Srpska

‘ил и кора

††††

Ќедавно Ље, у мом присуству, жена-психолог испричала случаЉ из праксе. ” некоЉ породици, мало дете од 5-6 година, почело Ље да краде. ” куЮи ровари по Яеповима и узима све што му падне под руку. Ѕеда. ќставити таквог клептомана без пажЬе и за кратко време и затвор би проплакао због Ьега. –одитеЪи су се обратили психологу. ѕсихолог Ље почео да ради са дететом помоЮу баЉки. ѕостоЉи таква пракса-терапиЉа помоЮу баЉке. „»змисли“ -каже доктор детету „и испричаЉ ми неку баЉку или причу са чудесним ликовима тако да и ти будеш у ЬоЉ.“ » дете Ље почело да измишЪа причу у коЉоЉ Ље он час Љеж, час меда и мора неодложно да пронаРе маму. ћама се негде изгубила. » ето, он се спрема да иде на пут у шуме и иза брда у потрагу за изгубЪеном мамом. Ќа том месту мени Љош увек ништа ниЉе Љасно, а доктору Ље скоро све Љасно.

„ƒете ниЉе ¬аше?“- доктор насамо обазриво пита маЉку. ќва пада у несвест. „ќдакле ¬и знате?!“ «аиста, дете Ље усвоЉено. јли Ље усвоЉено у тако малом узрасту, да у принципу, нико сем садашЬих маме и тате о томе не може да зна, нити Ље у стаЬу да предпоставЪа. » ево ту Ље срж догаРаЉа. ƒечиЉе схватаЬе Ље чедно и чисто. ќн живи у породици, има родитеЪе коЉи га воле. ј у души, негде много дубЪе од онога что ми називамо свешЮу, дете има рану. ќсеЮа се као сироче, као човек коЉи Ље изгубио маЉку. Ѕол од те ране га наводи да се брине и да тражи. “ражи оно што при светлости дана никако не може да схвати и обЉасни али што се проЉавЪуЉе помоЮу мита, баЉке. » тако, чедо тражи маЉку, а таЉ лоповлук Ље само етапа несвесног припремаЬа за путоваЬе, етапа прикупЪаЬа залиха.

ћожете ли замислити колико дубоко могу бити скривени мотиви човечиЉе делатности и колико далеки они могу бити од гласно изречених циЪева! ћали човек се у тоЉ ситуациЉи ничим не разликуЉе од великог, у смислу-одраслог човека. ќн може да мисли нешто о себи, нешто да говори и речи Юе Ьегове бити свеже и невине као вео невестин, као тек нападао снег. јли при томе, воРен унутрашЬим импулсима, привремено Юе се понашати, криЉуЮи се од сазнаЬа и избацуЉуЮи на површину из тамних и непознатих душевних дубина. ≈во одакле наше регуларно чуРеЬе када се на осуРеничкоЉ клупи за нешто неочекивано и преисториЉско одЉедном наРе „узоран породичан човек са одличним карактером и добрим послом“. » сви наши уздаси о хуманизму, 21-ом веку и високом образоваЬу су толико жалосни и бескорисни када Ъуди поступаЉу не у складу са дипломом о високом образоваЬу, веЮ у складу са античким митовима коЉе чак нису ни читали.

„итава земЪа, не морамо иЮи далеко, на нивоу декларациЉе веЮ другу годину се представЪа као девоЉчица у трачицама и машницама и са шареним балонима у руци. ј на нивоу подсвести при првом суочаваЬу испарава девоЉчица и поЉавЪуЉе се вампир.

“аква терапиЉа баЉкама, коЉа Ље код детета открила скривену трауму, могуЮа Ље и у ситуациЉи са одраслима. ѕотребно Ље нешто прочитати, о нечему размислити, пробати нешто написати. ”опште, ако глаголи „читати“ и „писати“ присуствуЉу у животу онда постоЉи и нада на сужаваЬе зоне активности глагола „пуцати“ - „упуцати се“ и „обесити“-„обесити се“. ЌиЉе без разлога неко рекао да ако 21.век не буде друштвени век, неЮе га ни бити. » тако, терапиЉа баЉкама за одрасле.

“о Ље исто животна чиЬеница коЉа Ље имала своЉе место на курсевима кЬижевности. ћлади човек добиЉа задатак да напише баЉку или причу са измишЪеним ликовима. ЌиЉе задатак да се од Ьега направи јндерсен. «аправо, баЉке Ље теже писати него романе. «адатак Ље да се активираЉу скривени механизми Ьеговог унутрашЬег света, тако како би их он сам увидео. ѕри томе млади човек отворено говори како Ље он пацифист, борац за чисту екологиЉу, а наЉвеЮе негове жеЪе су да се у читавом свету победи дечиЉе гладоваЬе и да се пронаРе лек против рака. Ўта Ље он смислио? —мислио Ље причу о два дечака коЉи су се са родитеЪима упутили у шуму на пикник и шале ради побегли у дубину шуме. » изашли су на широк руб над коЉим Ље сиЉао округли месец. ѕочели су гласно да вичу „ју!“. » као одговор на Ьихов урлик са свих страна руба изашли су вукови. »зашли су двоношке не као животиЬе, веЮ као Ъуди. » Љедног дечака су одмах поЉели, а другом одгризли руку. ќн Ље успео да побегне. » побегао Ље из шуме и угледао светлост од оближЬих села. ј вукови су га Љурили. » дотрчао Ље до наЉближег прозора, почео да удара у Ьега и да виче: „ѕустите ме! —пасите ме!“. » врата су се отворила, а на прагу Ље стаЉао вук на две ноге, Љер су они и живели у том селу...

» на том месту добро би било пробудити се, обрисати зноЉ и издувати се. јли то ниЉе био сан, веЮ баЉковита прича написана пацифистом коЉи саЬа да победи болест рака и дечиЉу глад. ≈то тако. Ќи више, ни маЬе. ” детаЪима можда и грешим, али општи смисао сам пренео без измена. ћожете питати оне коЉи воде кЬижевне секциЉе и радионице. ќни Юе вам потврдити општи принцип и допунити приповедаЬе чиЬеницама. ћеРу онима коЉи обЉавЪуЉу како воле све Ъуде, велики Ље проценат нечим дубоко изтраумираних Ъуди што постаЉе Љасно после Ьиховог писаЬа литерарног текста величине Љедне а4 стране.

¬ажно Ље не оно што си рекао наглас, а оно што ти се сни. » ниЉе важно оно што плива на површини твоЉег сазнаЬа измеРу редова новинских чланака. ¬ажно Ље оно о чему мисли твоЉе скривено „£а“, скривено од тебе самог. «ато Ље у —ветом ѕисму толико уздаха и молитава о унутрашЬем човеку, о таЉни срца, о скривеним покретима душе. ќ смиреЬу, на краЉу краЉева, Љер човек коЉи зна нешто више о себи веЮ не жели да се горди. » управо удаЪаваЬе од хришЮанства претвара савременог човека у носиоца мрачне унутрашЬости и ушеЮерене фразеологиЉе. ∆алост ту треба знати у лице. » нека исцеЪеЬе од Ье буде изузетно тешко (потпуно исцеЪеЬе Ље могуЮе само приликом дуготраЉне светости), сви Юемо ми бити поштениЉи, умерениЉи и обазривиЉи знаЉуЮи удаЪеност измеРу онога што се врти на Љезику и онога што врви на дну срца.

—а руског »ва ЅендеЪа

12 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0