Srpska

—вети великомученик √еоргиЉе Ц АурРевдан

«асевши на престо римскога царства безбожни ƒиоклециЉан се веома стараше за погано идолослужеЬе. Ќарочито Ље много поштовао јполона као неког тобожЬег предсказивача, Љер Ље у мртвом кипу јполоновом обитовао демон, коЉи Ље давао одговоре питачима, лажно пророкуЉуЮи о будуЮности, пошто се пророштва Ьегова не збиваху. £едном ƒиоклециЉан упита јполона поводом неке ствари, и доби овакав одговор од демона: Ќе могу истински да претсказуЉем будуЮност, Љер ми сметаЉу праведни Ъуди на земЪи, и због Ьих лажу гатарски троношци у идолиштима; ти праведници уништаваЉу нашу силу. - ќнда ƒиоклециЉан распитиваше жречеве:  о су ти праведници на земЪи, због коЉих бог јполон не може да прориче? ∆речеви одговорише: ’ришЮани су праведници у поднебесЉу.

„увши то, ƒиоклециЉан се испуни гнева и Љарости на хришЮане, и обнови гоЬеЬе против Ьих коЉе веЮ беше престало. » одмах разасла на све стране царства свог нареРеЬе да се убиЉаЉу праведни, невини и непорочни Ъуди ЅожЉи. “ада пустише из тамница преЪубочинце, разбоЉнике и развратнике, а напунише их исповедницима истинитога Ѕога. Ѕило Ље страшних призора широм целога царства: хришЮани су ставЪани на наЉстрашниЉе муке, и то сваки дан. ј када са свих страна, нарочито из источних провинциЉа, стадоше стизати цару извештаЉи, пуни клевета на хришЮане, и у коЉима су ЉавЪали да хришЮани низашта не сматраЉу царево нареРеЬе, и да их Ље бескраЉно много, и да их стога или треба оставити на миру у ЬиховоЉ вери или их истребити, тада цар сазва код себе у ЌикомидиЉу на савет са свих страна ангипате и игемоне, намеснике своЉе,  незове и велможе, и цео сенат. Ќа том скупу цар даде израза своЉоЉ Љарости против хришЮана, и нареди да сваки изрази своЉе мишЪеЬе по овоЉ ствари. ѕошто су многи говорили много, напослетку цар изригну овакав отров: "Ќишта ниЉе чесниЉе и потребниЉе него - поштовати древне отачке богове". ѕошто ову Ьегову изЉаву сви прихватише, он продужи: "јко се сви са овим слажете и хоЮете ревносно то да испуЬуЉете, и ако Ъубав моЉу цените, онда се потрудите на све могуЮе начине да хришЮанску веру, коЉа Ље противна боговима нашим, потпуно истребите широм целога царства нашег. ј да бисте то што успешниЉе обавили, Ља вам свим силама стоЉим на располагаЬу". -ќву цареву реч сви усвоЉише и похвалише. Ќо ƒиоклециЉан Ље Љош двапут сазивао сенат и саветовао се по овоЉ ствари. » одлука би непоколебЪиво утврРена, и народ обавештен о ЬоЉ.

” то време беше у римскоЉ воЉсци чудесни воЉник ’ристов свети √еоргиЉе, роРен у  ападокиЉи као син угледних и благочестивих родитеЪа. ќн измалена би научен побожности.  ао дете он остаде сироче, пошто му отац мученички пострада за ’риста, а маЉка се са Ьим пресели у ѕалестину, Љер она беше родом из ѕалестине и имаРаше тамо огромна имаЬа и наслеРе.  ада порасте АорРе, он беше веома леп, кршан и храбар. —тога би узет у воЉску, где доспе у двадесетоЉ своЉоЉ години до чина трибуна и доби за старешину Љедног нарочитог пука. «бог показане храбрости у биткама, цар ƒиоклециЉан га произведе за комита, за воЉводу, пре но што се знало да Ље хришЮанин. “ада му Ље било двадесет година, и маЉка му се веЮ беше упокоЉила у √осподу. » кад се по оном царевом крвничком нареРеЬу стаде вршити истребЪеЬе хришЮана, АорРе беше на служби при цару ƒиоклециЉану. ¬идевши Љош првог дана како незнабошци страховито муче хришЮане, и дознавши да се неправедно нареРеЬе царево не може нипошто променити, он изведе закЪучак да Ље ово време врло погодно за спасеЬе. » он одмах раздаде убогима све што имаРаше код себе: злато, сребро и одела; и робовима што беху код Ьега дарова слободу; за имаЬа у ѕалестини написа завештаЬе, да се раздаду невоЪнима, и да се тамошЬи робови Ьегови пусте на слободу.

