Srpska

—ерафимова смена

ƒруги део

ѕрви део

√оспод Ље положио на блажене старице из манастира ƒивеЉева: ѕелагиЉу, ѕараскеву и ћариЉу, Љедан од наЉтежих подвига Ц подвиг Љуродивости, а ѕреподобни —ерафим —аровски им Ље, по заповести Ѕогородице, поручио да молитвом чуваЉу манастирску обитеЪ. Ќа том попришту су се три блажене жене подвизавале, смеЬуЉуЮи Љедна другу, у току читавог столеЮа.

††††

—удбина Ѕлажене ѕараскеве ƒивеЉевске била Ље Љош трагичниЉа од Ьене претходнице ѕелагиЉе. ѕараскева »вановна (световно »рина) Ље била из сеЪачке породице. ”дали су Ље у 17 година против Ьене воЪе, али Ље она свог мужа заволела, живели су сложно, иако им √оспод ниЉе подарио деце. ѕараскева Ље била узорна жена и домаЮица, и мужевЪева породица Љу Ље прихватила као своЉу због Ьене кротке нарави, вредноЮе, усрдне молитве код куЮе и у цркви. ќна Ље избегавала да прима госте и борави у друштву, ниЉе ишла на сеоске игранке.

 ада Ље обудовела, ѕараскева Ље наставила да ради за племиЮе као куварица, служеЮи им верно и искрено. £едном приликом су Ље неправедно оптужили за краРу, због чега Ље претрпела много увреда. ѕосле Ље са ѕараскеве скинута кривица, али Ље она побегла од своЉих господара у  иЉев на ходочашЮе. ƒух стараца  иЉевско-печерске лавре, као и разговор са Ьима, помогли су ЉоЉ да схвати циЪ свог живота. ќна се вратила у дом своЉих господара, али Ље ускоро постала Љуродива.

ѕет година се ѕараскева понашала као да Ље неурачунЪива, лутала по селу уз подсмех сеЪана, а затим Ље нестала. ќна Ље стекла навику да живи под ведрим небом у било коЉе годишЬе доба, научила Ље да подноси глад и Ъути мраз.

ЌиЉе познато где Ље живела док се ниЉе преселила у саровску шуму, могуЮе Ље да Ље отишла у шуму одмах после бекства са имаЬа Ьених господара. ќно што несумЬиво знамо Љесте да Ље у  иЉеву Ѕлажена таЉно примила монашки постриг и наречена ѕараскева, те да Ље од тог тренутка наденула себи надимак ѕаша.

” саровскоЉ шуми Ље ѕаша боравила 30 година, у пеЮини коЉу Ље своЉим рукама ископала, по сведочанствима других испосника. √оворе да Ље она имала неколико пеЮина на разним местима у пространоЉ, непроходноЉ шуми, препуноЉ дивЪих звери и медведа. «а време свог дугог подвижништва и поста, почела Ље да личи на ѕреподобну ћариЉу ≈гипатску, била Ље мршава и поцрнела од сунца.

— времена на време Ље посеЮивала —аров и ƒивеЉево. „есто су Ље видели код саровске воденице, где Ље она помагала тамошЬим монасима. £еданпут су ѕашу, скоро до смрти, претукли разбоЉници, желеЮи да Ље опЪачкаЉу. ќд тог времена Ље Ьено здравЪе било озбиЪно нарушено. „есто су Ље мучиле главобоЪе, а израслина у трбуху ЉоЉ ниЉе давала мира. ѕосле свега тога, а и од старости, почела Ље да добиЉа на тежини.

ѕаша се поЉавила у ƒивеЉеву на следеЮи начин. Ќегде у време ручка  сениЉа  узминична, старица Љош из времена —ерафима —аровског, остала Ље сама са Ѕлаженом ѕелагиЉом »вановном. —едела Ље покраЉ прозора и тихо чешЪала ѕелагиЉу, док Ље она спавала. »зненада Ље Ѕлажена скочила на ноге, као опарена, отворила прозор и нагла се кроз Ьега, загледала се у даЪину и почела некоме да прети. —тарица  сениЉа Ље пришла прозору и видела како се отвара капиЉа и ѕаша —аровска улази у манастир са завежЪаЉем на леРима. ”путила се право ка ѕелагиЉи, мрмЪаЉуЮи нешто.

