Srpska

“рагаЬе за мотивима српског националног биЮа и традициЉе на  осову и ћетохиЉи

ѕриликом недавне ликовне колониЉе одржане у манастиру —ветих јрхангела, под називом ,,£есен у ѕризрену“ у древном граду на Ѕистрици, боравио Ље и ѕредраг ƒраговиЮ, сликар, ваЉар и графичар.  ао наЉстариЉи учесник колониЉе (роРен Ље 01. септембра у ƒраговиЮа поЪу, код  олашина у ÷рноЉ √ори), ƒраговиЮ Ље дошао да меРу косовско-метохиЉским светиЬама тражи граРу за своЉе нове слике, а не да слика. “о Ље оправдао речима, да ,,веома споро слика, и да за време траЉаЬа колониЉе не би успео да заврши своЉе слике“. «а разлику од своЉих млаРих колега, ƒраговиЮ иза себе има веома богату уметничку кариЉеру. —амо годину дана после завршеног ‘акултета ликовних уметности у Ѕеограду, одсек за сликарство,1979. године, ƒраговиЮ Ље постао члан ”Ћ”—а. ќд тада до данас ниЉе престаЉао да се бави сликарством, графиком и ваЉарством. ƒанас живи и ради у Ѕеограду и ƒраговиЮа ѕоЪу.

††††

—воЉе уметничке радове Ље до сада излагао на великом броЉу самосталнох изложби у Ѕеограду,  раЪеву, ¬раЬу, Ћазаревцу, —ремским  арловцима, Ѕеранама,  олашину, а Ьегове слике су биле изложене и на групним изложбама у ѕаризу, Ѕарселони, јтини, –иму, ћинхену, ƒрездену, Ѕечу, —араЉеву, КубЪани, Ћозани, ћоскви, —копЪу, ѕловдиву, —олуну и ћилану.

” манастиру —ветих јрхангела га затичемо како са бележницом у рукама, обилази рушевине манастирске, посматра и преноси на папир, мотиве из средЬовековне —рбиЉе, очуване у остацима мермера и камеЬа у овоЉ ƒушановоЉ светиЬи.

-“рагам и тражим. ƒошао сам овде да наставим, потражим неке материЉале коЉи су везани за претходне циклусе слика коЉе сам правио, а коЉе се баве нашом традициЉом, нашом историЉом, коЉи трагаЉу за српским симболима а коЉи полако нестаЉу на српскоЉ земЪи. ѕа Юе, ако Ѕог да, бити изложба и овде на  осову и ћетохиЉи од тог материЉала коЉи сам нашао овде - открива нам ƒраговиЮ.

††††

—а осталим уметницима ƒраговиЮ Ље имао прилике да обиРе Љош неке метохиЉске светиЬе: ѕеЮку ѕатриЉаршиЉу, ¬исоке ƒечане, Ѕогородицу Кевишку и друге цркве у ѕризрену. » том приликом Ље, осим мотива, нашао Љош нешто што Ље пореметило Ьегово расположеЬе:††††††††††

-Ќажалост нашао сам истину коЉа ниЉе лепа, ниЉе добра и то Ље на неки начин пореметило моЉе расположеЬе и сазнаЬе о свеукупноЉ новиЉоЉ тоЉ косовскоЉ причи. ¬идео сам то оклопно возило коЉе чува ƒечане, те ограде и зидове коЉи нису баш тако безбедни, видео сам ѕеЮаршиЉу коЉу чуваЉу две три старе калуРерице... „овек просто не може да утуви, да разуме, да су те наЉважниЉе тачке у нашоЉ историЉи остале тако саме, делуЉе као да Ље небрига за то велика. Ќажалост, са оне стране ћердара и ћитровице мислим да у —рбиЉи и другим краЉевима влада интересоваЬе за нешто друго, а не оно што Ље биЮе или бит нашег националног опстанка, да се неке друге ствари, тривиЉалне, више вреднуЉу од те наше историЉске истине коЉа Ље Љедини наш идентитет.

”питан да ли он као уметник има идеЉу, како би то могло да се промени и шта би могло да се учини, ƒраговиЮ Ље рекао:

- ”метници не могу да промене ништа. Ќити су икада у историЉи уметници водили Љедан рат. Ќикада уметници нису никога довели на власт. ”метници могу само да размишЪаЉу, промишЪаЉу и да покажу то своЉе мишЪеЬе кроз песму, слику и филм, оно што прави уметност. £а сам Љош од студенских дана радио на ове теме, имам пуно слика, али нисам ништа променио.††

††††

ѕре неколико година у оквиру прославе 200 година од роРеЬа ѕетра ƒругог ѕетровиЮа Мегоша, ѕредраг ƒраговиЮ Ље сачинио и ликовно издаЬе „√орског виЉенца“. Мегошевим стиховима ƒраговиЮ Ље прикЪучио део своЉих слика из циклуса коЉи Ље стварао у протеклих 15 година, и публици понудио Љединствено и ново виРеЬе ремек-дела српске кЬижевности. “о сликовно издаЬе √орског виЉенца Ље штампао ,,ѕартенон“. ƒраговиЮ Ље том приликом добио позитивне критике од великана наше поезиЉе ћатиЉе ЅеЮковиЮа, коЉи Ље рекао да Ље по угледу на старе Љунаке коЉи су испаЪивали плотуне на сахранама хероЉа, и ƒраговиЮ, као ,,роРендански поклон испалио у бездан вечности“ своЉе раскошно ликовно читаЬе ,, √орског виЉенца“.

