Srpska

—традаЬье светог великомученика “еодора “ирона

Ќезнабожни цареви ћаксимиЉан и ћаксимин слаше пo целом царству своЉа нареРеЬа, да се сви хришЮани, коЉи окусе од идолских жртава, ослободе казне, а коЉи се успротиве, да буду изведени на суд. ” то време свети “еодор “ирон, коЉи Ље са многим своЉим исписницама ратовао на »стоку, би преведен у пук ћармаритски, коЉим Ље командовао командант ¬ринка. ѕук се оваЉ тада налазио у понтиЉском граду јмасиЉи. ” овом пуку стадоше нехришЮани приморавати светог “еодора да принесе жртву идолима. ј прави воЉник ’ристов “еодор, веран Ѕогу, испунивши се ƒуха —ветог, рече усред пука: £а сам хришЮанин, и мени Ље нареРено да не приносим жртве преЪубрчиним боговима, Љер имам »суса ’риста, истинитог Ѕoгa и цара на небесима.  омандант ¬ринка рече: ѕослушаЉ ме, “еодоре, узми све своЉе оружЉе, и као ратник приступи и принеси жртву боговима. —вети “еодор одговори: £а сам ратник цара мог ’риста, и не могу да ратуЉем за другога. Ќа то командант ¬ринка рече: » ови сви тамо хришЮани су, и ратуЉу за римске цареве. —ветитеЪ одговори: —ваки зна за кога ратуЉе. £а ратуЉем за мога √осподара и ÷ара небеског Ѕога, и за Љеднородног —ина Ьеговог. ѕрисутни капетан ѕосидониЉе упита: » сина ли има бог твоЉ, “еодоре? —вети “еодор одговори: «аиста има сина, –еч истине, коЉим све створи.  омандант га упита: ћожемо ли га познати? —вети “еодор одговори: ∆елео бих да вам Ѕог да такво разумеваЬе, да √а познате. ”пита га ѕосидониЉе: јко Мега познамо, онда можемо ми оставити цареве наше и приступити Мему? ќдговори свети “еодор: Ќишта вам сметати неЮе да оставите таму и кратковремене цареве земаЪске, па да приступите Ѕогу живом, ÷ару и √осподару вечном, и да ратуЉете за Мега као и Ља. “ада командант ¬ринка рече капетану: ќставимо “еодора неколико дана да о свему размисли, и изабере оно што Ље корисно по Ьега.

ƒобивши неколико дана за размишЪаЬе, свети “еодор се непрестано моЪаше и славЪаше √оспода. ј незнабошци дисаху ЉарошЮу на неке друге хришЮане, коЉе беху ухватили, и воРаху их у тамницу. —вети “еодор пак, идуЮи за Ьима, викаше поучаваЉуЮи их путу спасеЬа и трпЪеЬа, да се не одрекну ’риста ÷ара. ѕошто ове затворише у тамницу, свети “еодор улучи прилику те запали идолиште маЉке богова. Ќо неки га видеше и оптужише. √радоначелник  ронид се уплаши због тога, ухвати “еодора и изведе га пред намесника ѕублиЉа, говореЮи: √осподару моЉ, оваЉ проклети човек, новоизабрани регрут, на несреЮу Ље дошао у наш град, Љер спали храм маЉке богова наших, и осрамоти богове. £а га ухватих и ево доведох твоме величанству, да по божанском нареРеЬу царском господара васеЪене искуси заслужену казну за дрско дело своЉе. Ќамесник зовну команданта ¬ринку, и упита га: £еси ли ти дао овоме власт да спали храм маЉке богова наших? ќн одговори: £а сам га често саветовао. » дао сам му време да размисли, и принесе жртву боговима. ј ако Ље то учинио, он Ље доиста унизио богове, и презрео царска нареРеЬа. “и си судиЉа, чини што цареви наредише.