ѕриближивши се, ѕаша Ље приметила да ЉоЉ Ѕлажена ѕелагиЉа нешто говори и упитала: ЂЎта матушка, да’л да не идем?ї Ђƒаї, Ц потврдно Ље одговорила ѕелагиЉа. Ђ«начи Љош Ље рано? ЌиЉе време?ї Ђƒаї, Ц рече ѕелагиЉа. ѕаша ЉоЉ се ниско поклонила и истог трена се окренула и ЮутеЮи пошла назад кроз капиЉу откуда Ље дошла. ѕосле тога се годину и по дана ниЉе поЉавЪивала у манастиру.

 елеЉница ѕелагиЉе »вановне Ље причала да Ље ѕаша опет дошла у ƒивеЉево шест година пре упокоЉеЬа Ѕлажене ѕелагиЉе, носеЮи дечиЉу лутку. ѕосле кратког времена донела Ље Љош лутака. ѕазила их Ље и бринула се о Ьима као да су ЉоЉ деца. » тако Ље ѕаша почела да живи у манастиру, испрва по неколико недеЪа, а после веЮ и месецима. ѕроживела Ље у ƒивеЉеву скоро читаву годину пре упокоЉеЬа ѕелагиЉе »вановне, а после тога Ље остала у манастиру заувек.

ЂЌема сумЬе да Ље Ѕлажена ѕелагиЉа поставила на своЉе место ѕараскеву »вановну са истим циЪем, као што Ље и баЮушка —ерафим своЉевремено послао Ѕлажену у ƒивеЉево, Ц писао Ље митрополит —ерафим („ичагов). Ц Михов задатак у обитеЪи био Ље да спасаваЉу душе монаха, од напада неприЉатеЪа човечанства, од искушеЬа и страсти, Ьима познатих због прозорЪивости. јко Ље дивна и блажена раба ЅожиЉа ѕараскева —емЉоновна (ћиЪукова) називала ѕелагиЉу »вановну другим —ерафимом, онда неЮемо погрешити ако кажемо да се после другог у ƒивеЉеву поЉавио и треЮи, по духу и по страдаЬу, коЉи Ље 30 година испосништва провео у саровскоЉ шуми, наЉстроже постеЮи, и на краЉу претрпевши телесне муке на овоме свету Ц попут ѕелагиЉе »вановне, и претучен Ц попут оца —ерафима, од стране разбоЉника послатих од Раволаї.

 ада Ље веЮ живела у ƒивеЉеву, касно на Љесен 1884. године, ѕаша Ље пролазила поред ограде гробЪанске цркве ѕреображеЬа √осподЬег и ударивши штапом о стуб ограде рекла: Ђ ао што Юу оваЉ стуб оборити, тако Юе почети да мру, пожури само да ископаш раку!ї “е речи су се ускоро обистиниле: како Ље оборен стуб, Ц упокоЉила се Ѕлажена ѕелагиЉа, Ц тако се после Ье у √осподу преставио свештеник ‘еликсов, а потом толико монахиЬа, да се опела нису прекидала читаве године. ƒешавало се да држе Љедно опело за две монахиЬе.

Ѕлажена ѕаша се привремено настанила у дому намеЬеном за црквени хор код “атЉане Ќикофоровне —ахарове, мада Ље пре тога увек одбиЉала позиве сестара да преРе код Ьих.  роз недеЪу дана после упокоЉеЬа ѕелагиЉе »вановне, почела Ље да се жали да ЉоЉ Ље хладно да спава код врата, буквално на прагу, где Ље било Љедино слободно место за Ьу. »гуманиЉа ћариЉа Ље наредила да се поЉци преместе, како би ѕаша добила сопствену малу келиЉу.  елиЉу су очистили, средили, донели кревет, малу комоду, сто и сандук за ствари. ќкачили су иконе и кандило, поклонили ЉоЉ Љастук, постеЪину, чаЉник, шоЪице, чаЉ, шеЮер и све што Ље потребно. ѕаша Ље веЮ на улазу дочекала келеЉнице са стварима: Ђƒобро дошли!ї “олико Ље била радосна када су ЉоЉ уредили келиЉу, да Ље почела весело и са одушевЪеЬем да пева. —ада Ље имала ЂсвоЉ кутакї.

