Srpska

—вети “еодосиЉе, архиепископ „ерЬиговски

††††

—вети “еодосиЉе, архиепископ „ерЬиговски, по пореклу свом припадао Ље властелинскоЉ фамилиЉи ”глицких. ќтац “еодосиЉев Ќикита беЉаше свештеник у ћалоросиЉи; мати му се звала ћариЉа. –одитеЪи васпитаваху свога сина у страху ЅожЉем и хришЮанскоЉ побожности; под утицаЉем Ьихових поука у ЬеговоЉ се души Љош од раног детиЬства заметнуше клице оне побожности, коЉом се украшавао сав Ьегов потоЬи живот. ѕо природи кротак, послушан и осетЪив, “еодосиЉе Ље из детиЬства горео пламеном ЪубавЪу према Ѕогу и усрРем према храму ЅожЉем. ѕошто се код куЮе научи да чита и пише, “еодосиЉа даде отац на даЪе образоваЬе у  иЉево-Ѕратску ЅогоЉавЪенску школу. “у под утицаЉем и руководством побожних наставника, изучаваЉуЮи —вето ѕисмо и дела светих ќтаца, “еодосиЉе се труРаше да према Ьима изграРуЉе и своЉ живот. “у он растиЉаше и Љачаше духом у познаЬу истина православне вере и у подвизима побожности. » Љош ту, у школи, у младом “еодосиЉу ниче тежЬа да, према своЉим моЮима, подражава равноангелни живот преподобних: јнтониЉа и “еодосиЉа и других подвижника ѕечерских, Ц тих великих молитвеника и небеских покровитеЪа старопрестолног  иЉева, под чиЉим благодатним заклоном он живЪаше и васпитаваше се, и чиЉе нетрулежне, прославЪене мошти он стално пред собом гледаше. ” слободним од рада часовима омиЪено занимаЬе “еодосиЉево беше: молитва, богоразмишЪаЬе и читаЬе речи ЅожЉе. “у се трудоЪубиви “еодосиЉе добро упозна са црквеним хорским поЉаЬем у поЉачкоЉ школи, устроЉеноЉ преосвеЮеним Ћазарем Ѕарановичем. ”опште,  иЉево-Ѕратска ЅогоЉавЪенска школа, основана ради подржаваЬа и заштите православне вере од напада поЪског римокатоличког свештенства и Љезуита, обавЪала Ље сву наставу у строго православном хришЮанском духу, и тим духом запаЉала и младе душе своЉих васпитаника. ћеРу своЉим наставницима она Ље имала истинска светила православне духовне просвете. Ќема сумЬе да Ље и свети “еодосиЉе добио тамо наЉвише и наЉбоЪе у оно време образоваЬе, коЉе Ље имало да припомогне потпуном развиЮу свих даровитих способности Ьегове душе.

”брзо по завршетку свога васпитаЬа у  иЉево-ЅратскоЉ ЅогоЉавЪеноскоЉ школи “еодосиЉе прими монаштво, за коЉим Ље Љош у школи чезнула Ьегова душа, пламено жудна духовних подвига. » тако, оваЉ истински подвижник ’ристов Љош у младим годинама ниушта не сматра сва блага овога света, оставЪа многометежни, суЉетни свет и прима монашки постриг у  иЉево-ѕечерскоЉ лаври са именом “еодосиЉе, у част великог  иЉево-ѕечерског подвижника и оснивача општежиЮног монашког живота у –усиЉи Ц преподобног “еодосиЉа, кога Ље он тако побожно поштовао и чиЉем се молитвеном посредништву он тако често обраЮао Љош за време свог школоваЬа у  иЉеву. ќд тога доба почиЬе строго-подвижнички живот “еодосиЉев, коЉи га убрзо учини познатим не само у монашким круговима него и меРу мирЉанима.

—миреност и примеран живот младог подвижника скренуше на себе пажЬу ондашЬег митрополита киЉевског ƒионисиЉа, те га он постави за архиРакона  иЉево-—офиЉске саборне цркве. “у се он веома ревносно потруди све до одласка митрополита ƒионисиЉа из  иЉева. ѕосле тога он би поставЪен за намесника митрополитовог дома. јли живот у  иЉеву, узнемираван светском таштином, не могаше задовоЪити унутарЬу тежЬу младог инока ка безмолвиЉу и Ьегову жеЪу да борави у сталном молитвеном општеЬу с Ѕогом. —тога свети “еодосиЉе, вучен ЪубавЪу ка подвизима побожности и монашког безмолвиЉа, ускоро остави  иЉево и настани се у удаЪеном, малом  рупицком Ѕатуринском манастиру, издавна чувеном због строгости монашког живота. “у преподобни “еодосиЉе би посвеЮен у чин Љеромонаха. Ќо иако се образовани, побожни и радени монах на све могуЮе начине скривао од света, ипак ниЉе могао остати непримеЮен од више духовне власти. —вети “еодосиЉе се подвизавао не дуго у  рупицком манастиру. ќн се Љако издваЉаше меРу осталом братиЉом своЉом духовном мудрошЮу и строгим подвижничким, врлинским животом. «бог тога кроз кратко време он би поставЪен за игумана  орсунског манастира, у  иЉевскоЉ епархиЉи.

