Srpska

—ветитеЪ £ован, архиепископ Ќовгородски

††††

ќви чудотворац руски, свети £ован родио се у ¬еликом Ќовгороду од побожних родитеЪа, ЌиколаЉа и ’ристине. »маРаше он и брата по имену √аврила. ќбоЉица бише васпитани у страху ЅожЉем. —вети £ован измалена посвети себе Ѕогу и упражЬаваше врлине. ј кад постаде зрео човек, он би рукоположен за презвитера при цркви светог свештеномученика ¬ласиЉа. » служаше √осподу свим срцем, ходеЮи беспрекорно у свима заповестима √осподЬим. Ќо ЪубеЮи усамЪенички молитвен и тихи живот, он имаРаше жеЪу да прими монашки постриг. —тога намисли подиЮи нови манастир од имовине, наслеРене од родитеЪа коЉи веЮ беху преминули. ќ томе он се договори са своЉим братом √аврилом, и они наЉпре подигоше дрвену цркву у име ѕречисте Ѕогоматере у спомен Ьеног ЅлаговештеЬа, и основаше манастир. ѕотом се они латише зидати камену цркву.  ада Ље озидаше до половине, и то врло успешно, они бише приморани да стану са зидаЬем, Љер им нестаде средстава. “о силно ожалости блаженог £ована и брата му √аврила. јли имаЉуЮи велику веру и усрРе к ѕречистоЉ Ѕогородици, они у своЉоЉ жалости прибегоше к МоЉ, брзоЉ помоЮници и утешитеЪки уцвеЪених, и са сузама ЉоЉ се моЪаху говореЮи: ¬ладичице наша, “и знаш нашу веру и Ъубав к —ину “вом и Ѕогу нашем; “еби Ље познато како се свим срцем латисмо зидаЬа чесног храма “вог, и сву наду нашу положисмо на “воЉу помоЮ, Ѕогомати; стога нам помози да довршимо оваЉ храм “воЉ! пошЪи нам помоЮ “воЉу, ¬ладичице, да се не посрамимо. £ер, ето, почесмо зидати, али не можемо без “воЉе помоЮи довршити.

“ако се они моЪаху и Љадаху ѕречистоЉ Ѕогоматери. » Ьихова усрдна молитва би услишена. Мима се у саном виРеЬу Љави ÷арица Ќебесна и рече им: «ашто сте, ЪубЪени моЉи, слуге ЅожиЉе, пали у толику жалост и тугу односно зидаЬа храма мога? £а се неЮу оглушити о вашу молитву, Љер видим вашу веру и Ъубав, него Юу вам ускоро послати све што треба за довршеЬе храма, па Юе вам од тога много и преостати. —амо не оставЪаЉте започето дело и не малаксаваЉте у вери.

ѕробудивши се после овог виРеЬа, оба брата се испунише велике радости. ѕосле ЉутреЬа они испричаше Љедан другоме своЉе виРеЬе, и окрепише се надом. “ог истог дана рано, по промислу ЅожЉем, изишавши из манастира они угледаше пред манастирском капиЉом дивног коЬа, на коме беше позлаЮена узда и седло оковано златом, али Љахача не беше на Ьему; коЬ Ље стаЉао кротко и непомично. ƒивеЮи се лепоти и богатоЉ опреми коЬа браЮа дуго чекаху неЮе ли наиЮи Ьегов газда. Ќо нико се не поЉавЪиваше, а коЬ непрестано стаЉаше непомично на истом месту. ќнда они приРоше коЬу и угледаше где са обе стране седла висе по Љедна добро набиЉена вреЮа. –азумевши да им Ље то послано од Ѕога, они скидоше с коЬа вреЮе, и коЬ тог часа постаде невидЪив. ј када одвезаше вреЮе, наРоше: Љедна беше пуна злата, а друга сребра. ƒивеЮи се таком промишЪаЬу ЅожЉем и ѕречисте ЅогомаЉке о Ьима, они узнесоше велику благодарност. » убрзо потом они довршише цркву и украсише Ље сваким благоЪепиЉем. ѕоред тога они купише манастиру много имаЬа; а остатак злата и сребра предадоше игуману и братиЉи. ” том манастиру и сами примише иночки постриг, при чему £ован доби име »лиЉа а √аврило Ц √ригориЉе. » живЪаху они у том манастиру богоугодно у посту и молитви, и у свима монашким подвизима и трудовима.

