Srpska

ЅожиЮни празници и обичаjи

††††

»ако Ље ¬аскрс наЉвеЮи хришЮански празник Ц празник над празницима, код —рба се ЅожиЮ и празници везани за Ьега наЉсвечаниЉе прославЪаЉу и обилуЉу нашим лепим обичаЉима, коЉи време од неколико недеЪа око ЅожиЮа чине наЉлепшим и наЉсвечаниЉим периодом у целоЉ календарскоЉ години.

ЅожиЮ се празнуЉе као успомена на дан роРеЬа √оспода »суса ’риста, —ина ЅожиЉег, —паситеЪa света. “а чиЬеница да Ље то празник раРаЬа новог живота, празник деце и детиЬства, празник родитеЪства Ц очинства и материнства, украсио Ље код —рба оваЉ празник наЉлепшим верским обичаЉима и обредима. —ви ти обичаЉи и обреди имаЉу Љедан основни смисао и своде се на Љедан циЪ: ”молити Ѕога да сачува и увеЮа породицу и имаЬе домаЮина. —ве Ље то изражено у краткоЉ народноЉ здравици и молитви о ЅожиЮу: „ƒаЉ, Ѕоже, здравЪа и весеЪа у овом дому, нека нам се раРаЉу здрава дечица, нека нам раРа жито и лозица, нека нам се увеЮава имовина у поЪу, тору и обору!“
ЅожиЮу се радуЉе и старо и младо, и мушко и женско. Ќа неколико недеЪа пред ЅожиЮ (веЮ од ЌикоЪдана) и неколико недеЪа после ЅожиЮа (до —авиндана) траЉе свечано празнично расположеЬе. Ќарод се весели и радуЉе, у куЮама и породицама влада приЉатно духовно расположеЬе, у атмосфери се осеЮа неко тихо празнично блаженство, па се у таквим приликама Ъуди мире, праштаЉу Љедни другима увреде нанете преко године и цео народ постаЉе Љедна душа.
” овом периоду су наЉважниЉи следеЮи празници: ƒетинци, ћатерице, ќци, “уциндан, ЅадЬи дан, ЅожиЮ, Ќова √одина, ЅогоЉавЪеЬе, £оваЬдан и —авиндан. «а сваки од ових дана и празника везани су наши лепи обичаЉи. ѕоРимо редом.

ƒетинци

” треЮу недеЪу пред ЅожиЮ слави се оваЉ празник. “ога дана уЉутру рано, или по доласку из цркве са богослужеЬа, одрасли вежу своЉу или туРу децу. «а везиваЬе се обично користи каиш, гаЉтан или обичан канап, или обичан дебЪи конац. ќбично се завежу ноге или руке, па се Љедним делом канап завеже за сто или столицу. ¬езиваЬе на ƒетинце, ћатерице и ќце, има вишеструку символику. ѕрво символизуЉе чврсте породичне везе, слогу, мир, поштоваЬе и меРусрбно помагаЬе у свим приликама. ƒруго, упуЮуЉе укуЮане на штедЪивост и истраЉност у врлинама, Љер онаЉ ко поседуЉе поштено зараРену имовину и добра дела, лако Юе себе откупити у свим споровима пред земаЪским судовима, а посебно на последЬем —трашном суду, где Юе се само вредновати оно шта Ље човек добро у свом животу учинио.
ƒобра и штедЪива деца прикупе нешто средстава штедЬом па за таЉ дан набаве неку част и „дреше“ се онима коЉи их вежу.

