Srpska

јрхимандрит ћетодиЉе: ∆ивимо врлински како нам наше време даЉе

††††

- —а архимандритом ћетодиЉем нам увек доРе благослов српске ÷арске Ћавре ’иландара и увек му се овдашЬи верни народ радуЉе. –адост и благослов сусрета обострана Ље. Ѕоравак у завичаЉу духовних горостаса и светионика вере ’ристове, —ветог ¬ладике ЌиколаЉа и ѕреподобног ќца £устина, за Ьега Ље свеколико душекористан Љер "овде се Ьихово живо присуство осеЮа". ”з благослов ≈пископа ваЪевског √. ћилутина, разговарали смо са оцем ћетодиЉем о томе како да живимо по узору на свете ЅожЉе Ъуде у наше доба, а поделио Ље са нама и своЉе утиске о мисионарском заЉедничареЬу са лекарима из —рбиЉе и –епублике —рпске, као и свом учешЮу у прослави ЉубилеЉа –уске ѕравославне ÷ркве Ц 1000. година присуства руског монаштва на —ветоЉ √ори.

ѕитаЬе: ћеР'верним народом ¬аЪевске епархиЉе увек сте радо виРени.  ако се ¬и осеЮате када доРете овде, у завичаЉ дваЉу духовних дивова —рпске ѕравославне ÷ркве и православног хришЮанства уопште?

»гуман ћетогиЉе: ќвде се осеЮа Ьихово "живо присуство" и човек некако овде има потребу да себе преиспитуЉе. £утрос, пре —вете ЋитургиЉе (на празник —ветих ¬рача, славу ќпште болнице ¬аЪево, нап. аут.), читао сам беседе ќца £устина и некако их доживео другачиЉе, него што их доживЪавам кад их читамо у ’иландару. ќвде се осеЮа Ьегово присуство и имао сам утисак као да ми их он лично говори.

ѕитаЬе:  ада говорите о светитеЪима, истичете да су "они били Љедни од нас". —авремен човек Ље умногоме огрезао у материЉализму и стил живота базиран му Ље на брзоЉ и обилноЉ потрошЬи материЉалних добара. ’ришЮански подвиг му Ље недовоЪно позната категориЉа и светитеЪи му се чине као неки „надЪуди“.  ако се ваЪано одредити према Ьима? Ўта чинити да и ми постанемо Љедни од Ьих?

»гуман ћетогиЉе: “о Ље наЉвеЮа таЉна спасеЬа, таЉна циЪа коЉи нам Ље поставЪен овде на земЪи Ц обожеЬа. —ви ми коЉи смо крштени у име —вете “роЉице, коЉи смо чланови ÷ркве ’ристове, дужни смо да очистимо наша срца, победимо греховне навике и будемо сасуди ƒуха —ветог.  ад се ƒух —вети усели у нас, доживЪавамо обожеЬе и на земЪи имамо предукус ÷арства небеског. ћноги светитеЪи су у Љедном делу живота били незнабошци. √решници, такоРе. «нали су ЉеванРеЪске истине, али су под утицаЉем пале природе грешили, али и покаЉали се. —ви они могу да нам буду пример да Ље веЮ овде на земЪи могуЮе доживети ÷арство небеско. ∆ивели су на истом месту као ми, имали слабо тело и наслеРену палу природу од заЉедничких нам прародитеЪа. јли, све су то победили. јко се угледамо на Ьих и не дозволимо себи оправдаЬа да су ти подвизи били оствариви у неким давним временима, уз помоЮ Ьихових молитава, успеЮемо да, у мери у коЉоЉ Ље то могуЮе данас, подражавамо Ьихове подвиге, ревност према Ѕогу и служеЬу народу и ÷ркви ’ристовоЉ.

ѕитаЬе: Ўта монашка предаЬа о томе казуЉу?

»гуман ћетогиЉе: «абележено Ље да су неки ученици у ранохришЮанском периоду питали старце, искусне духовнике, како се сад живи, како Юе се живети неколико векова после и како пред краЉ света. —тарци би увек говорили:"ћеРу нама су сад велика светила, велики чудотворци. ѕосле Юе такоРе бити светих Ъуди, али неЮе достиЮи наше савременике. Ќа краЉу времена, монах Юе се од мирЉанина разликовати само по оделу... ћеРутим, ако се Ъуди тада буду мало више потрудили, назваЮе се веЮим од нас у ÷арству небеском."

