати и сву туРу имовину ЅожЉом, и мора знати да кад краде од Ъуди краде од Ѕога. ј зар се може покрасти ќнаЉ чиЉе се око никад не затвара?

ј да би човек отерао од себе свога злог садруга у краРи и сеЉача свакога зла, мора бдити над душом своЉом, да Раво не посеЉе крадЪиве жеЪе и помисли у Ьу. » кад их наРе посеЉане, мора се старати брзо да их сагори огЬем молитве.

ЌиЉе ли луд онаЉ човек коЉи трчи за горим кад Ље познао боЪе? ЌиЉе ли и луд и смешан онаЉ лопов коЉи ноЮу обиЉа туРи дуЮан да покраде крпе од памука, кад Ље у то исто време видео свога приЉатеЪа где му Ље дотерао пред куЮу пуна кола свиле и кадифе на дар?

„овекоЪубиви √оспод »сус донео Ље —обом и отворио пред Ъудима безброЉна и несравЬива блага небеска, и позвао их да узимаЉу Љавно и слободно, но само под Љедним условом: да прво одлепе своЉу душу од трулежних блага земаЪских. Ќеки су √а Ъуди послушали, пришли су Меговим даровима, и обогатили се; а неки √а нису послушали него су остали при свом трулежном и краРеном богатству. «а опомену овим последЬим √оспод Ље испричао причу коЉа се чита у данашЬем ЉеванРеЪу:

–ече √оспод причу ову: у Љедног богатог човека оброди се Ьива; па мишЪаше у себи говореЮи: шта Юу чинити? немам у што сабрати летине своЉе. Ѕуд Ље иначе био богат, буд му се Љош оброди летина толико да ниЉе знао где Юе Ље сабрати? √ледаЉуЮи своЉа поЪа покривена родном пшеницом; и своЉе воЮЬаке и винограде са отежалим и опуштеним гранама од рода; и своЉе градине препуне разноврсног поврЮа; и кованлуке своЉе препуне меда - оваЉ богаташ ниЉе погледао к небу и радосно узвикнуо: слава “и и хвала, —вевишЬи и —вемилостиви Ѕоже?  ако си “воЉом силом и мудрошЮу извукао из црне земЪе оволико обиЪе!  ако си “воЉим сунцем налио сласт у све плодове земне!  ако си сваком плоду дао диван изглед и нарочити укус!  ако си ми стоструко наградио моЉ малени труд око свега тога!  ако си се смиловао на слугу свога, и са препуним рукама просуо толико благо у крило Ьегово! ќ, пречудни √осподе моЉ, научи и мене да овим “воЉим благом и Ља учиним радост браЮи своЉоЉ и суседима своЉим! ƒа би се и они заЉедно са мном радовали, и заЉедно са мном благодарно славили и хвалили свето име “воЉе и неисказану доброту “воЉу! - Ќе; него место да се сети ƒародавца толиких дарова, он прво брине где Юе те дарове згомилати и у чему Юе их чувати.  ао лопов кад наРе на друму кесу новаца што не мисли ни откуда Ље та кеса ту ни чиЉа Ље, него прво брине како Юе Ље сакрити! ”ствари и оваЉ богаташ Ље прави лопов. ќн не би могао реЮи, да Ље све то обиЪе плодова дошло од Ьеговог личног труда. » лопов се труди око краЮе. Ќити од Ьегове вештине и памети. » лопов употребЪава често много више вештине него ли орач и сеЉач. Ѕогаташ нити се трудио нити се могао трудити око сунца, и кише, и ветрова, и земЪе. ј то су четири главне стихиЉе коЉе по ЅожЉоЉ воЪи омогуЮаваЉу плод биЪа и дрвеЮа. ѕрема томе, таЉ обилни плод ниЉе Ьегов ни због Ьеговог ништавног труда нити пак по праву своЉине, пошто он ниЉе господар ни сунца, ни кише, ни ветрова, ни земЪе. “аЉ обилни плод Ље дар ЅожЉи.  ако ружан изгледа човек у очима свиЉу Ъуди кад прими неки поклон од некога, па нити каже: хвала, нити се обазре на дародавца, него жури само да склони таЉ поклон на сигурно место! „естит просЉак добиЉе кору црна хлеба, па захвали даваоцу. ј оваЉ богаташ ниЉе захвалио Ѕогу ниЉедном помишЪу и ниЉедном речЉу на толиком обиЪу жетве, чак нити иЉедним осмехом радости на толиком чуду и толикоЉ благодати ЅожЉоЉ. Ќего место молитве, и благодарности, и песме Ѕогу, и радости срца, Ьега одмах почиЬе мучити брига, како Юе све то благо сабрати и сместити тако, да ниЉедно зрно не остане птицама небеским и да ниЉедна Љабука не падне у крило сиромашних суседа Ьегових.

