Srpska

Ѕеседа на —абор јрханРела √аврила

††††

√ле, ми Ъуди од исте смо граРе од коЉе и јнРели свети. ћи Ъуди на земЪи представЪамо ’ерувиме[1]. Ўта Ља кажем? “о Ља не кажем, то каже велики —вети «латоуст у своЉоЉ —ветоЉ ЋитургиЉи. ћи представЪамо таЉанствено, на чудесни начин, ЅожиЉе ’ерувиме. јнРели, Ъуди, ко сте? √решна браЮа безгрешне ЅраЮе своЉе Ќебеске, јнРела. ≈то ко су Ъуди! » ми овде у овоме свету живимо као у изгубЪеном раЉу. ѕали, пали јнРели, ето ко су Ъуди, (пали) јнРели.

ј гле, све се меЬа када √оспод силази у оваЉ наш земаЪски свет, када постаЉе човек. „овече, не само да си постао веЮи од јнРела, него си постао Ц Ѕог по благодати. ќн, √оспод ћилостиви, ’ристос, сишао Ље у наш земаЪски свет. ЌиЉе послан јнРео да постане човек, —ам Ље Ѕог постао човек! “олико Ље човек важан за Ѕога, толико Ѕог воли човека, толико Ѕог промишЪа о човеку! ј кад Ље ќн, Ѕог, сишао меРу нас, за Мим су се сЉатила сва Љата —вете безгрешне ЅраЮе наше, јнРела Ќебеских. —ви сишли и постали слуге наше[2].  аква част, каква радост! јнРели постали слуге наше, и моЉе и твоЉе. „овече, пази како живиш! ѕогледаЉ ко си, шта си, од какве си граРе? Ќе заборави никад да ти таЉанствено представЪаш ’ерувима.
≈то, √оспод Ље у ÷ркви —воЉоЉ измешао јнРеле са Ъудима, све нас Ље саставио у Љедно биЮе, у Љедно духовно тело. ќд јнРела и Ъуди √оспод Ље начинио Љедну ÷ркву —обом[3], —воЉим  рстом, —воЉим ¬аскрсеЬем, —воЉим ¬азнесеЬем. Ќема граница више измеРу земЪе и Ќеба, нема граница више измеРу човека и јнРела. —мрт Ље побеРена, Ъуди постали бесмртници, вечници.

≈то, ми данас славимо —ветог јрхангела и јрхистрата √аврила, чудесног ¬есника[4] ЅожЉег, првог ≈ванРелисте, наЉвеЮег ≈ванРелиста у свима световима. —ве велике и свете таЉне, све велике и Ѕлаге ¬ести, сва ≈ванРеЪа Ќеба, ето он доноси роду Ъудском. ќн ѕресветоЉ ƒЉеви ћариЉи доноси чудесну Ѕлагу ¬ест да Юе нам √оспода родити[5]. ќ, па то Ље све ≈ванРеЪе Ќеба! сва ≈ванРеЪа свих Ќебеса, па затим све остало што иде уз ту Ѕлагу ¬ест Ц ¬ечно ≈ванРеЪе[6]. ƒа, вечни ≈ванРелист доноси ¬ечно ≈ванРеЪе Ц ето ко Ље јрхистратиг √аврило кога ми данас славимо, Љедног од «аштитника наше свете скромне обитеЪи.

