Srpska

£ош мало о надбискупу загребачком ¬Љекославу јлоЉзиЉу —тепинцу

††††

«а ’рвате Ље веома битан надбискуп загребачки и кардинал јлоЉзиЉе —тепинац Љер му Ље намеЬено да буде интегративни камен у темеЪу на коме треба да почива модерна нациЉа коЉа Юе обновити независну ’рватску. “о се правда чиЬеницама о Ьеговом уделу у припремама и постоЉаЬу Ќезависне ƒржаве ’рватске Ц у околностима када Ље, како Ље он говорио, важна држава а не политички систем у ЬоЉ!

«а —рбе, надбискуп Ље саучесник у спровоРеЬу планираног и озакоЬеног државног злочина коЉи се спроводио ради затираЬа српског народа, коЉе су починили припадници воЉних построЉби Ќезависне ƒржаве ’рватске.

ѕопуларизациЉа у ствараЬу култа надбискуповог мучеништва започела Ље у периоду наглашеног ватиканског антикомунизма и припрема за нову источну политику коЉа Ље требало да се оконча рушеЬем —овЉетског —авеза. јли и у годинама отопЪаваЬа односа ¬атикана и £угославиЉе, нарочито после пада јлександра –анковиЮа 1966. године коЉи Ље означио почетак краха централистичке државе.

ћада Љош увек нема довоЪно доступне релевантне архивске граРе о улози Љезуите др  рунослава ƒрагановиЮа, нарочито после Ьеговог добровоЪног (и договореног) повратка у £угославиЉу 1967, могуЮе Ље започети са слагаЬем чиЬеница о Љедном очигледном процесу дугог траЉаЬа: декларациЉа о положаЉу хрватског Љезика 1967, ћасовни покрет 1971. и конфедерализациЉа £угославиЉе после доношеЬа ”става 1974. године. Ќекако паралелно тече процес поЉачаваЬа култа мучеништва кардинала —тепинца коЉи Ље окончан Ьеговим проглашеЬем за блаженог, што Ље 3. октобра 1998. године урадио папа £ован ѕавле II на еухаристиЉском скупу у ћариЉи Ѕистрици код «агреба.

††††

Ѕлаженство, као први степеник посвеЮеЬа, правдано Ље надбискуповим бригама за –имокатоличку цркву у почетку комунистичке владавине, наглашавана Ље Ьегова верност папскоЉ столици.

ѕоЉедини хрватски аутори, као некадашЬи писци хагиографиЉа, помиЬу да Ље надбискуп —тепинац био противан предлогу £осипа Ѕроза “ита о удаЪаваЬу од ¬атикана. ” том контексту наглашаваЉу Ьегову наводну претпоставку да Юе следеЮи корак бити поправославЪеЬе ’рвата а Ьихова србизациЉа краЉЬи циЪ! ѕри том наводе Ьегове речи: „£а ту видим великосрпство и комунизам удружене у истом циЪу“. «анимЪиво Ље у овом контексту подсетити на пропаганду из времена Ќезависне ƒржаве ’рватске о србочетничко-комунистичкоЉ сарадЬи на оствареЬу заЉедничких циЪева као и на савремену о србо-четничком нападу на ’рватску због Ьеног одваЉаЬа 1991. године од £угославиЉе!

÷итиране речи показуЉу надбискупово до лудила неразумно антисрпство. ЌиЉе схватао да меРу —рбима ниЉе било неког ко би саставио такав план у савременим историЉским околностима Ц у диктатури наметнуте кривице о великосрпству као наЉвеЮем разараЉуЮем злу —‘– £угославиЉе.

Ќадбискупов однос према —рпскоЉ православноЉ цркви Ље прост и у духу Ље ватиканске стратегиЉе на Ѕалкану, то Љест на простору коЉи Ље одавно означен као terra misionis. ѕрекретница Ље уследила после пригодних речи папе ѕиЉа XI приликом уручеЬа кардиналских знамеЬа дотадашЬем нунциЉу у  раЪевини £угославиЉи ’ерменегилду ѕелегринетиЉу. “аЉ говор односио се на одбачени  онкордат а обЉавЪен Ље 17. децембра 1937. у ватиканском службеном гласилу Osservatore Romano, наговестио Ље будуЮу казну коЉа Юе бити извршена над српским народом. Ѕило Ље то пророчанство о злу коЉе Ље остварено у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ 1941-1945. године.

ѕоменуте папине речи и одлазак у ¬атикан 1938. године били су повод надбискупу загребачком да започне отклон од ’рватске сеЪачке странке и приклаЬаЬе усташкоЉ организациЉи јнте ѕавелиЮа. ѕоглавника су углавном подржавали фраЬевци из далматинских и херцеговачких самостана.

—тепинац (скоз десно) —тепинац (скоз десно)
††††

ѕосле формираЬа Ѕановине ’рватске 26. августа 1939, што Ље означило федерализациЉу  раЪевине £угославиЉе по диктату британске балканске политике, надбискуп загребачки и остали бискупи нису се огласили Љер су се, на основу онога што Ље дошло после 6. априла 1941. године, приклонили екстремниЉоЉ вариЉанти решаваЬа хрватског питаЬа и у знатно ширим границама.