 ада умре преосвеЮени архиепископ новгородски јркадиЉе, блажени »лиЉа би узет из манастира и против воЪе узведен на архиепископски престо. —матраЉуЮи себе недостоЉним такво га чина, »лиЉа Ље одбиЉао, али га Ѕог учини достоЉним.  нез и све старешине, и духовне и световне, и сви граРани новгородски Љедногласно изабраше »лиЉу за архипастира, Љер он беше мио Ѕогу и Ъудима. » сви наваЪиваху на Ьега усрдним молбама да се прими архиепископског престола. Ќапослетку он и против воЪе пристаде, и би рукоположен за архиепископа Ќовгородског од стране свЉатЉеЉшег £ована, митрополита  иЉевског и целе –усиЉе. » он добро пасиЉаше стадо ’ристових оваца, живеЮи у светости и праведности.

” то време кнез —уздаЪски јндреЉ и други седамдесет и два кнеза земЪе –уске устадоше против ¬еликог Ќовгорода са намером да га разруше, а своЉу Љеднокрвну и Љедноверну браЮу да поробе и побиЉу. –ади тога они са великим мноштвом воЉске доРоше под град, опколише га и три дана непрекидно тукоше. ј граРани, видеЮи огромну силу неприЉатеЪску и изнемогаваЉуЮи од борбе, смутише се силно и клонуше духом ниоткуда не видеЮи помоЮи, Ц само од Ѕога моЪаху милости и надаху се у молитве свога светог архиЉереЉа. ј преосвеЮени »лиЉа, као добри пастир, видеЮи вукове где се приближаваЉу и траже да му разграбе стадо, стаде на стражу, неуспавЪивим оком гледаЉуЮи к Ѕогу и молитвама своЉим као бедемима заштиЮуЉуЮи град. ј кад треЮе ноЮи он по обичаЉу свом стаЉаше на молитви пред иконом √оспода ’риста и са сузама вапиЉаше ка √осподу за избавЪеЬе града, он чу глас коЉи му говораше: »ди у цркву √оспода »суса ’риста што Ље у »лиЉинскоЉ улици, узми тамо икону ѕречисте Ѕогородице, изнеси Ље на градске бедеме против неприЉатеЪа, и одмах Юеш угледати спасеЬе граду.

„увши те речи архиепископ »лиЉа се испуни неисказане радости и сву ту ноЮ проведе без сна. ј када свану он сазва све и исприча им шта му се догодило. „увши то Ъуди прославЪаху бога и Мегову ѕречисту Ѕогоматер и, као добивши неку силу, они се охрабрише. јрхиепископ посла свог протоРакона са клиром, наредивши да му донесу ту чесну икону, а сам са свештеним сабором у великоЉ цркви —вете —офиЉе Ц ѕремудрости ЅожЉе стаде вршити молепствиЉе.  ада послани стигоше цркви —ветога —паса у коЉоЉ се налазила чудотворна икона ѕресвете Ѕогородице, они ЉоЉ се поклонише као што треба; но када Ље потом хтедоше узети, они Ље не могоше ни с места помаЮи; и колико год пута покушаше, никако им се то ниЉе дало. “ада се они вратише к архиепископу и обавестише га о томе. јрхиепископ онда узе сав сабор са собом, хитно оде у —пасову цркву, паде пред икону ¬ладичице наше и моЪаше се говореЮи: ќ свемилостива √оспоРо, ƒЉево Ѕогородице, “и си узданица, нада и заштитница граду нашем; “и си тврРава, покров и прибежиште свима хришЮанима; стога се и ми грешни надамо на “ебе. ћоли се, √оспоРо, —ину “вом и Ѕогу нашем за град наш; немоЉ нас ради грехова наших предати неприЉатеЪима нашим, него услиши плач и уздахе Ъуди “воЉих; поштеди нас као што некада —ин “воЉ поштеди ЌиневЪане ради покаЉаЬа Ьихова, и покажи на нама милост своЉу, ¬ладатеЪко.