ƒанашЬе Ьегово —вето ≈ванРеЪе казуЉе нам сву таЉну овог земаЪског света. „ули сте га. Ўта Ље оваЉ свет? Мива ЅожиЉа! ќваЉ свет Ље Ьива ЅожиЉа[7]. ј ми Ъуди, ми смо усев небески у овоме свету, семе небеско. Ќе, ми нисмо са земЪе, ми нисмо од земЪе, ми смо с неба. „ули сте велику свету таЉну: √оспод сеЉе Ъуде као усев небески по —воЉоЉ земаЪскоЉ Ьиви. ѕазите, Ьива то Ље Ѕог,[8] а ми небеско семе. –ади чега? –ади тога што ми свим биЮем хрлимо ка небу; ми смо саздани с неба, ради неба, а привремено смо на земЪи да земЪу онебесимо, да земЪу учинимо парчетом неба, да земЪу претворимо у –аЉ. “аква Ље сетва и у нама и око нас.  ад √оспода гледаш, ти гледаш Ьиву ЅожиЉу. ѕогледаЉ у себе, ти гледаш у небеско биЮе, у небески усев. ѕази, сав си с неба! ∆иви на земЪи ради неба: „Ќаше Ље живЪеЬе на небесима“, вели —вети јпостол, где √оспод ’ристос живи[9]. «аиста, наше Ље живЪеЬе тамо где Ље √оспод ’ристос,  оЉи Ље наш небески усев посеЉао по земЪи, и дошао ради нас у оваЉ свет, узео тело на —ебе, и са телом се узнео изнад свих небеса, васкрсао, и нама осигурао ∆ивот ¬ечни и бесмртни на небесима, виши од свих јнРела и јрханРела[10]. ѕример, ѕресвета ЅогомаЉка  оЉа Ље изнад свих ’ерувима и —ерафима. ƒа, такав изгледа свет гледан из данашЬег —ветог ≈ванРеЪа, из ≈ванРеЪа —ветог јрхистратига √аврила.

“и и Ља стоЉимо збуЬени: „ќткуда кукоЪ у овоме свету?“[11] јко смо ми небески усев, откуда кукоЪ по ЅожЉоЉ Ьиви када ми посеЉасмо небеско семе? ќткуда зло у свету, откуда Раво у свету, шта Ље то? √осподе, ми мало разумемо од ове велике драме коЉа се назива живот Ъудски. ј ќн обЉавЪуЉе велику таЉну и вели: „ ада Ъуди поспаше, доРе. Раво и посеЉа кукоЪ па отиде“[12]. ƒоРе Раво и посеЉа кукоЪ. ≈то обЉашЬеЬа откуда зло у свету, откуда грех у свету. “о Ље Раво учинио: по Ьиви ЅожиЉоЉ посеЉао зло, грех, а кроз Ьих смрт; не Љедну, но хиЪаде и хиЪаде, милионе и милионе смрти; сваки човек носи не Љедну него онолико смрти колико грехова гаЉи у себи, онолико смрти колико сласти гаЉи у себи, онолико Равола колико грехова и страсти гаЉи у себи.

—трашно Ље бити човек на Ьиви ЅожЉоЉ на коЉоЉ Ље √оспод посеЉао небеско семе.  ад Ъуди поспаше, неприЉатеЪ човеков учини то, вели √оспод; неприЉатеЪ и ЅожЉи и човечЉи, Раво.  ад Ље учинио то, √осподе?  ада Ъуди поспаше. ј када су Ъуди заспали?  ад Ље Раво претворио Ьиву ЅожЉу донекле у Ьиву своЉу посеЉавши кукоЪ? » када су Ъуди заборавили на воЪу ЅожЉу, када и нема осим РавоЪе воЪе? Ц  ад су наши праоци пристали, кад су заспали, затворили очи своЉе према Ѕогу, окренули се Раволу и учинили грех, ето тада Ље Раво посеЉао по Ьиви ЅожЉоЉ кукоЪ, посеЉао зло, из чега Ље изникло безброЉ грехова и смрти. » оваЉ свет поплавЪен Ље Љатима црних мрачних демона. “ако бива с тобом и са мном када заспимо, када престанемо творити воЪу ЅожЉу; онда долази Раво и сеЉе кукоЪ по души моЉоЉ и твоЉоЉ, сеЉе сваки грех; проба, види коЉи грех наЉвише волиш, коЉу страст ти наЉвише волиш, он то онда сеЉе по твоЉоЉ души, па гаЉи; а ти ако спаваш, ако немаш молитве, подвига, вере, Ъубави, наде, смиреЬа, кротости, стрпЪеЬа, о, па ти спаваш непрекидно. —ве су очи душе твоЉе затворене, а Раво ради своЉ посао. ¬ели се у ЉедноЉ молитви: да човек коЉи запусти срце своЉе, Ьегово срце постаЉе радионица за Равола, радионица РавоЪа. “и и Ља спавамо ако не вршимо заповести √оспода,  оЉи Ље сишао у оваЉ свет, постао човек, дао нам —воЉе —вето ≈ванРеЪе, дао нам —вете јнРеле да нам помажу у Меговом —ветом ≈ванРеЪу у вршеЬу Меговим светих заповести и врлина, дао нам све то. јко ми то не држимо, ми сами себе ослепЪуЉемо, ми постаЉемо добровоЪни слепци. «ато, пази како живиш на Ьиви ЅожЉоЉ!

