Srpska

Дћислио сам да се £еванРеЪе неЮе никада завршитиУ

»конописац Ѕорис ЌорштеЉн о оцу, £еванРеЪу и писмима ¬ан √ога

††††

Ѕорис ЌорштеЉн живи у  урчатову, где се одселио из ћоскве пре двадесет година, и осликава храмове, израРуЉе мозаике и васпитава шесторо деце.

ƒва пута годишЬе му у госте долази отац-£уриЉ ЌорштеЉн, творац тако дивних цртаних филмова, да му у томе вероватно неЮе бити равног. ѕосебно што данас и анимирани филмови и кинематографиЉа теже да буду индустриЉа а не уметност.

ќтац и син имаЉу потпуно различит живот. Ѕорис ЌорштеЉн целе дане проводи у храму. Мегов отац, долазеЮи у  урчатов, залази у храм, да погледа шта ради син. ќни су представници дваЉу поколеЬа, од коЉих Ље Љедно 1990-их пришло ÷ркви и осетило се као код куЮе, и друго коЉе ниЉе могло да преброди нешто у себи.

††††

-Ѕорис, испричаЉте о вашем детиЬству и оноЉ атмосфери коЉа Ље била код вас у породици. ѕознате московске вечере на коЉима су се водиле бескраЉне беседе о животу и уметности,-вероватно Ље тако било и код вас?

Ц∆ивели смо у новоградЬи ЅелаЉево, због чега смо имали малу кухиЬу. »скрено говореЮи, не сеЮам се добро свега. Ќаравно, долазили су многи мамини и татини приЉатеЪи (наравно, више татини)- сви коЉи су радили на „—оЉузмултфилму“. ќд познатих личности видео сам и познавао све. ≈дуард Ќазаров Ље живео у нашем насеЪу. „ак Ље постаЉао такав „пут живота“-од наше до Ьегове куЮе. ќн и тата би, када Ље било неопходно предузети некакву важну одлуку или само отворити душу, проводили вечери у разговору, шетаЉуЮи тим „путем живота“.

-“ада се у круговима интелигенциЉе под духовним животом сматрало интересоваЬе за уметност. јли, при томе, многи су у домовима имали —вето ѕисмо, коЉе се такоРе доживЪавало као споменик културе. ƒа ли сте ви имали ЅиблиЉу у куЮи?

Ц»мали смо! “ата Ље купио, са илустрациЉама √устава ƒореа и Ља сам много волео да Ље листам. ѕробао сам да читам, али Ље била писана старом ортографиЉом, са словом Љат, стога нисам ништа разумео. ј да гледам слике, то сам волео. Ќаравно и потписе испод слика сам изучавао.

ѕа и сва западноевропска уметност Ље изграРена на ЉеванРеЪским темама. Ќаравно, нисам познавао те теме, само називе, али са друге стране, ни родитеЪи ми то нису много обЉашЬавали.

Ђ—естру и мене у детиЬству нико ниЉе држао за рукуї

††††

Ц ако Ље текло ваше образоваЬе?

Цѕосле осмог разреда уписао сам се у архитектонску школу. ” школи сам био довоЪан, ниЉе ми ишло учеЬе. Ќе умем да учим. ƒа изучавам могу, али да учим-не.

Ц ЌиЉе било интересантно?

Ц Ќи сам не знам. ѕостоЉе Ъуди коЉи кажу: „≈во, Ља ништа нисам радио целе године, изашао и положио испит са претицом“-Ља никада нисам успео. Ќикада нисам могао то да урадим. £едни не уче и добиЉаЉу позитивне оцене, а мени се чини да знам подЉеднако, али не могу више од троЉке да извучем, и краЉ. јли сам у средЬоЉ био добар Рак.

Ц «ашто баш архитектура?

Цћожда зато што Ље у суседном дому живео моЉ познаник, чиЉа Ље мама радила у тоЉ школи и он ми Ље рекао: „’аЉдемо заЉедно“.

Ц ј отац Ље желео да ви...

Ц ќтац Ље говорио: Ђ“и си идиот, треба у неку техничку школу да идеш!ї (—меЉе се.)

Ц јли то Ље као критика. ј као жеЪа? ÷ртали сте?

Ц” детиЬству сам цртао, па сам престао, па сам опет почео.

