Srpska

’рам на првоЉ борбеноЉ линиЉи

ЌасеЪе —таЪзбит

ѕротоЉереЉ ЌиколаЉ  опитко Ље старешина храма у част иконе ћаЉке ЅожиЉе Ђ¬сЉех скорбЉашчих –адостї, коЉи се налази у насеЪу —таЪзбит Ц стамбеном масиву у предграРу √орловке. ¬еЮ годину дана ова териториЉа Ље стално изложена артиЪериЉскоЉ ватри. — оцем ЌиколаЉем смо разговарали о томе како су Ъуди преживели наЉстрашниЉе дане ратних сукоба и како живе данас.

’рам после гранатираЬа у Љануару 2015. године ’рам после гранатираЬа у Љануару 2015. године
††††

Ч ќче ЌиколаЉе, данас становници √орловке кажу да Ље наЉстрашниЉа фаза оружаног сукоба веЮ прошла, да се ситуациЉа помало стабилизуЉе. ƒа ли Ље то тачно?

Ч £есте, тачно Ље. ƒанас Ље ситуациЉа много мирниЉа. Куди су почели да се враЮаЉу и то нас радуЉе. Ќаравно, ни из далека се не враЮаЉу сви, зато што слика овде ниЉе баш приЉатна Ц има много срушених зграда. » наш храм Ље оштеЮен. ” питаЬу су и стакла Ц три пута смо их меЬали, а такоРе су биле оштеЮене фасада и ограда. јли Ъуди свеЉедно желе да доРу у храм, долазе на богослужеЬа коЉа су се код нас одржавала чак и за време борбених деЉстава. ƒолазе, иако са страхом у очима. Ќаравно, свакога треба подржати, свакоме треба на неки начин помоЮи: Љеднима треба дати хуманитарну помоЮ, другима треба помоЮи молитвом, а некима треба просто упутити лепу реч.

Ч ƒа ли Ље ваше насеЪе одавно изложено ватри?

Ч —ве Ље почело 21. Љула 2014. године на дан  азанске иконе ћаЉке ЅожиЉе. “ада Ље храм први пут био изложен ватри. ѕоред нас се налази линиЉа фронта, рударско насеЪе 6-7 практично се протеже дуж Ье. «ато Ље оно наЉвише настрадало у гранатираЬу. ќвде живе Ъуди коЉи Љедноставно немаЉу куда да оду. —ви Ъуди, посебно у нашим краЉевима, гаЉе наду да Юе ово безумЪе ускоро престати и да Юе наступити мир коЉи сви ми дуго чекамо.

Ч  аква Ље била заЉедница храма кад Ље због гранатираЬа почело масовно исеЪаваЬе Ъуди?  о Ље долазио на службе?  о се бринуо о храму?

Ч Ѕило Ље врло мало парохиЉана. ѕродавачица свеЮа никуд ниЉе отишла, остала Ље и диригенткиЬа Ц она Ље и певала и читала за певницом. » маЬи броЉ парохиЉана.

Ч  олико Ље Ъуди обично било на литургиЉи?

Ч ƒесетак-петнаестак, а често и маЬе од тога. ƒешавало се да служимо у празном храму. Куди су се Љедноставно плашили да доРу на службу, седели су у подрумима и траповима.

ЌасеЪе —таЪзбит после гранатираЬа ЌасеЪе —таЪзбит после гранатираЬа
††††

Ч  ако сте пружали Ъудима подршку, шта сте им говорили у тренуцима кад им Ље било нарочито тешко?

Ч Ќа богослужеЬу бисмо клекли на колена и молили се. ѕостоЉе сугубе молитве за прекид рата, за то да √оспод усади мир у срца, да не буде озлоЉеРености. “ако да Ље то био Љедини начин да се помогне. „итали смо акатисте Ц иконама Ѕогородице Ђ—коропослушницаї, Ђ¬сЉех скорбЉашчих –адостї (у част ове иконе Ље освеЮена наша црква), Ђ азанскаї. » √оспод Ље био милостив према храму, сачувао га Ље! ƒа, било Ље оштеЮеЬа, али она ипак нису велика. ћогло Ље бити много горе: у близини, у нашоЉ улици има до темеЪа срушених града. ЌесреЮа нас Ље заобишла.

Ч ƒа ли Ље неко од ваших парохиЉана настрадао у гранатираЬу?

Ч Ѕаш од парохиЉана, хвала Ѕогу, ниЉе. Ќаравно, било Ље жртава у насеЪу Ц Ъуди коЉи нису стигли да се сакриЉу приликом гранатираЬа. ћорали смо да им држимо опело, да их сахранимо. ¬рло Ље болно гледати све то...

Ч Ќа коЉе проблеме сте наилазили ви и парохиЉани у периоду наЉинтензивниЉих ватри?  оЉи од Ьих траЉу и данас?