ќво поставЪеЬе одговарало Ље унутрашЬим тежЬама преподобног “еодосиЉа.  орсунски манастир, налазеЮи се на острву реке –осе, далеко од световних насеЪа, у живописноЉ природи, потпуно Ље одговарао светитеЪевом стремЪеЬу ка усамЪености и подвизима побожности далеко од светске суЉете. —воЉим побожним, истински подвижничким животом он служаше као узвишени пример манастирскоЉ братиЉи, и показа мудру способност у управЪаЬу манастиром. «ато убрзо потом он би премештен за настоЉатеЪа чувеног  иЉево-¬идубицког манастира. ќва древна обитеЪ кратко време пре тога беЉаше у рукама униЉата и ѕоЪака римокатолика, и они Ље разрушише. ¬елики део монаха се расеЉа, Љер нико ниЉе хтео да живи у порушеном манастиру; манастирске зграде беху запуштене, нека манастирска имаЬа неправедно отета. ”опште, манастир Ље захтевао и унутарЬу и споЪну обнову, и било Ље потребно много снаге и умеЬа да се то постигне. јли преподобни “еодосиЉе не паде духом и, ЅожЉом помоЮу, он са успехом изврши таЉ посао и знаменитоЉ древноЉ обитеЪи поврати Ьено преРашЬе благоЪепиЉе и уреРаЉ: обнови манастирска здаЬа и храмове, васпостави споЪашЬе благоустроЉство, заведе угледна благоЪепна богослужеЬа, образова диван хор. Ќо Љош више пада у очи труд овог истинског подвижника ’ристовог око обнове унутрашЬег духовног живота монашког у ¬идубицком манастиру. –евносно испуЬуЉуЮи дужности монашког зваЬа, преподобни “еодосиЉе служаше монасима као узвишени пример строгог подвижничког живота, и тако привлачаше у своЉу обитеЪ многе жеЪне спасеЬа. ” исто време, желеЮи да што више усади дух истинског подвижништва у монасима ¬идубицке обитеЪи, светитеЪ устроЉи мали скит на манастирском земЪишту у мозирском срезу ћинске губерниЉе, за оне од братиЉе коЉи ишту потпуну усамЪеност и сурове аскетске подвиге.

Ќо и поред овакве своЉе подвижничке делатности, свети “еодосиЉе доживе многе неправедне увреде и клевете. јли подвижнички живот Ьегов и мудро руководство монасима осигураше му свеопште поштоваЬе код  иЉевЪана. Ќарочито га Ље уважавао и ценио ондашЬи вршилац дужности  иЉевског митрополита, архиепископ „ерЬиговски Ћазар Ѕаранович, Ьегов раниЉи наставник и ректор у  иЉево-ЅогоЉавЪенскоЉ ЅратскоЉ школи.  ао вршилац дужности  иЉевског митрополита, архиепископ Ћазар одреди “еодосиЉа, коЉи тада Љош беЉаше ¬идубицким архимандритом, за свога намесника у митрополиЉи. ѕотом, када ћалоросиЉа изабра за киЉевског митрополита епископа луцког √едеона, тада Ћазар Ѕаранович посла архимандрита “еодосиЉа у ћоскву ради потврде тог избора, што он успешно сврши код цара.

÷рква светих Ѕориса и √леба, XII в. „ернигов ÷рква светих Ѕориса и √леба, XII в. „ернигов
††††

ѕреосвеЮени Ћазар Ѕаранович, вративши се из  иЉева у „ерЬигов на своЉу епархиЉу, позва к себи преподобног “еодосиЉа и посхави га за архимандрита „ерЬиговског ≈лецког манастира.

” то време оваЉ манастир беЉаше веома бедан и оскудан. Ќо нови настоЉатеЪ за две-три године потпуно уреди и осигура манастир, увеЮа братство и заведе подвижнички дух меРу братиЉом.