ЦѕохаРали сте часове цртаЬа?

Ц Ќе, нисам ишао ни у какве уметничке школе. —твар Ље у томе, да маму и тату у детиЬству нико нигде ниЉе водио за руку, све су сами радили: тата Ље сам кренуо у уметничку школу, и маЉка исто. ќни су решили да и сестра и Ља треба тако да поступамо.

Ц  ако су вас васпитали?

Ц ћоже се реЮи, никако.

Ц £едноставно сте живели у средини за коЉу се сматрало да сама формира?

Ц ƒа. —матрало се да сама формира.

ЂѕозиваЉу-значи идеш да служишї

††††

Ц¬и сте уписали архитектонску школу. Ўта Ље даЪе било?

Ц ” школи сам из неког разлога почео добро да учим. Ќе знам шта се променило,али сам чак и стипендиЉу добиЉао. Ќа другоЉ години се у мени пробудио интерес за сликарство, и од тада сам саЬао да Юу бити уметник. “олико да сам до четврте године изгубио сваки интерес за архитектуру. —хватио сам да Юе ме ускоро позвати у воЉску, а онда Юу постати сликар. “ако се и десило.

Ц √де сте служили?

Цќд 1987Ц1989 сам прво служио годину и по дана у ”краЉини, после Љош пола године у £ермениЉи. Ѕио сам тенкиста. ” £ермениЉи само што нисам био смрвЪен: били смо резерва.

Ц јли воЉска Ље Љош била...

Ц ...совЉетска. ќбична совЉетска армиЉа. “акав хаос, као 1990-их Љош ниЉе био.

Цј „деспотизам“ о коме су тако волели да пишу 1990-их, да ли Ље постоЉао?

Ц «нате, биле су разне ствари, али ништа такво нисам видео. Ќешто се понекад шушкало, али код нас ниЉе било ничег сличног.

Ц «ашто сте ви уопште отишли у воЉску? ќбично деца из породица као што Ље ваша не иду у воЉску. «а Ьих Ље припремЪен неки специЉални коЬички пук, ако се нису „извлачили“.

ЦЅило Ље тога, да. јли Ље отац категорички био против било каквих коЬичких пукова. Ќисам „ескивирао“-сматрао сам да ниЉе ништа страшно. ћоЉи родитеЪи су сматрали: зову-значи идеш да служиш.

Ц1987.године ниЉе се само у £ермениЉу могло доспети.

Ц£ош-у јвганистан. —ве у свему, било Ље много прелепих места.

Ц ќни су вас, поред свега, ипак благословили да служите?

ЦЌе да су дали благослов,веЮ су рекли: зову-значи идеш.

Ђ„итао сам £еванРеЪе и мислио да се никада неЮе завршитиї

††††

Ц ¬ратили сте се из воЉске, а на прагу Ље стаЉала 1989.година. „име сте се бавили?

Ц” школи смо имали професора из сликаЬа и цртаЬа, младог, тек што Ље завршио институт. Ќас неколико се зближило са Ьим. ј он Ље паралелно-сада се тачно ни не сеЮам, радио у студиЉу на „ЅауманскоЉ“, коЉи се тада тек недавно отворио.

ћи смо одлазили тамо да се допунски бавимо сликаЬем и цртаЬем. ѕосле воЉске сам се вратио тамо.

“рудили смо се да учествуЉемо на изложбама, радили смо, две године Ље траЉало. ќнда сам схватио да ми нешто фали, реРе сам одлазио у радионицу, трудио сам се да сликам код куЮе. “ачно у то неко време сам пришао вери.

Ц ѕрочитала сам да сте се крстили у 22.години.  оЉа Ље то била година?

Ц 1991.

Ц»нтересантно време. “ада су сви негде одлазили-Љедни у храм, други-на сасвим друга места...

Ц » мене су приЉатеЪи покушавали да позову код неких придошлих индуса. ќтишао сам, погледа-глупост нека. ѕробао сам да медитирам-наЉобичниЉа бесмислица. ѕосле су се поЉавили приЉатеЪи коЉи су кренули да посеЮуЉу храм, неко се трудио да пева у црквеном хору...

Цјли како сте ви пришли Ѕогу? ѕреко Ъуди, кЬига?