ѕитаЬе:  ако то да разумемо?

»гуман ћетогиЉе: —тарци су говорили:"ћи у нашем времену имамо велике примере и ниЉе нам тешко да тако живимо. ќни су нам подстицаЉи. Куди после нас биЮе усамЪени у врлини и зато Юе Ьихов подвиг пред Ѕогом бити веЮи од нашег." “о Ље утеха за савременог човека да не падне у малодушност. ћи не можемо да испунимо оно што су хришЮани пре нас могли. јли, ако се иоле потрудимо, наш подвиг пред Ѕогом Юе бити велики и ќн Юе нас наградити.

ѕитаЬе: —вако време Ље нечим бивало обремеЬено. Ќе постоЉи време без искушеЬа...

»гуман ћетогиЉе: “ачно.  ад читамо историЉу првих векова, за коЉе мислимо да су "златна времена" у коЉима су сви били благочестиви, видимо да то ни изблиза ниЉе тако. –ецимо, велика искушеЬа су преживели —вети £ован «латоусти, —вети јтанасиЉе ¬елики... »мали су више снаге да претрпе и √оспод Ље на Ьих попуштао веЮа искушеЬа, али им Ље и веЮе награде обезбедио. ƒакле, ако погледамо шта су светитеЪи преживели, схватиЮемо да Ље ово што Ље нама дато права ситница.

ѕитаЬе: Ўта бисте ¬и препознали као наЉвеЮа оптереЮеЬа за духовни живот савременог човека на основу разговора са Ъудима, коЉи ¬ам долазе у манастир и коЉе среЮете на путоваЬима?

»гуман ћетогиЉе: ћислим да Ље стил живота данас такав да човека онемогуЮава да се посвети свом унутрашЬем свету, веЮ Ље све устроЉено тако да он гледа само споЪашЬе. —авремен човек често укЪучи радио или телевизор, иако нема намеру да прати програм. £едноставно, не може да трпи тишину. £ер, тишина нас подстиче да обратимо пажЬу на своЉу унутрашЬост, у коЉоЉ постоЉе страсти и много тога против чега се треба борити. ”плашимо се и бежимо у свет забаве и губЪеЬа времена. јли, Љедног дана, животне околности Юе нас навести да се замислимо и боЪе Ље да то учинимо пре него што искушеЬа наступе.

ѕитаЬе: »пак, потрошачки свет, чини се, не дозвоЪава одваЉаЬе од забаве...

»гуман ћетогиЉе: “ако Ље. Ќон Ц стоп се поЉавЪуЉу нови видови забаве и човек не обраЮа пажЬу на духовни живот.  ада доРу несреЮе и страдаЬа, приморан Ље на то, али тад Ље много теже. ѕроблем савременог човека огледа се у томе што, кад пожели да живи у подвигу, окрене се око себе и види да нико тако не живи. ќнда, помисли да можда то и не треба. “акоРе, изокренут систем вредности коЉи нам се намеЮе, у ком се врлина потискуЉе, а грех пласира као пожеЪан, Љесте велика опасност. «бог тога треба читати —вето £еванРеЪе и друге свете кЬиге, као и слушати беседе светих Ъуди Љер се уз помоЮ Ьих сазнаЉе и чува систем вредности, коЉи Ље у сагласности са науком ’ристовом.

ѕитаЬе: Ћекари из ¬аЪева и других градова —рбиЉе и –епублике —рпске долазе код ¬ас, у манастир ’иландар, и своЉим радом учествуЉу у мисиЉи ÷арске Ћавре.  ако то заЉедничареЬе изгледа?