√ле, нама Ље √оспод дао толико за душу нашу. Ўта Ље вера? ¬ера то Ље свевидеЮе око. ƒуша коЉа види Ѕога, коЉа иде за Ѕогом. ј кад малакше у теби вера, када ти не примораваш себе на велику веру, када ти не негуЉеш своЉу веру; а вера Ље као зрно горушичино, мора се неговати као сваки усев; ако ти не негуЉеш веру своЉу, ако Ље не узрастеш у себи, гле, ти Љеднога дана заспиш; вера твоЉа полако постаЉе маловерЉе и неверЉе, и ти заспао сав, а Раво сеЉе кукоЪ. ћолитва, ето другог ока на души твоЉоЉ. ќ бесмртности око, о свевидеЮе око, то Ље молитва! » ти живеЮи у овом свету ЅожЉем као на Ьиви ЅожЉоЉ, гледаЉ молитвом ка √осподу и ка целоме свету ЅожЉем. Ќека молитва никад не задрема у теби. «адрема ли молитва, напустиш ли молитву, Љеси ли леЬ за молитву, пази, веЮ дремеж греховни захвата твоЉу душу. јко напустиш молитву, заспала твоЉа душа, ти спаваш, а Раво сеЉе ли сеЉе кукоЪ по твоЉоЉ души.  ад се пробудиш ти осетиш неки немир, страхоте у себи, неку анархиЉу, неку побуну, узбуну, неку револуциЉу. Ўта, дрема ти душа? ќткуда то? ќтуда што Ље Раво посеЉао ко зна колико семена, колико кукоЪа, гле у твоЉоЉ души, док ти спаваш не вршеЮи своЉу молитву. ѕа онда смиреЬе, па кротост, па милостиЬа, о, све су то очи душе твоЉе и моЉе. јко их не негуЉемо, души нашоЉ прети страшна опасност; наше духовне очи слабе, ми све маЬе и маЬе видимо оно што Ље ЅожЉе у овоме свету, све маЬе и маЬе чинимо оно што Ље еванРелско, ’ристово, све маЬе творимо заповести ЅожЉе. » гле, када се у нама умртви смиреЬе, кротост, благост, милостивост, трпЪеЬе и остале свете врлине еванРелске, душа нам Ље заспала, а Раво сеЉе ли сеЉе по нашоЉ души кукоЪ, зло, страст, грехе.

Ўта нам треба чинити? £асно Ље, Љасно Ље из данашЬе свете приче еванРелске, Љасно Ље из данашЬе свете Ѕлаге вести: ƒа будемо будни, да стражимо. ћи стражимо када су све врлине упаЪене у нама, када пламти вера у нама, када пламти Ъубав у нама, када су све очи душе наше отворене и ми видимо да Ље оваЉ свет Ьива ЅожЉа; да смо ми усев небески, да треба да обраРуЉемо семе, небеско семе; да живимо за вечност и да ≈ванРеЪе буде вечно коЉе нам Ље √оспод донео. “и велиш: £а Юу данас и сутра овако, а прекосутра или идуЮе године Ља Юу почети да се каЉем, да живим по ≈ванРеЪу ’ристовом, да живим за своЉу душу, да живим за сво небеско семе коЉе Ље у мени. Ц ѕази, казуЉе нам данашЬа света еванРелска прича: да се оваЉ свет завршава —трашним —удом.[13] ќваЉ наш земаЪски свет, зато што Ље усев небески, пожЬеЮе —вети јнРели у дан —трашнога —уда. ѕослаЮе √оспод жетеоце на земаЪске Ьиве да покупе све Ъуде, све душе, да свима суди √оспод по делима нашим, по томе како смо небески усев неговали на земЪи, на Ьиви ЅожЉоЉ; да ли Ље оваЉ свет био за нас Ьива ЅожЉа или Ьива РавоЪа, да ли смо ми били усев небески на земЪи или кукоЪ Раволски.