ћатерице

” другу недеЪу пред ЅожиЮ пада оваЉ празник. ќво Ље наЉвеЮи хришЮански празник маЉки и жена. “ога дана деца поране и унапред припремЪеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своЉу маЉку, за ноге, на исти начин, као што су Ьих маЉке везивале на ƒетинце. ћаЉка се прави да не зна зашто Ље везана. ƒеца ЉоЉ честитаЉу празник, а маЉка онда дели деци поклоне, и на таЉ начин се „дреши“. Ќа исти начин се вежу и све удате жене, коЉе се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
ѕразник ћатерица се у новиЉе време свечано прославЪа и при нашим храмовима, нарочито по градовима. ЅогомоЪне жене у договору са свештеником припреме пригодну академиЉу са програмом, у коме учествуЉу деца са прикладним рецитациЉама и певаЬем, а онда деца везуЉу присутне стариЉе жене. ќне им се „дреше“ поклонима и припремЪеним пакетиЮима, кЬигама, крстиЮима итд. Ќегде се организуЉе посета болници, нарочито дечЉим одеЪеЬима, где се деци носе поклони, што даЉе овом празнику пун хришЮански смисао.

ќци или ќчеви

” прву недеЪу пред ЅожиЮ празнуЉе се оваЉ празник. “ога дана, исто као на ћатерице, деца везуЉу своЉе очеве, а ови им се „дреше“ поклонима, исто као и маЉке.
ќци, ћатерице и ƒетинци су чисто породични празници и за таЉ дан домаЮице припремаЉу свечани ручак на коме се окупи цела породица. ќви празници, и обичаЉи везани за Ьих, доприносе ЉачаЬу породице, слози у ЬоЉ, разумеваЬу, поштоваЬу измеРу деце и родитеЪа, стариЉих и млаРих, што све заЉедно чини породицу Љаком и здравом. ј зна се, да Ље породица темеЪ Љеднога друштва, државе и цркве.

“уциндан

Ќа два дана пред ЅожиЮ, 5. Љануара, Ље “уциндан. “ога дана се коЪе и реди печеница за ЅожиЮ. Ќекада се печеница „тукла“ Ц убиЉала крупицом соли, касниЉе ушицама од секире, па се онда, убиЉено или ошамуЮено прасе или ЉагЬе кла-ло и редило. «ато Ље оваЉ дан назван “уциндан.
«а печеницу се обично коЪе прасе или ЉагЬе, а уз то неко Љош коЪе и припрема печену Юурку, гуску или кокош. ќбичаЉ везан за клаЬе печенице, остао Ље вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношеЬе. ÷рква га Ље прих-ватила и благословила, Љер после ЅожиЮног поста, коЉи траЉе шест недеЪа, Љача храна добро доРе, поготово што су тада изузетно Љаки мразеви и зиме.
Ќа “уциндан, по народном вероваЬу, децу „не ваЪа“ туЮи, Љер Юе целе године бити неваЪала и боловаЮе од чирева.

ЅадЬи дан

ƒан уочи ЅожиЮа, 6. Љануара, зове се ЅадЬи дан. Ќазив Ље добио по томе Љер се тога дана сече бадЬак и уноси у куЮу. —а овим даном веЮ почиЬе ЅожиЮно славЪе. ”Љутро рано, веЮ у зору, пуцаЬем из пушака и прангиЉа обЉавЪуЉе се полазак у шуму по бадЬак. „им сване, ложи се ватра и приставЪа се уз Ьу печеница. ∆ене у куЮи месе божиЮне колаче, торте, припремаЉу трпезу за ЅожиЮ.
Ўта Ље бадЬак? ЅадЬак Ље обично младо, храстово или церово дрво (у неким краЉевима, Љелово или борово), коЉе се на ЅадЬи дан уЉутро рано сече и доноси пред куЮу, ”вече, уочи ЅожиЮа, бадЬак се пресеца и заЉедно са сламом и печеницом уноси у куЮу.
 ако се сече бадЬак? ѕре изласка сунца, на ЅадЬи дан, домаЮин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадЬак. Ѕира се обично млад и прав цериЮ, ако нема цериЮа, може и храст. —табло цериЮа треба да буде толико, да га домаЮин на рамену може донети куЮи.  ада одабере одговараЉуЮе дрво, домаЮин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Ѕога, своЉу славу и сутрашЬи празник, узима секиру у руке и сече бадЬак. ЅадЬак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. ѕо народном вероваЬу, бадЬак се мора посеЮи са три снажна ударца. Ўто секира од три пута не пресече, довршава се ломЪеЬем или увртаЬем (сукаЬем). “аЉ ломЪени део на бадЬаку зове се брада и пожеЪно Ље да буде на сваком бадЬаку. ¬оди се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земЪу. Ќе сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. »вер од бадЬака се узима и ставЪа меРу карлице, да каЉмак буде дебео као ивер.  ад се бадЬак донесе куЮи, усправи се уз куЮу, поред улазних врата, где стоЉи до увече.
Ўта символише бадЬак? ЅадЬак символички представЪа оно дрво, коЉе су пастири донели и коЉе Ље праведни £осиф заложио у хладноЉ пеЮини, када се ’ристос родио. ЅадЬак наговештава и дрво  рста ’ристовог.

