Srpska

ѕреподобна —офиЉа из  лисуре

и други ’риста ради Љуродиви у православноЉ цркви

ѕреподобна —офиЉа (’отокуриду) Ље била родом из ѕонта, села у округу јрдаси, у светоЉ “рапезундскоЉ ћитрополиЉи. 1914.године турци заробише Ьеног мужа у радни логор, где Ље, наЉвероватниЉе, и скончао. —мрт ниЉе поштедела ни Ьено дете, након чега Ље млада удовица отишла у планине, где се подвизавала у аскези и строгом посту. “амо ЉоЉ се Љави свети √еоргиЉе и обавести Ље о скором турском нападу. —офиЉа Ље испричала о ЉавЪаЬу становницима свога села. Ќарод Ље успео да се сакриЉе и избегне опасност. £едном приликом брод са мештанима, коЉи су пловили из —офиЉе у √рчку, само што ниЉе настрадао. —вета, угледавши у морским таласима Ѕогородицу и анРеле, замолила Ље да она потоне, а да се мештани спасу. ћеРутим, Ѕогородица их Ље све спасила.  апетан брода, нашавши се у неверици од чуда, рече: „ћеРу нама Ље светац.“ Куди су одговорили: „—офиЉа“.

Ѕогородица Ље привела светитеЪку у —воЉ манастир –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у  лисури, у  асториЉи, где Ље —офиЉа провела у аскези скоро пола века. ќвде Ље срела благочестивог Љеромонаха √еоргиЉа са —вете √оре, коЉи Љу Ље припремио за монашки живот. —ветитеЪка Ље и у свету живела као монахиЬа, носеЮи црну одеЮу удовице и аскете, седела око огЬишта, мазала лице пепелом да би сакрила своЉу лепоту. ¬еЮину времена Ље проводила у осами, само са Ѕогом, иако Ље манастир остаЉао без монаха. “рпела Ље Ъуте зиме, када се температура спуштала и до -15 степени и велику влажност тих простора.  ада су ЉоЉ предлагали да запали ватру, она Ље узвраЮала дугим развученим „Ќе!“ коЉе до дан-данас одЉекуЉе у ушима оних коЉи су га чули. —ветитеЪка Ље ишла боса, одеЮа Ље подсеЮала на дроЬке и била Ље потпуно неприкладна за то поднебЪе. ѕоклаЬали су ЉоЉ нову одеЮу, али Ље она ниЉе носила. ƒавала Ље онима коЉима Ље била потребна. —павала Ље света на слами, ставЪаЉуЮи оштро камеЬе испод себе. ЌиЉе се никада купала, нити чешЪала. ¬ласи су ЉоЉ од тога постале врло грубе.  ада Ље Љедном била принуРена да их склони са лица како би видела, морала Ље да сече власи маказама за шишаЬе оваца. јли, без обзира на све, коса ЉоЉ Ље блаухала.

£ела Ље наЉскромниЉу храну. ќбично се састоЉала од свега што се могло наЮи у окружеЬу: печурке,маховина, коров, папрат, лишЮе са дрвеЮа, убуРали слани парадаЉз. —уботом и недеЪом Ље сипала у таЬир по кашику маслиновог уЪа. ƒруги дан би отварала рибЪе конзерве и Љела их Ље тек након што се нахвата плесан. ’ранила се из рРаве бакарне чиниЉе, и никако ниЉе страдала од тога.  ада Љу Ље околина укоравала за такве краЉности, она би одговарала: „”чим своЉу плот.“

»ако Ље према себи била тако строга, према другима Ље била невероватно добра и блага. ќд новца коЉи би добиЉала, ниЉе задржавала ни Љедну драхму за себе. —ве Ље делила онима у нужди. ћештанке, потоЬе старице манастира у  лисури, иако су говориле на грчком и влашком Љезику и нису разумеле понтиЉски Љезик, много су волеле —офиЉино друштво. —офиЉа Ље усмеравала неудате, одлутале девоЉке. Ѕринула се о томе да се удаЉу. ƒавала Ље новац у мираз, прилоге за Ьих и призивала ћаЉку ЅожиЉу у заштиту. „Ѕогородица вас неЮе оставити“-говорила Ље светитеЪка.

ѕреподобна —офиЉа никада никог ниЉе Ъутила и жалостила. јко би осетила да човека гризе нека мука, пролазила Ље поред и рекавши неколико речи, удаЪила би се. Куди су Ље пратили,иако нису разумели ни речи. —ветитеЪка их Ље тешила, давала савете, Љачала Ѕожанственом благодаЮу. Ќарод Ље одлазио препороРен. —ветитеЪка Ље често понавЪала: „ƒолазе Ѕогородици црни, одлазе бели.“ ќд ЉереЉа, монаха и мирЉана чула Ље за многа искушеЬа. Ќикада никоме ниЉе судила. √оворила би: „ѕраштаЉте, Љер Ље и Ѕог вама опростио.“

¬олела Ље животиЬе. £една медведица из шуме, долазила Ље код свете и Љела из руку, након чега би се, полизавши Ьене руке и ноге, враЮала у шуму. ќставЪала Ље света на прозору мрве хлеба за птице. ƒок се светица молила, птице би кружиле и цвркутале. —ве Ље изгледало као у раЉу пре греховног пада.

