Srpska

¬учиЉи до Ц место победе правде и истине ЅожиЉе

††††

”лазеЮи, драга браЮо и сестре, у нови храм коЉи се освештава изговарамо оне речи пророчке: „”звисите врата врхове своЉе, узвисите се врата вЉечна и уЮи Юе ÷ар славе.  о Ље таЉ ÷ар славе? √оспод моЮан и силан, он Ље ÷ар славе“ (ѕс. 24, 7-10). ”лазак у храм Ље улазак у —ветиЬу над светиЬама. ”лазак у храм Ље улазак за поклоЬеЬе живоме и вечноме Ѕогу, за сусрет са живим и вечним Ѕогом; за додир са Мим и за причешЮе Мегове голготске  рви и Меговога голготскога, распетога и васкрслога и вазнесенога “ела.

ћи се налазимо овде, освеЮуЉуЮи оваЉ храм на Љедном таквом узвишеном месту. ќтвараЉуЮи врата овога светога храма и поклаЬаЉуЮи се сили ЅожиЉоЉ, моЮи ЅожиЉоЉ, мудрости ЅожиЉоЉ. ѕросвеЮуЉуЮи се истином ЅожиЉом, вечном и непролазном, дотичуЮи се живоноснога √роба ’ристовога, коЉи Ље живоносан Љер Ље гроб ’ристовог ¬аскрсеЬа, а кроз Ьега Ље живоносан и сваки други гроб коЉи Ље примио у себе таЉ дар божанске силе и божанског васкрсеЬа. ќво место, не само од данас него и до данас, оно Ље место сусрета са ЅожиЉом силом и сведочанства да Ѕог заиста ниЉе у сили него у правди. —ведочанства оне истине коЉу Ље изговорио —вети ѕетар ÷етиЬски на  русима 1796. године, да Ље у имену ЅожиЉем суд и правда. ѕоручио Ље онда он ћахмут ЅушатлиЉи: „јко Ље правда, честити пашо, на твоЉоЉ страни да Ѕог да прво зрно коЉе пукло мене погодило. јко Ље правда на нашоЉ страниЕ“, не каже Ц „да Ѕог да ти погинуо“, него: „нека Ѕог пресуди меРу нама.“ » када Ље узео Ьегову посечену главу, онда му Ље рекао: „„естити пашо, ево Ѕог пресуди на коме Ље правда“.

††††

»сти такав догаРаЉ се догодио овде на ¬учЉем долу, на овом месту где Ље победила правда ЅожиЉа и истина ЅожиЉа. √де Ље победила не само слобода коЉа нас Ље родила, ова земна слобода, телесна слобода, него Ље победила она вечна слобода, слобода од смрти и ништавила. £ер, свака борба Ъудска овде на земЪи коЉом се не побеРуЉе смрт свеЉадица Ц она коЉа убиЉа и душу и тело и коЉа лишава човека вечнога и непролазнога достоЉанства Ц то ниЉе борба за слободу коЉу нам Ље подарио √оспод ’ристос своЉом √олготом и своЉим страдаЬем и своЉим ¬аскрсеЬем. “о ниЉе слобода за коЉу су овде бранили образ и част кЬаз Ќикола I ѕетровиЮ, воЉвода Ћазар —очица и други, воЉсковоРе и ратници, коЉи су се овде борили не просто за земЪу него су се борили за ону «емЪу живих, за ¬ечну земЪу, за ÷арство небеско, на начин на коЉи се борио —вети великомученик косовски Ћазар, схвативши да Ље за малена земаЪско царство а небеско Ље вечно и довека Ц „÷ар воледе царству небескоме“. “ом ÷арству небеском су себе принели на дар, у свом духу Љунаштва и чоЉства, кЬаз Ќикола и остали коЉи су овде воЉевали против ћухтар-паше ондашЬег и против —елима-паше и ќсмана-паше.