ЅадЬе вече

ЅадЬе вече, практично спаЉа ЅадЬи дан и ЅожиЮ. «ато се у нашем народу каже за неке особе, коЉе су приЉатеЪски блиске и везане да су као „ЅожиЮ и ЅадЬи дан“. ”вече, када падне мрак, домаЮин са синовима уноси у куЮу печеницу, бадЬак и сламу. ѕеченица се носи на ражЬу, обично двоЉица носе измеРу себе, и Љедан од Ьих прво ступа десном ногом преко прага и поздравЪа домаЮицу и женску чеЪад речима: „ƒобро вече! „естит ЅожиЮ, ЅадЬе вече!“ ƒомаЮица и женска чеЪад посипаЉу печеницу и домаЮина са зоби и пшеницом, одговараЉуЮи: „ƒобро вече! „естити ви и ваша печеница!“ ѕеченица се уноси у собу где ce обавЪа вечера на ЅадЬидан и ЅожиЮни ручак, и прислаЬа на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
ѕошто се бадЬак претходно исече са дебЪег краЉа на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пеЮ, уноси се у куЮу. »сто се говори и ради као кад се уноси печеница. ЅадЬак се ставЪа на огЬиште, али пошто огЬишта нема више, ставЪа се поред шпорета или пеЮи, и одмах се Љедно дрво ложи. “амо где нема пеЮи или шпорета, бадЬак се ставЪа код печенице.

—лама

ѕосле бадЬака у куЮу се уноси слама. ѕриликом уношеЬа сламе домаЮин и домаЮица говоре и поступаЉу као кад се уносио бадЬак и печеница. —лама се посипа по целоЉ куЮи. ƒомаЮица у сламу под столом, где се вечера, ставЪа разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, коЉе деца траже и пиЉучу као пилиЮи. —лама символизуЉе ону сламу у пеЮини на коЉоЉ се ’ристос родио.
¬ечера уочи ЅожиЮа  ада се унесу печеница, бадЬак и слама, укуЮани сви заЉедно стану на молитву, отпеваЉу тропар „–ождество твоЉеЕ“, помоле се Ѕогу, прочитаЉу молитве коЉе знаЉу, честитаЉу Љедни другiма празник и ЅадЬе вече и седаЉу за трпезу. ¬ечера Ље посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна Љела.
ЅожиЮ ЌаЉрадосниЉи празник меРу свим празницима, код —рба Ље ЅожиЮ. ѕразнуЉе се три дана. ѕрви дан ЅожиЮа Ље увек 7. Љануара. Ќа ЅожиЮ уЉутро, пре свитаЬа, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангиЉа и обЉавЪуЉе се долазак ЅожиЮа и ЅожиЮног славЪа.
ƒомаЮин и сви укуЮани облаче наЉсвечаниЉе одело, и одлазе у цркву на ЉутреЬе и ЅожиЮну литургиЉу. ѕосле службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на ЅожиЮ. Куди се поздравЪаЉу речима: „’ристос се роди!“ и отпоздравЪаЉу: „¬аи-стину се роди!“
¬аЪа напоменути да се овако поздравЪа и говори све од ЅожиЮа до ЅогоЉавЪеЬа . ада домаЮин доРе куЮи из цркве, поздрави све укуЮане са овим радосним божиЮним поздравом, и они му отпоздраве ЪубеЮи се меРусобно и честитаЉуЮи Љедни другима празник.