ћи постаЉемо кукоЪ када добровоЪно вршимо зло, чинимо грехе, живимо у страстима непокаЉани, ти и Ља. —ваки од нас треба да има своЉ мали —трашни суд. —ваки дан, свако вече, ти начини Љедан мали —трашни суд за себе. ѕогледаЉ данашЬи дан како си га провео: шта Ље са небеским усевом коЉи Ље у теби, шта Ље са душом твоЉом, шта Ље са савешЮу твоЉом, шта си данас урадио? ƒа ли си заиста живео на овоме свету као на Ьиви ЅожЉоЉ, и неговао небески усев што Ље у твоЉоЉ души и око тебе у свету, или си заспао био, па си заборавио на молитву и на пост и на кротост и на смиреност и на веру и на Ъубав. ≈х, тада врши над собом суд, казни себе, реци себи: не, Ља сутра, Љош сутра морам да испуним у себи молитву и пост и бдеЬе и кротост и смиреност и сваку врлину еванРелску; да воЪу своЉу одбацим и да воЪу ’ристову чиним, коЉа Ље сва у ≈ванРеЪу Меговоме; да поступам по Меговим заповестима и знам да Мегове свете заповести узрасту у души моЉоЉ небеско семе, и Ља, Ља Юу неговати у себи небеске врлине. Ќе учиним ли то сутра, кукоЪ Юе да изникне Љош више у мени, а прекосутра Љош више. јко година проРе, о, па цела Ьива душе моЉе, душе моЉе коЉа Ље Ьива ЅожЉа, сва та Ьива постаЮе Ьива кукоЪа и корова. Ўта Юеш онда радити?

 ада човек огрезне у гресима, када он остане у Ьима, када се не каЉе, када их не исповеда, онда толико навикне на грехе да му они постаЉу обични. ѕиЉаница када непрестано пиЉе, пиЉанство му постаЉе природно, постаЉе му навика. “ако сваки грех, свака страст. јко се човек не бори са Ьим, не устане против Ьега, постепено постаЉе навика, па се, према учеЬу —ветих ќтаца, претвара у природу, и онда преРе у човека. «аспао Ље заувек, ништа га на овоме свету пробудити неЮе осим —трашнога —уда ЅожЉег, страшних труба небеских када √оспод буде подигао из мртвих све мртваце, све Ъуде извео на суд да суди свима по ≈ванРеЪу —вом. ѕо ≈ванРеЪу, ни по чему другом.

≈ванРеЪе Ље √оспод донео нама Ъудима и дао нам силе небеске, кроз —вете “аЉне и свете врлине, да га испуЬуЉемо, да живимо Меговим —ветим ≈ванРеЪем Ќебеским. ќсновао Ље —вету ÷ркву —воЉу, у коЉоЉ безброЉ средстава, на првом месту —вето ѕричешЮе, да ми себе учинимо моЮнима и снажнима да можемо понети сваку врлину, да можемо творити сваку заповест ЅожЉу. ѕо томе —ветом ≈ванРеЪу √оспод Юе на дан —трашнога —уда судити. ѕраво Юе реЮи: ¬и сте имали ћоЉе —вето ≈ванРеЪе, имали сте —вету ÷ркву, имали сте ова блага небеска на земЪи. «емЪа Ље моЉа Ьива. ¬и Ъуди сте моЉ небески усев. Ўта сте од себе учинили, шта сте од себе направили? Ц „овек себе, на каЉуЮи се за грехе, учини сином Равола. “о нису моЉе речи, то Ље истина написана у ≈ванРеЪу ’ристовом, Е[14] и остаЉу у неправди, не каЉу се.

„овече, створен си да постанеш Ѕог по благодати, како уче —вети ќци, а ти постао Раво по своЉоЉ слободноЉ воЪи. Ўта Юеш реЮи √осподу у одбрану своЉу на дан —трашнога —уда када ти Ље ќн дао и оваЉ свет као своЉу небеску Ьиву, и душу ти дао као небеску Ьиву, и јнРеле ти дао за слуге, да служе твоме спасеЬу од зла, да служе твом напредоваЬу у сваком небеском добру. “ада Юе сваки од нас видети, ако Ље осуРен, да Ље по правди ЅожЉоЉ осуРен. Ќе дао Ѕог да се деси ма с коЉим од нас да заспи у гресима, да заспи на смрт, како се вели у ЉедноЉ светоЉ молитви, него да будемо будни, да будимо себе, да приморавамо себе.