“ада намесник седе на судиЉску столицу. »зведоше преда Ь блаженог “еодора, и он га упита: “ребало Ље да принесеш богиЬи жртву и кад, а ти си ЉоЉ донео огаЬ, зашто? —вети “еодор одговори: Ќe поричем да сам то учинио. «апалих дрва, да би се камен опалио. £ер Ље ваша богиЬа и сила Ьена таква, да Ље огаЬ захвата и опаЪуЉе. –азЪутивши се на то, судиЉа нареди да га биЉу, говореЮи овако: ћоЉе кротке речи начинише те дрским. ЌемоЉ ми одговарати са много речи, Љер те наЉстрашниЉе муке очекуЉу, ако се не покориш царским наредбама. ќдговори му свети “еодор: Ќe боЉим се ни тебе, ни твоЉих мучеЬа, макар била и наЉЪуЮа. „ини дакле што желиш. £ер очекиваЬе будуЮих блага, коЉа су у Ѕога мог, саветуЉе ми да будем храбар због наде на та блага и због венца сплетеног ми од Ѕога. –ече му судиЉа: ѕринеси боговима жртву, “еодоре, па Юеш се ослободити мука коЉе те чекаЉу, Љер Юеш страшном и горком смрЮу умрети. ќдговори свети “еодор: ћуке коЉе ми ти задаЉеш, нису за мене муке. £ер Ље поред мене √оспод моЉ и ÷ар »сус ’ристос, коЉи ме избавЪа од твоЉих мучеЬа. Ќо ти √а не видиш, пошто су ти очи ума слепе.

Ќа ове речи судиЉа просто побесне од гнева и, рикнувши као лав, нареди да га вргну у тамницу, па врата закЪучаЉу и запечате, и тако оставе да тамо умре од глади. ¬ргнут у тамницу, блажени “еодор би храЬен ƒухом —ветим. » прве ноЮи Љави му се √оспод, и рече: Ќe боЉ се, “еодоре, Љер сам Ља с тобом. Ќe узимаЉ више земаЪске хране и пиЮа, Љер Юеш бити у другом животу, вечном и непролазном, самном на небесима. Ц –екавши то, √оспод отиде од Ьега. ј свети “еодор стаде певати и веселити се; придружи му се велико мноштво светих јнРела.  ада стражари тамнички чуше дивно певаЬе, потрчаше к вратима тамничким, видеше да су закЪучана и да су печати читави. “ада погледаше кроз прозорче, и видеше многе Ъуде у белим хаЪинама где заЉедно са светим “еодором певаЉу. ”плашени, они известише намесника ѕублиЉа. ќваЉ одмах устаде и хитно доРе тамници. » виде да су врата закЪучана и печати читави. ј кад чу где унутра певаЉу неки са светим “еодором, он нареди да наоружани воЉници опколе тамницу. ћислио Ље да се унутра са светим “еодором налазе неки хришЮани. Ќо кад уРе унутра, он никог не наРе осим слугу ’ристовог “еодора, окованог у вериге и кладе. » спопаде страх и трепет намесника и оне што беху с Ьим. » изишавши из тамнице, опет закЪучаше врата и отидоше. —удиЉа нареди да се светом “еодору сваки дан даЉе по парченце хлеба и мало воде. Ќо велики верни мученик ’ристов, Ц као што Ље написано: ѕраведник Юе од вере живети (јвак. 2, 4; –им. 1, 17), Ц никако ЌиЉе хтео примати од Ьих ни хлеба ни воде, говореЮи им: ћене храни √оспод моЉ и ÷ар »сус ’ристос.

—утрадан нареди судиЉа да светог “еодора изведу преда Ь на суд.  ада му претстаде, он му рече: ѕослушаЉ ме без мучеЬа и казне, те принеси боговима жртву. » Ља Юу одмах писати за тебе господарима васеЪене, и биЮеш велики жрец богова, и добиЮеш велика одликоваЬа, и заЉедно са нама седеЮеш на овоме престолу. ј свети “еодор, погледавши у небо и прекрстивши се рече мучитеЪу: ЌеЮу се одреЮи имена ’риста мог све док Ље душа моЉа у мени, па макар ми тело огЬем спалио, и разноврсним ме мукама мучио, мачевима секао, зверовима бацао.

