Srpska

«ашто не идемо на  рит

«а 19. Љун ове године било Ље планирано отвараЬе —веправосалвног —абора на  риту. —ад Ље веЮ Љасно да се високи скуп православних епископа неких помесних ѕравославних ÷ркава коЉи Юе се тамо можда окупити, никако не може назвати свеправославним. Ѕугарска, √рузиЉска и јнтиохиЉска ÷рква су одбиле да учествуЉу на Ьему. —рпска Ље предложила да се —абор одложи, а да се у меРувремену реше настали проблеми. —личну инициЉативу Ље покренуо и ћосковски патриЉархат. ” супротном случаЉу ни наша делегациЉа неЮе моЮи да учествуЉе на критском —абору Ц управо такву одлуку Ље донео —вети —инод –уске ѕравославне ÷ркве коЉи се у понедеЪак окупио на ванредном заседаЬу.

††††

 ако Ље настала таква ситуациЉа и коЉи су разлози за то што Ље читав низ ѕравославних ÷ркава одбио да учествуЉе на —абору, на чиЉоЉ припреми су се све ѕомесне ÷ркве трудиле у току више од пола века, надаЉуЮи се да Юе у Ьему видети победу братске Ъубави?

ѕочеЮу од неопходне констатациЉе: —абори су норма црквеног живота —вака ѕомесна ÷рква редовно одржава —аборе на коЉима се решаваЉу питаЬа живота у ЬоЉ и односи с другим ÷рквама. Ќегде, у зависности од устаЪене традициЉе, на Ьима учествуЉу само архиЉереЉи, негде осим архиЉереЉа Ц свештенослужитеЪи, монаси и мирЉани...

»деЉа о сазиваЬу —веправославног —абора, на коЉем би учествовале све ѕомесне или аутокефалне (административно меРусобно независне, али коЉе имаЉу евхаристиЉско општеЬе) ѕравославне ÷ркве родила се почетком 60-их година ’’ века и диктирана Ље пре свега жеЪом да се посведочи Љединство ¬асеЪенског ѕравославЪа. ”Љедно, —абори оваквих размера нису одржавани веЮ преко хиЪаду година и за то време се накупио велики броЉ садржаЉних питаЬа коЉа треба размотрити ј и правилник о сазиваЬу и одржаваЬу оваквих сусрета у савременим условима Ље захтевао темеЪну припрему Ц кад Ље реч о оваквим питаЬима нема ситница.

–уска ѕравославна ÷рква Ље од самог почетка активно учествовала у предсаборском раду, коЉим Ље тада руководио митрополит Ќикодим (–отов), чиЉи секретар Ље своЉевремено био Мегова —ветост патриЉарх  ирил. Ўездесетих година ’’ века планирано Ље да се на дневном реду —абора коЉи Ље био у припреми наРе целих сто тема. » наша ÷рква Ље све ове теме у потпуности обрадила. ”згред речено, –уска ÷рква Ље била Љедина коЉа се толико садржаЉно потрудила око сваке ове теме. Ќажалост, краЉем 1970-их година Ље списак питаЬа коЉа Юе бити разматрана на —абору смаЬен на... десет. ќваква радикална промена ниЉе могла да обрадуЉе ћосковски патриЉархат, али Ље жеЪа да се ¬елики —абор ипак одржи и да се покаже Љединство ѕравославЪа била Љача.

” току следеЮих година више пута су се поЉавЪивале нове препреке и паузе у предсаборском раду повезане с различитим околностима, како у меРународним, тако и у самим меРуправославним односима, због чега се протеклих 55 година не могу назвати годинама непрекидне припреме за —абор. Ўто се тиче тема, на дневном реду их Ље остало свега шест. ѕошто су све формулисане Љош 1960-их година, данас не можемо реЮи да су наЉактуелниЉе и наЉнасушниЉе. ƒа, у Ьих спадаЉу важне (узгред речено, оне су изазвале наЉвише спорова) ЂћисиЉа ÷рква у савременом светуї и Ђќдноси измеРу ѕравославне ÷ркве и осталог хришЮанског светаї. јли меРу темама нема актуелних питаЬа као што су прогони хришЮана у савременом свету, криза породице, биоетика...

”згред речено, о споровима: нацрти шест докумената су обЉавЪени након што су их прелиминарно одобрили поглавари ÷ркава у Љануару ове године. ќбЉавЪени су на инсистираЬе –уске ÷ркве Ц ради разматраЬа у ѕомесним ÷рквама. ќво разматраЬе Ље показало да текстови нису идеални: читав низ ÷ркава, укЪучуЉуЮи и –уску, упутио Ље своЉе исправке за коЉе Ље планирано да се размотре и по могуЮству унесу пре —абора Ц правилник искЪучуЉе дискусиЉу на —абору. ќваква ситуациЉа у погледу тема такоРе Ље изазвала много спорова и питаЬа, али Ље и овде –уска ÷рква покушала да усклади различите приступе и да саслуша све. —ве због тога како би —абор могао да се одржи.