“реЮега дана незнабожни цар држаше веЮе са своЉим поганим кнезовима о даЪем крвничком убиЉаЬу невиних хришЮана. “ада храбри воЉник ’ристов свети АорЮе одбаци сваки Ъудски страх, и, утврРен Ѕогом у страху ЅожЉем, он ступи пред цара усред тог безбожног и безаконог веЮа, и светла лица и Љуначне душе стаде им овако говорити: "ƒокле Юете, о царе, и ви кнезови и сенатори, коЉи сте одреРени да управЪате по добрим и праведним законима, искаЪивати на хришЮанима Љарост своЉу, и умножавати бес своЉ, и доносити безаконе законе, и изрицати неправедне пресуде над невинима коЉи никога нису увредили? ƒокле Юете гонити и мучити те невине Ъуде и приморавати их на ваше безумно безбожЉе, Ьих коЉи су добро утврРени у побожности? »доли ваши нису богови, нису! Ќе обмаЬуЉте себе лажима! ’ристос Ље Љедини Ѕог! » он Ље Љедини √оспод у слави Ѕога ќца, све Миме постаде, и све се —ветим ƒухом Меговим држи. —тога, или сами познаЉте истину и научите се побожности, или не узнемируЉте безумЪем вашим оне коЉи имаЉу и знаЉу истину и побожни су.

ќваквим речима АорРевим и неочекиваноЉ смелости ЬеговоЉ сви се зачудише и на цара погледаше, желеЮи да чуЉу шта Юе он на то реЮи. ј он, као избезумЪен или громом ошамуЮен, сеРаше ЮутеЮи; и задржаваЉуЮи у себи лавину гнева, даде руком знак своме приЉатеЪу, антипату ћагнециЉу, да одговори АорРу. ћагнециЉе позва ближе к себи АорРа, и упита га:  о те побуди на таку смелост и велеречивост? —ветитеЪ одговори: »стина. ћагнециЉе га упита: ј шта Ље истина? √еоргиЉе одговори: »стина Ље сам ’ристос кога ви гоните. ”пита га ћагнециЉе: ƒакле, и ти си хришЮанин? ќдговори свети √еоргиЉе: —луга сам ’риста Ѕога мог и, уздаЉуЮи се у Мега, добровоЪно ступих пред вас да сведочим о истини.

Ќа ове речи светитеЪеве настаде граЉа и комешаЬе и вика у веЮу. ќнда ƒиоклециЉан нареди преко бирова да уЮуте, и загледавши се у светитеЪа познаде га, па му овако говораше: £а сам се и раниЉе дивио твоЉоЉ благородности, √еоргиЉе! ќценивши те по заслузи за твоЉу храброст, Ља сам те одликовао не малим чиновима. » сада, ма да не говориш у своЉу корист, ипак ти због твоЉе памети и храбрости као отац саветуЉем и препоручуЉем оно што Ље корисно по тебе: не лишаваЉ себе воЉничке славе и части чина твога, и непокорношЮу своЉом не излажи мукама цвет младости своЉе, веЮ принеси боговима жртву, па Юеш добити од нас велика одликоваЬа.

Ќа то свети АорРе одговори цару: ќ царе, боЪе Ље да ти мноме познаш истинитог Ѕога и Мему принесеш милу жртву хвале! ќн би те удостоЉио боЪег, бесмртног царства, Љер Ље ово царство коЉе сада уживаш - непостоЉано, ништавно и брзо пропада, те и све што од Ьега долази - краткотраЉно Ље и ништа не користи примаоцима. Ќишта што припада твоме царству не може раслабити моЉу побожност к Ѕогу моме; и никакав вид мука не може уплашити душу моЉу нити поколебати ум моЉ.

ƒок Ље светитеЪ говорио то, цар се сав запали гневом и, не допуштаЉуЮи му да своЉу реч доврши, он нареди воЉницима да √еоргиЉа копЪима отераЉу из веЮнице и вргну у тамницу. ¬оЉници се одмах дадоше на посао да то изврше; и када се Љедно копЪе дотаче тела светитеЪева, одмах гвожРе постаде као олово, Љер се сави као олово, а уста мученикова беху пуна хвале Ѕогу.

”вевши мученика у тамницу, воЉници га прострше по земЪи лицем горе, ноге му у кладе забише, и камен велики на груди му положише, Љер тако нареди мучитеЪ. “рпеЮи то, светитеЪ непрестано узношаше благодарност Ѕогу све до идуЮег дана. » када се раздани, цар опет изведе мученика на суд. » угледавши како га Ље тешки камен био пригЬечио, упита га: £еси ли се раскаЉао, √еоргиЉе, или си Љош непокоран? ј светитеЪ, пошто му груди беху пригЬечене, Љедва могаше говорити, и рече: «ар ти мислиш, царе, да сам Ља веЮ толико изнемогао, те Юу се због тако малог мучеЬа одреЮи своЉе вере? ѕре Юеш ти изнемоЮи мучеЮи ме, него ли Ља мучен.

“ада ƒиоклециЉан нареди да се донесе велики точак за мучеЬе, под коЉим беху даске са великим ексерима у облику мачева, рогова, ножева; и беху ти ексери неки прави, неки искривЪени, неки повиЉени као удице. ѕотом нареди да мученика нага вежу на точак, па точак окреЮу, да би оштри ексери, начичкани на даскама под точком, искидали цело тело. “ако мучен, и на парчад кидан, и као трска ломЪен, светитеЪ трпЪаше Љуначки, и у тоЉ муци он се наЉпре громко моЪаше Ѕогу, затим тихо у себи благодараше Ѕога, и не пусти ни уздаха, неко као да спаваше и не осеЮаше.

