Srpska

ћоЮ кЬиге

÷иклус ДћоЮ кЬигеУ. „ланак 1

ѕортал „ѕравославие.ру“ представЪа циклус чланака протоЉереЉа јндреЉа “качова „ћоЮ кЬиге“, посвеЮен улози кЬиге у цивилизациЉи, Ьеном утицаЉу на Ъудске судбине и кЬижевности као „локомотиви живота“.

ƒечак чита кЬигу у лондонскоЉ кЬижари срушеноЉ у бомбардоваЬу. ‘ото: waralbum.ru ƒечак чита кЬигу у лондонскоЉ кЬижари срушеноЉ у бомбардоваЬу. ‘ото: waralbum.ru
††††

«а Љунаком

£едан моЉ познаник Ље у време нежне и осетЪиве младости почитао трилогиЉу “. ƒраЉзера. ”право ону у коЉоЉ се говори о „финансиЉерима“, „титанима“ и „стоицима“. ѕажЪиво Љу Ље прочитао. √ануле су га размере, позавидео Ље дубини страсти и начинима Ьиховог задовоЪеЬа. ”плашиле су га тешкоЮе, али Ље позавидео смелости за превладаваЬе тешкоЮа. Ќаравно, пожелео Ље да се угледа на неидеалног лика коЉи Ље идеално приказан на страницама Ц и временом Ље постао бизнисмен.  Ьига се, да тако кажем, оваплотила у читаоцу. ЌемоЉте мислити да Ље читао само ƒраЉзера. „итао Ље много тога и Ьегова знаЬа нису била ограничена. јли Ље ƒраЉзерова трилогиЉа Ц трес! Ц учинила с Ьеговим срцем исто оно што Ље сир учинио са Ћисицом код ».  рилова.

Ћисица мирис сира осети чак у утроби.

» угледа га, а он ЉоЉ срце зароби.

—рце Ље заробЪено. «ауставио се преРашЬи ток живота. » срце коЉе Ље Љедном заробЪено „мирисом сира“ вероватно Юе целог живота тражити оваплоЮеЬе своЉих снова из времена прве Ъубави. » наЮи Юе нешто, и у нешто Юе се разочарати, и нечим Юе се утешити (и то мора бити). јли Юе то бити кретаЬе воза за локомотивом, чак за машинистом, где Юе улогу воза одиграти живот, а улогу машинисте Ц велика кЬига прочитана у младости с ЪубавЪу.

ƒруги моЉ познаник Ље прочитао ‘. ƒостоЉевског. ѕре него ƒраЉзера. (ќвде Ље важно шта човек пре прочита.) » ниЉе прочитао целог ƒостоЉевског, него само „ЅраЮу  арамазове“. » ниЉе му се све тамо свидело. јли Ље прецизан убод у срце као потезом мушкете на Ьега оставила глава о руском иноку у првом делу романа. » то да треба пострадати; и то да треба благословити творевину, да треба доЮи до Ъубави покаЉаЬем; и то да Юе из тишине и непознатих краЉева доЮи свенародни помоЮници, као што су раниЉе долазили... ” принципу и у целини ова глава га Ље натерала да плаче, да трчи код другова с отвореном кЬигом, да убеРуЉе, да се сваРа и да спори. £едни другови су ступали у спор, други су се смеЉали, а треЮи Љедноставно нису отварали врата. јли нека другова. Ќе ради се о Ьима, веЮ о томе што Ље Љедна глава из Љедног романа временом довела (непредвидиво, што се каже Ц „потпуно случаЉно“) светског младиЮа у манастир. £ер ако постоЉи поЉава као што Ље „руски инок“ и ако у ЬоЉ могу бити решена сва питаЬа руске и светске историЉе, човек не може бити поштен до краЉа ако плаче над романом, а не меЬа живот. ѕоштен човек обавезно мора да се ожени ако се нешто деси. » ако си веЮ заплакао над редовима коЉи су ти се преко ока увукли у душу и обасЉали Ље светлошЮу, треба нешто да радиш. “реба чак да постанеш оваЉ „руски инок“. ј како другачиЉе?

—воЉа мера

‘ранс ’алс. ƒечак коЉи чита ‘ранс ’алс. ƒечак коЉи чита
††††

Ќикако другачиЉе. » на оваЉ или онаЉ начин кЬиге формираЉу човека. »ли Ьихово одсуство. „овека обликуЉу слова и странице, као што руке грнчара обликуЉу глину. “ачниЉе, не слова и странице, веЮ смисао, коЉи у Ьима живи и кроз Ьих дише. ѕостоЉе и други путеви. ѕостоЉи јврам коЉи Ље разговарао с Ѕогом и ниЉе читао кЬиге, зато што му ниЉе била дарована писменост. ѕостоЉи јнтониЉе ¬елики, коЉи Ље упитао философе: „Ўта Ље прво Ц кЬиге ии ум?“ „”м, - одговарали су философи. Ц £ер из ума настаЉу кЬиге.“ „ќнда, - рекао Ље јнтониЉе, - ономе ко Ље очистио ум ниЉе потребан пергамент.“ ‘илософи су заЮутали, заЮутимо и ми на неко време.

