Srpska

ѕотребно Ље бити поред и говорити са Ъудима на истом Љезику

ќве суботе Ље одслужен први молебан на месту изградЬе храма равноапостолних  ирила и ћетодиЉа при ћосковском државном универзитету (ћ√”).  ако Юе изгледати нова црква на проспекту ¬ернадског?  ако треба да буде организована Ьена сарадЬа са универзитетом? Ќа питаЬа „“ƒ“ одговара настоЉатеЪ храма, протоЉереЉ £ован Ћапидус.

††

††††

ѕротоЉереЉ £ован Ћапидус Ље роРен 1973.године у –иги. «авршио Ље ћосковску духовну семинариЉу 1995.године, ћосковску духовну академиЉу 1999.године, магистратуру при ќдеЪеЬу за споЪне црвкене односе ћосковске ѕатриЉаршиЉе 2001.године.  андидат Ље богословских наука. 1999. године Ље рукоположен у чин Ракона, а 2000.г. у чин свештеника. —лужио Ље у храму мученице “атЉане, при ћосковском државном универзитету „Ћомоносов“ (2000-2004), у храму преподобног —ергиЉа –адоЬешког у £оханесбургу (£ужно-јфричка република, 2004-2009), у храму ¬аскрсеЬа ’ристовог у ÷ириху (ЎваЉцарска, 2009-2012). ќд 2012.године Ље поново клирик храма мученице “атЉане. 2016. г. Ље поставЪен за настоЉатеЪа храма равноапостолних  ирила и ћетодиЉа при ћ√”. ѕредавач Ље на ћосковскоЉ духовноЉ академиЉи,кандидат докторских наука на историЉском факултету ћ√”. ќжеЬен, има петоро деце.

― ќче £оване, познато Ље да Ље одлуци —вЉатеЉшег ѕатриЉарха о осниваЬу Љош Љедног ѕатриЉаршког подворЉа предходила дуга историЉа. ћожете ли нас подсетити на главне моменте.

― ѕрича Ље заиста дугачка. £ош 2000.године група сарадника универзитета се обратила руководству ћ√” са молбом за ствараЬе универзитетског храма на ¬оробЉовим горама. «анимЪиво Ље да Ље од самог почетка ишла реч о храму посвеЮеном светим равноапостолним  ирилу и ћетодиЉу. —ледеЮи корак Ље направЪен 2010. године када Ље неколико стотина сарадника ћ√” замолило руководство универзитета да узме у разматраЬе изградЬу храма у оквиру главних корпуса ћ√”. ѕетициЉу су потписали декани са Љеданаест факултета, директори научно-истраживачких института ћ√”, академици, професори и студенти. ” марту 2011.године, —вЉатеЉши ѕатриЉарх Ље подржао инициЉативу студената и предавача, коЉи су се обратили ректору универзитета ¬иктору јнтоновичу —адовничему са надом да се на териториЉи универзитетског комплекса поЉави храм светих словенских просветитеЪа. “оком сусрета —вЉатеЉшег ѕатриЉарха и ректора ћ√”, на дан када се прославЪа света “атЉана, 25. Љануара 2013.године, донесена Ље одлука да при универзитету треба да постоЉи храм. ѕосле дугих молби и преговора, решили смо да се зауставимо на делу проспекта ¬ернадског, коЉи Ље издвоЉио град и коЉи припада новим териториЉама ћ√”.

††††

―  ада се пре неколико година дискутовало о идеЉи изградЬи храма при ћ√”, прозвучале су сумЬе да Юе Ьегова поЉава нарушити светски статус факултета, а да Юе се студентима, на Љедан или други начин, наметати православЪе. Ўта бисте ви одговорили на такве опаске?