ћислеЮи да Ље мученик умро, цар радосно похвали богове своЉе, и повика: √де Ље Ѕог твоЉ, √еоргиЉе? «ашто те не избави од такве муке? - » онда нареди да га као мртва одвежу од точка, а сам оде код жртвеника јполоновог. » нзненада се наоблачи, и настаде страховита грмЪавина, и многи чуше глас одозго коЉи говораше: Ќе боЉ се, √еоргиЉе, Ља сам с тобом! - » мало после тога сину велика и необична светлост, и светлоносни јнРео √осподЬи, блистава лица, поЉави се у облику прекрасног младиЮа краЉ точка и, ставивши руку на мученика, рече му: –адуЉ се! - » нико не смеЉаше приЮи точку и мученику док се јнРео виРаше. ј кад он постаде невидЪив, мученик сам сиРе с точка, пошто га јнРео ЅожЉи беше одрешио и од рана исцелио, и стаде телом потпуно здрав, благодареЮи Ѕога и призиваЉуЮи √а.

¬идевши то, воЉници се страховито уплашите и запрепастише, па отрчаше и обавестише цара коЉи се Љош бавио у идолишту око приношеЬа жртава идолима. ј за воЉницима иРаше и свети АорРе, и он иступи пред цара у идолишту.  ад га угледа, цар прво не вероваше да Ље то АорРе, веЮ сматраше да Ље то неко сличан АорРу. ќнда пратиоци цареви, пажЪиво посматраЉуЮи мученика, познадоше да Ље то главом АорРе. £ош и сам мученик велегласно викаше: £а сам АорРе! - » бише сви запрепашЮени, и у недоумици Юутаху дуго. ј двоЉица од присутних, претори јнатолиЉе и ѕротолеон, коЉи беху раниЉе оглашени у хришЮанскоЉ вери, видеЮи ово необично чудо, потпуно се утврдише у ’ристовоЉ вери, и повикаше: £едан Ље Ѕог велики и истинит - Ѕог хришЮански! » одмах цар нареди да ове ухвате, и без икаквог суда изведу ван града и мачем посеку. » многи други вероваше тада у ’риста, али скриваху у себи веру, не смеЉуЮи Ље исповедати од страха. » царица јлександра, коЉа се такоРе налазила у том идолишту и видела мученика чудесно исцеЪеног, познаде истину. » кад хтеде да Љавно исповеди ’риста, епарх Ље задржа, и пре но што цар дозна, нареди да Ље одведу дома.

«лотворни пак ƒиоклециЉан, коЉи ниЉе могао творити никакво добро, нареди да светог √еоргиЉа вргну у ров негашеног креча, да га затрпаЉу , и тако оставе три дана. ¬оРен тамо, светитеЪ се велегласно моЪаше Ѕогу, говореЮи: √осподе Ѕоже моЉ, услиши молитву слуге “вога, и погледаЉ на ме, и смилуЉ се на ме, и избави ме од замки неприЉатеЪа, и даЉ ми да до краЉа непроменЪиво сачувам исповедаЬе светог имена “вог. √осподе, не остави ме због грехова моЉих, да не би некад рекли неприЉатеЪи моЉи: √де Ље Ѕог Ьегов? ѕокажи силу “воЉу и прослави име “воЉе у мени непотребном слузи “вом. ћени недостоЉном пошЪи јнРела “вог чувара. √осподе, коЉи си пеЮ вавилонску у росу претворио и света “ри младиЮа неповреРене сачувао, Љер си благословен вавек, амин.

“ако се помоливши и све тело своЉе крсним знаком оградивши, он се спусти у ров радуЉуЮи се и славеЮи Ѕога. —луге га онда везана затрпаше у негашеном кречу, па одоше. “реЮег дана нареди цар да се кости мученикове изваде из рова са негашеним кречом, Љер Ље сматрао да Ље мученик сагорео у кречу. » кад слуге разгрнуше креч, наРоше светитеЪа преко очекиваЬа читава, жива и здрава, и одвезана како стоЉи, светла лица, са рукама подигнутим к небу, и благодари Ѕога за сва Мегова доброчинства. ј слуге и присутни беху избезумЪени од ужаса и запрепашЮеЬа, и Љедногласно стадоше величати √еоргиЉевог Ѕога, називаЉуЮи √а великим.

—азнавши за то ƒиоклециЉан нареди да му се одмах доведе мученик. » гледаЉуЮи га, силно се дивЪаше, и упита га: –еци нам, АорРе, откуда у теби таква сила, и каквим то маРиЉама изводиш такве ствари? —матрам да си веру –аспетога у маРионичарску вештину претворио, да би своЉим чинима све задивио и себе као велика показао. —ветитеЪ одговори: £а сам очекивао, царе, да неЮеш моЮи ни уста отворити да хулиш свемоЮног Ѕога, коме Ље све могуЮе, и чудесно избавЪа од опасности оне коЉи се у Мега надаЉу. ј ти, прелашЮен Раволом, отиснуо си се у такву дубину заблуде и погибао, да чудеса Ѕога мог, коЉа своЉим очима гледате, називаш маРиЉама и чинима. —тога плачем због вашег слепила, и називам вас бедницима, и сматрам да сте недостоЉни мога одговора.