 ажу нама данас ови коЉи управЪаЉу ÷рном √ором да Ље —рпска ѕравославна ÷рква наЉвеЮи неприЉатеЪ Ќј“ќ пакта. Ќј“ќ пакт и моЮници нашега времена, ко су они и шта су они? ќни су носиоци духа и идеологиЉе ћехмеда ‘атиха, ћехмеда ќсваЉача, коЉи Ље оскрнавио —вету —офиЉу у ÷ариграду и коЉи Ље 1474. године освоЉио ѕодгорицу. ƒа, ако Ље то Ќј“ќ пакт, онда ÷рква ЅожиЉа Ц коЉоЉ ни врата пакла неЮе одолети Ц Љесте против таквог Ќј“ќ пакта! £ер ко су  линтон, неслани —олана и Ѕлер, коЉи су наставили на  осову и ћетохиЉи дело тиранина ћурата ќсваЉача, него носиоци тог и таквог духа демонског, разорног, античовечног, антибожанског духа коЉи разара и уништава Ъудску слободу, Ъудско биЮе и Ъудско достоЉанство? Ўта су они друго него ћухтар-паша, —елим-паша и ќсман-паша? Ўта су они друго него носиоци духа ћахмут-паше ЅушатлиЉе? ƒа, Љесте ÷рква ’ристова, коЉа Ље за слободу вечну а не само пролазну, Љесте прво против сатанског насиЪа над Ъудским биЮем, Љесте против свега онога што поробЪава и унижава Ъудско достоЉанство, и телесно и духовно. «ато она Љесте против носилаца тога муратовског, мехмеда-фатиха духа, коЉи се преобразио код европских народа у дух инквизициЉе, наполеоновски осваЉачки дух, у осваЉачки тирански наци-фашистички дух. Ўта Ље друго Ќј“ќ пакт и Ьегова идеологиЉа него наставак наци-фашизма, оног наци-фашизма коЉи Ље крвЪу залио ≈вропу и свет, као што то ради и данас Ќј“ќ пакт, наставЪаЉуЮи то дело нацифашистичко, тиранско, злочиначко, ради себе и своЉих интереса? £есте ÷рква —ветосавска, ’ристова, ЅожиЉа ÷рква против таквог духа. «ато и постоЉи на овоЉ земЪи, зато Ље Ѕог дошао на земЪу да нас ослободи од сваке тираниЉе, па и од тираниЉе мехмет-фатихске, од тираниЉе Ќј“ќ-пактовске, од тираниЉе злочиначке XX виЉека, било да се ради о тираниЉи коЉа Ље обоготворила расу и тло или обоготворила класу и безбожну своЉу идеологиЉу.

††††

—ведоци тога Љесу и ови коЉи су овде живот своЉ жртвовали за веру и отачаство, за  рст часни и за слободу златну.  ажу ти садашЬи, коЉи су по допуштеЬу ЅожиЉем преузели столицу —ветог ѕетра и краЪа Ќиколе, да Ље —рпска ѕравославна ÷рква уништила тзв. црногорску православну цркву! ќна ÷рква коЉа Ље овде обликовала биЮе овога народа ÷рне √оре, коЉа Ље кичмена мождина ÷рне √оре, коЉа Ље родила и створила ÷рну √ору, та ÷рква Ље била, остала и биЮе душа ÷рне √оре, и не само ÷рне √оре, заЉедно са свеукупном Љедном, светом, саборном и апостолском ÷рквом ’ристовом, раширеном по читавоЉ васеЪени. “о Ље она ÷рква коЉа Ље надахнула и кЬаза Ќиколу и оне коЉи су овде бранили своЉ образ и своЉу слободу, коЉи су од тираниЉе бранили истину ЅожиЉу о човеку. Ѕезумно би било Ьу поистовеЮивати с некаквом новокомпонованом племенско-партиЉском сектом коЉа злоупотребЪава свето име ÷ркве ЅожиЉе.