«авршивши ову молитву, светитеЪ стаде служити молепствиЉе; и када клирици запеваше кондак: ѕредстатеЪство христиан непостидноЉе“ . .. , чесна икона ѕречисте Ѕогородице изненада се покрену сама од себе. ¬идевши то необично чудо, сав народ Љедногласно ускликну: √осподе, помилуЉ! ј свЉатЉеЉши архиепископ, узевши чесну икону у руке побожно Ље целива, и крену с народом вршеЮи молепствиЉе, узнесе икону на градске бедеме и намести Ље наспрам неприЉатеЪа. ” то време неприЉатеЪи стадоше све Љаче наваЪивати на град, пуштаЉуЮи на Ьега читаве облаке од стрела. » гле, чесна икона ѕресвете Ѕогородице одврати лице своЉе од неприЉатеЪа и окрену га према граду, што беше очигледан знак великог милосрРа ¬ладатеЪке наше према Ъудима коЉи се злопаЮаху у опседнутом граду. ј архиепископ, погледавши на свету икону, угледа где из Ьених очиЉу теку сузе, и он стаде скупЪати у своЉ фелон сузе што капЪаху са иконе, и говораше: ќ, преславног чуда! како из сухог дрвета теку сузе! ќвим нам “и, ÷арице, показуЉеш сигуран знак да се са сузама молиш —ину твом и Ѕогу нашем за избавЪеЬе града. Ц » сав народ, видевши икону ѕресвете Ѕогородице где плаче, завапи к Ѕогу са сузама и вапаЉем. » изненада нападе страх на неприЉатеЪе, и покри их тама, и гнев ЅожЉи смете их, и они почеше убиЉати Љедан другог. ¬идевши такву пометеност код неприЉатеЪа, житеЪи Ќовгорода отворише градску капиЉу, и са оружЉем у рукама навалише на неприЉатеЪе, Љедне секуЮи, друге живе заробЪуЉуЮи, и тако помоЮу ѕресвете Ѕогородице победише све пукове неприЉатеЪске.

ќд тога времена светитеЪ ЅожЉи »лиЉа установи у ¬еликом Ќовгороду свечано празноваЬе предивног чуда ѕресвете Ѕогородице, и назва таЉ дан даном избавЪеЬа и даном казне: Љер молитвама ѕресвете Ѕогородице Ѕог посла избавЪеЬе граРанима а казну онима коЉи устадоше на своЉу Љеднородну и Љедноверну браЮу и сатворише меРусобни рат. » од тога времена ¬елики Ќовгород, управЪан своЉим добрим пастиром, живЪаше у потпуном миру и спокоЉству.

ЌалазеЮи се прилично година на архиепископском престолу, блажени »лиЉа у своЉоЉ ревности за прославЪаЬе светог имена ЅожЉег подиже дивне цркве; уопште он подиже седам светих цркава. ѕрва црква, коЉу он подиже Љош до свога монашеЬа, беЉаше у част Ѕлаговести ѕресвете Ѕогородице; друга, коЉу он подиже за време свога архиепископоваЬа, беше у спомен ЅогоЉавЪеЬа √осподЬа; треЮа Ц у име светог пророка »лиЉе, четврта Ц у име светог “еодора —тудита, пета Ц у име светих “риЉу ћладиЮа: јнаниЉе, јзариЉе, ћисаила, и светог пророка ƒанила, шеста Ц у име светог праведног Ћазара „етвородневног, седма Ц у име светог ЌиколаЉа „удотворца.

Ѕлажени »лиЉа беЉаше веома милостив према свима, и одликоваше се необично кротошЮу и нелицемерном ЪубавЪу; и беше он као сунце у цркви ’ристовоЉ, светлеЮи добрим делима, и прогонеЮи таму злочиЬеЬа, и разбиЉаЉуЮи главу кнеза таме, Равола, коЉи свагда неприЉатеЪуЉе и завиди спасеЬу Ъуди. ј имаРаше свети »лиЉа такву власт над нечистим дусима, да их Ље своЉом речЉу могао свезивати, о чему сведочи следеЮа дивна повест.

£едном светитеЪ по своме обичаЉу у поноЮи стаЉаше на молитви у своЉоЉ келиЉи. Ааво, желеЮи да уплаши светитеЪа, уРе у умиваоник коЉи Ље стаЉао у ЬеговоЉ спаваоници, и брчкаЉуЮи по води стаде правити шум. —хвативши да то ради Раво, светитеЪ приРе сасуду, осени га крсним знаком и запреЮеЬем своЉим свеза у умиваонику Равола тако да оваЉ дуго време ниЉе могао изаЮи оданде. ЌаЉзад, Раво, паЪен крсном силом, не могуЮи више то подносити стаде запомагати као човек: ќ, тешко мени! сав горим, и не могу више да издржим, пусти ме брзо, свече ЅожЉи! Ц ј светац га упита:  о си ти, и како си ушао овамо? Ц Ааво одговори: £а сам лукави Раво и доРох да те узнемирим, Љер сам држао да Юеш се ти као човек уплашити и престати са молитвом. Ќо ти ме закЪуча у овом суду, и Ља се страховито мучим. “ешко мени што се преварих и уРох овде. ѕусти ме, слуго ЅожЉи, па одсада неЮу никада долазити овамо.