“ада ƒиоклециЉан нареди да донесу гвоздене чизме, начичкане изнутра дугачким клинцима, да их усиЉаЉу на ватри, обуЉу мученика, па да га онда биЉуЮи гоне све до тамнице. ” таквоЉ обуЮи гоЬеном, мучитеЪ се ругаше мученику, говореЮи:  ако Ље √еоргиЉе брз тркач! √еоргиЉе, ти трчиш веома брзо - ј мученик, тако Ъуто гоЬен и жестоко биЉен, говораше у себи: “рчи, √еоргиЉе, да би стигао, Љер трчиш не као на непоуздано. «атим, призиваЉуЮи Ѕога говораше: √осподе, погледаЉ с неба и види труд моЉ, и услиши уздисаЬе окованог слуге “вог, Љер се умножише неприЉатеЪи моЉи, и неправедном мржЬом омрзнуше ме ради светог имена “вог. Ќо √осподе, “и сам исцели ме, Љер се пометоше кости моЉе, и даЉ ми трпЪеЬе до краЉа, да не би некада рекао неприЉатеЪ моЉ: учврстих се на Ьему! - “ако се мученик моЪаше на путу за тамницу. » би бачен у тамницу, изнемогао телом од рана и силно изранавЪених ногу, али духом беЉаше Љак, Љер целог тог дана и целе ноЮи он не престаЉаше узносити Ѕогу благодарност и молитве. » те ноЮи ЅожЉом помоЮу он би исцеЪен од рана, и оздравише му ноге као и цело тело.

—утрадан свети великомученик би изведен пред цара у позоришту. —а царем беше и цео сенат.  ада цар угледа мученика како добро иде и не рамЪе ногама, као да уопште ниЉе био изранавЪен, веома зачуРен упита га: Ўта Ље, √еоргиЉе, Љесу ти чизме биле угодне? - ƒа, угодне, одговори светитеЪ. ќнда цар рече: ќдбаци дрскост, смири се, буди покоран, одреци се маРиоништва, па приступи и принеси жртву милостивим боговима, да те не би многим мукама лишили овог слатког живота. —вети √еоргиЉе одговори:  ако сте безумни кад силу ЅожЉу називате маРиоништвом и бестидно се гордите обманом Раволском! - ƒиоклециЉан бесно погледа, и Љаросно рикнувши прекиде мученикову реч, и нареди да светитеЪа биЉу по устима да би се научио не вреРати цара. «атим заповеди да га воловским жилама биЉу све дотле док парчад тела Ьеговог и крв Ьегова не покрише земЪу.

»ако тако свирепо мучен, свети великомученик √еоргиЉе се ни наЉмаЬе не измени у лицу коЉе беше светло. ƒивеЮи се томе веома много, цар рече своЉим присутним велможама: ќво код √еоргиЉа ниЉе ни Љунаштво ни сила веЮ дело маРиоништва. Ќа то ћагненциЉе рече цару: ќвде има Љедан вешт маРионичар; ако га позовеш, он Юе брзо победити √еоргиЉа, и √еоргиЉе Юе се покорити твоЉоЉ наредби.- ћаРионичар би одмах позван, и кад изиРе пред цара оваЉ му рече: ќчи свих овде присутних видеше шта учини оваЉ погани човек √еоргиЉе. ј како он то учини, знате само ви коЉи сте вични маРиЉама. —тога ти: или √еоргиЉево маРиоништво победи и сатри, и учини да нам се √еоргиЉе покори, или га маРионичким отровима уклони из овог живота, те нека он маРионичар умре од маРиЉа. £а сам му због тога и допустио да живи до сада. - ћаРионичар коме беше име јтанасиЉе обеЮа да Юе све то привести у дело идуЮег дана. ÷ар онда нареди да мученика држе у тамници, и оде са судишта. ј светитеЪ, одведен у тамницу, призиваше Ѕога говореЮи: ѕокажи, √осподе, милост —воЉу на мени, управи стопе моЉе исповедништву “воме и доврши течеЬе моЉе у вери “воЉоЉ, да се у свима прослави пресвето име “воЉе.

—утрадан цар опет доРе на судиште и седе, гледан од свиЉу. ј доРе маРионичар јтанасиЉе, гордеЮи се своЉом мудрошЮу, носеЮи и показуЉуЮи цару и свима присутнима меке маРионичарске напитке у разним судовима, и рече цару: Ќека се сада доведе овде онаЉ осуРеник, па Юе видети разноврсну делатност наших богова и силу моЉих враЯбина. - » узевши Љедан суд, он рече: јко хоЮеш, о царе, да таЉ безумник послуша тебе у свему, онда нека попиЉе оваЉ напитак. - «атим узе други суд и рече: јко Ље по воЪи суду твом да онаЉ осуРеник види горку смрт, нека попиЉе ово.