ѕоложаЉник

Ќа ЅожиЮ, рано пре подне, у куЮу долази специЉални гост, коЉи се обично договори са домаЮином, а може бити и неки случаЉни намерник, и он се посебно дочекуЉе у куЮи, и зове се положаЉник.
ѕоложаЉник поздрави дом ЅожиЮним поздравом, Ъуби се са укуЮанима и одлази код шпорета. ќтвара врата на шпорету или пеЮи, раниЉе на огЬишту, Яара ватру и говори здравицу: „ олико варница, толико среЮица,  олико варница толико парица (новца)  олико варница толико у тору оваца,  олико варница толико прасади и ЉагаЬаца,  олико варница, толико гусака и пилади, ј наЉвише здравЪа и весеЪа, јмин, Ѕоже даЉ“.
ѕоложаЉник символички представЪа оне ћудраце коЉи су пратили звезду са »стока и дошли новороРеном ’ристу на поклоЬеЬе. ƒомаЮица после тога послужи положаЉника, и даруЉе га неким прикладним поклоном. ќн Ље човек, коЉи на ЅожиЮ, и за целу наредну годину доноси среЮу у куЮу.

„есница

–aно уЉутро на ЅожиЮ, домаЮица замеси теcто од коЉег пече погачу, коЉа се зове чесница. ” Ьу се ставЪа метални новчиЮ Ц златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадЬака, и та чесница има улогу славског колача на ЅожиЮ.  ада чесница буде печена, износи се на сто где Ље веЮ поставЪен ЅожиЮни ручак. ƒомаЮин од печенице за ЅожиЮ сече наЉпре леву плеЮку, негде и главу, део од ребара и срце. —рце се исече на онолико делова колико у куЮи има укуЮана, и сваки члан породице прво поЉеде по парче срца.  ада сви стану за сто, домаЮин запали свеЮу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млаРем кадионицу коЉи кади целу куЮу. ”колико неко зна пева божиЮни тропар, а ако не, чита се „ќче наш“ наглас.  ад се молитва заврши приступа се ломЪеЬу чеснице. „есница се окреЮе као славски колач, прелива вином и на краЉу ломи. ќна се ломи на онолико делова колико има укуЮана. ќнаЉ ко добиЉе део чеснице у коЉоЉ Ље новчиЮ, по народном вероваЬу, биЮе среЮан целе те године.  ада се заврши ломЪеЬе чеснице, укуЮани Љедни другима честитаЉу празник и седаЉу за трпезу.


ЅожиЮ у урбаноЉ средини

ѕоставЪа се питаЬе како славити ЅожиЮ данас, у измеЬеним условима живота, нарочито у урбаним срединама, где нема ни ватре ни огЬишта, шуме, дрвеЮа и где Ље немогуЮе на високе спратове подизати велико дрво. и сламу. —рби су ЅожиЮ, исто као и крсну славу, славили у тешком ратним условима Ц у рову, на стражи, на фронту, тим пре га Ље лакше славити у светлим, пространим, топлим и комфорним становима, у градским срединама. ”место великог дрвета узме се маЬа храстова гранчица, и маЬа количина сламе. —ве се то, заЉедно са печеницом, уочи ЅожиЮа уноси у куЮу и ставЪа испод славске иконе на источном зиду стана или куЮе. «апали се свеЮа и кандило што символише ватру и огЬиште.  уЮа се окади тамЉаном, изговоре се молитве коЉе се знаЉу, или се прочитаЉу из молитвеника, и то вече се проводи у приЉатноЉ породичноЉ атмосфери уз слушаЬе црквене музике и песама са касета, или уз гледаЬе филмова верске или моралне садржине.
«ато Ље веома важно да ЅожиЮ буде нерадан дан Ц државни празник, да би се празнична атмосфера употпунила. —амо онаЉ ко лично ниЉе доживео ту предивну божиЮну атмосферу у коЉоЉ се душа, захваЮена неким унутрашЬим блаженством, надима и шири у висине свемирских простора, када се сви Ъуди воле и све се прашта, не може схватити црногорског владику Мегоша и Ьегове стихове:
„Ќема дана без очнога вида
нити праве славе без ЅожиЮа!“