Цѕрви преломни тренутак Ље био док Љош нисам посеЮивао храм, али сам решио да ипак треба да себи разЉасним теме западноевропског сликарства, о коЉима сам горе говорио.

–ешио сам да треба прочитати ЅиблиЉу. Ќегде измеРу треЮе и четврте главе  Ьиге ѕостаЬа сам схватио да Ље оно што Ље тамо написано истина.

ѕрочитао сам ЅиблиЉу. ÷елу.

ќд тог читаЬа, можда Ље тада било мало користи, али зато нека основна места, посебно што се тиче ѕетокЬижЉа, оставиле су Љак утисак на мене. “о ме Ље обузимало.

ќнда, када сам дошао до Ќовог «авета, до £еванРеЪа, то Ље било нешто....

»зненадио сам се када се завршило! ћислио сам да се £еванРеЪа неЮе никада завршити.

“о Ље, по своЉ прилици, био преломни моменат када сам схватио да треба посеЮивати храм. ј што се тиче избора храма и конфесиЉе, питаЬе се ниЉе поставЪало. “ешко Ље реЮи због чега, али се око тога нисам ни замишЪао.

Ђ“ражили су своЉа обЉашЬеЬаї

††††

Ц ∆елим да вам поставим главно питаЬе. ћноги Ъуди, коЉи су живели у совЉетском периоду и нису пришли вери, обично говоре: „ћи ништа нисмо знали“. ћеРутим, наши и ваши родитеЪи нису могли тако да кажу-у нашим куЮама Ље било —вето ѕисмо. —ем тога: они су га, макар делимично, читали. «ашто су многи из поколеЬа наших родитеЪа, Ъуди осеЮаЉни, коЉи промишЪаЉу, траже управо духовно, добри, поштени...-зашто они нису пришли вери? ќтац Ље читао £еванРеЪе, али ниЉе могао да га разуме.

Ц ћислим да и моЉ отац такоРе.

Ц ќдакле то неразумеваЬе?

Ц ¬ероватно Љер им Ьихови родитеЪи нису пренели. ћоЉ отац се родио 1941.године. ƒеду су позвали на фронт. ¬ратио се тек 1947., када Ље тата имао веЮ 6 година. ƒеда са очеве стране Ље рано умро, 1956.г.,а ни он изгледа ниЉе био религиозан човек. 1907.г. се родио.

Ц Ќи вама нису ништа преносили,а ви сте прочитали £еванРеЪе и оно вам се отворило.

Ц» моЉ отац Ље вероватно читао £еванРеЪе, а шта Ље он открио, то не могу знати.

Ц«ашто су Ъуди тог поколеЬа обЉашЬавали свет сами?  ако може човек коЉи размишЪа да се не запита: „Ўта Ља радим овде? «ашто сам се родио? Ўта Юе бити са мном? ƒа ли Юу умрети или не?“

Ц‘илозофиЉа исто о томе расуРуЉе.

Ц јли у филозофиЉи човек негира —вето ѕисмо,—вето ѕредаЬе, одбацуЉе све и расуРуЉе сам.

Ц ћислим да су и они су тражили своЉе обЉашЬеЬе. ” ту сврху су користили разна средства, али са црквене позициЉе, нико се ниЉе трудио то да уради. ” сваком случаЉу, нико од корифеЉа.

Ќе знам зашто Ље то тако. „ини ми се да Ље повезано са неком етапом у животу заЉеднице, и човечанства у глобалу.

Ц»згледа да тако и Љесте, Љер Ље цело поколеЬе такво.  ако су ваши родитеЪи реаговали на то што сте крстили? –екли сте им?

ЦЌисам ставио на разглас, наравно, али нисам много ни крио. Ќико се ниЉе бацао на мене, нико, као што се дешавало у другим породицама, ниЉе покушавао да ме заустави,нити Ље говорио: „£ел си полудео?!“

Ђƒобро, одрастао сиї Ц таква Ље била реакциЉа.

„им сам се крстио, почео сам сваке суботе и недеЪе да посеЮуЉем храм. Ќишта, сем тога да треба сваке недеЪе да будем у храму, нисам знао. »шао сам.  асниЉе сам тек схватио да треба иЮи и за празнике. ѕостепено сам све откривао.