÷ар нареди, и свети √еоргиЉе одмах би доведен преда Ь на суд. » рече цар светитеЪу: √еоргиЉе, сада Юе све твоЉе маРиЉе бити уништене и престаЮе. - » нареди да светитеЪа силом напоЉе маРионичарским напитком. —ветитеЪ са поуздаЬем испи отров, и стаЉаше неповреРен радуЉуЮи се, и ругаЉуЮи се демонскоЉ обмани. Ѕесан од Љеда, цар нареди да светитеЪа силом напоЉе и другим напитком, пуним смртоносног отрова. ј светитеЪ, не чекаЉуЮи да га примораваЉу, сам добровоЪно узе суд и испи смртоносни отров. » отров му нимало не нашкоди, Љер помоЮу благодати ЅожЉе би сачуван од смрти.

“о зачуди цара и цео сенат, а и маРионичар јтанасиЉе стаЉаше запаЬен, чудеЮи се и двоумеЮи. «атим, после неког времена цар рече мученику: √еоргиЉе, докле Юеш нас зачуРивати своЉим делима? ƒокле нам неЮеш изреЮи истину?  акве су то маРионичарске уЉдурме коЉе чине те ниподаштаваш муке коЉе ти се причиЬуЉу, нити ти нашкоРуЉу смртоносни напитци?  ажи нам све отворено, Љер желимо да те кротко саслушамо.

“ада блажени √еоргиЉе одговори: Ќе мисли, о царе, да Ъудска довиЉаЬа чине те ми ниподаштавамо муке, веЮ то чинимо призиваЬем ’риста и силом Меговом, Љер уздаЉуЮи се у Мега ми, таЉно поучавани од Мега, ниушта не сматрамо наЉразноврсниЉе муке. ƒиоклециЉан упита: ј какво Ље то таЉно поучеЬе ’риста “вог? —вети √еоргиЉе одговори: «наЉуЮи унапред вашу злотворну злоЮу, √оспод ’ристос научи слуге —воЉе да се не боЉе оних коЉи убиЉаЉу тело а душе не могу убити, и Љош рече: ƒлака с главе ваше неЮе поганути, и ако што смртно попиЉете, неЮе вам наудити (ћт. 10, 28; Ћк. 21, 18; ћк. 16, 18). » Љош чуЉ, о царе, Мегово нелажно обеЮаЬе нама коЉе ќн сажето изрази овим своЉим речима:  оЉи веруЉе у мене, дела коЉа Ља творим и он Юе творити (£н. 14, 12). ƒиоклециЉан упита: ј коЉа то дела ви називате Ьеговим? —ветитеЪ одговори: —лепе просвеЮивати, губаве очишЮавати, хромима ход давати, глувима слух отварати, нечисте духове изгонити, мртве васкрсавати. ќва дела, и дела слична овима, Љесу ’ристова дела.

÷ар се онда обрати јтанасиЉу маРионичару са питаЬем: Ўта ти велиш на ово? јтанасиЉе одговори: „удим се како се оваЉ руга твоЉоЉ кротости говореЮи лажи, и нада се да се извуче из моЮне руке твоЉе. £ер ми коЉи сваког дана уживамо у многоброЉним доброчинствима бесмртних богова наших, Љош никада не видесмо да мртвога васкрсоше, а оваЉ човек, уздаЉуЮи се у мртваца и сматраЉуЮи –аспетога за Ѕога, бестидно тврди да Ље –аспети творац великих дела. Ќо пошто он пред свима нама тврди да Ље Ьегов Ѕог творац таквих чудеса и да они коЉи веруЉу у Мега добише од Мега нелажно обеЮаЬе да и они творе дела коЉа Ље и ќн творио, нека онда оваЉ васкрсне мртваца пред тобом, царе, и пред свима нама, па Юемо се и ми покорити Ьеговом Ѕогу као многомоЮном. ≈то, недалеко одавде налази се гроб у коЉи Ље пре неколико дана сахраЬен мртвац кога сам Ља за живота познавао. јко √еоргиЉе васкрсне Ьега, онда Юе нас истински победити.

«ачуди се цар таквом предлогу јтанасиЉевом. √роб пак таЉ беЉаше велик, и налазио се пола стадиЉе далеко. —уд над √еоргиЉем вршио се у позоришту краЉ градске капиЉе, и из позоришта се видео таЉ гроб ван града, пошто Ље у Љелина био обичаЉ да своЉе мртваце сахраЬуЉу не у граду него ван града. ÷ар онда нареди мученику да васкрсне мртваца, и на таЉ начин покаже силу Ѕога свог. ј антипат ћагненциЉе моли цара да √еоргиЉа ослободе окова. ѕошто скинуше окове са светитеЪа, ћагненциЉе му рече: —ада, √еоргиЉе, покажи чудесна дела Ѕога твог, па Юеш нас привести вери у Мега. - —ветитеЪ му одговори: Ѕог моЉ коЉи Ље из ничега створио све, моЮан Ље да мноме слугом —воЉим васкрсне тог мртваца, али ви, пошто вам Ље ум помрачен обманом, не можете да схватите истину. Ќо ради овог присутног народа учиниЮе Ѕог моЉ то што ви кушачки тражите. —амо немоЉте то приписати маРиЉама. ≈то, маРионичар кога позвасте поуздано тврди да никаква маРиЉа, нити сила икаквог бога, ниЉе никада могла васкрснути мртваца. ј Ља Юу на очиглед свих присутних и чуЉно за све призвати Ѕога мог.