»сти ЅеЮковиЮ Ље тим поводом и додао да се слике, не могу преводити, али поезиЉа може, не само с Љезика на Љезик него и на Љезике ликовне уметности.

Ц ћожда Ље у наше време прави пут ка Мегошу сликарство и можда Юемо преко слика (и икона) пре доЮи до Мегоша. —ликом у тишини свакако Юемо му лакше приЮи и одати поштоваЬе, пошто смо се у меРувремену постарали да брбЪаЬем оскрнавимо и Мегоша и угрозимо сваку величину и лепоту Ц закЪучио Ље тада ЅеЮковиЮ.

—ликовно издаЬе ,,√орског виЉенца“ Ље само почетак трагаЬа ѕредрага ƒраговиЮа. “рагаЬа за традициЉом и националним идентитетом:

- ќво моЉе трагаЬе овде, би било уствари наставак приче о ,,√орском виЉенцу“, коЉи сам пре неколико година излагао. ќно Ље ишло из неких градских атеЪеа и литературе и неких сазнаЬа хибридних, а оваЉ други део би био мирис ове земЪе и оно, што се каже, са лица места. » оно што Ље такоРе важно да се каже Ље да ,,√орски виЉенац“ и Мегоша Ље немогуЮе замислити без  осова. јндриЮ Ље рекао да Ље ,,Мегош трагични Љунак косовске мисли“. ÷ео ,,√орски виЉенац“ Ље еп о слободи, победи, издаЉи, несреЮи, о витештву. ѕитаЬе Ље како би  осово изгледало да ниЉе било Мегоша и уопште шта би ми знали о том времену, како би ми тумачили ту симболику. “аЉ ,,√орски виЉенац“ Ље косовска прича коЉу сам Ља испричао на Љедан себи своЉствен начин.

ƒраговиЮ Ље осим многих других детаЪа, осликао и ,,  оло“ из ,,√орског виЉенца“, али, многи су приметили да то коло ниЉе онакво како га Ље Мегош описао - као венац, као круг, као круну на ЋовЮену. “о Ље ƒраговиЮ прокоментарисао речима:

-ƒа, Ља Љесам насликао коло. јли то ниЉе оно коло из ,,√орског виЉенца“, коЉе Ље глас народа. ќво Ље лудо коло коЉе се сад игра у ÷рноЉ √ори. “о Ље коло хомосексуалаца, идиота, кретена, Ъуди коЉи личе на животиЬе. ћислим да Юу направити цео циклус слика на тему тог кола, несреЮног кола, не Мегошевог кола, веЮ кола коЉе се данас игра у ÷рноЉ √ори, коЉе по свему судеЮи ниЉе народно коло.

 ао ’иландарац, како се често представЪа, и као уметник коЉи Ље радио конзервациЉу —туденице, ѕетрове цркве, ѕавлице, Ѕеле цркве  аранске, јриЪа,  раЪеве цркве у —туденици, ѕредраг ƒраговиЮ у своЉим радовима истиче елементе српског националног идентитета и те наше традициЉе и приче. » зато му тешко пада све ово што се данас дешава у ÷рноЉ √ори и —рбиЉи.

††††

-  ао ’иландарац, уметник и конзерватор у великим светиЬама нашим, Ља не могу замислити неку духовност коЉа пева неку туРу песму, а заборавЪа своЉу. Ќажалост, то код млаРег света Ље некако много измешано и мислим да постоЉи нека збуЬеност, а то Ље све захваЪуЉуЮи образоваЬу и васпитаЬу, Љер кад би видели како неки ‘ранцуз и ≈нглез држи до свог наслеРа и до свог идентитета ваЪда не би Рускали уз ту музику и доживЪавали наЉвеЮа задовоЪства и нека стаЬа нирване - казуЉе ƒраговиЮ, али се ипак труди да уметношЮу, и сликом пренесе део тог националног биЮа младим нараштаЉима, коЉи тек треба да се побрину о будуЮности ове земЪе.

29 / 12 / 2016

 
¬аш коментар

ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

¬аш коментар:
¬аше име:
¬аш e-mail:
”несите броjеве
коjе видите на слици:


RSS 2.0