Srpska

ƒоктор Ћиза: Cвети Ћука Ље моЉ узор

–азговор с недавно настрадалом руском добротворком £елисаветом √линком

£елисавету ѕетровну √линку руски народ од миЪа зове „докторка Ћиза“. ќна Ље цео своЉ живот посветила помагаЬу другима. ѕредводила Ље добротворну организациЉу „ѕраведна помоЮ“ и дуги низ година се бавила палиЉативном негом и старала се о Ъудима, коЉи су боловали од неизлечивих болести. “рагично Ље настрадала када се срушио авион коЉим Ље летела у —ириЉу, доставЪаЉуЮи лекове и медицинска средства за болесну децу. ѕравославие.–— у спомен ЬоЉ преноси оваЉ интервЉу.

††††

Ц √оспоРо √линка, коме ¬и на првом месту пружате помоЮ? » како доносите одлуку коме Ље помоЮ наЉпотребниЉа?

Ц ѕомажем прво онима, коЉи Юе се пре упокоЉити. ƒо тог сазнаЬа понекад можете доЮи кроз анализу споЪних фактора, а понекад и кроз стицаЉ околности. Ќеко умире од болести, неко од глади, а некоме искЪуче струЉу и он нема где. —ви пациЉенти су посебни. £а помажем онима, коЉима Ље моЉа помоЮ наЉпотребниЉа.

ќсеЮам да Ље помоЮ потребна конкретном човеку, коЉи Ље преда мном, не само као лекар, веЮ као човек. » свако други на мом месту би то осетио. ќнаЉ ко се често сусреЮе са болеснима то разуме.

Ц  оликом броЉу Ъуди сте помогли пред смрт?

Ц Ќе броЉим. —игурно има више од хиЪаду оних уз коЉе сам била у тренутку кад су преминули.

††††

Ц  аква Ље помоЮ потребна Ъудима коЉи се налазе на прагу смрти? ƒа ли Ље то морална помоЮ, држати некога за руку како би осетио Ъудску топлоту или Ље то физичка помоЮ, ублажити бол?

Ц ¬еЮ 20 година се старам о тешко болесним Ъудима и знам да свако има своЉу жеЪу. ѕошто не постоЉе два идентична пороРаЉа, не постоЉе ни две идентичне смрти и као што смо за живота сви различити, тако се и упокоЉимо на себи своЉствен начин. «ато свако има своЉу последЬу жеЪу. Ќо, оно што у том тренутку спаЉа све Ъуде Љесте да нико не жели да се мучи док умире. ††

Ц Ўта Ље за вас, не као лекара, веЮ као човека наЉважниЉе у том тренутку?

Ц √лавно Ље да човек у последЬем тренутку не осеЮа никакв бол у сваком смислу, да не страда морално и да се не мучи физички. “е две ствари су ми веома важне и као лекару и као човеку. ѕритом под моралним страдаЬем подразумевам да сваки човек има право да се упокоЉи на достоЉанствен начин, тако да не буди понижен у тренутку смрти.

††††

Ц ” свом блогу тражите помоЮ за своЉе пациЉенте не само у виду лекова или одеЮе, веЮ и у виду молитве.  ада сте као лекар схватили да Ље молитва неопходна?

Ц  ада год упуЮуЉем позив Ъудима да се моле за неког мог пациЉента, чиним то у складу са жеЪама Ьегове породице. £а не помажем искЪучиво православцима, веЮ и Ъудима других конфесиЉа. “о што сам Ља православна никако не утиче на моЉу негу према пациЉентима и на Ьихове жеЪе. £едино када Ље човек у последЬим тренуцима сам, без игде иког, лично позивам Ъуде да се моле за Ьега, Љер нема Ьегове породице коЉа би могла да донесе ту одлуку.

Ц „есто цитирате Ћуку ¬оЉно-£асенецког.  ако Ље Ьегов пример утицао на ваш живот?