јко Ље садашЬа власт у ÷рноЉ √ори наследник те и такве тираниЉе, онда та ÷рна √ора ниЉе моЉа ÷рна √ора! —ад Ље зову ћонтенегро Ц вражиЉе легло.  ажу да Ље ÷рква против независности ÷рне √оре. ƒа, ако Ље ÷рна √ора оно што Ље група безбожника, револуционара родила у £аЉцу Ѕрозовом, и претворила Ље у филЯан-авноЉевску ÷рну √ору Ц не, то ниЉе ÷рна √ора ¬учиЉега дола, ÷рна √ора  руса и других светих места где Ље браЬен Ьен образ и где Ље она стварана! јко Ље ÷рна √ора она коЉа се одрекла  осова и ћетохиЉе, ÷рна √ора коЉа Ље пЪунула на краЪа и господара Ќиколу I и на мученичку крв оних коЉи су ослобаРали 1912. и 1913. ÷рну √ору и  осово и ћетохиЉу Ц ако Ље то ÷рна √ора, то ниЉе ÷рна √ора ни моЉа ни моЉих предака нити моЉих потомака! ÷рна √ора коЉа се одрекла  осова и ћетохиЉе, она Ље пЪунула на своЉе достоЉанство, пЪунула Ље на саму себе! ѕре свега, одрекла се и издала саму себе, издала ¬учиЉи до, издала ослободиоце  осова и ћетохиЉе. «ато онда ниЉе чудо што она данас има за своЉу химну, за химну независне ÷рне √оре, ону песму коЉа Ље први пут певана 20. априла 1944. године у —тароЉ √радишки, када Ље проклети —екула ƒрЪевиЮ, коЉи Ље стварао такву независну ÷рну √ору фашистичку на ѕетровдан, тамо заЉедно са усташама побио прво све биране ÷рногорце на ЋиЉевча поЪу, —тароЉ √радишки и у —ави и у £асеновцу, па прогласивши несреЮне ÷рногорце за своЉу воЉску „Ќезависне ÷рне √оре“ први пут запевао своЉу химну „ќЉ свиЉетла маЉска зоро“ Ц ÷рна √ора, маЉска зора! Ќародна песма пева: „ќ Љунаштва свиЉетла зоро“; тако се певала та песма, Ља сам Ље тако певао у детиЬству.

††††

«ар Ље дакле то ÷рна √ора, коЉа пева ту химну, издаЉничку, секула-дрЪевиЮку, коЉа Ље утемеЪена на братоубиству? «ар Ље ÷рна √ора она коЉа Ље крвЪу братском залила мошти —ветога ¬асилиЉа ќстрошкога октобра месеца ‘43. године, наставЪаЉуЮи то братоубиство до данас са деобама незапамЮеним у историЉи ÷рне √оре? ќва ÷рна √ора, независна, она се темеЪи на братоубиству, на деобама коЉима смо склони били и у време —ветог ѕетра у крвним осветама и касниЉе, али никада те деобе нису отишле тако дубоко и тако далеко колико су отишле данас у име ове и овакве „независне“ ÷рне √оре. ƒеобе пресецаЉу сваку породицу! ƒеоба нациЉе, деоба вере, деоба Љезика, деоба писма: одрицаЬе од писма вековнога коЉим Ље написано све што Ље написано у овоЉ ÷рноЉ √ори. √раРена Ље ова независна ÷рна √ора на томе! ћоже да се гради на томе, и ћурат тиранин, ћахмут-паша ЅушатлиЉа, ћуфтар-паша,  линтон, Ѕлер и неслани —олана су на томе градили. » братоубице су на томе градиле ÷рну √ору и Ьену будуЮност Ц на братскоЉ мржЬи. ’оЮе и данас да Ље граде на томе, Ьу проглашаваЉуЮи за независну. ќд чега независна Ц подреРена злу, мржЬи, братоубиству, деобама, скрнавЪеЬу светиЬе, одрицаЬу од свога корена, од свога биЮа. “акве ÷рне √оре Ље било одувек, али Ље одувек таква била издаЉничка ÷рна √ора, ниЉе то била права, истинска ÷рна √ора. ÷рна √ора ниЉе ÷рна √ора без ѕризрена, без ƒечана, без химне „ќнамо, ‘намо, за брда она“, химне онога коЉи Ље овде победио зло и мржЬу Ц Ќиколе I ѕетровиЮа. ЌиЉе ÷рна √ора она коЉа продаЉе своЉу душу за мале паре, не зато што воли ≈вропу та и таква ÷рна √ора, него што се бори за своЉе интересе себичне, као што се и они коЉи Ље протежираЉу као такву боре за своЉе интересе, продубЪуЉуЮи братоубилаштво у ”краЉини, као што су Ључе изазвали братоубилаштво овде на овим просторима, нарочито у —рбиЉи и ÷рноЉ √ори, продужуЉуЮи братоубилаштво у —ириЉи, прогонеЮи милионе Ъуде из —ириЉе ради нафте, ради своЉих интереса... “о ниЉе ≈вропа ‘раЬе јсишкога, ниЉе то ≈вропа ƒе √ола, ниЉе то ≈вропа јденауера, ниЉе то ≈вропа ¬илиЉа Ѕранта, коЉи Ље клекнуо на колена тражеЮи опроштаЉ за злочине ове и овакве ≈вропе, коЉа сад поново исте такве злочине спроводи широм света.

