Srpska

ќво Ље црни дан у историЉи √рчке, али Юе бити Љош горе

††††

ƒана 23. децембра обЉавЪено Ље да Ље закон о Ђслободном саживотуї содомита усвоЉен веЮином гласова на пленарноЉ седници грчког парламента. ≈вропски суд за Ъудска права Ље захтевао да се грчки закони ускладе с европским.

”сваЉаЬе закона о легализациЉи истополних савеза у √рчкоЉ коментарише заменик главног уредника »здавачке куЮе Ђ—вета гораї и главни уредник саЉта AgionOros, стручЬак за √рчку јтанасиЉе «оитакис.

Ц јтанасиЉе, како Ље постала могуЮа легализациЉа истополних Ђсавезаї у земЪи као што Ље православна √рчка, где ÷рква ниЉе одвоЉена од државе?!

Ц Ѕило Ље сасвим логично то очекивати, премда смо се до последЬег тренутка надали да се то неЮе десити. –ади се у томе што су годинама политичари у √рчкоЉ желеЮи да доРу на власт обеЮавали Љедно, а кад би Ље освоЉили, чинили су директно супротно. ќд оних коЉи су у парламенту гласали за оваЉ закон само Ље у програму либералне партиЉе Ђѕотамиї била наведена заштита права лица Ђнетрадиционалне сексуалне ориЉентациЉеї. ј за ову партиЉу Ље гласало 4 процента Ц Љедва су ушли у парламент. ” владаЉуЮоЉ партиЉи Ђ—»–»«јї у за права ових маЬина изЉашЬавали су се поЉедини функционери, а своЉ званичан став странка дуго времена ниЉе обЉавЪивала. ќстали ништа слично нису обеЮали своЉим бирачима. “ако да се не може реЮи да Ље то била жеЪа веЮине грчког народа.

ѕоновила се иста прича као и с референдумом о европским кредитима: народ Ље рекао Ђнеї, а политичари су рекли Ђдаї - буквално за недеЪу дана су се отворено супротставили народу.

ЂOXIї (ЂЌеї) - резултати гласаЬа на реферндуму о европским кредитима ЂOXIї (ЂЌеї) - резултати гласаЬа на реферндуму о европским кредитима
††††

¬ладика јмвросиЉе  алавритски Ље израчунао:1 на отвореном саЉту владе √рчке, где Ље разматран оваЉ закон оставЪено Ље преко 5000 коментара, око 70% Ъуди коЉи су изразили своЉе мишЪеЬе било Ље против овог нацрта закона. » поред тога што се на интернету Ц то се види и на основу руских форума Ц активниЉе изЉашЬаваЉу либерали, антицрквени Ъуди.

ƒве треЮине парламентараца Ље Ђзаї, а две треЮине народа Ље Ђпротивї. “акав Ље однос. »стовремено с легализациЉом ових Ђсавезаї у √рчкоЉ се циЪано задаЉу ударци породицама с више деце. Ќеколико пута су смаЬивани помоЮ и друга даваЬа.

”вече 22. децембра (односно одмах после гласаЬа) поЉавила се вест о томе да су повериоци захтевали укидаЬе Љош 300 облика помоЮи породицама с више деце и инвалидима.2

ќчигледно Ље да су у питаЬу усклаРене радЬе: ударац коЉи се задаЉе породицама с више деце и легализациЉа содомиЉе. ѕосланик ’ристос  араЉанидис из владаЉуЮе странке Ђ—»–»«јї Ље на писмо родитеЪа с више деце коЉи су се супротставЪали легализациЉи истополних савеза цинично рекао: ЂЅаш ме брига за породице с више деце. ћука ми Ље од Ьих.ї

Ц —веЉедно не можемо да поверуЉемо у оно што се десило.  ад се почетком године поЉавила вест о томе да Ље министар правде казао да постоЉи могуЮност легализациЉе истополних Ђсавезаї у √рчкоЉ, што се десило убрзо након што Ље усвоЉен Ђантирасистички законї,3 то Ље звучало потпуно апсурдно.