»гуман ћетогиЉе: ћи смо у Љедном од обновЪених конака формирали амбуланту за основне потребе манастира, коЉа Ље опремЪена углавном поклонима из —рбиЉе. Ќакон осниваЬа ’иландарског српског лекарског друштва (Ѕеоград, децембра 2015. год.), у манастир добровоЪно долазе по два лекара и бораве седам дана. ƒежурство им почиЬе након ЋитургиЉе и ручка (у ’иландару постоЉе два оброка:ручак после ЉутарЬе ЋитургиЉе и вечера после вечерЬе службе, нап. аут.). ќдлазе у амбуланту и монаси, коЉи имаЉу здравствених тегоба, могу да им се обрате за помоЮ. Ќаравно, не само монаси, веЮ и радници коЉи код нас бораве због обнове светиЬе и поклоници. ”век имаЉу понеки приЉем Љер Ље увек присутан велики броЉ Ъуди. «а монахе постоЉи картотека. “реба истаЮи да су почели да долазе и монаси других светогорских манастира, будуЮи да ниЉедан од Ьих нема тако организован рад амбуланте током целе године. Ћекари долазе на богослужеЬа, што им чини духовну корист. “акоРе, кад монах доРе на преглед, лекару поклони иконицу или броЉаницу, узме списак имена чланова Ьегове породице за молитвено помиЬаЬе... “о Ље диван, заиста посебан доживЪаЉ и сви лекари се радуЉу да нам поново доРу.

ѕитаЬе: ќве године, навршило се 1000 година присуства руског монаштва на —ветоЉ √ори. Ќа коЉи начин сте учествовали у прослави тог великог ЉубилеЉа наше сестринске ÷ркве?

»гуман ћетогиЉе: ÷ентрална прослава организована Ље у манастиру —ветог ѕантелеЉмона и део Ье били су —вЉатЉеЉши ѕатриЉарх руски √.  ирил и председник –усиЉе √. ¬ладимир ѕутин. ќваЉ ЉубилеЉ обележило Ље и неколико догаРаЉа у –усиЉи. £а сам имао част да учествуЉем у монашкоЉ конференциЉи у £екатеринбургу, заЉедно са броЉним епископима и монасима из свих православних земаЪа. ƒобио сам благослов од ћитрополита Љекатеринбуршког √.  ирила да припремим реферат са темом "»споведаЬе помисли као устаЪена пракса у манастирима". —ви учесници конференциЉе имали су реферате о разним монашким темама. —личан скуп био Ље и у ћоскви у ’раму ’риста —паса, на коме сам такоРе учествовао.

Ќеки светогорски монаси су сматрали да Ље непримерено да се тако нешто обележава. £ер, постоЉе схватаЬа да монаси —ветогорци нису ни –уси, ни √рци, ни —рби, веЮ само —ветогорци. ћишЪеЬа сам да су –уска ÷рква и друштво у Љедном великом духовном замаху, након десетина година страдаЬа у безбожничком совЉетском режиму, и да су ову прославу приредили не ради истицаЬа националне припадности, веЮ да би дали Љош Љедан подстрек духовноЉ обнови народа и обнови монаштва. “ако сам доживео и ове конференциЉе Ц да за циЪ имаЉу да се искуство других православних народа пренесе на руско монаштво. ќрганизоване су заиста на високом нивоу.

ѕитаЬе: ”з неизмерно благодарЉе на овом разговору, за краЉ бих ¬ас замолила да упутите неку поруку верном народу ¬аЪевске епархиЉе и свима коЉи буду читали...

»гуман ћетогиЉе: ѕреподобни £устин ОелиЉски оставио Ље писана дела у наслеРе свим православним народима. ћеРу Ьим можда наЉвредниЉа су "∆итиЉа светих", коЉа Ље приредио на српском Љезику. ѕоуке светих отаца много користе и нама монасима и Ъудима коЉи живе у свету. ” кЬигама ќца £устина налазе се броЉне поуке, али и живи примери светог живота.  ад их читамо, могу да нас подстакну да и ми тако живимо. ƒакле, моЉа порука и поука верном народу Ље да се користи тим духовним благом, коЉе Ље оставио јва £устин, да се светитеЪима моли и настоЉи да их у свом животу подражава.

–азговор водила: £адранка £анковиЮ

≈пархиЉа ваЪевска

18 / 11 / 2016

     оментари:

    2016-11-19
    04:45
    дамЉан:
    Ќе разумем: о. ћетодиЉе Ље игуман. £а сам био под утиском да Ље игуман(иЉа) ’иландарска ѕресвета Ѕогородица. ћолим да ми то неко обЉасни. ’вала и све наЉбоЪе жеЪе ’иландарскоЉ браЮи.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0