Ќаша ÷рква Ље активно учествовала у разматраЬу облика планиране манифестациЉе. Ќа пример, предлагали смо да на —абору Ц ако веЮ треба да буде први догаРаЉ таквих размера у току многих векова Ц учествуЉу сви епископи свих ѕравославних ÷ркава коЉих данас има око 700. Ќажалост, ова инициЉатива ниЉе подржана. £едино што Ље постигнуто захваЪуЉуЮи предлозима –уске ÷ркве Љесте да се прошири састав делегациЉа на 24 члана плус поглавар ÷ркве уместо 12, колико Ље првобитно планирано.

ƒакле, у току припреме за —абор испоЪили смо флексибилност, излазили смо у сусрет жеЪама сабраЮе из других ÷ркава пошто смо били покренути духом православног Љединства и солидарности и пошто смо схватали да ÷ркве вековима живе у различитим историЉским и друштвеним условима коЉи се мораЉу узети у обзир. ” принципу, чинили смо све како би —веправославни —абор био одржан.

ќдлука —инода Ѕугарске ѕравославне ÷ркве од 1. Љуна о одустаЉаЬу од учествоваЬа на —абору на  риту довела Ље у сумЬу Ьегово одржаваЬе и свеправославни статус. ћеРу разлозима Ље наведено то да на дневном реду предстоЉеЮег —абора нема заиста актуелних тема коЉе захтеваЉу оперативно разматраЬе, да постоЉе несугласице меРу ÷рквама у погледу претходно одобрених нацрта докумената, као и немогуЮност да се по усвоЉеном правилнику редигуЉу текстови у току рада —абора и др.

ћосковски патриЉархат Ље и у овоЉ ситуациЉи уложио све напоре за успешно решаваЬе настале кризе: —инод –уске ÷ркве Ље на заседаЬу 3. Љуна предложио да се сазове и одржи ванредно —веправославно предсаборско саветоваЬе ради разматраЬа настале ситуациЉе и усаглашаваЬа нацрта докумената. ќваЉ предлог Ље вероватно представЪао Љедину реалну вариЉанту за излазак из Юорсокака у коЉи Ље доспела припрема за —абор. ћеРутим,  онстантинопоЪски патриЉархат Ље игнорисао наш предлог. ѕосле ове одлуке ‘анара уследила су одустаЉаЬа од учествоваЬа на —абору од стране јнтиохиЉског патриЉархата и √рузиЉске ÷ркве, а —инод —рпске ÷ркве Ље предложио да се —абор одложи.

Ќастала ситуациЉа, за разлику од других горе описаних тема за дискусиЉу, искЪучуЉе сваку могуЮност компромиса: или на —абору учествуЉу све ÷ркве, или он ниЉе —веправославни Ц tertium non datur. Ќеспремност  онстантинопоЪског патриЉархата да ступи у диЉалог са ÷рквама ради отклаЬаЬа узрока због коЉих су одбиле да учествуЉу на —абору, одсуство жеЪе да се размотре предлози за регулисаЬе ситуациЉе, неизбежно, али предвидиво, снижаваЉу статус критског сурета, ако се он ипак одржи, на ниво меРуправославног саветоваЬа, а такоРе доводе у питаЬе обавезу свих ѕравославних ÷ркава да спроводе одлуке коЉе на Ьему буду донете.

»пак, нема потребе да се пре времена сахраЬуЉе Љединство православног света. ’иЪаду година прекида ниЉе мали период, зато не треба говорити о смрти саборности (као што су неки пожурили), веЮ о трагаЬу за механизмима Ьене реализациЉе. «а сада нема разлога за драматизоваЬе настале ситуациЉе: препреке коЉе су се поЉавиле на путу до —абора су озбиЪне, али уколико постоЉе добра воЪа и пажЬа у погледу забринутости свих ÷ркава, оне могу бити отклоЬене. £ер данас нема ниЉедне ѕравославне ÷ркве коЉа се принципиЉелно изЉашЬава против обнавЪаЬа улоге —абора као норме меРуправославног општеЬа. ќдржаваЬе —веправославног —абора у будуЮности ниЉе само важно, веЮ Ље и сасвим могуЮе. —амо ако постоЉи жеЪа. –уска ÷рква има ову жеЪу.

—а руског ћарина “одиЮ

»звести€

15 / 06 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0