Ц ЋегализациЉа се остваруЉе доследно и по фазама. £едан политичар коЉи Ље говорио у парламенту против усваЉаЬа закона упоредио Ље ово с начином на коЉи се сече кобасица: постепено, по танак колутиЮ.

„овек (па и земЪа) се лакше могу угушити ако се постепено стеже конопац, како прво чак не би ни приметио да му Ље око врата ставЪена омча. »сто Ље и с овим законима. ѕрво се усваЉа закон о дозвоЪаваЬу слободног саживота за Ъуде нормалне ориЉентациЉе. «атим Ц закон о граРанским Ђсавезимаї за содомите. ѕритом нам говоре о томе да се не ради о усваЉаЬу деце од стране чланова оваквих Ђсавезаї. јли Юе се за годину-две вратити томе. £едан од чланова партиЉе Ђ—»–»«јї Ље на седници у парламенту рекао да ЂЮемо после извесног времена можда размотрити питаЬе усваЉаЬа децеї.

Ц Ќаравно да Юе размотрити. ” то чак нема сумЬе.

Ц ƒа. ј кад би сад усвоЉили закон о истополним Ђсавезимаї с могуЮношЮу усваЉаЬа деце реакциЉа би била много оштриЉа Ц и друштвена и неких политичара.

Ц «ар мислите да друштвена реакциЉа може нешто да промени? ÷рква Ље против, народ Ље против, али Ље ≈вропа Ђзаї и закон Ље усвоЉен.

Ц ƒео странке ЂЌова демократиЉаї коЉа Ље наводно конзервативна и део партиЉе ЂЌезависни √рциї гласали су за закон образлажуЮи то управо тиме што у закону нема тачке о усваЉаЬу. “о Ље био Ьихов Љедини аргумент. √оворили су: ЂЌема усваЉаЬа, гласамо ‘за’ како бисмо извршили оно што ≈вропа тражи, али никад неЮемо гласати за усваЉаЬе, неЮемо дозволити усваЉаЬе, тим пре што Ље другим законом предвиРена казна за развраЮаЬе малолетника... ј оваЉ закон Ље у реду.ї ƒа постоЉи тачка о усваЉаЬу деце у овом закону Ьегово усваЉаЬе би теже ишло.

” √рчкоЉ се не сме нагло поступати. «ато делуЉу полако.  ао и у случаЉу с Ђантирасистичким закономї. «аконодавна база Ље створена, али се он за сада не примеЬуЉе.

ћитрополит  алавритски јмвросиЉе ћитрополит  алавритски јмвросиЉе
††††

 ад су биле у припреми расправе о закону о истополним савезима неколико Љерарха се изЉаснило врло оштро Ц максимално оштро. “олико да кад су Ьихове речи превоРене на руски Ц приметио сам да су их и наш саЉт и ваши преводиоци чак ублажили. ѕосланик партиЉе Ђ«латна зораї £анис Ћагос Ље говореЮи у парламенту апсолутно тачно рекао (он подржава став ÷ркве): Ђјко поновим оно што Ље рекао митрополит јмвросиЉе ви Юете против мене одмах покренути поступак и стрпаЮете ме у затвор. ј митрополита неЮете затворити, плашите се, знате да народ неЮе дозволити прогонство митрополита коЉи има 77 година.ї » у праву Ље.

«ато што се Ъуди, коЉи немаЉу статус и заштиту, веЮ гоне по Ђантирасистичком законуї.

Ц ƒоЮи Юе и до митрополита, сигурна сам.

Ц ћитрополити Юе бити у следеЮоЉ фази. јли Юе се процес одвиЉати полако, они се труде да га не форсираЉу, да делуЉу у етапама, корак по корак. » не журе. ЌемаЉу разлога за журбу.