ћитрополит —ерафим се лично упознао са Ѕлаженом, пишуЮи своЉ летопис, и Ьена личност Ље оставила дубок траг на Ьему: ЂМен типични споЪашЬи изглед бива сасвим различит у зависности од Ьеног унутрашЬег духа. „ас Ље превише строга, срдита и страшна, а час нежна и добра, а понекад и горко-горко жалосна. »пак од Ьеног доброг погледа сваки човек прелази у неописиво одушевЪеЬе. ƒечиЉи добре, светле, дубоке и Љасне очи Ьене, толико запрепашЮуЉу да ишчезава свака сумЬа о ЬеноЉ чистоти, праведности и високом подвигу. ќне сведоче да су све те чудне стране Ьене, алегоричан говор, строга прекораваЬа и испади, само споЪна Ъуска, коЉа хотимично скрива наЉвеЮе смиреЬе, скрушеност, Ъубав и саосеЮаЬе. ќнаЉ ко осети Ьен поглед на себи, пожелеЮе да Љурне к ЬоЉ, да Ље загрли и изЪуби.ї

ЂќблачеЮи се у народну хаЪину, она се претвара у безазлено дете, коме су драге Љарке, црвене боЉе. ѕонекад се облачи у некилоко хаЪина истовремено, као на пример када дочекуЉе почасне госте или осеЮа знамеЬе будуЮе радости и весеЪа за човека, коЉи ЉоЉ долази у посету. Ќа глави носи чепац и сеЪачку мараму. Ћети носи само велику кошуЪу. »званредно уредна, честита, воли да у келиЉи буде приЉатно.ї

ѕосле смрти Ѕлажене ѕелагиЉе, ѕаша —аровска Ље местимично меЬала место становаЬа и Ьена келиЉа Ље често била празна. —таЬе у келиЉи Ље било неупоредиво боЪе, него што Ље то био случаЉ са келиЉом ѕелагиЉе »вановне, коЉа Ље седела на поду, испред пеЮи, измеРу троЉе врата. ѕаша Ље ретко спавала на свом дрвеном, чврстом кревету са огромним Љастуцима, а чешЮе су се на Ьеном месту одмарале лутке. »стини за воЪу, она и ниЉе имала времена да се излежава, пошто се молила ноЮима пред великим иконама у кивотима. »знемогавши до Љутра, она мало задрема и прилегне, али у рану зору веЮ се умива, спрема и иде у шетЬу, све време се молеЮи.

ќна Ље тражила од свих, коЉи су живели са Ьом, или од оних са коЉима Ље каткад по староЉ навици ноЮивала у дому за поЉце, да се пробуде и моле тачно у поноЮ, а уколико се неко не би држао тог монашког правила, она би почела толико да виче и грди, да су се сви, хтели не хтели, дизали да Ље умире. ѕаша Ље такоРе строго пратила да Ьене сестре свакодневно иду на службу.  ада Ље остаЉала у келиЉи, она би попивши чаЉ после ручка, почиЬала да се бави ручним радом. ¬езла Ље чарапе или правила предиво. “аЉ посао Ље обавЪала говореЮи »сусову молитву. ћонахиЬе су у тоЉ мери цениле ѕашино предиво да су од Ьега израРивале поЉасеве и броЉанице. Ѕлажена Ље алегорично називала непрестано читаЬе »сусове молитве ЂвезеЬем чарапаї.

“ако Ље Љедном неки човек дошао ѕаши у посету с мишЪу, да ли да се пресели ближе дивном ƒивеЉеву, а она му Ље одговорила: Ђ«ашто да не? ƒоРи нам у —аров, заЉедно Юемо брати печурке и вести чарапе!ї Ц тоЉест клаЬаЮемо се до земЪе и учити се молитви »сусовоЉ.

ѕаша Ље имала навику да живи на природи, па Ље стога на лето и пролеЮе ишла у поЪе и шумарке, где Ље дане проводила у молитви и созерцаЬу. ћолила се своЉим речима, али Ље неке молитве знала напамет. Ѕогородицу Ље називала Ђћамицом иза стаклаї. ѕонекад се као укопана зауставЪала пред иконом или падала на колена, где год се налазила Ц у поЪу, усред собе, насред улице Ц и усрдно, се молила плачуЮи.

Ѕлажена ниЉе заборавЪала ни монахе, коЉи су били на послушаЬима далеко од манастира, у искушеЬима, прозорЪиво знаЉуЮи Ьихове духовне потребе. ќна их Ље походила, борила се са Раволом и поучавала своЉе сестре. » свуда су Ље примали с радошЮу, с посебном ЪубавЪу и молили Ље да остане дуже са Ьима.

