Православие.Ru, 24 декабря 2012 г. https://pravoslavie.ru/srpska/58318.htm |
Према предању, манастир је подигао краљ Стефан Драгутин, који је живио у овим предјелима крајем 13. и почетком 14. вијека.
Манастир Драгаљевац, посвећен Светом Архангелу Гаврилу, налази се у селу Горњи Драгаљевац, на деветом километру од магистралног пута Бијељина-Брчко-Бањалука. Од Брчког је удаљен 23 километара, од Бијељине 27 и девет километара од Угљевика. Према предању, подигао га је краљ Стефан Драгутин, који је живио у овим предјелима крајем 13. и почетком 14. вијека. О томе свједоче стећци из тог времена, који се налазе у непосредној близини цркве, као и олтарски камен, пронађен у порти овог манастира.
На мјесту садашњег манастира постојале су, претходно, три
цркве. Прве двије биле су цркве брвнаре, грађене од
дрвета, а трећа је била од чврстог материјала. Претходну,
трећу цркву, осликао је Чех, Карл Мацек, који је десет
година прије свога упокојења прешао у православну вјеру, а
преминуо је осликавајући храм.
Постоји и једна занимљива прича, а тиче се манастирских
звона. Наиме, за вријеме временских непогода, када
сестринство и мјештани овог села процијене да би могло
бити града, сестре звоне, а звона, својом снагом и
акустиком, успјешно разбијају градоносне облаке. Тако
град, још од времена освећења манастира до данас, никад
није причинио већу материјалну штету селу.
Поред цркве налази се и стара кућа која, према подацима у љетопису, датира још из турског доба. У народу се, у то вријеме, звала „механа“. Вјерницима који су долазили из удаљених мјеста служила је као конак и за окрепљење, што потврђује да су мјештани, од давнина, жељели да ова духовна светиња прерасте у манастир.