ѕолако, корак по корак, разлаже се институциЉа породице. »сто Ље и с укидаЬем специЉалног статуса ÷ркве у √рчкоЉ.

ѕрво су укинули ЉутарЬе молитве у школама. —ад хоЮе да забране иконе у судовима и болницама. ’оЮе да укину веронауку, тачниЉе да Ље уместо предмета с православним усмереЬем претворе у нешто типа историЉе светских религиЉа. “о Ље читав поступни програм и он функционише.

ќви Ъуди делуЉу по сличном сценариЉу. ќбратите пажЬу на то како се уводе санкциЉе према –усиЉи. Ќе уводе се све одмах, веЮ по фазама. –азличитим мерама покушаваЉу да постепено стегну омчу. »сто тако по етапама уништаваЉу √рчку.

Ќаши народи су слични. “ешко Ље победити нас у отвореноЉ борби, више се може постиЮи уз помоЮ подлости, издаЉе и подриваЬа ситуациЉе изнутра.

” √рчкоЉ намераваЉу да обнове статуту  олоса са –одоса: Ђ∆елимо да оживимо оно што Ље он симболизоваої ” √рчкоЉ намераваЉу да обнове статуту  олоса са –одоса: Ђ∆елимо да оживимо оно што Ље он симболизоваої
††††

Ц ƒа ли Ље ÷рква на неки начин изразила своЉ став према ово закону?

Ц ћноги Љерарси су се изЉашЬавали против, и природно, нико се ниЉе изЉаснио за, али општецрквена реакциЉа ниЉе уследила.  ако Ље рекао Љедан посланик: Ђ«вона у знак жалости звоне у ЉедноЉ епархиЉи, али би требало да звоне у свим храмовима, у свим епархиЉама.ї

Ц Ўта усваЉаЬе таквог закона у земЪи на чиЉоЉ териториЉи се налази јтон значи у духовном смислу? Ѕили смо сведоци тога како су истим путем ишле европске земЪе и било Ље мучно гледати то, али Ље √рчка сасвим посебан случаЉ. ќва новост изазива ужас. «апаЬеност и ужас зато што Ље прекорачен –убикон.

Ц »сти такав утисак имаЉу Ъуди коЉи су се борили против закона.  ажу да Ље то црни дан у грчкоЉ историЉи кад Ље безакоЬе постало закон. Куди су шокирани.

ѕосланици коЉи су се залагали против борили су се до краЉа, али се испоставило да Ље то само треЮина парламента.

“о Ље своЉство нашег времена, кад се не узима у обзир мишЪеЬе народа и Ъуди не знаЉу шта могу да учине. ” ÷рноЉ √ори Ље веЮи део народа, наводе се различите пропорциЉе, али сви кажу да Ље 50% Ъуди против уласка у Ќј“ќ, а земЪа улази у алиЉансу. »сто Ље и веЮини других земаЪа. ¬еЮина нрода Ље против легализациЉе содомиЉе, али се она врши.

Ц »сто Ље, узгред речено, било и у √рузиЉи, где су и народ и ÷рква били против јнтидискриминационог закона, а он Ље свеЉедно усвоЉен; и у ”краЉини, где су народ и ”ѕ÷ били против ЂгеЉ-амандманаї у «аконику о раду, а он Ље свеЉедно прошао.

Ц ќво говори о томе да се овим системом може управЪати. ” случаЉу с √рчком користи се лукавство. ѕартиЉа коЉа каже: Ђћи смо за легализациЉу истополних савеза, ми смо за то да се дозволи усваЉаЬе,ї добиЮе своЉа 4% на изборима и то Ље реалан броЉ грчких либерала. ј остали долазе на власт с лепим паролама о томе како Юе се борити за ослобоРеЬе √рчке од Љарма кредитора и како Юе градити добре односе с ÷рквом.  ад Ље ÷ипрас победио на изборима прво се срео с архиепископом и замолио га Ље за молитве за успех владе. √оворио Ље да Ље ÷рква веома важна, да Ље она Ьихов савезник. ј кад су из ≈вропе тражили оно што Ьима треба почео Ље да се понаша сасвим другачиЉе.

