Srpska

—ликарством и сеЮаЬима у шетЬи по призренскоЉ калдрми

††††

ѕризрен, древни град на Ѕистрици, и данас одише старином, старим граРевинама, куЮама коЉе су наслоЬене Љедна на другу, калдрмом и шадрваном, ЌемаЬиЮким светиЬама и црквама коЉе су старе призренске породице оставиле у аманет своЉим ѕризренцима и своме роду. ” ѕризрену има и новина, пристиглих из разних европских метропола, велики стаклени излози са модерном гардеробом, кафиЮи са прегласном музиком... сувенирнице са албанским, турским и америчим заставицама...—поЉило се старо и ново.  роз векове рушен и обнавЪан, ѕризрен Ље живео и опстаЉао, Ъуди се у Ьему смеЬивали, живели и умирали. ƒанас у овом граду коЉи Ље увек важио за град у коЉем доминира толеранциЉа меРу народима и верама, наЉмаЬе има —рба, оних коЉи су средЬовековни ѕризрен и градили. —рби су протерани или побегли са своЉих огЬишта од оних коЉи су убиЉали и киднаповали Ьихове роРаке и комшиЉе, од оних коЉи су палили Ьихове куЮе, од оних коЉи су скрнавили и рушили Ьихове светиЬе. ћало Ље —рба у ѕризрену данас, и то само оних у времешним добима свога живота, коЉи су се вратили ту да на своме прагу окончаЉу овоземно битисаЬе, да ту на своме чардаку затворе очи коЉе су се нагледале и добра и зла. ћало живота у последЬих пет година овом граду даЉе обновЪена призренска богословиЉа ,, —вети  ирило и ћетодиЉе“ задужбина ѕризренца —име »гуманова. —а свештеницима —лободаном и АорРем се вратио и литургиЉски живот у цркву —ветога АорРа и у Ѕогородицу Кевишку, а у цркви —ветог —паса с времена на време зачуЉе се српска песма, казуЉу се стихови на српском Љезику, или се приреди коЉа изложба слика. ” ишчекиваЬу Љедне такве изложбе, настале у оквиру ликовне колониЉе под називом ,,£есен у ѕризрену“, са уметником Ќиколом ЅрадиЮем, директором  ултурног центра ѕриштина, сада измештеног у ЋепосавиЮ, ходаЉуЮи ѕризренском калдрмом, враЮамо се у оно време када Ље ѕризрен био нешто друго:

††††

-ћнога ме сеЮаЬа враЮаЉу у ѕризрен, последЬа у 1998. годину. —еЮам се, дошао сам овде Љедним лепим поводом. ” призренскоЉ ћузичкоЉ школи добили су концертни клавир, нов ,,ѕетроф“, а Ља сам тада радио у ѕриштини, у ѕокраЉинском културном центру. “их дана нам Ље био гост руски пиЉаниста јлександар ѕашков, са руског ѕетроградског конзерваториЉума. ѕосле Ьеговог концерта у ѕриштини, смогли смо снаге и направили и концерт у ѕризрену. » не само тад, у ѕризрену су се наставЪале све културне манифестациЉе коЉе су почиЬале у ѕриштини. » зато са великим емоциЉама и данас сам дошао овде.

- » моЉи први дани на послу у ѕокраЉинском културном центру су везани за ѕризрен Ц наставЪа Ќикола.- ѕред очима ми Ље то камерно извоРеЬе ,,√орског виЉенца“ у режиЉи Ѕлаготе –аковиЮа са глумцима ћишом £анкетиЮем, Ѕраниславом ¬уковиЮем, —лободаном ¬аруновиЮем. »мали смо ту вечерЬу представу у ѕризрену, док Ље дневна одржана у Ўтрпцу.

ѕосле осамнаест година Ќикола Ље у ѕризрен дошао са колегама сликарима као учесник ликовне колониЉе. ”радио Ље неколико слика коЉе Юе како Ље рекао приказати и широЉ публици у другим деловима —рбиЉе.

††††

-¬идите, радио сам ћилутинове задужбине: Кевишку и √рачаницу, у акварелу. ≈во ту Ље и —вети —имеон ћироточиви, копиЉа фреске из Кевишке, па ѕресвета Ѕогородица из ƒечанске ризнице. ”радио сам и ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, наше духовно благо коЉе на  осову и ћетохиЉи хвала Ѕогу Љош увек постоЉи - показуЉе своЉе слике Ќикола, раРене у манастиру —ветих јрхангела.

ќн зна да су данашЬи медиЉи, средства информисаЬа, моЮни и да се много тога може видети путем медиЉа, али изложба слика коЉа настаЉе у ѕризрену, са посебним задовоЪством би требало да се отвори баш ту у ѕризрену, у цркви —ветог —паса, у ѕодкаЪаЉи. јли, уз дубок уздах, Ќикола додаЉе да у ѕризрену данас нема —рба:

ƒанас у ѕодкаЪаЉи нема —рба, нема их ни у ѕризрену или, тачниЉе, их има Љако мало. ƒесетину Ъуди живи ту, сем ученика и професора у ЅогословиЉи. Ќаше биЮе Ље ту Љако угрожено, али надамо се да Юе се то меЬати, да Юе Ъуди долазити, да Юе се враЮати полако, пре свега мислим на младе.