» рече: ово Юу учинити: порушиЮу житнице своЉе и подигнуЮу веЮе, и овде Юу сабрати сва жита своЉа и блага своЉа. ≈то шта Ље главни труд неразумна човека! ћесто да се труди да поруши старога човека у себи и подигне новога, он улаже сав своЉ труд у рушеЬе старих и подизаЬе нових житница, нових амбара и салаша. јко му опет и идуЮа година тако обилато роди, он Юе се опет морати трудити и мучити око проширеЬа старих или зидаЬа нових житница. » тако Юе житнице Ьегове бивати из године у годину све шире и новиЉе, а душа Ьегова све ужа и стариЉа. » Ьегово старо жито Юе плеснивити као и душа Ьегова. Мега Юе окружавати завист и на Ьега Юе се сипати клетва. £ер Юе сиромашни Ъуди гледати са завишЮу на Ьегово богатство, а гладни Юе га проклиЬати због тврдичлука и себичности. » тако, Ьегово богатство доприносиЮе пропасти и ЬеговоЉ и Ьегових суседа. Мегова душа пропадаЮе због тврдичлука и себичности, а душе Ьегових суседа пропадаЮе због зависти и проклиЬаЬа. ¬идите, како безуман човек може да употреби ЅожЉи дар и на своЉу и на туРу пропаст! Ѕог му Ље дао богатство ради благослова и спасеЬа како Ьеговог тако и Ьегових суседа, а он га употребЪуЉе на проклетство и своЉе и других. —вети £ован «латоуст саветуЉе све коЉи су савету доступни: "£еси ли се ти наситио - сети се гладнога. £еси ли утолио своЉу жеР - сети се жеднога. £еси ли се згреЉао - сети се замрзлога. ∆ивиш ли у дому високом и богато украшеном - уведи у Ьега и бескуЮника. £еси ли се навеселио на пиру - развесели тужног и жалосног. £есу ли теби одали част као богаташу - посети и ти убоге. £еси ли изишао радосним од свога кЬаза - учини радосним и све слуге своЉе. јко будеш милостив и снисходЪив према Ьима, то Юеш и сам добити милост при изласку душе из тела". ѕрича се за два велика испосника у египатскоЉ пустиЬи, како су молили Ѕога да им откриЉе, да ли има когод у свету ко Мему боЪе служи од Ьих. » Ьима се заиста то откриЉе; и заповеди им се да иду у то и то место, таквом и таквом човеку и сазнаЮе оно што су желели знати. ќни доРу, како им Ље указано, и наРу Љеднога простога човека, по имену ≈вхариста, коЉи се искЪучиво бавио сточарством.  ако испосници нису видели на овом човеку ништа необично, то га упитаЉу, како се он стара да испуни воЪу ЅожЉу? ѕосле дужег устезаЬа ≈вхарист им каже, да све што добиЉе од своЉе стоке он дели на три дела: Љедан део даЉе ништим и убогим; други део употребЪуЉе на гостопримство странаца; а треЮи део задржава за себе и своЉу целомудрену жену. „увши ово испосници похвале Ьегову добродетеЪ и врате се (ѕролог, 17. Ќовембар). - ¬идите, да Ље милосрРе чак више и богоугодниЉе и од наЉстрожиЉег поста. Ќо оваЉ лакоми богаташ, о коме Ље реч у ЉеванРеЪу,ниЉе помишЪао само како да прошири своЉе житнице и како да сабере све плодове са свога имаЬа. ѕа шта Юе да ради када то учини? ≈во нека он сам каже: и казаЮу души своЉоЉ: душо, имаш много блага лежеЮег на много година: почиваЉ, Љеди, пиЉ, весели се!  ако може душа Љести и пити? “ело Љеде и пиЉе оно што Ље у поЪу сабрано, а не душа. ѕа богаташ и мисли на тело, кад говори о души. Мегова душа толико Ље урасла у Ьегово тело, и толико се изЉедначила с телом, да он Ьу зна Љош само по имену. ѕогубни триумф тела над душом ниЉе се могао ЉасниЉе изразити. «амислите Љедно ЉагЬе у псеЮоЉ рупи, заврзено и заборавЪено у псеЮоЉ рупи. ѕас Љури на све стране и довлачи у рупу храну за себе. » кад навуче пуну рупу меса, црева, костиЉу од разних стрвина, он онда викне гладном ЉагЬету: ЉагЬе моЉе, сад Љеди, пиЉ и весели се; ево, имаш хране за много дана! » после тих речи пас Юе се наклопити сам да Љеде, а ЉагЬе Юе продужити да гладуЉе и од глади угинуЮе. “ако Ље исто поступио оваЉ богаташ са своЉом душом као оваЉ пас са гладним ЉагЬетом. ƒуша се не храни храном коЉа трули, а он ЉоЉ нуди такву храну. ƒуша чезне за своЉом небеском домовином, где стоЉе Ьене житнице и Ьени источници, а он Ље прикива за земЪу, и Љош ЉоЉ обеЮава, да Юе Ље држати тако приковану за много година. ƒуша се радуЉе Ѕогу, а он и не узима име ЅожЉе у уста. ƒуша се гоЉи правдом и милошЮу, а он и не помишЪа да своЉим богатством учини правду и милост бедним, Љадним и наказним Ъудима око своЉе куЮе. ƒуша хоЮе чисту небесну Ъубав, а он сипа маст у огаЬ страсти, и смрдЪивим димом од тога кади душу. ƒуша тражи своЉ накит; а Ьен Ље накит: Ъубав, радост, мир, трпЪеЬе, доброта, милост, вера, кротост, уздржаЬе (√ал. 5, 22-23); он Љу пак кити пиЉанством, ждераЬем блудом и суЉетом.  ако да не липше травоЉедно ЉагЬе поред месождерног пса?  ако да не умре душа притиснута тешком лешином телесном?