“реба да се молиш Ѕогу, а неЮе ти се; примораЉ себе, шибаЉ себе, реци себе: √ле, да ти стоЉиш на ивици пакла, што се не молиш? √ле, Љош Љедан корак и ти си пао у пакао, у загрЪаЉ страшних демона. ЌеЮеш да се смириш, хоЮеш да твориш воЪу своЉу, реци: ¬оЪа моЉа, шта? ¬оЪа ’ристова треба да буде у мени. „ќче наш“ читаш стално, сваки дан говориш: „Ќека буде воЪа “воЉа, √осподе, у мени, пека буде на земЪи воЪа “воЉа као што Ље на небу“[15], а ти не извршуЉеш то, него хоЮеш воЪу своЉу. —ва воЪа ’ристова казана Ље у ≈ванРеЪу, све што √оспод хоЮе од тебе, од мене, од сваког човека ќн Ље рекао у ≈ванРеЪу. —амо од нас тражи молитву, веру, пост, кротост, смиреност, Ъубав, трпЪеЬе, истину, правду, шта Ље донео и шта нам Ље дао. “о тражи од нас, да ми то негуЉемо у себи, да живимо с тиме. £ер ќн Ље дошао у оваЉ свет, као што вели —вети £ован Ѕогослов, да живимо кроз Мега[16], да живимо кроз Ѕогочовека, да живимо у Ѕогочовеку, да творимо Мегово вечно ≈ванРеЪе.
“ако Юемо Ља и ти, и сваки човек на овоЉ Ьиви ЅожЉоЉ поживети као усев небески и донети род по сто пута[17], тако сваки хришЮанин коЉи Ље будан, коЉи стрепи. ƒуша нам ниЉе заспала у гресима и страстима. јли и кад заспи, и кад паднеш у тешке и страшне грехе, сети се: „”стани ти коЉи спаваш и васкрсни из мртвих и обасЉаЮе те ’ристос“[18]. “о Ље еванРелски крик, еванРелски вапаЉ теби и мени. ћа колико био велики грешник, чуЉ таЉ вапаЉ. ”стани ти коЉи спаваш! «ависи од твоЉе добре воЪе, од тебе самог зависи да ли Юеш устати из греха у коЉи си пао, да ли Юеш устати из страсти у коЉу си пао, да ли Юеш устати из смрти у коЉу си пао. ќд тебе зависи, од твоЉе воЪе. Ѕог те не приморава на спасеЬе, али ти даЉе сва средства, и дао ти пре свега (пробудиш) душу небочежЬиву, душу коЉа Ље усред неба; и ти ако си заспао у хиЪаду греховних смрти, удари себе ако си неосетЪив. ¬аскрсни из мртвих!

ќгрезао си у охолост, гордост, никог другог не видиш просто до себе; у своЉоЉ гордости говориш: Ља па Ља! “о Ље смрт не Љедна, хиЪаде смрти у теби. ј ти, шта ти остаЉе? ѕримораЉ себе на смиреЬе. ЋеЬ си, реци себи: ти си Рубре, ѕавле Ц ако си ѕавле; ти си Рубре, £оване! Ўта ти мислиш? —ети се: наЉвеЮи од свих јпостола вели да Ље први меРу грешницима, наЉвеЮи грешник: „√оспод ’ристос Ље дошао у оваЉ свет да спаси грешнике, од коЉих сам први Ља“, вели —вети јпостол ѕавле[19]. ј ти, ти се гордиш Е[20] имаш у себи да се гордиш? £еси ли мудар као он, Љеси ли учен као он, Љеси ли пун такве вере и Ъубави као он? ј он, зато што Ље био пун свега тога, био Ље смирениЉи од свакога и сматрао Ље и себе и све друго, према √осподу, да Ље неважно, да су то све трице[21]. „овек Ље трица, ако √оспод ’ристос ниЉе са Ьим и у Ьему.