Ц Ќисте имали болест неофита, када Ъуди почиЬу све да вуку са собом? –одитеЪе, на пример.

Ц Ќисам покушавао. ћожда сам меРу приЉатеЪима покушавао да „проповедам“, али без фанатизма: хоЮеш-иди, неЮеш- не мораш. —а оцем на ту тему никада нисам разговарао. «а цео живот, имали смо можда свега 10 минута заЉедничког разговора на ту тему. —асвим кратки диЉалози.

Ђѕошто сам уметник, значи треба да живопишем иконеї

††††

Цѕочелисте да посеЮуЉете храм, и ваш живот Ље почео да се меЬа. » шта даЪе?

Ц ј даЪе сам одлучио, пошто сам уметник, значи треба да живопишем иконе. » почео сам самостално да изучавам иконописаЬе. ƒве године сам живео у «венигороду када Ље —авино-—торожевски манастир Љош био музеЉ. –азговарао сам са рестаураторима, нешто од Ьих научио.  Ьиге сам активно читао: и у вези са иконописом, и историЉом ÷ркве, и богословске...

Ц  ако сте из ћоскве завршили у  урчатову?

Ц ѕостоЉи Љедна уметница-»ра «атуловска. ¬ратио сам се из «венигорода у ћоскву, нисам знао шта даЪе да радим, а она говори: „«наш, познаЉем Љедног батЉушку у  урскоЉ области. “амо су изградили храм и треба да се фрескопише. ’аЉде да научимо фреско технику и идемо!“(—меЉе се.) —ве у свему, била Ље то апсолутна утопиЉа. »пак, пристао сам!

ѕокушали смо да успоставимо контакт са —вето-“ихоновским универзитетом, замолили да нам пошаЪу студенте у помоЮ, неки чикица Ље обеЮао: „ƒа-да-да, студенти Юе доЮи на праксу лети“...  ао резултат, дошли смо у  урчатов, затим Ље »ра отишла, а студенти се нису ни поЉавили. ќстао сам сам.

Ќо, решио сам да неЮу одлазити: имам посао, нико ме не тера. ѕочео сам да фрескопишем. ѕотом сам тамо срео и своЉу будуЮу супругу-и дан-данас тамо живим.

Ц ƒа ли вас отац посеЮуЉе?

Ц ƒа, посебно у последЬе време, прилично често, неколико пута годишЬе: лети Љедном долази. —ада су били он, мама и сестра са сином-она живи у јмерици.

ЂЌаЉважниЉе Ље да деца знаЉу £еванРеЪеї

††††

Ц »мате шесторо деце.  олико имаЉу година?

Ц 17, 16, 14, 12, 9 и 6. ƒвоЉе стариЉих су у јбрамцеву. “ако Ље испало. ”  урчатову живи Љедан ковач коЉи Ље остао без ковачнице. Ќа териториЉи храма Ље поставио преносиву пеЮ. ћоЉи су се мотали туда. Ѕило им интересантно: чекиЮем лупаш-добиЉаш ножиЮ! ѕокушавали су и они нешто да ураде. –екао сам им: „’аЉдете онда „Љувелирство“ да упишете“.

ѕочеле су припреме. –адио сам цртаЬе са Ьима. “ребало Ље полагати испит: цртеж, слика, композициЉа. Ѕио Ље то кошмар. —а своЉом децом Ље врло тешко радити. ƒве године Ље траЉала та битка. ≈то, уче.

Ц ” цркву да ли иду? ћноги говоре да у том узрасту деца често престаЉу да иду у цркву.

Ц ада долазе куЮи, предлажеш: „»демо у цркву?“-„»демо!“-„Ќа исповест идемо?“-„»демо!“ Ќема проблема! јли, када су они у јбрамцеву, наравно, недеЪом не могу да устану за ЋитургиЉу.

Цћожда и ниЉе страшно? ѕосеЉано семе Юе никнути у своЉе време-наЉважниЉе Ље да оно постоЉи и ако га живот притисне, човек зна коме да се обрати.

Ц » ми се томе надамо.

Ц  олико ваша деца познаЉу своЉу веру? ƒа ли су ишли на часове веронауке?

Ц —тариЉе смо покушавали да водимо, али им Ље било досадно.—ледеЮи, —емен и ¬аЪа-ишли су и знаЉу више. ЌаЉмлаРи иду са задовоЪством.