Ќо ниЉе све безумЪе овога богаташа у томе што нуди месо ЉагЬету, односно телесну храну души, него Љош и у томе што се он прави господаром времена и живота. £ер гле, он се спрема да Љеде и пиЉе на много година. ј чуЉте шта му Ѕог на то одговара: а Ѕог му рече: безумниче, ове ноЮи узеЮу душу твоЉу од тебе; а што си приправио чиЉе Юе бити? “ако му рече √осподар живота и света, и заповедник времена и смрти, коЉему Ље у руци душа свега живота и дух свакога тела човечЉега (£ов. 12, 10). Ѕезумниче, зашто не мислиш умом него трбухом?  ао што ниЉе био у твоЉоЉ власти дан твога роРеЬа, тако ниЉе ни дан твоЉе смрти. √оспод Ље упалио свеЮе земаЪског живота кад Ље ќн хтео, √оспод Юе их погасити кад ќн хоЮе.  ао што твоЉе богатство ниЉе могло ускорити час твога доласка у свет, тако оно не може одложити ни час твога одласка из света. «ависи ли од тебе свануЮе и смркнуЮе дана? «ависи ли од тебе кад Юе ветар почети дувати и кад Юе се утишати? “олико исто зависи од тебе и рок твоЉ на земЪи! » толико исто зависе од тебе твоЉе житнице и пивнице, и твоЉи торови и обори. —ве Ље то ЅожЉа своЉина, исто онако као и твоЉа душа. —вакога дана и свакога часа Ѕог може узети —воЉе од тебе и дати другоме. Мегово Ље све Љош за твога живота; Мегово Юе бити све и после твоЉе смрти. ” Меговим Ље рукама и твоЉ живот и твоЉа смрт. «ашто онда говориш о многим годинама унапред? Ќа минуте Ље изброЉан твоЉ живот, човече. » твоЉ последЬи минут може откуцати Љош данас. «ато се не брини о сутрашЬем дану, шта Юеш Љести, и шта Юеш пити, и у што Юеш се оденути; него брини више, много више брини, с каквом Юеш душом изаЮи пред Ѕога, —творитеЪа и √осподара свога. Ѕрини се више о царству ЅожЉем, Љер то Ље храна твоЉе душе (ћат. 6, 31-33).

