Srpska

 ако да хришЮанин сачува своЉу породицу

ƒанас Ље посебно тешко отелотворити речи светитеЪа £ована «латоустог, коЉи Ље поучавао: „Ќачини од твог дома ÷ркву“. » распадаЉу се породице, не само неверника, веЮ и оцрквЪених Ъуди. «ашто се то дешава?  ако сачувати породицу, како стварно начинити од Ье ÷ркву?  ако разрешити конфликте и неслогу у породици? » како васпитавати децу да постану благочестива и веруЉуЮа? ќ томе ми разговарамо са Љеромонахом £овом (√умеровом).

††††

Цќче £ове, на саЉт ѕравославие.Ru често стижу питаЬа веруЉуЮих хришЮана, коЉи пролазе кроз проблеме у свом породичном животу. „ини се да озбиЪни проблеми не могу да поразе многе хришЮанске породице, меРутим такви проблеми не само што су распростраЬени, веЮ, нажалост, често доводе и до развода. Ўта да ради хришЮанин ако осеЮа краЉЬе незадовоЪство своЉим браком? Ўта наЉпре он треба да уради да би спасао своЉ брак?

Ц ЌаЉпре, треба да се молимо усрдно да би нас Ѕог уразумио и помогао да увидимо истинске разлоге породичне несреЮе.  ада Ље мир у дому нарушен онда ниЉедна страна ниЉе способна да правилно процени себе и своЉе понашеЬе. »скрсаваЉу и гомилаЉу се увреде, коЉе помрачуЉу духовни вид супружника.  ада човек жели да оцени разлоге те несреЮе треба скрушено да узме сву кривицу на себе, тада √оспод уразумЪуЉе таквог човека. "ЌемогуЮе Ље", - говори преподобни ѕаЉсиЉе —ветогорац, - "да не видиш шта се дешава око тебе". ћеРутим, човек треба да стекне духовно расуРиваЬе да би могао да спозна олакшаваЉуЮе околности и да оправда друге. “ада Юе моЮи да види Ъуде у добром стаЬу.

Ќи примедбе, ни прекори не могу вратити породицу у добро стаЬе повереЬа и добронамерности. „Ѕуди колико Ље могуЮе искрен, добар и нежан према своЉим укуЮанима, онда Юе се све неприЉатности са Ьихове стране уништити саме од себе, онда Юеш победити, по речима апостола, добрим зло, и ако Юе они држати против тебе зло и исказивати га“, - говорио Ље свети праведни £ован  ронштатски.

Ц —авремени бракови су веома непостоЉани. Ћако Ље разумети зашто се распадаЉу породице неверуЉуЮих, коЉи су далеки од духовног живота. »пак и православне породице су често удаЪене од среЮног породичног живота.  оЉи су разлози за то?

Ц ¬еЮина младих супружника не зна да за постоЉан, потпун и среЮан породични живот ниЉе довоЪно да постоЉи само оно што их Ље споЉило на почетку: узаЉамне симпатиЉе, заЪубЪеност, потреба за разговором ќд самог почетка, од тренутка када су постали муж и жена, почиЬе озбиЪан труд са циЪем да се устроЉи породица као духовно-морални организам. «а оне коЉи желе породичну среЮу и траЉну радост, породица Ље истинска школа стицаЬа ЉеванРеЪских врлина: Ъубави, смирености, мирног духа, дара расуРиваЬа. ¬се треба да Ље прожето ЪубавЪу. ќном ЪубавЪу, коЉа по речима апостола ѕавла: "ƒуго трпи, благотворна Ље, не завиди, не горди се, не надима се, не чини што не пристоЉи, не тражи своЉе, не раздражуЉе се, не мисли о злу, не радуЉе се неправди, а радуЉе се истини. —ве сноси, све веруЉе, свему се нада, све трпи" (1  ор. 13: 4Ц7). јко муж и жена од самог почетка свог брачног живота памте ту заповест, дату свим хришЮанима, они Юе бити среЮни и своЉу децу подучити истинскоЉ благочестивости.

ЌаЉчешЮе се породица распада због сваРа, коЉе се раРаЉу из гордости и самоЪубЪа. “акве страсти ослепЪуЉу човека. ѕосле неколико минута сваРе и скандала на души дуго времена остаЉе горчина.