£едно време сваке недеЪе пред одлазак у цркву, читали смо £еванРеЪе коЉе Юе бити на служби. Ќа руском и црквенословенском. ѕотом сам се трудио да им кратко обЉасним, или пренес смисао догаРаЉа, или разЉасним непознате речи.

ƒоста дуго Ље то траЉало, тако да сва недеЪна £еванРеЪа, наравно, знаЉу. ћислим да Ље то главно-знати £еванРеЪе.

ЂЌовчана цензура Ље много гораї

††††

Ц  оЉе анимиране филмове показуЉете деци?

Ц —овЉетске. ј коЉе Љош? ƒисниЉеве? ƒобро, ЂЅамбиї може, Ђ—нежана и седам патуЪакаї Ц онако. » краЉ.

—ада, наравно, ови млаРи, повремено нешто пронаРу на интернету, али се трудим да тога буде што маЬе.

Ц –еците, зашто код нас у ќтаЯбини нема нормалниг дечЉих филмова? Ѕили су. јнимирани такоРе.

Ц Ќемамо филмова. √де да их наРемо? ÷иЪно Ље све уништено. „—оЉузмултфилм“ само што ниЉе умро, видимо да се обнавЪа, али више ниЉе то то. Ќикоме ништа ниЉе интересантно.

ЌавешЮу вам следеЮи пример. ѕре пар година, била Ље нека годишЬица студиа. ЌиЉе дошао нико млаРи од 40 година, иако су младе позивали. ЌиЉе им интересантно. £ош Ље био жив ’итрук. ћноги од оник коЉи су затекли златне године-1960-е, почетак 1970-их су дошли да чуЉу, али аваЉ, младе то ништа не занима.

ѕостоЉи група Ъуди коЉа Ље учила код ’итрука, они седе по куЮама. Ќеко Ље отворио мали приватни студио, ствара нешто...—ве су то индивидуалне приче. —а играним филмом исто: нема дечиЉих филмова. Ќема ко да прави.

-” многоме су проблем финансиЉе.

Ц—хватате ли о чему се ради: без новца, наравно, немогуЮе Ље снимити филм, али како данас даЉу, такоРе Ље немогуЮе.

Ц  ако даЉу?

Ц “ако да Юеш радити како ти кажу.

Ц £ош су се жалили на совЉетску цензуру!

Ц ÷ензура новцем Ље много гора. ћного. ќна цензура се могла преварити, заобиЮи, а ова не може.

ѕисма ¬ан √ога

††††

Ц ѕришли сте цркви 1990-е, када су Ъудим горели пламеном. ƒа ли су многи од ваших приЉатеЪа остали у ÷ркви?

Ц£едан Ље постао свештеник; од ових коЉи су били активни у храму, неки наставЪаЉу-а многи, наравно, не баш-за ¬аскрс и ЅожиЮ. —ам пламен даЉе мало резултата, ако се потом енергиЉа не претвори у нешто друго.

Ц Ўта треба учинити да би, како сте рекли, енергиЉа прешла у нешто друго?

Ц Ќе знам може ли човек нешто сам урадити.

Цјли ви сте урадили: отишли се из московског комфора у непознати град, фрескописали празни храм, не знаЉуЮи добро да радите то што су од вас тражили!

Ц (—меЉе се.) ЂЌе знаЉуЮиї... Ѕила Ље то дрскост, да смо живи и здрави!

Ц ћоже се и тако реЮи, али ви сте фактички ходали по води-заправо Ље била жива вера.

Ц ћогуЮе,да. —амо нисам тако размишЪао. —хватате ако о томе почнемо да мислимо, ништа не добиЉамо. ”опште нисам размишЪао о томе. „инило ми се да Ље нормално и тако треба да буде.

Ц»спао Ље мали подвиг.«бог Ьега вам Ље √оспод , вероватно, и дао да успете. ¬и кажете човек ништа не може. »пак мало може. ƒобра воЪа.

Ц ƒа, безусловно. ¬оЪа.

Цћогли сасвим другим путем да поРете, посебно са вашим презименом...