ћучитеЪ, пошто се посаветова са командантом, нареди да светитеЪа обесе о дрво и да му тело стружу гвозденим гребенима. » толико стругоше мученика, да му месо попада са костиЉу. ј блажени “еодор поЉаше, говореЮи: ЅлагосиЪаЮу √оспода у свако доба, хвала Ље Ьегова свагда у устима моЉим (ѕс. 33, 1).

”диви се мучитеЪ толиком трпЪеЬу и Љунаштву блаженог “еодора, па му рече: «ар се не стидиш, о наЉбедниЉи меРу Ъудима, што се уздаш у човека, званог ’ристос, коЉи би убиЉен насилном смрЮу, и што због Ьега тако неразумно трпиш толике муке и казне? ј свети ’ристов мученик одговори: Ќека ова срамота буде мени и свима коЉи призиваЉу име √оспода мог »суса ’риста.

ј кад народ повика да се учини краЉ с “еодором, намесник упита “еодора преко бирова: ’оЮеш ли боговима принети жртву, или да те Љош више мучим? ј свети мученик “еодор, одговараЉуЮи смело рече мучитеЪу: Ѕезбожниче, и сваке гадости и обмане испуЬени, сине РавоЪи, зар се не боЉиш Ѕога коЉи ти Ље дао толику власт и моЮ? £ер Миме цареви царуЉу и владаоци држе земЪу (ѕрич. 8, 15.16). ѕримораваш ме да оставим Ѕога живог, а да се поклоним камену бездушном.
—удиЉа дуго размишЪаше, па опет упита светог “еодора: Ўта желиш, да будеш с нама или са твоЉим ’ристом? —вегатеЪ му одговори с великом радошЮу: —а ’ристом моЉим беЉах и Љесам, и биЮу. ј ти чини што ти Ље драго.

ЅидеЮи да мучеЬа ништа не могу против “еодоровог трпЪеЬа, намесник изрече овакву смртну пресуду: ЌapeРуЉем да се у огЬу спали “еодор, зато што се ниЉе покорио власти славних царева и великих богова, и што веруЉе у »суса ’риста, распетог у време ѕилата ѕонтиЉског, као што £евреЉи казуЉу.

„им судиЉа изрече овакву пресуду, одмах се приступи Ьеном извршеЬу. Cлуге ce одмах растрчаше и из оближЬих куЮа дрва довукоше на одреРено место. “ада направише ломачу, и на Ьу поставише блаженог “еодора. » када светитеЪ прекрсти своЉе чело, и цело своЉе тело, огаЬ велики потпалише около Ьега. » сиРе ƒух —вети, и расхлади мученика. » тако свети “еодор, хвалеЮи и славеЮи Ѕога, мирно предаде дух своЉ √осподу. » видесмо, пише очевидац, где се Ьегова чесна и света душа као муЬа вину у небеса.

ј побожна и врлинска жена нека ≈всевиЉа измоли тело светог славног мученика “еодора, помаза га мирисима, обави у чисту плаштаницу и положи у гроб у дому свом у граду ≈вхаиту, коЉи Ље под митрополиЉом амасиЉском. » сваке године празноваше Ьегов чесни и свети спомен.

ѕострада свети мученик ’ристов “еодор седамнаестог фебруара 306 године, у време цара ћаксимиЉана мучитеЪа, док у нама царуЉе √оспод наш »сус ’ристос, коме слава и моЮ са ќцем и —ветим ƒухом, сада и увек и кроза све векове, амин.