ЅожиЮ - празник деце

ЅожиЮ Ље првенствено празник деце. Ќа ЅожиЮ се родило наЉлепше и наЉсветиЉе дете у историЉи Ъудског рода. «ато, они родитеЪи коЉи своЉу децу, из било коЉих разлога лишаваЉу празноваЬа ЅожиЮа и доживЪаЉа везаних за таЉ празник, чине према своЉоЉ деци неопростиви грех. ”осталом ЅожиЮ Ље празник и привилегиЉа деце у целом цивилизованом хришЮанском свету.

—рпска Ќова √одина

ќваЉ празник се празнуЉе 14. Љануара по новом календару а по старом 1. Љануара. «ато се зове Ќова √одина. ќбновЪен Ље обичаЉ „чекаЬа Ќове √одине“. ”очи Ќове √одине, спрема се свечана вечера, где сви укуЮани са своЉим гостима, кумовима, приЉатеЪима и сродницима уз весеЪе и песму чекаЉу поноЮ, када стиже Ќова √одина. Ќегде се то ради организовано у ресторанима, хотелима, салама и сл. ” поноЮ, тачно у 12 сати, сви се Ъубе и Љедни другима честитаЉу долазак Ќове године са жеЪама за дуг и миран живот, добро здравЪе и успех у послу. —утрадан се одлази у цркву на службу. ѕосле службе се обавЪа свечани ручак. ƒомаЮица меси погачу „василицу“ (василица се зове Љер Ље тога дана празник и —ветог ¬асилиЉа ¬еликог). Ќегде се василица меси од кукурузног брашна.

 рстовдан

ќваЉ празник пада 18. Љануара, и празнуЉе се у спомен ’ристовог крштеЬа. “аЉ дан Ље постан и то Ље први посни дан од ЅожиЮа. ” храмовима се тога дана врши велико водоосвеЮеЬе. ” неким краЉевима се поздравЪаЉу са речима: „’ристос се крсти“ и „¬аистину се крсти“.

ЅогоЉавЪеЬе

ЅогоЉавЪеЬе се празнуЉе 19. Љануара. “ада се по црквама широм православЪа и српства врше велика и свечана освеЮеЬа воде. Ќарод долази цркви са флашама и другим маЬим судовима, узима освеЮену богоЉавЪенску водицу и носи Ље у своЉе домове. ќва водица, обзиром да Ље освеЮена на велики празник, има велика духовна и лековита своЉства. »наче овога дана слави се успомена на ’ристово крштеЬе, на реци £ордану, и ЉавЪаЬе Ѕога у виду голуба и гласи: „ќво Ље —ин моЉ ЪубЪени, Ьега послушаЉте“.

£оваЬдан

£оваЬдан Ље у низу богоЉавЪенских празника, Љер Ље свети £ован  рститеЪ, на реци £ордану, крстио √оспода ’риста. ћноги —рби тога дана славе. ѕосле ЌикоЪдана и АурРевдана, ово Ље светитеЪ коЉи се код —рба наЉвише поштуЉе и слави.
—авиндан ќваЉ празник пада 27. Љануара. —вети —ава Ље први српски просветитеЪ, духовни отац српске нациЉе и творац српске црквене самосталности. «ато Ље —авиндан и верски и национални празник. “о Ље крсна слава српских школа. “ога дана се у свим српским школама ломи славски кoлач, изводи прикладан светосавски програм у коме учествуЉу Раци са своЉим учитеЪима и родитеЪима. –езаЬе колача исто Ље као и на дан црквене славе. —вака слава има свога домаЮина, коЉи се добровоЪно ЉавЪа, и сваке године се бира домаЮин. ќбично се на —авиндан увече у школама или домовима културе наставЪа народно весеЪе у коме учествуЉе наша омладина.

—ветосавЪе.орг

24 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0