― ѕре свега, инициЉатива за изградЬу храма проистиче од студената и професорске, предавачке корпорациЉе. “о Ље одлука коЉа иде од универзитета, а не намеЮе се одозго или споЪа. ѕрошле године су молбу за подизаЬе храма светих  ирила и ћетодиЉа, упуЮену ¬иктору јнтоновичу и —вЉатеЉшем ѕатриЉарху, потписали 25 декана, 5 директора Ќ»» ћ√”, 11 академика, професора, предавача, студената ― представника 33 факултета. »нтересантно Ље да меРу онима коЉи су потписали има и муслимана, ЉевреЉа и католика. ќви подаци говоре сами за себе. ††

 ао друго, Ъуди за коЉе Ље „световност“ безусловна вредност, би требало да буду доследни и обрате пажЬу на ситуациЉу на иностраним факултетима, Љер Ље инострано искуство за Ьих такоРе вредносна категориЉа. ЌаЉвеЮи светски центри за науку ― ’арвард, ѕринстон, £еЉл, ќксфорд,  ембриЯ и многи други ― имаЉу на териториЉи своЉих кампуса студентске цркве, што никако не нарушава Ьихов светски статус и не противречи принципима коЉи су заложени у основу научне делатности тих образовних установа.

††††

ѕод три, треба имати у виду да Ље при ћ√” практично све време, са изузетком совЉетског периода, била црква. ¬еЮ друге године након осниваЬа, 1757.године, »ван ћелисино (директор универзитета од 1757. до 1763. године ― „“ƒ“) обратио се —иноду са молбом да додели универзитету оближЬи храм —вете ѕетке и цркву ¬аскрсеЬа. 1791.године Ље било освеЮеЬе храма свете мученице “атЉане, коЉи се сада налази у историЉскоЉ згради универзитета у ћоховоЉ улици. ќд 259 година, колико Ље од тада прошло, не рачунамо 77 година током коЉих Ље храм био затворен ( од 1918.године, до 1995.год.). ƒобиЉамо 182 године мирне сарадЬе и коегзистенциЉе, од коЉих последЬих 20 година наЉновиЉе историЉе посебно уверЪиво показуЉу да горенаведене опаске у вези са датим питаЬем, немаЉу основу.

јко се 1953.године веЮина факултета преместила на Ћенинске горе, онда Ље веЮ више од пола века тамо требало да буде активан студентски храм. ќчигледно Ље да Ље то било немогуЮе у условима државног атеизма и гоЬеЬа на ÷ркву. —ада се, слава Ѕогу, ситуациЉа променила и ми се враЮамо традиционалноЉ, ― како у националноЉ, тако и споЪноЉ пракси, ― парадигми присуства храма коЉи би био доступан студентима и предавачима на ”ниверзитету.

―  ада Ље планиран почетак радова и завршетак изградЬе храма? ’оЮе ли на месту градЬе бити отворена привремена ÷рква?

― 17 децембра Ље одслужено прво богослужеЬе на месту будуЮег храма ― молебан светим равноапостолним  ирилу и ћетодиЉу и освеЮеЬе крста. ” богослужеЬу су моливтено учествовали предстоЉатеЪ «ападног викариЉата града ћоскве, епископ £егорЉевски “ихон, протоЉереЉ √еоргиЉе —туденов, протоЉереЉ ¬ладимир ¬игиЪански, свештенство оближЬих храмова ― протоЉереЉ »гор ‘омин, протоЉереЉ јндреЉ Ќовиков, професори и студенти ћ√”. –ектор ¬иктор јнтонович —адовничи Ље током обраЮаЬа присутнима указао на паралелу измеРу ствараЬа храма свете мученице “атЉане и садашЬег почетка. —ви су схватали да, са Љедне стране, учествуЉу у историЉском догаРаЉу, а са друге стране, да учествуЉу у Љедном заЉедничком, врло важном и неопходном делу.

††††

ѕракса последЬих година показуЉе да присуство привременог храма и служеЬе регуларних служби доприноси бржем формираЬу заЉеднице, укЪучиваЬу у процес ствараЬа храма велики броЉ Ъуди, и као последицу, убрзава изградЬу. ѕотрудиЮемо се да у ближоЉ будуЮности изградимо привремени храм, почнемо да служимо у Ьему, а након тога, приступити изградЬи храма. »пак, не треба заборавити да брзина изградЬе сваког храма зависи како од интензитета молитве, тако и од материЉалних могуЮности.

― ƒа ли постоЉи проЉекат будуЮе зграде? ƒа ли Юе бити складна са осталим зградама ћосковског универзитета (у последЬе време сви корпуси се граде у истом стилу)?

― ѕроЉекат Ље у фази разраде и Љерарси Юе га одобрити. ќчигледно Ље да статус храма при првоЉ и наЉважниЉоЉ институциЉи у земЪи диктира одреРене услове. «а сада могу реЮи да Юе бити простран, висок, и посебно леп.