—ветици се Љавила Ѕогородица са светитеЪима. £едном се озбиЪно разболела. »мала Ље упалу слепог црева или брух...тако да Љу Ље од болова преламало на пола. јли се ниЉе обраЮала лекарима, говорила Ље: „ƒоЮи Юе Ѕогородица и однети бол.“ ѕриносила Ље на рану фитиЪ од кандила. –ана би се загноЉила и ширио се неприЉатам запах. ќнда ЉоЉ се Љавила ѕресвета Ѕогородица, архангел √аврило и свети √еоргиЉе. „—ада Юемо те сеЮи“-обратио се архангел. —ветица узврати: „√решна сам. ƒозволите прво да се исповедим и причестим, а онда сеците.“ „ќперисаЮемо те“-рекао Ље архангел. “ако се и догодило. —офиЉа Ље оздравила и често Ље, нестидеЮи се, подизала блузу и хаЪину да покаже ожиЪак коЉи Ље сам од себе зарастао.

”покоЉила се —офиЉа 6.маЉа 1974. √одине. ћошти су обретене 1982.године и много дана су благоухале на босиЪак.

„есто се света понашала врло чудно, како не би стварала славу меРу Ъудима.  ао резултат, многи Ље нису разумели и сматрали Ље лудом. “оком читавог свог живота светитеЪка Ље била позната само у  лисури и суседноЉ ѕтолемеди. ЌиЉе била позната црквеним круговима коЉи су често преузносили своЉе добротворе. Ќо, после смрти светитеЪке, многи Ъуди су, слушаЉуЮи приче о чудима, саветима и помоЮи коЉу Ље пружала, схватили какво су благо имали поред себе и одали ЉоЉ достоЉно поштоваЬе. ѕрости Ъуди су причали надлежном епископу о многоброЉним чудесним исцеЪеЬима коЉе Ље чинила светитеЪка како за живота, тако и после своЉе преподобне кончине. „уло се и о томе колико често Ље пружала духовну подржку. ѕрошле године ÷рква Љу Ље укЪучила у своЉу хагиологиЉу, а 1. Љула ове године у  асториЉи, ¬асеЪенски ѕатриЉарх званично Љу Ље приброЉао лику светих.

’риста ради Љуродиви су се први пут поЉавили у ¬изантиЉскоЉ епохи. “о су Ъуди коЉи су после дугог аскетског живота и по ЅожиЉем надахнуЮу претвараЉу лудима, „подсмеваЉуЮи се свету.“ —вети —имеон, ’риста ради Љуродиви (VI век), говорио Ље свом саборцу светом £овану, када му Ље оваЉ причао о опасностима коЉима се —имеон излаже: „Ќе боЉ се брате £оване, не поступам тако по своЉоЉ воЪи, веЮ по ЅожиЉем допуштеЬу.“

£едан од разлога због ког светитеЪи бираЉу овакав начин живота Ље покушаЉ да се избегне човекоугаРаЬе и да се упадне у гордост.  ако Ље речено у житиЉу светог —имеона, „молитва Ьегова била Ље само о томе да се подвиг Ьегов не откриЉе до дана одласка Ьеговог. ƒа избегне славе Ъудске Љер раРа у човеку гордост и наду у себе самог коЉа Ље погубила чак и анРеле небеске“. » Ѕог га Ље чуо. „»ако Ље —имеон учинио многа чудеса, и многи знаци су били ЉавЪени, подвиг светог Ље остао скривен од Ъуди“-наставЪа Ьегов биограф.

ƒруги разлог Ље избегаваЬе односа са светским властима и одбациваЬе друштвених конвенциЉа коЉима су били везани хришЮани после успоставЪаЬа ѕравославЪа у –имскоЉ империЉи. “рудили су се да подражаваЉу верницима првих векова ’ришЮанства, сматраЉуЮи се „лудима ’риста ради“, постаЉуЮи „срамота за свет, анРеле и Ъуде“, као апостол ѕавле. ѕодражавали су мученицима и желили су да сведоче своЉим животима о пролазности друштва и о томе да Ље истинска домовина хришЮана на небесима.