–екавши то, он преклони колена своЉа, и дуго се са сузама моЪаше Ѕогу. «атим устаде и громко се опет помоли Ѕогу говореЮи: Ѕоже векова, Ѕоже милости, Ѕоже свих сила, Ѕоже све-могуЮи, √осподе »сусе ’ристе. “и не посрамЪуЉеш оне коЉи се у “ебе уздаЉу, - услиши у оваЉ час мене смиреног слугу “вог “и коЉи си услишавао —воЉе свете јпостоле на сваком месту у свима чудесима и знамеЬима: даЉ овом злом нараштаЉу знамеЬе коЉе тражи, и васкрсни мртваца из гроба, на посрамЪеЬе оних коЉи “е одбацуЉу, а на славу “воЉу и “вога ќца и ѕресветога ƒуха. ќ √осподе, покажи присутнима да си “и Љедини Ѕог на васцелоЉ земЪи, да би познали “ебе, свемоЮног √оспода, и увидели да се све покорава “воме мигу. £ер Ље “воЉа слава вавек, амин.

ј кад изговори "амин", настаде огромна хука и земЪа се затресе, те се сви силно препадоше. » надгробни споменик паде на земЪу, гроб се отвори, мртвац устаде жив и изаРе из гроба, док су сви присутни посматрали то премрли од страха. «атим настаде велика граЉа у народу: многи се радоваху и хваЪаху ’риста као великог Ѕога. ј цар и они са Ьим, испуЬени ужасом и неверЉем, наЉпре говораху да Ље √еоргиЉе, велики маРионичар, васкрсао из гроба не мртваца веЮ неког духа и привиРеЬе, да би обмануо гледаоце. ј кад затим увидеше да то ниЉе привиРеЬе него човек коЉи Ље стварно васкрсао из гроба и призива име ’ристово, они притекоше √еоргиЉу и прибише се уз Ьега, веома збуЬени и избезумЪени. » не знаЉуЮи шта да раде, они Юутаху. јтанасиЉе пак притрча и припаде к ногама светитеЪевим, исповедаЉуЮи да Ље ’ристос свемоЮни Ѕог. » моЪаше мученика да му опрости грехе коЉе учини у незнаЬу. :

Ќо пошто проРе прилично времена, ƒиоклециЉан нареди да народ уЮути, и стаде говорити овако: Куди, видите ли превару? ¬идите ли поквареност и лукавство ових маРионичара? ќваЉ наЉбезбожниЉи јтанасиЉе, помажуЮи себи сличног маРионичара, даде овоме не отров веЮ неки чаробЬачки напитак коЉи поможе овоме да нас обмане, Љер они живог човека своЉим чинима преставише као мртваца, и своЉим враЯбинама тобож га васкрсоше из мртвих на наше очи. - –екавши то, цар нареди да се без икаквог ислеРеЬа и суда одрубе главе јтанасиЉу и човеку васкрслом из мртвих, а да светог мученика ’ристовог √еоргиЉа држе у тамници и оковима док он посвршава државне послове и смисли шта Юе радити с мучеником. —вети пак √еоргиЉе, обревши се у тамници, радоваше се духом и благодарима Ѕога говореЮи: ’вала “и, √осподе, “и не посрамЪуЉеш оне што се у “ебе уздаЉу. Ѕлагодарим “и што ми свуда помажеш, и што ми свакодневно чиниш велика добра и моЉу недостоЉност украшаваш благодаЮу —воЉом. Ќо удостоЉи ме, Ѕоже, Ѕоже моЉ, да ускоро созерцавам славу “воЉу пошто потпуно посрамим Равола.

ƒок Ље свети великомученик био у тамници, к Ьему су долазили они што због Ьегових чудеса беху поверовали у ’риста. ќни су златом потплаЮивали тамничке стражаре. ƒолазеЮи к светом великомученику они су припадали к ногама Ьеговим и учили се у Ьега светоЉ вери. ј болесници меРу Ьима исцеЪиваху се од своЉих болести, Љер их свети √еоргиЉе исцеЪиваше призиваЬем имена ’ристова и крсним знамеЬем. “ако многи долажаху к Ьему у тамницу. ћеРу долазницима беше неки човек по имену √ликериЉе, прост земЪорадник. Мему се догоди те му во паде са брега у провалиЉу, и црче. „увши за светитеЪа, √ликериЉе отрча к Ьему плачуЮи за своЉим волом. ј светитеЪ, осмехнувши се тихо, рече: Ѕрате, иди с радошЮу, Љер ’ристос моЉ оживе вола твог. - » он, искрено поверовавши мучениковоЉ речи, оде и затече вола живог, као што му каза светитеЪ. ѕа не часеЮи ни часа, он крену натраг к мученику. » хитаЉуЮи кроз град, он громко викаше: «аиста Ље велик Ѕог хришЮански! - Ќо воЉници га ухватише и цара о Ьему обавестише. ÷ар ƒиоклециЉан, испунивши се гнева, не хтеде ни да види √ликериЉа, веЮ нареди да му се без суда одмах отсече глава ван града. ј √ликериЉе радосно као на пир хиташе у смрт за ’риста, и престижуЮи воЉнике он великим гласом призиваше ’риста Ѕога молеЮи √а да му проливаЬе крви Ьегове урачуна уместо крштеЬа. » тако √ликериЉе сконча.