ќ „”ƒ” —¬≈“ќ√ ¬≈Ћ» ќћ”„≈Ќ» ј “≈ќƒќ–ј “»–ќЌј

ѕосле цара  онстанциЉа, сина  онстантина ¬еликог, зацари се £улиЉан ќтступник. ќн од ’риста преРе идолослужеЬу, и диже силно гоЬеЬе на хришЮане, не само Љавно нeгo и таЉно. £ер се злочестивац стиРаше да све хришЮане Љавно подвргава свирепим и нечовечним мукама. ј усто боЉаше се да многи идолопоклоници, видеЮи Љуначко трпЪеЬе мученика ’ристових, не стану прелазити ’ришЮанима. —тога погани и лукави £улиЉан намисли да таЉно оскврни Ъуде ’ристове. «наЉуЮи да се хришЮани прве седмице ¬еликог ѕоста нарочито очишЮуЉу и посвеЮуЉу Ѕогу, дозва градског епарха у ÷ариграду и нареди му да са пиЉаца покупи и склони све што се по обичаЉу продаЉе, и да место тога изложи на продаЉу друге намирнице, хлеб и пиЮе, коЉе Юе претходно кришом попрскати и оскврнити крвЪу од идолских жртава. “ако Юе се хришЮани, купуЉуЮи те намирнице у време светог поста, оскврнити идолским жртвама.

≈парх одмах приведе у дело безбожну наредбу безаконог цара. » изложи на свима пиЉацама намирнице, оскврнавЪене крвЪу идолских жртава. јли свевидеЮи Ѕог, коЉи хвата ћудре у лукавству Ьиховом, промишЪаЉуЮи о слугама своЉим, уништи таЉну и лукаву замку злочинчеву, Љер цариградском архиепископу ≈вдоксиЉу[7] посла свога страдалца, светог великог “еодора “ирона. » он, дошавши к архиЉереЉу на Љави а не у сну, рече му ово: »ди одмах и сазови ’ристово стадо, и нареди им строго да нико не купуЉе ништа од намирница изложених на пиЉацама, Љер су по нареРеЬу безбожног цара све оскврнавЪене крвЪу од идолских жртава.

јрхиЉереЉ би у недоумици па упита: ј шта Юе сиротиЬа радити, коЉа код куЮе нема намирница, ако не буде куповала оно што Ље изложено на пиЉацама? —ветитеЪ му одговори, да Юе Ьихове потребе подмирити даЉуЮи им коЪиво. Ќо архиЉереЉ не знаРаше и не разумеваше шта Ље то коЪиво. ¬елики “еодор му рече:  оЪиво Ље пшеница кувана с медом, Љер ми смо у ≈вхаити навикли да то тако зовемо. јрхиЉереЉ упита свога посетиоца, ко Ље он што тако промишЪа о хришЮанима. —ветитеЪ му одговори: £а сам ’ристов мученик “еодор; ќн ме сада посла к вама у помоЮ. –екавши то, он постаде невидЪив.

јрхиЉереЉ тада одмах устаде, сазва све хришЮане, и извести их о ономе што виде и чу. » начинивши коЪиво, он сачува ’ристово стадо неповреРено од замке вражЉе. ј безакони цар, видеЮи да Ље Ъегова таЉна замка откривена и да му намера ниЉе успела, веома се постиде, и нареди да се на пиЉаце опет изнесу уобичаЉене намирнице. ’ришЮани пак, у суботу прве великопосне седмице коЪивима отпразноваше спомен светог великомученика “еодора, захваЪуЉуЮи Ѕогу и прославЪаЉуЮи светог слугу Меговог. » од тада па све до сада правоверни у целоме свету коЪивима прославЪаЉу у суботу прве седмице ¬еликог ѕоста успомену на ово чудо, и штуЉу ’ристовог страдалца, да се не би заборавило тако дирЪиво промишЪаЬе ЅожЉе о хришЮанима и помоЮ светог великомученика “еодора.

02 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0