ƒовоЪна Ље добра нарав и мало мудрости, да породични живот не буде отрован скандалима. —ократ ниЉе знао за ЅожиЉу »стину, али Ље имао довоЪно снаге да трпи своЉу жену  сантипу, коЉа Ље имала Љако тежак карактер и била свадЪива. £еданпут се Љако разгневила и полила главу свог мужа помиЉама. ј шта Ље учинио —ократ? ƒа ли се развео? ќтерао своЉу жену? ћожда Ље претукао? Ќе. ќн се добронамерно нашалио: "ѕосле такве олуЉе следи киша". ”ченик Ьегов јлкибиЉад пун бриге Ље упитао —ократа зашто он не отера своЉу жену: "«бог тога - одговорио му Ље -Љер имаЉуЮи Ьу, Ља упражЬавам стрпЪеЬе и кроткост, што Юе ми помоЮи да претрпим дрскости и увреде других". ƒобар муж Ље дужан да исправЪа недостатке своЉе жене или да их трпи. јко их исправи, направиЮе себи добру приЉатеЪицу. јко их пак трпи, он ради на усавршаваЬу самог себе.

ќбраЮаЉ пажЬу на помисли коЉе ти теку у душу

Ц  ако се треба понашати, ако неко осеЮа и разуме да Ље Ъубав прошла, да Ље нестало интересоваЬе за своЉу супругу или за свог супруга? ћоже ли се повратити блискост у односу мужа и жене?

Ц Ќеопходно Ље пажЪиво размотрити своЉ духовни живот и потрудити се увидети разлог изгубЪене Ъубави. ЌаЉчешЮе се све своди на егоизам, коЉи Ље из нашег срца потиснуо способност за Ъубав. Кубав се може повратити, али да би се то десило, нужна Ље усиЪена молитва и велики духовни труд.

Ц ƒа ли Ље неопходно да водимо рачуна о своЉим мислима према нашим супругама или супрузима и да избацуЉемо све негативне мисли?  олико нам то може помоЮи? »ли се треба бавити разлозима, а не последицама?

Ц “реба увек да водимо рачуна о своЉим мислима, не само о тим, коЉе се тичо нашег супружника. —вети праведни £ован  ронштатски саветуЉе: "” Ъудима коЉи се стараЉу да живе духовним животом води се наЉтананиЉа и наЉтежа борба кроз помисли сваког часа у животу, тЉ. духовна борба. ” сваком тренутку [човек] треба да буде као светло око како би примеЮивао и одбиЉао помисли коЉе лукави улива у душу. Мему срце треба свагда да гори вером, смиреЬем и ЪубавЪу. ” супротном, у Ьега Юе се лако населити Раволско лукавство, а потом маловерЉе или неверЉе, а затим и свако друго зло, од кога се чак ни сузама неЮе лако опрати. —тога немоЉ допустити да ти срце буде хладно. Ќарочито у време молитве на сваки начин избегаваЉ хладноЮу равнодушности." (£ован  ронштатски, —вети праведни. ћоЉ живот у ’ристу. 1: 20).

јко Ље Љедан од супружника неверуЉуЮи

Ц ƒа ли постоЉе неке пособне препоруке, како оцрквЪени супружник треба да се понаша према своЉоЉ "половини", коЉа не веруЉе у Ѕога или не иде у цркву.  акве грешке ту можемо направити?

Ц ЌаЉраспростраЬениЉа грешка Ље прекоравати неверуЉуЮег. Ќема боЪе проповеди од личног примера. —упруга Ље дужна да спозна плодове духовног живота свог мужа: стално добро расположеЬе, радост, бригу о ближЬима. Ќужно Ље преузети на себе посебни свакодневни молитвени труд за свог мужа/жену. ћожете читати акатист —паситеЪу или ћатери ЅожиЉоЉ.

Ц ÷рква даЉе своЉ благослов и за брак с неверуЉуЮим супружником? «ашто Ље то тако?  акав Ље смисао тог брака?

Ц “аЉ благослов проистиче из ѕрве посланице апостола ѕавла  оринЮанима: "јко неки брат има жену неверуЉуЮу и она се приволи да живи са Ьим, нека Ље не оставЪа. » ако нека жена има мужа неверуЉуЮег и он се приволи да живи са Ьом, нека га не оставЪа " (1  ор. 7: 12Ц13). —мисао таквог брака свети апостол обЉашЬава на следеЮи начин: "£ер се неверуЉуЮи муж посвети женом, и жена неверуЉуЮа посвети се мужем иначе деца ваша била би нечиста, а сад су света." (1  ор. 7: 14).