“ежЬа ка сталном лутаЬу и подвизаваЬу на разним местима Ље била особеност ѕашиног животног пута. £ош када ЉоЉ Ље игуманиЉа сама и преко других предлагала да се насели у обитеЪ, Ѕлажена Ље увек одговарала: ЂЌе, никако не могу, моЉ пут Ље такав, да морам свагда да прелазим са Љедног места на друго!ї. «бог тога, чак и на прагу старости, она Ље све време лутала из келиЉе у келиЉу, из манастира на далека послушаЬа или у —аров, на места коЉа су ЉоЉ раниЉе прирасла срцу. “о Ље прилично забриЬавало монахиЬе коЉе су живеле са Ьом, коЉе су Ље Љако волеле и коЉима Ље недостаЉала. ” те дане их Ље обузимала жалост и оне су Љедва успевале да изаРу на краЉ са многоброЉним народом, коЉи Ље долазио да види старицу, тражеЮи савете и поуке.

ƒок Ље лутала, ѕаша Ље увек са собом носила штап, завежЪаЉ са стварима на леРима, срп о рамену и неколико лутака под пазухом. —рп Ље имао важан духовни значаЉ за Ѕлажену ѕашу. ќна се правила да непрестано коси траву, а заиста се поклаЬала ’ристу и Ѕогоматери.

јко су ЉоЉ долазили гости у посету, нарочито ако су били уважени Ъуди или племиЮи, старица их Ље угошЮавала чаЉем, а сама се клаЬала посетиоцима до ногу, Љер Ље сматрала да ниЉе достоЉна да борави у Ьиховом присуству и одлазила да коси траву, тоЉест да се моли за те Ъуде.  ошену траву Ље ценила, никада Ље ниЉе оставЪала у поЪу или у дворишту манастира, веЮ Љу Ље носила у коЬску шталу.  ао знак да неког чекаЉу неприЉатности, ѕаша Ље секла биЪку чичка и давала гостима бодЪице.

 ао и веЮина Љуродивих, ѕаша —аровска Ље волела да се изражава алегориЉама. ѕостоЉаЬе Ьених лутака обЉашЬава јна √ерасимовна, коЉа Ље живела са Ѕлаженом ѕелагиЉом, ѕашином претходницом: Ђќна се усрдно бави Ьима и пуно тога предсказуЉе своЉим посетиоцма кроз лутке. Ѕлажена ѕаша их пере, храни, слаже на постеЪу, а сама спава на краЉу кревета. Ќишта ниЉе тако тешило ѕараскеву »вановну као подарена лутка. ј оне су задивЪуЉуЮе! Ќа пример, ЉедноЉ од Ьих Ље збрисала лице од превеликог праЬа, и када доРе време да неко у манастиру умре, ѕаша Ље узима, среРуЉе и ставЪа Ље као да спава. ќна има омиЪене лутке и оне коЉе баш не воли, што се изражава тиме што их она мази, игра се са Ьима и на друге начине. ѕаша има омиЪену занимациЉу, по староЉ навици воли да плеви повртЬак и залива га, али сада она то спаЉа са непрекидном »сусовом молитвом и изговара Ље сваки пут када ишчупа травку.  ада она говори: Ђ¬еЮ сам сав коров ишчупала, залила, све сам оплевила!ї Ц то значи да она прича о своЉим молитвама за тог коме се обраЮа. ЂЌико не плеви, нико не залива, све сама морам да радим!ї Ц понекад се жали она, што значи да не успева сама за све да се помоли, треба Ъуди да се обрате и другим монасима. ” ствари, Ѕлажена ѕаша Ље стално заузета, увек ради и силно грди младе, ако они траЮе своЉе време.ї

«а време прославЪеЬа ѕреподобног —ерафима —аровског, 1903. године, ѕараскеву »вановну Ље посетила царска породица Ц император ЌиколаЉ ƒруги и царица јлександра ‘Љодоровна. Мима Ље ѕаша прорекла (такоРе кроз алегориЉу) да Юе им се ускоро родити дуго жеЪени наследник, али такоРе и пропаст царства и владаЉуЮе династиЉе, разрушеЬе ÷ркве и море крви. Ќакон тога се цар више пута обраЮао старици и слао код Ье велике кнежеве како би добили савет. Ќе задуго до своЉе смрти, ѕараскева »вановна се често молила пред портретом цара, проричуЮи Ьегову мученичку смрт.

Ѕлажена ѕаша Ље умирала дуго и тешко. Меним сестрама Ље било откривено да она своЉим страдаЬем искупЪуЉе из ада душе своЉе преминуле духовне деце. —химонахиЬа ѕараскева се упокоЉила 5. октобра (22. септембра по ЉулиЉанском календару) 1915. године. »мала Ље тада око 120 година.  ао и Ѕлажену ѕелагиЉу и Ьу су сахранили у близини олтара “роЉицког сабора.

£елена ¬ладимирова

— руског јлександар АокиЮ

27 / 03 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0