” исто време архимандрит “еодосиЉе помагаше архиепископу Ћазару у управЪаЬу извесним епархиским пословима. ќдушевЪен Ьеговом ревношЮу старац Ц архиепископ зажеле да Љош за живота свог види “еодосиЉа у епископском чину, и на таЉ начин спреми себи достоЉног намесника. » године 1692, он са хетманом ћалоросиЉе упутише у ћоскву писмене молбе царевима: £овану и ѕетру јлексеЉевичима, и патриЉарху јдриЉану, да архимандрита ≈лецког “еодосиЉа произведу у чин архиепископа. ” тим молбама они су писали: „ѕречасни архимандрит Ље човек благ, украшен врлинама монашког живота, коЉи он води из младих година; искусан Ље у управЪаЬу манастирима, пун страха ЅожЉег и мудрости духовне, просвеЮен, велики ревнитеЪ црквеног благоЪепиЉа, способан да управЪа домом архиепископиЉе и „ерЬиговском епархиЉом“. «аузимаЬе уваженог старца Ц архиепископа уроди плодом, и те године архимандрит “еодосиЉе отпутова у ћоскву ради хиротониЉе. “амо он би хиротонисан за архиепископа 13. септембра 1692. године.

¬елика то беше радост за престарелог архипастира „ерЬиговског Ћазара Ѕарановича, када свог омиЪеног помоЮника угледа у архиепископском чину. “оме се обрадова много и паства, коЉа Ље побожно волела и уважавала владику “еодосиЉа. » као архиепископ, свети “еодосиЉе помагаше преосвеЮеном Ћазару са безграничном ЪубавЪу и оданошЮу сина, ништа не предузимаЉуЮи без сагласности првоЉерарха черЬиговског и управЪаЉуЮи паством по Ьеговим упутствима и жеЪама. Ќо √осподу би угодно да се велики старац Ц архипастир тихо и мирно упокоЉи 3. септембра 1693. године, после 36-годишЬег управЪаЬа черЬиговском епархиЉом. јрхиепископ “еодосиЉе га свечано сахрани у черЬиговскоЉ ЅорисогЪебскоЉ саборноЉ цркви.
ѕосле тога патриЉарх ћосковски утврди светог “еодосиЉа за самосталног архиепископа „ерЬиговског. —вети “еодосиЉе се са очинском ревношЮу стараше о духовном благостаЬу своЉе пастве. ѕри томе, очигледна беше за све светост Ьеговог живота, искрена Ъубав Ьегова према подвижништву, хришЮанско милосрРе Ьегово и Ъубав к свима коЉи му се обраЮаЉу. —воЉим добрим делима и хришЮанским врлинама он Ље светлео не само за паству черЬиговску него и далеко ван Ьених граница. » у самоЉ ћоскви Ьегово се име веЮ одавна изговарало са особитим поштоваЬем, пошто се он своЉом духовном мудрошЮу и моралним особинама издваЉао од свих ондашЬих руских Љерараха. ƒо последЬег даха свог, он се, као истински воЉник и подвижник ’ристов, подвизавао у славу свете вере православне и на добро своЉих ближЬих. √ореЮи духом, он Ље служио √осподу, и за све био светилник коЉи гори и светли (ср. –м. 12, 11; £н. 5, 35).

—вети “еодосиЉе се наЉусрдниЉе стараше да код своЉе пастве развиЉе Ъубав према подвижничком животу, коЉи он свесрдно заволе од ране младости своЉе. ” том циЪу он ревносно подржаваше не само веЮ постоЉеЮе у ЬеговоЉ епархиЉи манастире него и нове осниваше. “ако он основа женски манастир, назван ѕеченикски. «атим основа други манастир, у близини града Кубеча. ”поредо са стараЬем о развиЮу подвижништва светитеЪ се старао и око подизаЬа и украшаваЬа храмова. ЅринуЮи се о моралном напретку своЉе епархиЉе, он Ље главну пажЬу обраЮао на свештенство: трудио се да за свештенослужитеЪе одабира лица достоЉна и способна, и свима средствима поЉачавао пастирско-просветну делатност парохиЉског свештенства.

Ќо свети “еодосиЉе не остаде дуго на „ерЬиговском архипастирском престолу. ѕредосеЮаЉуЮи своЉу блиску кончину, он дозва к себи у „ерЬигов намесника ЅрЉанског —венског манастиpa, Љеромомаха £ована ћаксимовича, и половином 1695. године произведе за архимандрита ≈лсцког манастира, коЉим Ље до тог времена управЪао сам. ”скоро после тога свети “еодосиЉе се престави ка √осподу, петог фебруара 1696. године. √орко оплакан од осиротеле пастве, свети “еодосиЉе би погребен у черЬиговскоЉ саборноЉ ЅорисогЪебскоЉ цркви.