–ади се о браковима, коЉи су били склопЪени када оба супруга нису били хришЮани. јко би се Љедан од Ьих обратио ’ристу, онда ниЉе требало да се разводи од неверуЉуЮе супруге или супруга. ¬рховни апостол се нада да Юе плодовима свог духовног живота, супруг хришЮанин или супруга хришЮанка, приближити истинитоЉ вери свог мужа или жену.

ѕородица или ÷рква?

ЦЅежеЮи од проблема у браку, човек може да уРе у црквени живот, у кЬиге о духовном животу, у службе. Ќаизглед Ље то добро. јли проблем остаЉе.  олико Ље битно за супружнике да решаваЉу проблеме у своЉоЉ породици?

Ц “о се наЉчешЮе дешава са недавно оцрквЪенима.  ако Ље рекао светитеЪ ¬асилиЉе ¬елики, сваку ствар улепшава мера. јко такав човек не заснива породицу на начелима мира и узаЉамног разумеваЬа, онда неЮе успети ни у духовном животу. “реба са ЪубавЪу и разумеваЬем знати односити се према духовним немоЮима Ъуди, коЉи нас окружуЉу, али никада не угаРати Ьиховим слабостима. “реба угаРати само Ѕогу. ќдреРено сведочанство тога што ми градимо наш живот на правилним основама Љесте унутрашЬе задовоЪство, радосно расположеЬе, душевни мир. Ќаш живот треба да буде усредсреРен на испуЬеЬе ЉеванРеЪских заповести.

Ц „есто можемо да чуЉемо следеЮу формулу брака: хришЮански брак су муж и жена, а меРу Ьима Ље ’ристос.  ако то треба да схватамо?

Ц —паситеЪ Ље казао: "£ер где су два или три сабрана у има ћоЉе, онде сам и £а меРу Ьима" (ћт. 18: 20). ќву ЉеванРеЪску мисао обЉашЬава светитеЪ £ован «латоусти: „√де су муж, жена и деца сЉедиЬени врлинама, слогом и ЪубавЪу, тамо Ље и ’ристос меРу Ьима“.

Ц ќцрквЪеност ниЉе панацеа, распадаЉу се бракови верника, а неверници живе заЉедно до дубоке старости. ƒа ли постоЉи нека таЉна коЉа Ље позната и онима, коЉи нису хришЮани?

††††

Ц „ќчуваЬе исправног поретка породичног живота и породичне среЮе“ Ц говори изузетан проповедник архиепсикоп јмвросиЉе ( Ъучаров; 1820-1901) Ц „Ље предмет посебне брижЪивости и промисли ЅожиЉе. ЌаЉврсниЉи мислиоци одваЉкада су држали породицу за основу друштва и државе, расадник врлина и доброг труда меРу младим покоЪеЬима, почетак благостаЬа, утеху оних коЉи раде, уточиште сиротих и усамЪених, сигурна лука где се чува тиха и спокоЉна среЮа Ъудског срца.“ “оком дуге историЉе човечанства, стабилност породице опстаЉала Ље захваЪуЉуЮи традициЉи и обичаЉима. Мих Ље срушила савремена цивилизациЉа, коЉу покреЮе потрошачки дух и хедонизам.

 ада у породици постоЉи раздор

Ц Ўта треба радити ако супруг неЮе да прича о заЉедничком животу, неЮе да разговара о проблемима?  олико Ље уопште битна могуЮност разговора у породичном животу?

Ц ѕородица Ље заЉедница наЉближих Ъуди. ќтвореност, потпуно узаЉамно повереЬе и жеЪа све усагласити Ље ознака духовно-моралног здравЪа породице. „ћи смо проживели, - пише “ертулиЉан жени, - довоЪно дуг живот помажуЮи Љедно другоме разумним саветом“ (“ертулиЉан. ∆ени. I. 1). ќдсутство жеЪе супруга да разговара о заЉедничком животу, говори о несреЮи, коЉа Ље присутна. –азлози могу бити различити - дубоки, озбиЪни или привремени и решиви.