ј. ÷ипрас Ље први премиЉер у историЉи √рчке коЉи Ље одбио да положи заклетву на ЅиблиЉи ј. ÷ипрас Ље први премиЉер у историЉи √рчке коЉи Ље одбио да положи заклетву на ЅиблиЉи
††††

“о Ље црни дан. ѕроРена Ље врло важна етапа после коЉе Юе се ситуациЉа само погоршавати све док не почну прогони Ъуди коЉи буду против содомиЉе Ц за то Ље унапред створена законодавна база: ако се Ђантирасистички законї покрене у потпуности, све владике коЉе су говориле против закона о легализациЉи геЉ-савеза могу отиЮи директно на оптуженичку клупу.

Ц Ќа овом примеру видимо колико Ље важно какав човек се налази на власти, коЉе Ље вероисповести.  од нас у –усиЉи нема ни помена о оваквим законима Ц за разлику од православних земаЪа коЉе су се окренуле ≈вропскоЉ униЉи или просто «ападу. “амо држава више не штити ÷ркву, веЮ се, напротив, бори против Ье. » оно што се десило у √рчкоЉ то веома добро илуструЉе.

Ц ¬ладаЉуЮа странка доследно уништава све институциЉе коЉе су у √рчкоЉ традиционалне.

Ђѕо плодовима Юете их познатиї - зато што речи лепше звуче: о томе да Ље улога ÷ркве огромна, да Ље историЉски она формирала идентитет грчког народа и тако даЪе, али се притом чине ствари антицрквеног карактера.

»сто се дешава и у економиЉи: тврде да Юе реформе бити на добробит √рчке, али се дуг само повеЮао, и чак се у реферату ћћ‘ каже да нема никаквог побоЪшаЬа, дуг √рчке Юе само расти, зато што су камате на заЉмове огромне.

ќ свему томе Ље говорио Љош старац ѕаЉсиЉе: ЂЌе боЉ се. Ѕог неЮе дозволити да се зло оствари. ƒесиЮе се многи догаРаЉи за коЉе неЮе бити обЉашЬеЬа с тачке гледишта формалне логике. ѕолитичари Юе се огадити Ъудима.  ао што се балон постепено надувава, па пукне Ц пуЮи Юе и они!ї4 ”право то се сад дешава. Ѕалон се Љош увек надувава.

”згред, занимЪиво Ље то што расте проценат Ъуди коЉи не веруЉу да се гласови поштено броЉе. «а √рчку Ље то нонсенс: раниЉе ниЉе било могуЮе срести човека коЉи би помислио да се гласовима манипулише. ћеРутим, сад има све више таквих.

Ц ƒа... тешко да можемо завршити разговор на оптимистичкоЉ ноти.

Ц Ѕитка Љесте изгубЪена, али ниЉе рат. Ќе заборавимо ни речи —паситеЪа: Ђ” свету Юете имати жалост, али не боЉте се, Љер сам £а победио светї (£н. 16: 33). ќптимистички завршетак се може наЮи у томе што меРу свештеноначалиЉем, и меРу политичарима, и у народу Љош има Ъуди коЉи су спремни да се боре за православну веру, за своЉ идентитет. —премни су да иду до краЉа Ц укЪучуЉуЮи и мучеништво.

Ц ѕитаЬе Ље колико Юе их бити. » прави Ље час да се сетимо приче о —одому и о броЉу праведника због коЉег Ље √оспод био спреман да га сачува.