”том неки сенатори обавестише цара како √еоргиЉе, седеЮи у тамници, буни народ, Љер многе одвраЮа од богова и приводи –аспетоме, и чудотвори маРиоништвом, те сви трче к Ьему. » предложише цару да √еоргиЉа опет изведе на суд, па ако се не покаЉе и не обрати боговима, онда да брзо буде осуРен на смрт. ÷ар дозва антипата ћагненциЉа па му нареди да за сутра спреми судиште код јполоновог идолишта, да би Љавно судио мученику. Ќо те ноЮи, молеЮи се у тамници, свети √еоргиЉе задрема мало и виде у сну √оспода коЉи га —воЉом руком прихваташе, и загрливши целиваше, и венац му на главу ставЪаше, говореЮи: Ќе боЉ се, него буди храбар, Љер Юеш се удостоЉити да царуЉеш са мном! Ќе малаксаваЉ, веЮ што пре доРи к мени да примиш што ти Ље уготовЪено.

ѕробудивши се и радосно заблагодари Ѕогу, светитеЪ позва к себи тамничког стражара и упути му ову молбу: £едну милост молим од тебе, брате: допусти да слуга моЉ доРе до мене, Љер му имам нешто казати. - —тражар допусти, и уРе слуга коЉи Ље неотступно стаЉао пред тамницом и веома пажЪиво записивао светитеЪева дела и речи. ”шавши, он се до земЪе поклони господару свом коЉи Ље био у оковима, и распрострт краЉ ногу Ьегових на земЪи, плакаше. Ќо светитеЪ, подигавши га, нареРиваше му да буде весео, и исприча му своЉе виРеЬе рекавши: „едо, √оспод Юе ме скоро позвати к себи. Ќо ти по одласку мом из овог живота, узми ово моЉе смирено тело са моЉим завештаЬем, коЉе написах пре мога подвига, с помоЮу ЅожЉом однеси га нашем дому у ѕалестини, и изврши све што сам завештао. ѕритом имаЉ страх ЅожЉи и непоколебЪиву веру у ’риста. - —луга обеЮа да Юе све извршити, и пошто се много исплака, светитеЪ га с ЪубавЪу загрли и, давши му последЬи целив, он га отпусти с миром.

—утрадан при изгреваЬу сунца цар седе на судишту и пред Ьега изведоше светог мученика. ѕрикриваЉуЮи своЉ гнев, цар му стаде говорити кротко: Ќе изгледа ли ти, о √еоргиЉе, да сам пун човекоЪубЪа и милости, када имам толико саучешЮа за тебе? —ведоци су ми сви богови да веома штедим младост твоЉу због цветаЉуЮе у теби лепоте и памети и храбрости. £а желим да заЉедно са мном царуЉеш и будеш други по части, ако би хтео да се обратиш боговима. –еци нам дакле, шта ти о томе мислиш. - —вети √еоргиЉе одговори: “ребало Ље, о царе, да толику милост твоЉу према мени покажеш раниЉе, а не да тако страшно будеш свиреп према мени. - —аслушавши с уживаЬем овакве мученикове речи, цар одмах изЉави: јко хоЮеш да ми се као оцу с ЪубавЪу покориш, Ља Юу те узвратити великим почастима за све муке што си поднео. —вети √еоргиЉе одговори: јко пристаЉеш, о царе, онда хаЉдмо у храм да видимо богове коЉе ви поштуЉете.

Ќа то цар устаде хитно и с радошЮу, и са целим сенатом и многим народом оде у јполонов храм, водеЮи чесно са собом и светог √еоргиЉа. ј народ клицаше цару хвалеЮи га што боговима своЉим прибавЪа силу и победу.  ад уРоше у храм и жртва би спремЪена, настаде таЉац, и сви гледаху у мученика непоколебЪиво убеРени да Юе он принети боговима жртву. —ветитеЪ приРе јполоновом кипу, и пруживши руку према Ьему, Ьега бездахног упита као живог: “и ли хоЮеш да ти принесем жртву као Ѕогу? √овореЮи то, светитеЪ начини крсни знак према идолу. “ада демон коЉи Ље живео у идолу овакав глас даде од себе: Ќисам Ѕог, нисам! » ниЉедан од сличних мени ниЉе Ѕог-—амо Ље Љедан Ѕог, и то онаЉ кога ти проповедаш. ћи пак од јнРела што служаху Мему постадосмо отпадници и, овладани завишЮу, ми варамо Ъуде. —ветитеЪ му на то рече:  ако се онда усуРуЉете да остаЉете овде, када сам овде дошао Ља, служитеЪ истинитог Ѕога? -  ада светитеЪ то рече, стаде из идола излазити некакав шум, и звук, и плачни глас. «атим изненада попадаше сви идоли на земЪу и разбише се. “ада жреци и многи од народа као луди бесно навалише на светитеЪа, и биЉуЮи га и везуЉуЮи га они довикиваху цару: ѕогуби овог маРионичара, царе, погуби, док нас он ниЉе погубио!