ќву причу завршава √оспод речима: тако бива ономе ко себи сабира благо, а не богати се у Ѕога.  ако му, дакле бива? »зненадно раставЪа се он од свога богатства и душа му од тела. Ѕогатство се предаЉе другом, тело се предаЉе земЪи, а душа иде у место црЬе од гроба, где Ље плач и шкргут зуба. Мега неЮе срести ниЉедно добро дело у царству небеском, да би душа Ьегова ту имала места. Мегово име неЮе се наЮи записано у  Ьизи живих, те неЮе бити ни знано ни прозвано меРу блаженима. ќн Ље примио своЉу плату на земЪи, и богатства ЅожЉа на небу неЮе се показивати души ЬеговоЉ.

ќ, како Ље страшна изненадна смрт!  ад човек мисли да сасвим чврсто стоЉи на земЪи, земЪа се може наЉеданпут да отвори и прогута га, као што Ље прогутала ƒатана и јвирона (5. ћоЉс. 16, 32).  ад се богозаборавни весеЪак спрема да се Љош годинама и годинама весели, пада огаЬ и сагорева га као —одом и √омор.  ад човек мисли да се добро осигурао и код Ѕога и код Ъуди, наЉеданпут пада мртав као јнаниЉа и —апфира (ƒела ап. 5, 1). »зненадном смрЮу грешник наноси две штете, и себи и своЉоЉ родбини; себи, Љер непокаЉан умире; и родбини, Љер Ље изненаРуЉе неочекиваним ударом и оставЪа послове своЉе неуреРене. Ѕлаго оном ко се поболи пред смрт, и претрпи муке и страдаЬа. “оме се даЉе прилика и могуЮност, да се Љош Љедном свесно обазре на цео своЉ живот; да прегледа и преброЉи грехе своЉе; да се покаЉе за све зло што Ље учинио као и да зарида пред Ѕогом и очисти душу своЉу сузама, и умоли Ѕога за опроштаЉ; и Љош да и сам опрости свима оним коЉи су Ьега вреРали и злобили за живота; да благослови све приЉатеЪе и све неприЉатеЪе своЉе; да опомене децу да се боЉе Ѕога, да се сеЮаЉу часа смртнога и да благовремено богате своЉу душу вером, молитвом и милостиЬом. ѕогледаЉте, како су умирали ЅожЉи угодници и праведници у —таром «авету: јврам, »сак, £аков, £осиф, ћоЉсеЉ и ƒавид. —ви они болуЉу пред смрт, и у болести своЉоЉ не испуштаЉу имена ЅожЉега из своЉих уста. » сви оставЪаЉу добре аманете своЉим потомцима и благосиЪаЉу их. “аква Ље нормална смрт праведника. Ќо реЮи Юете: а зар нису многи праведници изненадно погинули у ратовима? Ќе, нису. ѕраведници никад не умиру изненадно. ќни се увек спремаЉу за смрт, и свакога дана очекуЉу растанак са овим животом. —рцем своЉим они се непрестано каЉу и исповедаЉу пред Ѕогом, и прославЪаЉу име ЅожЉе. “о чине праведници и у миру и благостаЬу; а Љош више чине они то у рату, у напасти и искушеЬу. Михов цео живот Љесте стално приготовЪаваЬе за смрт. «ато они никад и не умиру изненадно.