Ц Ќе бих претеривао, зато што у √рчкоЉ содомита Љош увек нема тако много Ц нема их више него, рецимо, у –усиЉи. ЌиЉе ситуациЉа као, на пример, у условноЉ ’оландиЉи. «акон може бити било какав, али они не могу слободно да изражаваЉу своЉа осеЮаЬа Ц зато што кад су пре гласаЬа у парламенту код ћитрополиЉе почели да се баве тим стварима,5 обични пролазници су их одмах...

Ц Епретукли.

Ц ƒа. ќдмах су им обЉаснили да нису у праву.

јтанасиЉе «оитакис јтанасиЉе «оитакис
††††

Ц јли то Ље такоРе питаЬе времена. ”змите ‘ранцуску, у коЉоЉ Ље институциЉа породице увек била Љака, поштовала се...  о Ље пре 20 година могао да замисли да Юе се тамо поЉавити ЂродитеЪ бр. 1ї и ЂродитеЪ бр. 2ї? »ли јмерику: сигурна сам да у држави “ексас Љош увек живе врло конзервативни Ъуди, али Юе Ьихова деца бити распуштена Ц зато што су тако одлучиле власти Ц и у школи им неЮе предавати веронауку, веЮ то да могу да бираЉу пол.

Ц ќваЉ процес се одвиЉа у целом свету. Ўири се чак и у –усиЉи: либерали приказуЉу да су то ЂтакоРе Ъуди, имаЉу своЉа права. ЌиЉе средЬи век Ц не треба да се ограничаваЉуї. Кудима се стално испира мозак тиме Ц ето, рецимо, у медиЉима.

Ц ”право: они Юе се пробиЉати, али док се не промени власт коЉа им се супротставЪа то се неЮе десити. јко се промени Ц имам у виду председника Ц свему Юе доЮи краЉ, десиЮе се исто што и свуда, у √рчкоЉ, или у ”краЉини. ј да ли Ље √рчка прва православна земЪа у коЉоЉ су озакоЬени ови Ђсавезиї?

Ц Ќе, прва Ље била Ѕугарска: тамо Ље процес делимичне легализациЉе започет 1996. године, а на  ипру 2008.

Ц ” —рбиЉи су покренути ови процеси, у √рузиЉи такоРе, у ћолдавиЉи, у –умуниЉи, у ”краЉини... ¬ероватно можемо реЮи да Ље –усиЉа последЬа православна заиста Љака земЪа у коЉоЉ се политичари и први човек у држави отворено залажу против легализациЉе ЂгеЉ-савезаї.

Ц “ренутно Ље тако. »ако постоЉи нада да Юе се Љош негде пре или касниЉе поЉавити отпор. £ер, народ Ље против. „ак су се и у —ловениЉи Ъуди недвосмислено изЉаснили против легализациЉе...

— јтанасиЉем «оитакисом Ље разговарала јнастасиЉа –ахлина

—а руског ћарина “одиЮ

30 / 12 / 2015

1 http://agionoros.ru/docs/2145.htm.

2 http://www.newsbomb.gr/ellada/news/story/654102/aisxos-zitoyn-maxairi-sta-epidomata-anapiron-kai-polyteknon#ixzz3vD4d8tmH.

3 “акозвани Ђантирасистички законї грчка скупштина Ље усвоЉила у септембру 2014. године. ѕо овом закону дискриминациЉом се сматра, - дакле и кривично кажЬава, измеРу осталог, и употреба поЉмова као што су ЂЉеретикї или Ђсекташї, и осуда содомиЉе као греха. ќ овом закону в. у интервЉу с ј. «оитакисом на нашем саЉту: http://www.pravoslavie.ru/81553.html.

4 http://agionoros.ru/docs/293.html.

5 Ќедуго пре гласаЬа група содомита Ље организовала акциЉу у близини јтинске митрополиЉе. ѕредставници маЬина у свештеничким одеждама су се неколико секунди грлили и Ъубили док их пролазници негодуЉуЮи нису отерали.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0