ƒок су вика и метеж траЉали и глас о томе бруЉао по целом граду, царица јлександра, коЉа Ље дотле била потаЉна хришЮанка, не могаше више то да криЉе, веЮ похита тамо где беЉаше свети великомученик √еоргиЉе.  ада чу народну вреву и издалека угледа окованог мученика, она стаде викати велегласно: Ѕоже √еоргиЉев, помози ми, Љер си Љедино “и свемоЮан. - ј када се народна врева утиша мало, ƒиоклециЉан нареди да мученика доведу пред Ьега. ќд силне Љарости он као луд викну на светитеЪа: “аквом ли ми благодарношЮу узвраЮаш за моЉу милост према теби, о наЉпоганиЉа главо? —вети √еоргиЉе му одговори: “ако сам навикао поштовати твоЉе богове, о безумни царе! “а застиди се Љедном да спасеЬе своЉе приписуЉеш таквим боговима, коЉи ни себи не могу помоЮи, нити присуство ’ристових слугу поднети.

ƒок Ље светитеЪ говорио то, гле, стиже царица јлександра, исповедаЉуЮи смело пред свима ’риста Ѕога. ”сто и к ногама мучениковим припадаше, и мучитеЪево безумЪе пЪуваше, грдеЮи богове и проклиЬуЮи оне коЉи им се клаЬаЉу. ј цар, избезумЪен од великог запрепашЮеЬа што види своЉу супругу како неустрашиво слави ’риста и ниподаштава идоле и припада к ногама мучениковим, упита Ље: Ўта ти би, јлександро, те си се прилепила уз овог маРионичара и чаробЬака, и тако се бестидно одричеш богова? - Ќо она се окрену од Ьега и не даде му оговора. «бог тога се ƒиоклециЉан Љош више разЉари и не хтеде даЪе да испитуЉе ни √еоргиЉа ни царицу, него одмах изрече обоЉима овакву смртну пресуду:

ЌареРуЉем да се мачем посече свезли √еоргиЉе коЉи Ље изЉавио да Ље галилеЉанин и коЉи Ље много хулио на богове и на мене, заЉедно са царицом јлександром коЉу Ље √еоргиЉе упропастио маРиЉама и коЉа Ље као и он безумно грдила богове.

“ада воЉници нарочито за то одреРени зграбише окованог мученика и поведоше ван града, вукуЮи са Ьим и благородну царицу. ”срдно му следеЮи, царица се у себи моЪаше Ѕогу шапЮуЮи и често у небо погледуЉуЮи. Ќо кад доРоше до Љедног места, царица малакса телом и замоли да мало седне. ј кад седе, она наслони главу на зид, и предаде дух своЉ √осподу.

¬идевши то, мученик ’ристов √еоргиЉе прослави Ѕога, и с великом радошЮу иРаше молеЮи се √осподу да се и Ьегово течеЬе заврши добро. ј кад стигоше на губилиште, он подиже глас своЉ и моЪаше се овако: Ѕлагословен си, √осподе Ѕоже моЉ, што ниси дао да ме зубима растргну они коЉи су ме тражили, и што ниси обрадовао неприЉатеЪе моЉе због мене, и што си душу моЉу избавио као птицу из замке ловачке. ”слиши ме и сада, √осподе, и буди краЉ мене слуге “вога у овом последЬем часу, и избави душу моЉу од лукавства ваздушнога кнеза, великога ратника, и од Ьегових нечистих духова. ќнима што у незнаЬу свом сагрешише против мене не упиши им као грех, него им подаЉ опроштаЉ и Ъубав “воЉу, да би “е и они познали, и тако добили удео у царству “вом са избраницима “воЉим. ѕрими и моЉу душу са онима коЉи су “и угодили од памтивека, не узевши у обзир оно што сагреших свесно и несвесно. —ети се, √осподе, оних, што призиваЉу величанствено име “воЉе, Љер си благословен и свепрославЪен вавек, амин.

ѕомоливши се тако, свети √еоргиЉе радосно преклони под мач главу своЉу, и би посечен двадесет и треЮег априла 303 године, добро завршивши исповедаЬе, окончавши течеЬе и сачувавши веру чисту. «ато и доби венац правде.

“аква су славЪа великих подвига храброга воЉника; такве су Ьегове борбе и славне победе над неприЉатеЪима; подвизаваЉуЮи се тако, он се удостоЉи непропадЪивог и вечног венца. Ќека се Ьеговим молитвама и ми удостоЉимо удела праведних и стаЉаЬа с десне стране у дан другог доласка √оспода нашег »суса ’риста, коме приличи свака слава, част и обожаваЬе кроза све векове, амин.

–адио —ветигора

06 / 05 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0