«ато су и чинили скандалозне поступке, нарушаваЉуЮи Љавни и црквени ред, Љавно реметили формалну етику, изазиваЉуЮи недоумице и гнев код многих, због чега су биЉени, понижавани и одбацивани од стране друштва. ћноги су, ипак, препознали у Ьиховом безумЪу светост и приближаваЉуЮи им се, дивили се Ьиховом равноанРеоском животу, приступаЉуЮи ЅожанскоЉ благодати коЉу Љуродиви имаЉу на претек. «ахваЪуЉуЮи свом чудном понашаЬу ’риста ради Љуродиви помажу ближЬима своЉим учеЬима и чудима, разобличаваЉу сагрешеЬа. »справЪаЉу и увек моле ближЬе да не говоре о Ьима, како се Ьихова светост не би открила.  ао правило, црквене власти не примеЮуЉу, чак презиру Љуродиве. »пак, уз Ьих увек се поЉавЪуЉе и представник ÷ркве, коме се они откриваЉу и помоЮу коЉег чуваЉу везу са окомЪеном на Ьих ÷рквом. Ќа краЉу живота Ѕог их прославЪа необичним знацима. Куди коЉи су добили од Ьих помоЮ, причаЉу о ЬоЉ, што резултира тиме да их ÷рква поштуЉе као свете.

” много чему ’риста ради Љуродиви подсеЮаЉу на пророке —тарог «авета. ќни живе у великом уздржаЬу и аскези, негативно се односе према богатима и лицима на високим положаЉима. Ќеки од светитеЪа се чак телесно кажЬаваЉу. Мих покреЮе друга власт, не светска, веЮ Ѕожанска. „уваЉу пророчки дар и после ’ристовог доласка.

»стински ’риста ради Љуродивих Ље мало. ќсим светог —имеона, у византиЉском периоду били су познати света »сидора из “авенског манастира, преподобни “еодор, ѕавле  оринтски, “ома јнтиохиЉски, ћарко  оЬаник, јндреЉ  онстантинопоЪски, —ава ¬атопедски. ћноги, не по воЪи ЅожиЉоЉ, а по своЉим егоистичним разлозима подражаваЉу чудно понашаЬе Љуродивих. “рулски —абор 692.године Ље осудио „лицемерно побеснеле“ и „оне коЉи су такво понашаЬе услед своЉих негативних особина преузели на себе“. ћеРутим,жеЪа неких Ъуди да подражаваЉу Љуродивима како би задобили славу, сведочи о друштву коЉе поштуЉе чак и оне коЉи живе далеко од Ьега.

»пак, краЉности су више разумЪиве руском менталитету него грчком. «бог тога се ’риста ради Љуродиви са своЉим нестандардним понашаЬем наЉвише ЉавЪаЉу у –усиЉи. “арковски Ље писао, да су ти Ъуди веЮ своЉим споЪашЬим изгледом, тиме што су били слични бескуЮницима и сиромашнима привлачили пажЬу „нормалних“ Ъуди. ѕривлачили су и своЉим пророчанствима, искупитеЪским жртвама и чудима, налазеЮи се иза границе реалног света. —амо уметност Љош носи у себи трагове тог натприродног света. » у време “арковског у –усиЉи су постоЉали Љуродиви коЉи нису били нашироко познати због жестоке совЉетске цензуре.

ѕостоЉе и грчки свеци код коЉих су се често поЉавЪивали признаци Љуродства, у жеЪи да се избегну похвале друштва и Ъудска слава. ћеРутим, они се нису понашали Љуродиво. ћеРу Ьима може се чути за светог јрсениЉа  ападокиЉског (+1924), свету —офиЉу, неке светогорске монахе XX века, попут √еогриЉа ќтшелника,  остаса  авиота, старца £акова из Ќовог —кита (+1982), старца “имофеЉа из  апсале, старца »родиона –умунског (+1990), а такоРе и за незнаног руског монаха коЉи Ље, према Љедном сведочанству примио монаштво, а према другом живео на јтосу као мирЉанин. Ќису падали у безумЪе како би смирили околину. ѕредставЪаЉу неку необичност, лакомисленост и глупост, коЉу им формална етика многих хришЮана не опрашта. ” веЮини случаЉева то Ље покушаЉ да се сакриЉу, а често да покажу како морализам у земЪи коЉи шире мисионари и црквене организациЉе не подлеже никаквоЉ критици.

—вети, посебно горе наведени, током свог живота нису били примеЮени од стране црквених и било коЉих других кругова. ѕоред тога, они су таЉно чували хришЮанске корене нашег народа како би му помогли да издржи ветрове овог света, променЪивости, нихилизма, лажне „прогресивности“, подлости и лажи коЉе владаЉу у Љавности- ветрова коЉи дуваЉу на површини. ќни подржаваЉу своЉ народ и залажу се за Ьега код Ѕога. ќни, попут старозаветних праведника, не даЉу друштву да деградира и погине. ” Ьима се састоЉи мистична сила нашег народа. ќни нас духовно хране, постаЉу за нас нада на садашЬност и будуЮност.