ѕриготовЪавати се за смрт то и значи богатити се у Ѕога. £ер само они, коЉи истински веруЉу у Ѕога и у други живот прилагоРаваЉу се за смрт, односно за онаЉ други живот. Ќеверни се никад не приготовЪаваЉу за смрт: они се приготовЪаваЉу за што дужи живот овде на земЪи. «ато се они боЉе и да мисле о смрти, а Љош маЬе стараЉу се. о богаЮеЬу у Ѕога.  о се пак приготовЪава за смрт, таЉ се приготовЪава и за вечни живот. ј какво Ље то приготовЪаваЬе за вечни живот, познато Ље сваком хришЮанину. ћудар човек сваки дан утврРуЉе своЉу веру у Ѕога, и брани срце своЉе од невероваЬа, сумЬе и злобе, као што мудар домаЮин брани своЉ виноград од злих мушица и скакаваца. ћудар човек брине се сваки дан да испуни заповести ЅожЉе делима праштаЬа, милосрРа и Ъубави. “ако се он богати у Ѕога. ќно што му Ље наЉмилиЉе и наЉдрагоцениЉе не држи мудар човек у житницама и кошевима него полаже у руке ЅожЉе. “о Ље душа Ьегова. “о Ље наЉвеЮе благо Ьегово; Љедино благо коЉе не труне и не умире. —ваки дан мудар човек има готов обрачун са овим светом, и спреман Ље да легне и умре са постоЉаном вером, да Юе оживети и пред лице ЅожЉе изаЮи. ("ћисли сам у себи и говори: Ља неЮу остати у овоме свету дуже од данашЬега дана - и никад неЮеш сагрешити пред Ѕогом" —в. јнтониЉе ¬елики). Ќема ништа лакомислениЉе него реЮи: да ми Ље да изненадно умрем, и да своЉе смрти и не осетим! “ако говоре безумни и безбожни.  о од апостола, светитеЪа и свих богоугодника умре у сну? »ли кога од Ьих прогута земЪа? »ли кога спали огаЬ?  о од Ьих изврши самоубиство? «ато умни и побожни говоре: нека буде воЪа ЅожЉа! ЅоЪе да годинама болуЉемо и будемо у квргама и грчевима од болести него да изненадно непокаЉани умремо. £ер и муке овога света брзо пролазе као и радости. ј у ономе свету нема ништа привремено и пролазно, него Ље све вечно, била мука или радост. ЅоЪе, дакле, да се мало помучимо и поболуЉемо овде него тамо. £ер Ље тамо несравЬено дужа мера и бола и радости. Ќека буде воЪа ЅожЉа! ћолимо се, дакле, —вевишЬем Ѕогу, да нам не пошЪе изненадну смрт усред наших грехова и безакоЬа, но да нас поштеди као што поштеди цара £езекиЉу (»с. 38, 1), и да нам да дана за покаЉаЬе. ѕо милости —воЉоЉ да нам да знак приближеЬа смрти наше, да би могли брзо учинити Љош неко добро и спасти душу своЉу од огЬа вечнога. ƒа би се тако и наше име нашло у  Ьизи ∆ивих, и да би се и наше лице видело меЮу праведницима у царству ’риста Ѕога нашега. Мему нека Ље слава и хвала, са ќцем и ƒухом —ветим - “роЉици ЉеднобитноЉ и неразделноЉ, сада и навек, кроза све време и сву вечност. јмин.

—ветосавЪе.орг

07 / 12 / 2015

     оментари:

    2015-12-09
    11:42
    ¬алентина:
    Ѕольшое спасибо!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0