ѕоЮутимо, па наставимо. јнтониЉе Ље био у праву. –ади се само о ЪудскоЉ мери. £едан Ље дубок студенац, као што Ље био јнтониЉе. ќ Ьему Юе писати кЬиге и он Юе постати узрок поЉаве велике литературе. јли да ли има много Ъуди као што Ље јнтониЉе? ќпет Юемо поЮутати. “акви су малоброЉни у историЉи, не само у ЉедноЉ епохи. Ќе сме се норма великих Ъуди наметати малима као обавеза. ћали Юе се под нормом великих повити и сломити, пашЮе у очаЉаЬе и побуниЮе се. Ќе само да неЮе достиЮи светост, веЮ Юе ризиковати да се лише и елементарне Ъудскости. ћалима Ље потребна кЬига. ƒобра. ѕравилна. » не само Љедна. Ќека јврам ниЉе читао кЬиге. «ато Ље ћоЉсиЉе на фараоновом двору веЮ читао, а ниЉедна од ових кЬига ниЉе била божанског порекла. ј касниЉе Ље и писао, и диктирао, и заповедио Ље да се  Ьига «акона држи пред очима у све дане. «ато што сви имаЉу различиту меру. » ако се спремите да идете у позориште (само у проверено, Љер се у позориштима свашта даЉе), а неко вам с прекором каже да свети —ерафим или —ергиЉе нису ишли у позориште, будите мирни. ќдговорите да се не мерите са свецима; да су оци у пустиЬи Љели чврсту храну, а ми у граду и млечну Љедва можемо да сваримо. –еците да Љош увек не идемо у планину, него тек учимо да се одржавамо на ногама. «а нас Ље морална храна разреРена естетиком много корисниЉа од понекад претешке аскетике. «а извесно време, наравно. Ќе заувек. »ста таква Ље и кЬижевност.

ѕроЉекат „–обинзон“

 Ьижевност раРа читаве земЪе. Ўта Ље, на пример, —јƒ, ако не оваплоЮеЬе „–обинзона  русоа“? „овек далек од светости и опседнут жеЪом за зарадом доспева на пусто острво. ћучи се, плаче, а онда се смирава. ѕостаЉе свестан да се све десило по деЉство ѕромисла. “реба да се скуЮи. Ќа располагаЬу има читав сандук алата из старог живота. “у су и секира, и пушка, и суви барут, чак и зрна за семе. –обинзонова цивилизациЉа се као кап семена искрцала на острво у Ьему Љедном. » почео Ље да крчи шуму, да копа земЪу, да сеЉе семе, да шиЉе одеЮу, да убиЉа дивЪач... ƒа чита ЅиблиЉу. ѕре тога ниЉе био побожан, а на острву Ље неминовно постао.  од протестаната нема монаштва, па Ље –обинзон постао анахорета и против своЉе воЪе. ј онда и проповедник. ” хришЮанскоЉ историЉи су управо монаси били наЉуспешниЉи проповедници и „културни посленици“. “акав Ље нужно био и протестант –обинзон. ќн се сам каЉе, моли се и чита —вето ѕисмо, а онда проналази и локалну паству коЉу представЪа ѕетко.

Ќаизглед невина фантазиЉа. ћеРутим, како Ље велика моЮ идеЉа! «ар бели колонисти коЉи су пресецали јтлантик бродом „ћеЉфлауер“ нису у нову земЪу доносили и сву своЉу цивилизациЉу? £есу. ќва цивилизациЉа Ље била материЉализована у ЅиблиЉи, и у оруРима рада, и у представама о животу, коЉе су заЉедно с Ъудима (у Ьиховим главама и сандуцима) пресецале јтлантик. ј зар се бегунци и досеЪеници нису осеЮали као нови Ъуди на новоЉ земЪи, као на известан начин нови колективни јдам или нови »зраиЪ? £есу, осеЮали су се. ќни су у историЉи кренули из почетка, свесно су чинили све како би Ље поново започели. ј зар локални »ндиЉанци у Ьиховим очима нису били дивЪаци попут ѕетка или ‘илистимЪана, коЉе Ље требало или обратити у хришЮанску веру или искоренити? Ѕили су. ”право по оваквом мисаоном стандарду се развиЉала колонизациЉа Ќове ≈нглеске. » то уопште не значи да су ƒефоову кЬигу колонисти сматрали своЉим бизнис-планом. “о значи да кЬижевност предосеЮа кораке светске историЉе, да у честарима ума крчи мисаони пут пре него што овим путем крену ноге туРиноватеЪа или се отисну бродови с онима коЉи траже авантуру и (или) верску слободу.

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 09 / 2016

¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0