¬елики Ќовгород ¬елики Ќовгород
††††

Ааво дуго време запомагаше тако. ЌаЉзад светитеЪ рече: ≈во, за твоЉу безочну дрскост нареРуЉем ти да ме ове ноЮи однесеш у £ерусалим и спустиш код храма где се налази гроб √осподЬи; а из £ерусалима имаш ме опет пренети овде у моЉу келиЉу у току ове исте ноЮи, па Юу те онда пустити. Ц Ааво на све могуЮе начине обеЮа да Юе испунити светитеЪеву воЪу, само да га пусти из сасуда. —ветитеЪ пусти Равола наредивши му: ѕретвори се у оседланог коЬа и стани пред моЉом келиЉом, да уседнем на тебе и остварим своЉу жеЪу. Ц Ааво изиРе као тама из сасуда, и по нареРеЬу светитеЪевом претвори се у коЬа. ј блажени »лиЉа, изишавши из келиЉе, наоружа себе крстом па уседе на Равола, и те исте ноЮи обрете се у светом граду £ерусалиму близу храма светог ¬аскрсеЬа где се налази гроб √осподЬи. “у угодник ЅожЉи запрети Раволу да се не удаЪуЉе са тог места; и стаЉаше Раво као прикован, и не могаше се никако помаЮи с места док светитеЪ ЅожЉи не обави поклоЬеЬе √робу √осподЬем и часноме дрвету светога  рста. ѕришавши храму светитеЪ преклони колена пред вратима и стаде се молити; и одЉедном се врата храма отворише сама од себе и упалише се свеЮе и кандила на √робу √осподЬем. ”зносеЮи благодарне молитве и лиЉуЮи сузе свети архиепископ се поклони √робу √осподЬем и целива га; исто тако се он поклони и животворном ƒрвету и свима светим иконама и местима у храму. »спунивши своЉу жеЪу, светитеЪ изиЮе из храма, и врата храма се опет сама затворише. » нашавши Равола као оседланог коЬа на месту где му беше наредио, светитеЪ уседе на Ьега, и обрете се исте ноЮи у ¬еликом Ќовгороду у своЉоЉ келиЉи. ќдлазеЮи од светитеЪа, Раво га моЪаше да не прича никоме како му Ље, он, свезан светитеЪевим запреЮеЬем, служио као заробЪеник. ѕри томе Раво рече светом архиепископу: јко будеш коме причао да си ме Љахао, онда Ља неЮу престати да плетем замке противу тебе све док не наведем на тебе велико искушеЬе. Ц ƒок Раво тако булажЬаше, светитеЪ се прекрсти и Раво тог тренутка ишчезе од Ьега као дим.

£едном када свети архиепископ воРаше духовни разговор са чесним Ъудима: игуманима, свештеницима и богобоЉажЪивим граРанима, и причаше им житиЉа светих, и казиваше им многе душекорисне ствари, он им исприча и о овом овом путоваЬу у £ерусалим. –азуме се, причаЉуЮи им као да се то догодило неком другом лицу, он говораше: £а знам таквога човека коЉи за Љедну ноЮ стиже из ¬еликог Ќовгорода у £ерусалим, поклони се √робу √осподЬег и животворном дрвету светога  рста, па се те исте ноЮи врати у ¬елики Ќовгород, ЉашуЮи на Раволу кога своЉим запреЮеЬем беше свезао као заробЪеника. Ц —лушаоци се веома удивише овом казиваЬу светитеЪевом, а Раво зашкргута зубима на светитеЪа, говореЮи: ѕошто си казао таЉну, Ља Юу због тога навести на тебе такво искушеЬе, да Юеш од свих граРана бити осуРен као блудник.

» од тога времена, са ЅожЉим допуштеЬем, поче Раво плести своЉе лукаве замке око светитеЪа, да би му убио углед код народа. “ако, Ъудима коЉи су долазили к светитеЪу ради благослова Раво показиваше у светитеЪевоЉ келиЉи разне привиде: час женску обуЮу, час огрлице, час друге женске хаЪине и ознаке. ¬идеЮи то, Ъуди коЉи долажаху к архиепископу саблажЬаваху се, и лоше помишЪаху о светитеЪу сматраЉуЮи да он у своЉоЉ келиЉи држи блуднице, и силно се смуЮиваху, и разговараЉуЮи о томе меРу собом говораху: ЌедостоЉно Ље да блудник заузима апостолски престо.