Ц Ќаучила сам да радим не обазируЮи се ни на шта, то Ље главно. ЌаЉчешЮе читам дела и житиЉе —ветог Ћуке, и то чиним Љош од своЉе шеснаесте године. ”век га читам, и када ми све иде од руке, али и у тешким тренуцима. ќн Ље и у наЉгора времена успео да сачува Ъудски однос према болеснима, према утамниченима, па и према комунистима, он их Ље све лечио и свима помагао. «ахваЪуЉуЮи —ветом Ћуки Ља не обраЮам пажЬу на то ко Ље човек коме треба да помогнем. »ма пациЉената са коЉима ми се не свиРа да радим. јли, онда узмем да читам дело —ветог Ћуке ¬оЉно-£асенецког и Љасно ми Ље да према ближЬем свом морам да се односима као према себи самоЉ. »пак, за мене су наЉсложниЉе Ьегове проповеди, Љер Ља не успевам да испуним монашки идеал, коЉи он представЪа.

††††

»мам све кЬиге, коЉе су написане о Ьему, као и много Ьегових икона. ” нашем центру палиЉативне неге у  иЉеву налази се велика икона —ветог Ћуке, коЉа Ље освештана на Ьеговим моштима у —имферопоЪу. ѕуно пишем о Ьему, делим одломке из Ьегових проповеди на све велике црквене празнике, али га не пропагирам, Љер Ьему то ниЉе потребно, а и не намеЮем га своЉим колегама и пациЉентима. ѕритом, сматрам да нека Ьегова дела треба да прочитаЉу сви лекари и медицинско особЪе, док су Љош на студиЉама.

Ц  акво задовоЪство ¬ам пружа ваш рад?

Ц ѕостоЉе среЮни тренуци када се болеснику стаЬе поправи или када могу да нахраним оног коЉи гладуЉе. —лава Ѕогу, ако он успе да се наЉеде и када шести пут заредом узме од нас кашу, коЉу делимо бескуЮницима на железничкоЉ станици. —реЮна сам када видим да Ље он сит. «адовоЪна сам када превиЉем гноЉну рану и видим да Ље човеку постало лакше. ƒобро се осеЮам ако могу било коме да пружим неку ситницу, коЉа му Ље преко потребна.

Ц ¬и одавно помагажете беднима и сиромашнима, а постоЉе многи коЉи би пратили ¬аш пример, али не могу да се усуде да им приРу, Љер се боЉе неприЉатности. Ўта бисте ¬и посаветовали таквим Ъудима?

Ц £а врло добро разумем те Ъуде и то Ље, у неку руку, природна рекациЉа. “акви Ъуди не треба да да раде са бескуЮницима у тешком стаЬу. Куди мораЉу да разумеЉу да Ље такав труд опасан, а у многим случаЉевима и незахвалан. ѕоред тога, нико и не каже да неко без икаквог искуства треба просто да приРе бескуЮнику насред улице и да почне да га превиЉа.

††††

Ц ƒобро, ако их не треба превиЉати, можемо им бар каше дати.

Ц јко успемо да проникнемо кроз грубу споЪашЬост бескуЮника и да у Ьима видимо Ъуде, сав страх и неприЉатност нестаЉу. јко схватате да се поред вас налази човек коме Ље потребна помоЮ, сасвим Ље свеЉедно како он изгледа. ћорате у свакоме да спознате личност и тада све постаЉе ЉедноставниЉе. »ма дана када се старам о бескуЮницима, а на улици Ље 30 степени, неприЉатни мириси почиЬу да се шире, Ља разговарам са Ьима, питам их за име, одакле су, да не бих обраЮала пажЬу на неприЉатности. ќни причаЉу са мном и мени Ље лакше да радим са Ьима. ѕо правилу, када се наРеш са тим Љадним Ъудима лице у лице, они не лажу, показуЉу вам своЉе Ъудско лице и успоставЪа се нормалан однос. “ако Ља излазим на краЉ са свим потешкоЮама. јли Ља се не бавим само бескуЮницима, веЮ и сиромашнима, коЉи се услед разних несреЮних животних околности налазе на граници егзистенциЉе.

—коро ми Ље пришла жена, сва уплакана. ∆елела Ље да сахрани свог сина како доликуЉе. » морала Ље четири месеца да Љури по ћоскви да би то завршила! ”згред, она Ље такоРе бескуЮница. јли нико не би то помислио, судеЮи по Ьеном изгледу.