Ц ” каквим случаЉвима треба обавезно наЮи посредника, а у каквим анализирати самостално?

Ц ЌиЉедан посредник не може да помогне. ќбнавЪаЬе мира у породици захтева од супружника посебан духовни рад. £а бих чак рекао и подвиг.

Ц ƒа ли Ље уопште прихватЪиво износити проблеме из куЮе, питати за савет приЉатеЪа, другарица, жалити се духовнику?

Ц Ќикоме не треба говорити о несреЮама и искушеЬима, коЉе су задесиле Ьегову породицу. ЌиЉе етично причати о слабостима нама блиског човека. јли то Ље Љош више забраЬено из духовних разлога. ЌаЉчешЮе супруг или супруга причаЉу о насталим проблемима са своЉим родитеЪима. ќни траже подршку и утеху, али не наслуЮуЉу какву штету то наноси породици.  од родитеЪа се наЉчешЮе раРа Љако неприЉатеЪство према зету или снахи. „ак и тада, када Ље криза превазиРена, неповереЬе и неприЉатеЪство родитеЪа остаЉе. јли чак са приЉатеЪима или колегама не треба причати о породичним неприЉатностима. —лучаЉни и бескорисни савет не пролази без трага, а погубно утиче на породицу.

ћоже донети корист Љедино разговор са искусним свештеником. јли Ьегови савети не ослобаРаЉу супруга од жртвености и покорног рада у име породичне среЮе.

Ц ћноги саветуЉу да у случаЉу конфликата да кренемо од себе. ј како човек да крене од себе ако сматра да Ље увреРен „другом половином“?

Ц јко се меРу супружницима поЉавило неразумеваЬе и неслагаЬе, коЉе боли, онда се треба приЪежно молити.  ада се молиш битно Ље да преузмеш сву кривицу на себе. ќнда Юе доЮи свемоЮна помоЮ ЅожиЉа.

ЌавешЮу пример, коЉи ниЉе везан за породицу, али добро приказуЉе благодатни утицаЉ скрушености. —ветитеЪ “ихон «адонски Љедном Ље дошао у посету свом познанику великашу. —лучаЉно се задесило да Ље код Ьега у гостима био племиЮ бунтовник. Ѕукнуо Ље спор о вери. ѕлемиЮ Ље помахнитао и ударио Ље светитеЪа “ихона. —ветитеЪ Ље истог трена пао на колена и почео Ље да моли за опроштаЉ: „ќпростите ми у има Ѕога што сам вас тако разгневио“. “о ниЉе била само кроткост свеца, веЮ подвиг скрушености. ƒесило се чудо. √ост, коЉи се расправЪао, сам Ље пао на колена и молио за опроштаЉ, са сузама у очима. Ѕлагодат Ље такла и Ьегово срце. ќн Ље променио своЉ живот и постао Ље религиозан.

ќсим кроткости и скрушености, жена треба да пажЪиво сагледа себе и живот у породици да би спознала и исправила своЉе пропусте. »сто тако треба да поступа и муж, ако он види да жена не жели да решава породичне проблеме заЉедно са Ьим.

Ц  ако се бороти са увредама, претензиЉама, коЉе су се накупиле током година заЉедничког живота?

Ц “реба памтити да Ље наш духовни живот потпун онда, када испуЬавамо ЉеванРеЪске заповести. —ви ми личимо на немилосрдног дужника из ЉеванРеЪске приче. √оспод нам опрашта безброЉне грехе (десет хиЪада таланата), коЉе ми свакедневно чинимо, а ми памтимо увреде ближЬих и не можемо да опростимо дуг од 100 динара. „ћилост и снисходЪивост према ближЬима и опроштаЉ Ьихових мана Ље наЉкраЮи пут ка спасеЬу“, - подсеЮао Ље преподобни јмвросиЉе ќптински.

£ош Љеданпут о венчаЬу у цркви

Цћноги супружници, чак и када су црквени Ъуди, одлажу венчаЬе у цркви позиваЉуЮи се на неспремност, на то да измеРу Ьих нема баш такве близости колика Ље потребна. ƒа ли Ље то правилно? ƒа ли нам венчаЬе у цркви може помоЮи да решимо породичне проблеме, или треба прво решавати проблеме, а после се венчати у цркви?