ћи смо овде, на ¬учиЉем долу, овде смо где смо били од памтивека. ќвде све што смо градили и саградили граРено Ље на „асноме крсту, на –аспеЮу, на жртвоваЬу за  рст часни и слободу златну. Ќа ономе на чему Ље саградио биЮе овога народа —вети великомученик £ован ¬ладимир пре хиЪаду година, жртвуЉуЮи себе и своЉ живот и своЉу главу за веру у истинскога Ѕога, за  рст часни и за народ своЉ, а не жртвуЉуЮи веру и продаЉуЮи Ље за вечеру и жртвуЉуЮи народ своЉ за своЉе интересе, за своЉе богатство и власт. “о Ље права ÷рна √ора, то Ље оваЉ народ, то Ље Ьегово место часно меРу европским народима. “име, таквим подвигом, оваЉ Ље народ постао зрели народ, и данас он Ље у истинскоЉ ≈вропи. ќн Ље створио ≈вропу истинску и праву, ствараЉуЮи Ље из £ерусалима и  онстантинопоЪа и јтине. “у ≈вропу Ље стварао оваЉ народ и данас Ље он поново сведок те и такве ≈вропе и подсетник ≈вропЪанима, часним европским народима, да Ље то и Ьихов пут, а не пут ’итлера и Ќј“ќ пакта. ј поготову Ље то пут наш, и Љедино што бисмо ми могли да допринесемо овоЉ ≈вропи Љесте да ЉоЉ помогнемо да се ослободи од тиранског духа, Ќј“ќ-пактовског и Ьему сличног, и да се врати оноЉ истинскоЉ, правоЉ ≈вропи, ≈вропи чудеса ЅожиЉих, коЉа Ље утицала на све земаЪске народе своЉом мудрошЮу, своЉим знаЬем, своЉом памеЮу, своЉим искуством. “о би био наш допринос тоЉ и таквоЉ ≈вропи и савременом свету. »наче, нема нам другога него и ми да се одрекнемо ¬учиЉега дола, да се одрекнемо  руса, да се одрекнемо ослободитеЪа  осова и ћетохиЉе, да се одрекнемо  аЉмакчалана, да заборавимо £асеновац и £адовно, да заборавимо све оне жртве коЉе су се жртвовале за  рст часни и слободу златну и преко коЉих су освештали своЉ образ и образ свога народа.

Ќека Ѕог упокоЉи душе витезова ¬учиЉега дола, Ќиколе I ѕетровиЮа Ц цар Љунака, и друге витезове свих оних битака за  рст часни и слободу златну од времена ¬еликомученика косовскога Ћазара. ј нама, Ьиховим потомцима, нека подари разума, мудрости, знаЬа, храбрости, да се успиЬемо отвараЉуЮи врата небеска као данас врата овога светога храма, да се успиЬемо вертикално према ономе што Ље вечно и у чему Ље вечно Ъудско достоЉанство Ц према непролазном ÷арству ЅожиЉем, ќца и —ина и ƒуха —ветога, Ѕога нашега, коме нека Ље слава и хвала у векове векова. јмин.

Ѕеседа изговорена 29. октобра 2016. у цркви —ветог јтиногена на ¬учЉем долу

—ветигора

03 / 01 / 2017

     оментари:

    2017-01-12
    01:27
    дамЉан:
    √овор достоЉан ваших предака на трону ÷етиЬских владика!Ќа ћногаЉа Кета, драги оче јмфилохиЉе!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0