£едном када се народ сабра и иРаше ка келиЉи светог архиепископа, Раво се преобрази у девоЉку и потрча пред народом као да бежи из светитеЪеве келиЉе. ¬идевши то Ъуди повикаше и поЉурише за девоЉком да Ље ухвате, али Раво утече иза светитеЪеве келиЉе и постаде невидЪив. „увши народну граЉу светитеЪ изиРе из келиЉе и упита Ъуде: Ўта Ље, децо? зашто граЉите? Ц ј они стадоше викати на Ьега као на блудника, вреРаЉуЮи га и грдеЮи га, па га ухватише и почеше му се ругати. » не знаЉуЮи шта даЪе да раде са Ьим, они се договорише и рекоше: ќдведимо га на реку и посадимо на сплав, да би отпловио из нашег града низ реку. Ц » одведоше светог и целомудреног архиЉереЉа ЅожЉег до великог моста на реци ¬олхови и посадише на сплав. » зби се реч лукавог Равола коЉи Ље хвалеЮи се говорио: ЌавешЮу на тебе такво искушеЬе, да Юеш од свиЉу бити осуРен као блудник.

¬идеЮи такво срамоЮеЬе светитеЪа Раво се силно радоваше. јли, по промислу ЅожЉем, невиност праведникова победи и посрами препреденог врага: Љер када светитеЪа метнуше на сплав, сплав заплови не низ реку него уз реку, упркос томе што Ље брзина воде код великог моста била огромна; и то сплав заплови уз реку, иако га нико ниЉе вукао, и пловЪаше Љедино силом ЅожиЉом ка манастиру светог √еоргиЉа, коЉи се налазио на три потркалишта од града. ј Ъуди, видеЮи такво чудо, препадоше се; и заборавивши на своЉу злоЮу они раздираху хаЪине на себи и ридаху говореЮи: —агрешисмо и неправедно поступш смо, Љер ми овце осудисмо пастира. Ц » трчеЮи обалом они моЪаху светитеЪа да им опрости грех и врати се на своЉ престо. » говораху: ќпрости нам, оче, у незнаЬу се огрешисмо о тебе; не помени рРавост нашу, и не оставЪаЉ нас, децу своЉу. Ц “акоРе и сав клир, истрчаваЉуЮи напред и клаЬаЉуЮи се блаженоме до земЪе, моЪаху га са сузама да се врати на своЉ престо. ј свети архиепископ, као други првомученик —тефан моЪаше се Ѕогу за оне коЉи му зло учинише, говореЮи: √осподе, не прими им ово у грех (ƒ. ј. 7, 60).

ѕриставши уз обалу на пола потркалишта даЪине од споменутог манастира, светитеЪ устаде са сплава и изиРе на обалу. ј народ припадаЉуЮи му с плачем искаху опроштаЉ. » велика их радост обузе када добише опроштаЉ од светитеЪа. Ќо нарочито се радоваху што им √оспод откри невино и чисто житиЉе светитеЪево. ј незлобиви архипастир, подаривши свима опроштаЉ, исприча им како Ље, ЉашуЮи на Раволу, посетио £ерусалим и како се Раво трудио да му сс освети. —лушаЉуЮи то, сви славЪаху Ѕога.

» тако се светитеЪ врати на своЉ престо са великом чашЮу и славом. » учаше Ъуде говореЮи: „еда моЉа, пажЪиво разматраЉте свако своЉе дело, да вас Раво не би преварио. ѕазите да злоЮу не помешате са врлином, да не бисте били криви на суду ЅожиЉем.

ѕосле свега описанога светитеЪ поживе мало. ƒознавши за своЉ одлазак к Ѕогу, он скиде своЉ архиЉереЉски омофор, будуЮи веЮ веома стар, и прими схиму, при чему му би дато име £ован, коЉе Ље носио до свога монашког пострига. » престави се у миру ка √осподу. “ело Ьегово би погребено у храму —офиЉс ѕремудрости ЅожЉе, у монашкоЉ ризи. ѕосле Ьега на архипастирски престо би узведен Ьегов роРени брат √ригориЉе, коЉи такоРе мудро пасиЉаше словесно стадо. Ѕогу нашему слава, сада и увек и кроза све векове. јмин.

—ветосавЪе.орг

20 / 09 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0