††††

—ведочанства Ъуди коЉи су познавали свету —офиЉу за живота

ѕисмо високопреосвеЮеног митрополита, господина “еоклита, високопреосвеЮеном митрополиту  асториЉе, господину —ерафиму, од 5. априла 2011.године.

јрхимандрит Ќикифор ћанадис, намесник епископа £ордеЉског, свете митрополиЉе Ћеринске, у писму високопреосвеЮеном митрополиту  асториЉском, господину —ерафиму, од 6.марта 2011. године, пише: „“оком свог аскетског живота и до саме своЉе кончине, она се причешЮивала и исповедала код ЉереЉа митрополиЉе  асториЉске, коЉи су служили у манастиру. «аупокоЉену службу су служили ЉереЉи митрополиЉе  асториЉске и суседне Ћеринске“.

—тергиос Ќ. —акос, професор универзитета (без датума).

’ристос ‘атусис, генерал-маЉор, 1998.год.

јна “рипи-ћанди, чланак у новинама “ лисура” под називом “ѕосвеЮеЬе старице —офиЉе”, ћарт 2001. године.

¬асилис £анаковас, чланак у новинама “≈лефтериЉа”, под називом “—офиЉа ’отокуриду: заборавЪена народна подвижница”, 19. фебруар 2009.године.

јнастасиЉа √осопулу из  лисуре у писму високопреосвеЮеном митрополиту  асториЉском, господину —ерафиму, 7. маЉа 2011. године.

—ведочанства о чудима после упокоЉеЬа.

ѕисмо старице ≈фремиЉе, игуманиЉе манастира –оРеЬа ѕресвете Ѕогородице у  лисури, високопреосвеЮеном митрополиту  асториЉском, господину —ерафиму, 9. непознатог месеца 2011. године, у коЉем Ље описано 29 сведочанстава о чудима и ЉавЪаЬима свете —офиЉе:

  1. «ахарули  оракаки из —олуна
  2.  онстантину и ≈вдоксиЉи —тамидисов из Ќеа ћиханона у —олуну.
  3. ƒетету чиЉе Ље име непознато.
  4. ƒимитрису из  авале.
  5. √.ѕ. и ћ.ћ.
  6. ¬аЉи —тамкопулу из —ервиЉе  озанске.
  7. ¬асилици из Ћехово у Ћерину.
  8. ≈.“. из —олуна.
  9. ≈вангелиЉи ћастросава из јтине.
  10. —офиЉи понтиЉки из —олуна (не сеЮам се имена, старица се помолила, питала како се зове и чула одговор: “«овем се —офиЉа”).
  11. јни ≈времиду из ¬ериЉе.
  12. —офиЉи ћефенди са јтике.
  13.  иприакоси и ’риси “имбелу из ¬еселинга у ЌемачкоЉ.
  14. “еодосиЉи ÷ифлакоса из ’алкиде.
  15. јтини –иги из ѕиреЉа.
  16. ≈вангелиЉи ÷аруха из —олуна.
  17. јтини £оаниду, прича о Ьеном роРаку , —отириосу ћициулисе из  анаде.
  18. јндиклиЉи —пиропулу из  омнине у ѕтолемеди (чудо коЉе се догодило 1969.г.).
  19. »рини из Ћехово у Ћерину.
  20. «ои из јтине, пореклом из  лисуре (чудесни догаРаЉ, коЉи се догодио за време живота светитеЪке).
  21. £ереЉу ’ристосу ћесимериса из  асториЉе, 8.априла 2011.године.
  22. јтини «ахариудаки из јгиос ’ристофорос у ѕтолемеди, 1998.
  23. ћариЉи Ѕлани из  атахи в ѕиЉериЉе, фебруар1999.
  24. ¬асилици ≈втаксиаду из ¬ериЉе, 1999.
  25. —имели  апланиду из ѕтолемеде.
  26. —офиЉи £оти.
  27. Ќиовиси  усиса.
  28. јнастасиЉи “опали из  ардиЉе у ѕтолемеди.

ƒетаЪи о животу преподобне —офиЉе могу се наЮи у кЬизи „—офиЉа ’отокуриду. Ќародна подвижница“, —олун, 2006. Ќека сведочанства се могу наЮи у чланцима, разбацаним по разним новинама, часописима, штампаним и ручнописаним доказима коЉе узимамо као доказе. ƒелови из житиЉа преподобног —имеона, наведени су у делу ЋеонтиЉа ЌеапоЪског „—вети —имеон ’риста ради Љуродиви“, —олун 1984.г. (Ўтампано по Patrologia Graeca “.93, —.1670-1748.)

ѕревод са грчког: редакциЉа интернет издаЬа “ѕемптусиЉа”.

—а руског »ва ЅендеЪа

Πεμπτουσία

06 / 05 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0