Ц ада сам ишао у школу, много сам промишЪао о писмима ¬ан √ога. ƒа ли сте читали писма ¬ан √ога? Ќе? ѕрочитаЉте. ќн Ље читавог живота писао брату, коЉи га Ље издржавао: пошаЪи ми ову боЉу, пошаЪи ми ону боЉу, плус размишЪаЬа о животу, о сликарству и тако даЪе-у Ьима се отвара сав Ьегов живот. ќд тренутка када Ље решио да постане уметник, до последЬег дана.

 ада сам прочитао Ьегова писма-тада сам се бавио сликарством,-схватио сам да и Ља желим исто тако. ƒа Ље то идеал уметника. “реба се толико трудити. ƒа нисам доспео у храм, тако би било. «нао сам, тако и никако другачиЉе. «аправо, то Ље исто био осеЮаЉ, повезан са религиозним.

Цƒа, то и Љесте она сама танка замена праве духовности уметношЮу, због коЉе нису могли да направе корак ка Ѕогу многи из поколеЬа наших родитеЪа...

Ђѕородицу мало ко доживЪава као микро ÷рквуї

††††

Ц ћноги кажу да Ље нашем времену карактеристичан осеЮаЉ топло-хладног.

Ц„ини ми се да се осеЮаЉ топло-хладног види по томе како се данас причешЮуЉу деца. —тоЉи у реду за ѕричешЮе огромна количина мама, младих и мало стариЉих, са децом. ƒеца се причешЮуЉу, а они веЮином не. “о Ље почетак краЉа, чини ми се.

„ули су да Ље детету добро од тога. —а друге стране, не видим да Ље са Ьима неко активно радио на том плану. »ако данас покушаваЉу да уведу разговоре, катехизациЉу пред  рштеЬе, шта се догаРа? Ќаш настоЉатеЪ Ље испричао како Ље отишао код владике са неким питаЬем, а реч Ље кренула о томе колико се венчаЬа обави на парохиЉи. » дошло се до закЪучка да Ље код Ьега венчаЬа много маЬе од оног момента када су се увели ти обавезни разговори. ј у сеоским храмовима Ље, насупрот, броЉ порастао. Ўта видимо? “амо се не организуЉу беседе.

ћогу да претпоставим да Ље исти случаЉ и са  рштеЬем у селима.  од нас, пред  рштеЬем детета, треба неколико пута посетити храм, кумове довести, о свему се договорити са свештеником...ј у селу? „ќче наш“ знаш? Ќе знаш? ƒа научиш. ЌаЉважниЉе да кумови буду крштени. ƒешавало се да некрштене доводе. “аква чуда биваЉу, да смо живи и здрави.

ƒотрчали да се причесте, тата сачекао на улици, мама детенце причестила-каже се, посетили службу недеЪом.  асниЉе дете одрасте, мора на исповест: почиЬе да се извлачи. “о вам Ље топло-хладно. —ве друго су последице. ѕородицу мало ко доживЪава као микро ÷ркву. Ќе гледа се тако на породицу.

» у манастирима Ље, узгред буди речено, исто: да се осеЮаЉу мало више као братство, многе ствари би биле другачиЉе.

ѕоново о оцу

††††

Ц ¬аш отац Ље 15.септембра напунио 75 година. Ўта би сте желели да му поклоните, од онога што се не може у продавници купити?

Цћного унука смо му веЮ поклонили. ќвако...не знам. ћожда нисам испунио Ьегова очекиваЬа, нисам постао онаквим каквим ме Ље он замишЪао, али, са друге стране, шта да се ради?

 ада сам се бавио сликарством, он ме Ље у неком тренутку, може се реЮи, подржавао. —амо, радио Ље то тихо.  ада сам се окренуо фрескопису, рекао Ље: „Ўтета“.

Ц ƒолазио Ље код вас у храм? ¬идео ваш рад?

Ц ƒа, наравно, долазио.

Ц Ќишта ниЉе говорио?

Ц √оворио Ље: Ђќво Ље лепо. ќво не башї.

Ц “амо где Ље Ђне башї, заиста Ље тако?

Ц ќн има одличан осеЮаЉ.

Ц ќнако Ље како Ље рекао?

Ц ћислим да да.

Ѕорисом ЌорштеЉном
разговарала јнастасиjа –ахлина
—а руског »ва ЅендеЪа

27 / 09 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0