«а оне коЉи су превише гадЪиви, постоЉе и други начини да помогну. ¬идите ли ове Яакове на коЉима пише „тестенина“, „гриз“, „хеЪда“? „овек коЉи нам их Ље приложио не може да преРе преко неприЉатности, коЉе су незаобилазне у раду са бескуЮницима, али их искрено жали. » тако, он нам редовно доноси намирнице, а ми их делимо. —вако има своЉ задатак. £а могу да радим са рукама, не зазирем од болесних. јли мени Ље сто пута вредниЉи онаЉ коЉи нам доноси намирнице, Љер свако може да ради оно што Ља радим, али неЮе нам свако дати прилог, без и да види наше пациЉенте. ћного Ље веЮи подвиг оних коЉи нас помажу лековима и разним производима, него моЉ.

Ц ќ чему разговарате са Ъудима, коЉи су на самрти?

Ц ќ свему. “еме утврРуЉу болесни. ј Ља сам им потпуно предана, Љер Ља радим за Ьих.

Ц ƒа ли они то тако схватаЉу?

Ц ¬еома брзо. ¬еЮ после другог или треЮег сусрета са мном, схватаЉу да сам им на располагаЬу. јко неко започне разговор о свом детиЬству, или о догаРаЉима из свог живота, Ља Юу о томе причати са Ьим. ћени се обраЮаЉу разноврсни Ъуди. Ѕио Ље Љедан свештеник, с коЉим сам разговарала 72 часа до Ьегове смрти. “о Ље било Љако компликовано за мене, Љер нисам богослов. Ќаучила сам много из тога што сам се старала о два свештеника и о Љедном сину свештеника. ”главном они воде разговор, Љер то приличи Ьиховом чину и статусу, али доРе тренутак када и Ља нешто треба да кажем. » Ља мислим: шта Ља могу да им кажем?

††††

Ц ”скоро Юе бити четири године од осниваЬа вашег добротворног фонда „ѕраведна помоЮ“. –еците нам нешто о достигнуЮима фонда за то време?

Ц £а ту издваЉам два момента. ѕрви Ље повеЮан броЉ оних, коЉи су спремни да помогну нашим пациЉентима. ј други Ље повеЮан броЉ самих пациЉената, коЉима пружамо негу. —амо не знам да ли се томе треба радовати или не.

Ц ƒа ли их Ље више, Љер су се погоршали Ьихови животни услови, или због тога што Ље много Ъуди сазнало за фонд?

Ц ћислим да су у питаЬу животни услови. —татус мог фонда се ниЉе изменио, као ни броЉ стално запослених у Ьему.

Ц ƒа ли ¬и сматрате да Ље нормална ситуациЉа у коЉоЉ се држава не стара о бескуЮницима, веЮ то чине приватни фондови, попут вашег?

Ц “аква Ље ситуациЉа свуда у свету и ниЉедна држава не може решити проблем краЉЬег сиромаштва. ƒобро Ље што у –усиЉи постоЉе квалитетни закони, коЉи омогуЮуЉу друштвеним организациЉама да се легално баве овим категориЉама пациЉената.

Ц ” коЉоЉ мери Ље за функционисаЬе добротворних фондова важна личност Ъуди коЉи руководе Ьима?

Ц Ўефови су у добротворном раду наЉмаЬе важни, битни су пациЉенти. ћада, организатори имаЉу битну улогу. јли од врсте фонда зависи броЉ помоЮника и приложника, примера ради фонд коЉи помаже деци Юе увек бити популарниЉи од фонда коЉи се бави бескуЮницима, попут мог. «бог тога сам окупила мали колектив, али повезан и предан.

Ц ƒа ли ¬ам ласка, када о ¬ашем труду говоре ¬аши приЉатеЪи и породица?

Ц јпсолутно не. ”опште не волим када ме хвале. ћоЉа деца, знаЉу тачно чиме се Ља бавим. £едно време су ми помагала у подели помоЮи на железничкоЉ станици, а сада их не водим са собом, Љер има превише бескуЮника и за децу Ље постало опасно.

††††

Ц «ашто су –усиЉи сада потребни центри за палиЉативну негу, ако раниЉе нису постоЉали?