Ц  ада оцрквЪени Ъуди, склопивши брак у општини, одлажу на неодреРено време венчаЬе у цркви, они нису сигурни у стабилност своЉе поодице. ” —ветом ѕисму постоЉи веома Љасан поЉам, а то Ље верност. ’ришЮанин треба пре свега да буде веран Ѕогу. "Ѕуди веран до саме смрти и даЮу ти венац живота " (ќтк. 2: 10). »з тога следи да верност треба за нас да буде непроменЪив животни принцип: верност ÷ркви, верност нашем спасаваЉуЮем учеЬу, верност супружничким заветима. " оЉи Ље веран у наЉмаЬем и у многом Ље веран; и коЉи Ље неправедан у наЉмаЬем и у многом Ље неправедан" (Ћк. 16: 10).

“реба се венчати у цркви. Ќеопходно Ље, одбацивши све сумЬе и неодлучност, градити породицу и пратити поуку —ветих ќтаца: “Ќаправи од свог дома ÷ркву, Љер одговараш за спасеЬе и деце, и укуЮана“ (£ован «латоусти, светитеЪ. ќсам омилиЉа на кЬигу ѕостаЬа. ќмилиЉа 6. 2).

ЌевидЪиви проблеми породичног живота

Ц„есто говоре: „ѕородична лаРа се разбила о свакодневицу“. «ашто Ље свакодневица тако страшна? » како се не разбити о Ьу?

Ц “о ниЉе ништа више од фразе, коЉом бивши супружници оправдаваЉу неуспело искуство изградЬе морално здраве среЮне породице.

—вакодневица Ље неотуРиви део породичног живота.  олико год да Ље она скромна и чак бедна, она не може да утиче на породичну среЮу. ћноговековно искуство покоЪеЬа се изразило у следеЮим руским пословицима: „—агласЉе и склад су породично благо“, „√де има Ъубави и договора ту нема сиромаштва“, „—агласну породицу не може савладати невоЪа“.

ќд детиЬства Ља добро знам да свакодневица не може да сруши морално здраву породицу.  ада су мог оца поставили на место начелника службе радиовезе аеродрома у ”фи, ми смо се 1948 године преселили из —амаре у ”фу. ЌашоЉ породици (било нас Ље четворо: отац, маЉка, брат и Ља) су дали собицу од 12 квадрата - у дрвеноЉ куЮи, у коЉоЉ се налазио радиоцентар. “амо Ље било толико тесно да сам био принуРен да спавам на поду испод стола. ∆ивот Ље био без икаквог комфора. “уш или купатило тешко Ље било замислити. ¬одовода ниЉе било. —ваког дана, по сваком времену, требало Ље да носимо 30-40 литара воде, на удаЪености од 2 и по улице. «ими смо греЉали нашу собицу захваЪуЉуЮи пеЮи, коЉа се хладила усред ноЮи. ѕоЉавЪивао се иЬе када Ље био мраз. ∆ивели смо у тоЉ собици 11 година. “о су биле невероватно среЮне године. “у маЉушну собицу не бих меЬао ни за Љедан дворац на свету. –азлог наше дечЉе среЮе Ље био у маминоЉ Ъубави према нама, коЉа Ље била неисцрпна.

ѕородична лаРа се наЉчешЮе разбиЉе о оштре хриди егоизма, саможивости, погубне страсти пиЉанства, нерадности и супружничке неверности.

 ако васпитати децу да буду хришЮани

Ц ∆ивимо у друштву масовне безбожности. ћедиЉи намеЮу бездуховност. ћноже се искушеЬа.  ако заштити децу од ове опасности и васпитати их да постану благочести православни хришЮани?

Ц ѕо речима светог апостола £ована Ѕогослова: "—вет сав у злу лежи" (1 £н. 5: 19). ¬еЮ су се први хришЮани трудили да сачуваЉу себе непорочном и чистом децом ЅожиЉом "усред рода неваЪалога и покваренога" (‘лп. 2: 15). ќнаЉ ко живи по ЉеванРеЪским заповестима мора да се држи следеЮег: "Ўто год Ље истинито, што год Ље поштено, што год Ље праведно, што год Ље чисто, што год Ље достоЉно Ъубави, што год Ље на добру гласу, било коЉе врлине, било што похвале достоЉно" (‘лп. 4: 8).