††††

—вети “еодосиЉе не остави своЉу паству ни по завршетку свога земног служеЬа. ќд Ьегових нетЪених моштиЉу стадоше се догаРати чудеса. Ќиз чудеса отпоче са благодатним исцеЪеЬем од тешке болести Ьеговог наследника на архиепископском престолу черЬиговском, преосвеЮеног архиепископа £ована ћаксимовича. ѕреосвеЮени £ован се тешко разболе; болест се нагло погоршаваше; болесник стаде бунцати. и када болест беше на врхунцу, наЉедаред преосвеЮени призва к себи келеЉника и нареди му да одмах у Ьеговим одаЉама обави вечерЬе и прочита за Ьега богослужбено молитвено правило, и да за сутра изЉутра спреми све што треба за архиЉереЉску службу коЉу Юе он служити. ќни коЉи се налажаху око болесног архипастира помислише да он бунца. јли на Ьегово упорно настоЉаваЬе они наЉзад устукнуше и испунише му жеЪу. —утрадан, на запрепашЮеЬе свих, преосвеЮени владика, потпуно здрав, одслужи божанствену литургиЉу. ѕотом он обЉави присутнима, да му се дан пре Љавио светитеЪ “еодосиЉе и рекао му: „—лужи сутра и Ц биЮеш здрав“. ” знак благодарности за своЉе тренутно, чудесно исцеЪеЬе од тешке болести, преосвеЮени архиепископ £ован ћаксимович састави у част угодника ЅожЉег „похвалу“ у стиховима.

«а овим чудом стадоше се реРати чудеса благодатног чудотворца светог “еодосиЉа. „удеса од светих моштиЉу Ьегових често су била праЮена ЉавЪаЬем светог “еодосиЉа болесницима у сну, при чему Ље он нареРивао да се моле, да посте, да отслуже молебан итд., обеЮаваЉуЮи исцеЪеЬе. ѕонекад пак он Ље при томе давао поуке, саветовао и очински прекоревао за извесне грехе. “ако, Љедноме немчи светитеЪ се ЉавЪа у саном виРеЬу и говори му: „»ди у саборну цркву, направи молебан и биЮеш здрав“. —утрадан немча, на запрепашЮеЬе свих, стаде говорити. ј затим, угледавши у саборноЉ цркви светитеЪеву икону, познаде у Ьему оног угодника ЅожЉег коЉи му се беше Љавио у сну. Ц „ЅлагосиЪам и опраштам“, говори светитеЪ свештенику коЉи у сну исповеда пред Ьим своЉе грехе и моли му се за исцеЪеЬе сина; при томе му обеЮава да Юе му исцелити сина, што се сутрадан и збива. Ц £едноЉ жени коЉа се са сузама молила Ѕогу и призивала светитеЪа да се помоли за оздравЪеЬе Ьенога мужа, чудотворац умиЪато говори, тешеЮи Ље и храбреЮи: „Ќe плачи, Ља Юу умолити Ѕога, и муж твоЉ биЮе здрав“. » убрзо затим муж Ьен, коЉи Ље око године дана патио од тешке болести, потпуно оздрави. Ц —ветитеЪ се ЉавЪа ЉедноЉ болесници коЉа га Ље призивала, и говори ЉоЉ само Љедну реч: „”спокоЉи се“, и Ьене душевне патЬе потпуно престаЉу. Ц ”опште, тешко Ље наброЉати сва дивна исцеЪеЬа, извршена молитвеним посредоваЬем светог “еодосиЉа. ƒоста Ље реЮи, да су она са свих краЉева –уске земЪе стала привлачити ка Ьеговом гробу многоброЉне гомиле богомоЪаца.

ЌетЪене мошти светог “еодосиЉа биле су откривене 14. фебруара 1772. године, што значи на 76 година после Ьеговог блаженог преставЪеЬа. ” току времена стале су се у саборноЉ цркви, где леже светитеЪеве мошти, водити белешке о исцеЪеЬима коЉа се догаРаху од светих моштиЉу. ј од 1850. године у истоЉ саборноЉ цркви „ерЬиговскоЉ стално се води подробан летопис о чудесима коЉа се збиваЉу на молитве упуЮене светом “еодосиЉу. —лава Ѕогу, дивноме у светима —воЉим!

19 / 02 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0