Ќадбискуп —тепинац подржао Ље Ќезависну ƒржаву ’рватску и препоручио подреРеном свештенству да помогне нову власт. ѕомогао Ље приЉем поглавника ѕавелиЮа код папе ѕиЉа XII у ¬атикану; као председник Ѕискупских конференциЉа учествовао Ље у припреми и доношеЬу броЉних аката о прекрштаваЬу православних —рба и римокатолизациЉи поЉединих £евреЉа (нарочито оних коЉи су били у породичним везама са ’рватима); знао Ље многе чиЬенице о великим злочинима над —рбима и уништеЬу —рпске православне цркве (свештеника, обЉеката, културно-историЉског блага); у писму папи 9. маЉа 1943. године поменуо Ље 244.000 прекрштених „грко-източЬака“ и изразио боЉазан о ЬиховоЉ судбини у случаЉу да пропадне Ќезависне ƒржава ’рватска...

Ќи службени ¬атикан ни надбискуп загребачки нису Љавно подржали ствараЬе ’рватске православне цркве проглашене априла 1942. године. “а псеудоцрквена заЉедница била Ље део планова пацификациЉе српског народа коЉе су разрадили немачки геостратези. ’рватска православна црква представЪала Ље корак у похрваЮеЬу остатака српског народа у тоЉ усташкоЉ држави.

” записима ƒиане ЅудисавЪевиЮ, Ќемице удате за —рбина, о Ьеним активностима на спашаваЬу српске деце из концентрационих логора, остало Ље трага о Ьеним директним молбама упуЮених надбискупу —тепинцу за помоЮ и Ьеговом одбиЉаЬу. —хвативши сасвим друге могуЮности о употреби малишана Ц ствараЬу савремених ЉаЬичара Ц нешто касниЉе дао Ље сагласност да ту сирочад смештаЉу под окриЪе хуманитарне организациЉе  аритас и у хрватским породицама. Ќа филмским тракама остало Ље забележено да Ље на  аптолу лично крстио десетине те деце у присуству кума поглавника ѕавелиЮа. Ќови римокатолици добили су и нова имена Ц јнтониЉа и јнте Ц док Ље 10. траваЬ уписиван као датум роРеЬа.

††††

ѕостоЉи неколико подробних извештаЉа Ѕогдана –ашковиЮа, нарочитог изасланика ÷рвеног крста из Ѕеограда, о Ьеговим разговорима са надбискупом на  аптолу у коЉима Ље правдао своЉу немоЮ.

»ма тврРеЬа да Ље надбискуп интервенисао за известан броЉ ухапшеника, али не за Ьихове животе веЮ против нехуманих услова у коЉима држе те несреЮнике.  асниЉе Ље помогао неколицини загребачких —рба а они су у меРувремену пристали да се одрекну имовине у корист државе, додуше одласком у —рбиЉу спасили су живе главе.

»нтервенисао Ље и за оне £евреЉе, коЉи су уочи примаЬа римокатоличанства своЉа богатства оставЪали држави.

Ќадбискуп Ље знао за све активности  рунослава ƒрагановиЮа, било да се радило о Ьеговом учешЮу у –авнатеЪству за понову (ћинистарство привреде), о изради планова о чишЮеЬу ѕодриЬа (коЉе Ље спровела ÷рна легиЉа £уре ‘ранцетиЮа у првом половини 1942) или  озаре, о контактима са британским и америчким обавештаЉним официрима у –иму од доласка у ¬атикан 1943. до завршетка нарочите операциЉе „пацовски канали“ 1946. године. »гром случаЉа, у времену када су и последЬи нацисти и усташе пловили ка £ужноЉ јмерици, у «агребу, на  аптолу, ухапшен Ље надбискуп —тепинац. ƒанас у ’рватскоЉ сматраЉу да Ље тога дана започео Ьегов крижни пут коЉи мора да се оконча проглашеЬем за свеца –имокатоличке цркве.

ѕриликом хапшеЬа од надбискупа Ље одузет Ьегов руком воРени дневник исписан у пет кЬига. “о петокЬижЉе послужило Ље за осветЪаваЬе лика и дела надбискупа. “ако би се, на пример, читаЬем одреРених делова уочила геополитика и геостратегиЉа –имокатоличке цркве. Ќа пример у белешци учиЬеноЉ по повратку из Ѕеограда 1934. године: „ƒа Ље више радника у винограду √осподЬем, и —рбиЉа би за 20 година била католичка“! Ќо, надбискуп ниЉе био стратег веЮ извршилац оног што су припремили други, на пример поменути ƒрагановиЮ.

ћада Ље своЉевремено папа £ован ѕавле II (коЉи Юе остати запамЮен као саучесник у рушеЬу комунизма) надбискупа прогласио блаженим, садашЬи папа ‘ранческо Ље зауставио процес, иницирао разговоре са архиЉереЉима —рпске православне цркве. » стекао омразу код ’рвата! »маЉуЮи у виду Ьегове године и повремене здравствене проблеме, могуЮе Ље претпоставити да се посвеЮеЬе неЮе окончати за Ьегова живота.

ѕосвеЮеЬе може да допринесе релативизациЉи геноцида Ќезависне ƒржаве ’рватске а то би довело спираЬа крви са руку знатног дела припадника –имокатоличке цркве коЉи су учествовали у великом злочину. (ѕосвеЮеЬе папе ѕиЉа XII би спрало Ьегову историЉску кривицу због сарадЬе са нацизмом.)

ѕри том се превиРа да у свему томе £евреЉи имаЉу негативно мишЪеЬе. ѕосебна прича настала Ље оног момента када Ље —рпска патриЉаршиЉа о свом виРеЬу случаЉа надбискупа загребачког и кардинала јлоЉзиЉа —тепинца упознала све помесне сестринске православне цркве.

¬еЪко АуриЮ ћишина

Ќова —рпска политичка мисао

31 / 08 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0