—авремени свет доживЪава духовни и морални распад. ћеРутим, оваЉ силовит притисак зла, ни на трен не треба да нас баци у малодушност. Ѕаш у таквим тешким временима Ѕог и ћатер ЅожиЉа посебно се стараЉу о свету и о сваком од нас. Ќаше слабе руке не могу изменити савремени живот. јли ако смо ми ,под тим условима у коЉе нас Ље ставио √оспод, са вером и надом, самопожртвовано посвеЮени спасаваЬу себе и наше деце, онда Юе нам √оспод обавезно послати помоЮ.

—лово ЅожиЉе учи нас да се уздржавамо од потиштености и очаЉаЬа. ” сваком раздобЪу човек се раРа са слободном воЪом и не налази се у судбинскоЉ зависности од порока свог оболелог друштва. ќбраз ЅожиЉи у Ьему и савест, као небески глас у души, пружаЉу довоЪно слободе да се уздржава од греха, коЉи се распространио око Ьега.

ƒом хришЮанина треба да постане духовна тврРава. ѕосебан труд чека оне коЉи имаЉу малу децу. –одитеЪи су дужни да им усаде духовна начела, коЉи Юе их држати у вери и онда, када ступе у додир са светом. Ќаучити своЉу децу благочестиЉу, могу само ти родетеЪи за коЉе Ље вера суштина живота. ƒеца имаЉу истанчан осеЮаЉ за искреност и правду.

“реба се побринути да родитеЪска Ъубав према деци буде непрекидна. ќна испуЬава Ьихове душе миром и радошЮу. ”право топла, смирена и непрекидна родитеЪска Ъубав, постепено учи децу да разумеЉу Ъубав свог Ќебеског –одитеЪа. —ве у породици треба да буде прожето ЪубавЪу. ќнда дете не само осеЮа, веЮ и постаЉе свесно, да су у овом огромном, хладном свету, отац и маЉка су за Ьега наЉближи и наЉсигурниЉи Ъуди.

ќтац и маЉка треба да теже ка хришЮанскоЉ жртвености и одлучно се одрекну свега што смета деци да буду духовно здрава: светских новина и часописа у коЉима има много вулгарног, а понекад и непристоЉног, радиЉа и телевизиЉе, коЉи доносе у куЮу много прЪавштине и духовног отрова и осталих атрибута савременог друштва, коЉе живи бездуховно.

–одитеЪи треба Љасно да разумеЉу да Ље наЉвеЮа драгоценост у куЮи мир. ќчувати мир Ље прворазредни циЪ.  роз све свете библиЉске кЬиге провлачи се мисао о миру као о великом и пожеЪном благу, коЉе Ѕог даруЉе онима, коЉи живе по Меговим заповестима: „ћир Ље многи ЪубитеЪима закона “вог, и нема им спотицаЬа“ (ѕс. 118: 165). –аздор као киселина разЉеда ауторитет оца и маЉке у очима деце, а ако нема ауторитета родитеЪа, онда и духовно-морално васпитаЬе постаЉе недостижно. ƒецу лако заноси споЪашни свет у коЉем Ље безброЉ искушеЬа. —амо ауторитет родитеЪа, Ьихова топлота, мудрост и жртвеност могу да превазиРу искушеЬа овог света.

£ош у Љедном родитеЪи треба да проЉаве жртвеност. ќни мораЉу да се окану навике да воде празне разговоре на политичке и ситничарке теме. ƒеца се заражуЉу овим светским духом. ќн Ље туР светлом и радосном миру вере. ќд родитеЪа се захтева подвиг, Љер смо ми учесници велике духовне битке.

÷ело многовековно искуство хришЮанства Ље одавно потврдило да плодове вере можемо да уживамо само тада, када благу вест о ÷арству Ќебеском усваЉамо свом своЉом суштином. “ƒуховни човек мора имати у виду да Ље спасеЬе само Љедно и оно што води ка Ьему Ље наЉвеЮа драгоценост, а оно шта не води, мора да презире као безвредно“, - учи светитеЪ √ригориЉе Ѕогослов.

— Љеромонахом £овом (√умеровoм)
разговарала ¬алериЉа ћихаЉлова
— руског јлександар АокиЮ и јна ¬едЉаЉева

20 / 05 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0