Ц ѕалиЉативни центри у –усиЉи постоЉе веЮ 13 година.  ако Ље говорио академик Ћихачов: „Ќиво бола достиже незамисливе границе“. “о Ље Љедан од главних разлога за осниваЬе оваквих центара. ÷ентри за палиЉативну негу постоЉе широм света и они нису потребни само болеснима, веЮ и Ьиховим ближЬима. Ќаши пациЉенти о коЉима се данас старамо, неЮе доживети завршетак изградЬе тих центара, ми градимо за будуЮност.

ј код нас се отвараЉу центри за оне коЉе болуЉу од рака, али из неког разлога су заборавЪене остале категориЉе пациЉената. «аборавЪени су сиромашни и прихватилишта! ј у –усиЉи имамо богату традициЉу стараЬа о немоЮним Ъудима, при том данас немамо ни болнице за сиромашне ни прихватилиша Ц ништа. Ќе можемо добити потребна средства од градских власти. —асвим недавно сам писала бившем министру здравЪа «урабову да нам помогне у изградЬи болнице за сиромашне. ќн Ље одговорио да сматра нецелисходним изградЬу болнице за неоноколошке и усто сиромашне болеснике. „ак и у тих 12 центара за палиЉативну негу, намеЬенима онколошким болесницима, постоЉе листе чекаЬа. »ако умируЮи пациЉенти, у просеку, тамо проводе само 21 дан.

††††

ѕоред свега, палиЉативни центри су нам неопходни. “акоРе нам Ље потребна и патронажна служба, коЉа представЪа други чинилац палиЉативне неге. Ќаш фонд фактички врши функциЉу патронажне службе и у томе ми заузимамо улогу државе. Ќа «ападу, 90% пациЉената коЉи болуЉу од неизлечивих болести умиру код куЮе, на зато што нема довоЪно центара, веЮ зато што Ље то Ьихова жеЪа. » сасвим Ље нормално да неко умре у сопственом дому. ћеРутим, да би му били обезбеРени достоЉанствени услови у последЬим данима Ьеговог живота, мора да постоЉи патронажна служба, Љер породица ниЉе у стаЬу да пружи сву потребну негу: ни у јмерици, ни у ЎведскоЉ, па ни код нас. “о се учи: како се старати о болеснику, како меЬати пелене за одрасле, како давати средства за ублажаваЬе бола итд.  од нас се таква патронажа практикуЉе само у Љедном палиЉативном центру, али он не ради свакодневно и 24 часа.

Ц ¬и сте поменули да Ље у предреволуционарноЉ –усиЉи био развиЉен систем неге о болеснима и сиромашнима при ÷ркви. ƒа ли то можете некако искористити у свом послу?

Ц ƒа, изучавала сам искуства обитеЪи ћарто-ћариЉинског манастира. —а сузама у очима сам читала о томе како су се монахиЬе некада старале о болеснима.  ада сам почела да проучавам историЉу неге о болеснима у руским манастирима, видела сам да она сеже све до  иЉевско-ѕечерске лавре. ѕри манастирима су постоЉали читави комплекси зграда где су се монаси бринули о убогима, болеснима и сирочиЮима. ѕрактично су у свим манастирима хранили и помагали бескуЮнике. ƒанас, манастири могу помоЮи тим Ъудима да се прехране, али немаЉу средстава да им омогуЮе преноЮиште, просто немаЉу места. ј када би само иселили Љедну банку и таЉ простор претворили у болницу за бескуЮнике, постигли бисмо много, док би губитак за град био безначаЉан. ”беРена сам у то. »ли ако би из Љедне старе зграде, коЉа Ље некада била добротворни центар, преместили канцелариЉу неког предузеЮа, и опет на том месту почели да чинимо добра дела, зар то не би био велики успех? £а не кажем даЉте мени све те зграде, нека било ко други тамо оснуЉе болницу. јли то треба да се уради умешно и како треба: не да се све те институциЉе разбацаЉу на 600 места, него на 30 и да све то буде при манастирима. Ќека то буду мале болнице у центру ћоскве, као некада.

††††

.

£елисаветом √линком
разговаро »гор «ибин
— руског јлександар АокиЮ

27 / 12 / 2016

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0