Ч ЌаЉвеЮи проблем Ље то што Ље мина погодила трансформатор почетком фебруара прошле године. ћесец и по дана смо били без струЉе и греЉаЬа. “о Ље било баш у време наЉЉачих мразева, зидови храма су промрзли. ј нисмо могли ништа да поправимо, зато што екипа ниЉе могла да доРе код нас због грантираЬа.

Ўта траЉе и данас? Ц Ќередовно иду аутобуси. “о Ље веома велики проблем, посебно кад Ље лоше време: Ъуди до храма мораЉу да иду пешке више од километар.

Ч ј како стоЉе ствари са снабдеваЬем становника насеЪа намирницама и лековима Ц оним што Ље наЉпотребниЉе?

Ч ’вала Ѕогу, сад се све веЮ среРуЉе. Куди се враЮаЉу, отвориле су се неке продавнице. ” Ьима се веЮ може купити све што Ље потребно. –аниЉе Ље било много теже кад су у питаЬу намирнице и лекови. Ѕио Ље Љедан период кад смо заЉедно с епархиЉским одеЪеЬем за социЉално служеЬе организовали бесплатне ручкове за све сиромашне. ” просеку Ље долазило 30-50 Ъуди, а у мирним данима и више. “ада су парохиЉани и становници насеЪа добиЉали хуманитарну помоЮ коЉу Ље прикупЪало одеЪеЬе социЉалног служеЬа. “рудили смо се да никога не заборавимо.

Ч ƒа ли Ље у насеЪу било Ъуди коЉи су захтевали посебну духовну бригу за време гранатираЬа: стараца, болесника?

Ч Ќаравно, обилазили смо све Ъуде коЉи због нечега нису могли да доРу у храм. —лужио сам требе по куЮама Ц исповедао сам и причешЮивао. ƒоносили смо и лично уручивали хуманитарну помоЮ. —тарци су се са сузама у очима захваЪивали због тога што их се неко сеЮа и што се брине о Ьима. “аквих Ъуди Ље било много и Љош их увек има. Ќаравно, не напуштамо их ни сад Ц као на пример, жену ветерана из ƒругог светског рата. » данас Ље обилазим, помажем ЉоЉ.

ѕоглед кроз прозор после артиЪериЉске ватре ѕоглед кроз прозор после артиЪериЉске ватре
††††

Ч –еците нам, да ли сте помоЮ добиЉали само од епархиЉе или Ље било Ъуди коЉи су такоРе пружали подршку становницима насеЪа?

Ч  ад се воде ратна деЉства сви Ъуди су као браЮа, труде се да помажу Љедни другима. ѕарохиЉани су размеЬивали ко Ље шта имао: Љедни су давали обуЮу, за неке су проналазили одеЮу. Ѕио Ље Љедан период кад се чак ни хлеб ниЉе могао купити, зато су Ъуди делили Љедни с другима оно што су имали на трпези: Љеднима су носили боршч у тегли, другима неко друго скромно Љело.

 ад проЉектили фиЉучу изнад главе и кад човек не зна шта Юе му се десити у следеЮем тренутку брига за ближЬе Ље посебно дирЪива. ћислим да нас лоша времена меЬаЉу набоЪе. ѕриметио сам да су становници насеЪа постали брижниЉи Љедни према другима и ближи Ѕогу. —ад се Љош увек понекад отвараЉу ватре, али Ъуди на то не обраЮаЉу пажЬу и долазе у храм, зато што знаЉу: ако не доРемо, ако се не помолимо Ц свашта може да се деси.

Ч  аква помоЮ Ље данас потребна храму и парохиЉанима?

Ч ѕре свега превоз. Ѕакама Ље веома тешко да доРу до последЬе станице до храма.  ад би се решио таЉ проблем то би било просто дивно.

Ч ќваЉ проблем треба да се решава на нивоу града. ј како може да помогне обичан човек?

Ч ¬еома Ље потребан агрегат, било коЉи, зато што често нестаЉе струЉа, а греЉаЬе такоРе зависи од струЉе. — лековима, намирницама и одеЮом Ље веЮ све у реду.

Ч ќче ЌиколаЉе, шта вам Ље давало снагу у наЉтежим тренуцима?

Ч Ќаравно, плашио сам се, зато што Ље Ѕог у сваког човека уткао инстинкт самоочуваЬа. — друге стране Ц схватао сам и схватам да Ље све у рукама ЅожиЉим. » без обзира на то колико да Ље страшно, не смем да заборавим да ме прохиЉани гледаЉу и ако виде да сам слаб Ц то Юе се одразити и на Ьих. Куди Юе видети страх и слабост, осетиЮе их срцем и душом. «ато сам морао да се приморавам и да служим испуЬаваЉуЮи оно што сам дужан да чиним, за шта сам положио заклетву. —амо ми Ље ЅожиЉа помоЮ давала снагу и помагала ми и надам се да Юе ми помагати и у будуЮе.

ѕротоЉереЉ ЌиколаЉ  опитко
–азговор Ље водила £екатерина Ўчербакова
—а руског ћарина “одиЮ

√орловска и —лавЉанска епархиЉа

30 / 01 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0