—амо у ЅогословиЉи има живота, понавЪа Ќикола, а долазе и песници, одржаваЉу се и промоциЉе кЬига. Ѕаш се тога дана одржала промоциЉа кЬиге о ‘ра ¬ити  оторанину, неимару ƒечанском. ј промоциЉе кЬига и разноврсни културни догаРаЉи су Љако важни за живот и опстанак Љедог народа.

-ћи смо у овоЉ години под покровитеЪством ћинистарства културе и информисаЬа –епублике —рбиЉе, организовали Љедан караван песништва посвеЮен деци коЉа опстаЉу у овоЉ нашоЉ покраЉини. ÷ео програм Ље назван ,,ћузиком и поезиЉом за децу  осова и ћетохиЉе“. ѕрограм Ље приказан у  осовском ѕоморавЪу: у –анилугу, Ўилову, –опотову,  осовскоЉ  аменици; затим у «убином потоку, «упчу, ЅрЬаку, Ѕабином мосту, ѕрилужЉу, ѕлеметини... » жеЪа Ље да доРемо у ћетохиЉу.

ћетохиЉа Ље увек била место где су се одржавале различите песничке манифестациЉе, опет се присеЮа Ќикола.

-£едном сам гостовао у ¬еликоЉ ’очи са глумицом ¬есном ѕеЮанац, други пут смо поводом —ветог —аве долазили. ƒоктор Ѕранко  овачевиЮ из ¬уковара Ље написао песму ,,¬елика ’оча“ и говорио Ље баш на —авиндан 1995. у ¬еликоЉ ’очи. –адо се сеЮам тих долазака и неких наших приЉатеЪа. “у Ље био и наш предани брат, упокоЉени, професор и песник —лободан  остиЮ, били смо код оца ћиленка, за —ветог —аву. –адовало би ме да поново доРем и мислим да би требали више да се виРамо, и у ¬еликоЉ ’очи и у ќраховцу. ќраховац нам Ље Љедан од гета, место где су —рби гетоизирани. Ќе знам да л у свету постоЉи нешто тако, можда у афричким заЉедницама постоЉи да Љедна група Ъуди буде под жицом, иза жице, као да су недолични и нечасни за оваЉ данашЬи свет.

††††

-”метност може да отвори свака врата, уметношЮу може да се уРе и у √ето, има и младих Ъуди коЉи желе да доРу-тврди Ќикола. » треба све више младих да се укЪучуЉе, млади имаЉу ентузиЉазам.  ад позовем неког да доРе да гостуЉе на  осово, врхунски професионалци и не питаЉу како Ље тамо, него Љедноставно кажу ,,доЮи Юу“. јли Ъуди коЉи су маЬих сазнаЬа, увек се распитуЉу ,,па има ли пратЬа“, па овако, онако. “реба да се више прича о животу овде, треба реЮи истину да наши Ъуди овде живе, славе славу, жене се, удаЉу, сахраЬуЉу... ќвде се живи живот, неки паралелни, али надам се да Юе нешто кренути на боЪе.

ѕозив уметницима пре свега да доРу

- ќвих дана Ље у  осовскоЉ ћитровици отворена изложба слика ,,ќмаж ћладену ѕоповиЮу“, коЉи Ље са ових простора, из Ћоквице. ќн Ље овде у ѕризрену учио школу, академиЉу Ље завршио у —копЪу, а упокоЉио се 2008. године. £а се надам да Юемо оваЉ омаж приказати и на Ѕрезовици, у Ўтрпцу, Љер Ље ¬ладан живео у ѕризрену и ово Ље начин да се поклонимо сенима неких коЉи су стварали, радили овде, а нису више меРу нама.

Ќикола нам Ље открио планове  ултурног центра да у децембру организуЉе долазак песника у ѕризрен, ќраховац и ¬елику ’очу.

-“у би дошли пре свега дечЉи песници попут ћилоЉа ƒончиЮа и ћилана ћихаЉловиЮа из ћировице, али и многи други. ќвде Ље више од слике, више од игре, више од песме. —ваки долазак овде Ље практично мисиЉа и тако треба схватити и оваЉ наш долазак, никако другачиЉе веЮ као културну мисиЉу.

14 / 12 / 2016

     оментари:

    2016-12-21
    00:21
    Ivana Lukic:
    Postovanje!
    Ja sam Ivana Lukic, zivim u Velikoj Hoci. Majka sam dvogodisnjeg deteta. Diplomirala sam Vajarstvo na Fakultetu Likovnih Umetnosti u K.Mitrovici. U poslednje tri godine pisem molbe za posao, ali sam ostala uskracena za odgovor. U Velikoj Hoci postoji Zavicajni Muzej i Dom Kulture, niko od zaposlenih nije kvalifikovan, niti ima bilo kakav fakultet, svi zaposleni imaju obrazovanje srednje skole. Postoji i Biblioteka, koja ne radi vec nesto duze od godinu dana kako je na zalost, prethodni bibliotekar preminuo. Ne znam vise kome da se obratim i molim za pomoc. Srdacan pozdrav!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0