††††

―  ако по вама треба да буде организована мисиЉа на универзитету да се код младих не би поЉавио бунт према ÷ркви, па и одступаЬе од Ье? ” том погледу, шта сада недостаЉе? Ўта планирате ви да чините у вези са изградЬом новог храма?

― √лавне принципе мисиЉе, независно од контекста, Ље изложио Љош апостол ѕавле, а Ьегова проповед на јтинском ареопагу (ƒела 17, 22-31) представЪа прелеп пример мисионарског приступа коЉи Ље актуелан у свим временима и ситуациЉама. «а почетак Ље неопходно бити у близини и говорити са Ъудима на истом Љезику. ¬аЪало би додати и фактор времена, то Љест, испунити се стрпЪеЬем, као што Ље говорио Љедан мудри, кЬижевни лик из познатог дела ≈гзипериЉа.

††††

—ем тога, треба схватати да мисиЉу, пре свега, чине Ъуди. £едан свештеник, макар он био наЉбоЪи на свету, ниЉе довоЪан. «ато Ље изузетно важна улога православних професора, предавача и студената, коЉи мораЉу бити „срж кристализациЉе“ у засиЮеном раствору сведочеЮи о ’ристу помоЮу свих доступних и законских метода.

 ада наступаЉу бунт и одпадаЬе? ¬ероватно онда када се, са Љедне стране налази насиЪе, принуда, нарушаваЬе личног простора, а са друге стране, неразумеваЬе, одсуство адекватне информациЉе, клишеи и шаблони. ”беРен сам, када су, са обе стране, присутни унутрашЬа култура, такт и деликатност, вероватноЮа за конфликте може бити приказана у облику криве коЉа тежи ка асимптоти.

††††

—матрам да Ље за почетак потребно изградити храм како би студенти и професори знали да се поред налази место где се могу помолити и осеЮати се као код куЮе. ћи смо у сваком случаЉу побуРени на миран, озбиЪан, квалитетан и промишЪен рад.

― ѕрво Ље планирано да се нови храм надовезуЉе на “атЉанин, али сада Ље добио самостални статус.  ако Юе се развиЉати сарадЬа измеРу два различите универзитетске парохиЉе коЉе имаЉу слични задатак?

― Ќадам се да Юе храм светих равноапостолних  ирила и ћетодиЉа бити наследник традициЉе храма свете мученице “атЉане. £едан од безусловних плусева храма на ћоховоЉ ― таква у добром смислу „страственост“ парохиЉе, ако бисмо се изражавали терминима Ћава ЌиколаЉевича √умиЪова. Ќа парохиЉи се стално раРа и реализуЉе мноштво различитих догаРаЉа, при чему се то често дешава захваЪуЉуЮи инициЉативи наших парохиЉана. ∆елели бисмо да пренесемо оно наЉлепше из парохиЉе храма свете “атЉане. ѕриближити главним корпусима ћ√”. ѕоред тога, Љасно Ље да се у почетку, без помоЮи свештенства “атЉаниног храма неЮемо изборити.

††††

― —арадЬу са ћ√” развиЉаЉу и други храмови у овом краЉу: храм свете “роЉице на ¬оробЉовим горама, храм преподобног јндреЉа –убЪова у –аменках.  аква треба да буде сарадЬа са Ьима?

― ћосковски државни универзитет чини око четрдесет хиЪада студената, преко десет хиЪада чланова професорске и предавачке корпорациЉе, четрдесет хиЪада факултета, научно-истраживачки институти и центри ― читав град! Ѕило би превише самоуверено мислити да би само Љедна парохиЉа, ма колико Љака била, могла да се бави мисионарским радом и духовним руковоРеЬем тако великог и огромног организма. £асно Ље да Ље за ефикасан рад потребна кординациЉа и консолидациЉа свих коЉи су спремни да се посвете служеЬу при универзитету. —вака парохиЉа има своЉу Љаку страну, своЉе лице, своЉе Ъуде са искуством и везама ― зато Юемо, природно, заЉедничарити и сараРивати.

ѕротоЉереЉ £ован Ћапидус
–азговарао ƒанило —идоров
—а руског »ва ЅендеЪа

“атЉанин ƒан

26 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0