“и чуваЉ себе да не останеш вечно у неком гробу, а свака Ље страст гроб, сваки грех гроб, ако се не ослободиш тог греха. ј ништа лакше за човека да се ослободи греха, ништа лакше. ѕокаЉаЬе, ето ти свелека, не само лека него свелека. ћа како био страшан грех, макар ти био разбоЉник на крсту поред ’риста, сети се. «а трен ока та чудесна сила, коЉу ≈ванРеЪе назива покаЉаЬе, ето, разбоЉника учинила првим житеЪем –аЉа, разбоЉника претворила у јнРела, у —ветитеЪа, у јрханРела, и ушао он први у –аЉ са √осподом ’ристом15. ј ти, ти ако мислиш: £а сам у страшним гресима тешко мени, нема ми спасеЬа! “о Ље страшан грех према √осподу ’ристу, према милосрРу Меговом. ƒа Ље ќн гледао на грехе наше никад не би дошао у оваЉ свет, у оваЉ змиЉарник земаЪски. јли, Мегова милост Ље бескраЉна, како вели —вети «латоуст. ћилост √осподЬа Ље тако огромна да су сви наши греси, сви греси целог рода Ъудског, мали према МеговоЉ милости као кап према мору. “акво Ље милосрРе √осподЬе, тако Ље милостив ќн, Ѕог јнРела и Ѕог Ъуди. “ако Ље милостив √оспод ’ристос,  оЉи Ље ради нас постао човек и примио на —ебе тело, блатЬаво и гноЉиво Ъудско тело, примио све смрти, смрти над смрти примио на —ебе, све грехе, све смрти и грехе Ъудске узео на —ебе, све ране, све болести.

Ќикада, никада, никада не допусти себи очаЉаЬе у души. Ќека вера твоЉа буде велика, велика у милост √осподЬу. “ада, тада Юеш ти бити победник над свима страстима. ѕа кад паднеш у неки грех или у неку муку велику, призови свог Ќебеског бесмртног Ѕрата, —ветог јрхистрига √аврила, или ма ког —ветог јнРела, а он, сваки од Ьих, сваки јнРео Ље безгрешан, изнад греха и смрти, и он Юе те свемоЮном руком своЉом извуЮи из свакога гроба, васкрснути из сваке смрти.
«ато их и славимо, зато ми славимо нашу безгрешну Ќебеску ЅраЮу, све јнРеле, данас —ветог јрхистрата √аврила.

Ќека нас закриЪуЉе и чува од сваког греха и од сваке страсти, а кад паднемо у коЉи грех и коЉу страст, призовимо га у помоЮ, и он Юе муЬевито доЮи и васкрснути нас из свих наших гробова, победити све наше смрти и узнети нас у Ќебеско ÷арство, да тамо заЉедно с Ьим и уз Ьега и ми славимо Ц (чудесно милостивог √оспода ’риста, сада и увек кроза све векове. јмин)[22].



Ќјѕќћ≈Ќ≈:

  1. –ечи из ’ерувимске песме на —в. ЋитургиЉи Ц ѕрим. уредн.
  2. Jeвp. 1,14; 2,5-16
  3. ћисао —в. £ована «латоустог и црквених песама, често сусретана код ќца £устина. Ц ѕрим. уредн
  4. –еч весник Ље тачан превод грчке речи јнРео. Ц ѕрим. уредн.
  5. Ћк 1,26-28
  6. Oткp. 14,6
  7. Mт. 13,24 и 38
  8. —мисао Ље: √осподар и сеЉач Ьиве то Ље Ѕог. Ц ѕрим. уредн.
  9. ‘ил. 3,20
  10. ≈ф. 1,20-22
  11. Mт. 13,27
  12. Mт. 13,25 и 39
  13. Mт. 13.40-43
  14. Ќеколико речи нечуЉно на траци. Ц ¬ероватно Ље ќтац £устин овде навео наЉпре речи £н. 8,44 или 1 £н. 3,89, где се спомиЬу „деца Равола“, а онда и речи –м. 1,18: „£ер се открива гнев ЅожЉи с неба на сваку безбожност и неправду Ъуди коЉи држе истину у неправди“. Ц ѕрим. уредн.
  15. Mт. 6,10
  16. 1 £н. 4,9
  17. Mт. 13,7
  18. ≈ф. 5,14
  19. 1 Tим. 1,15
  20. Ќеколико речи неЉасно на траци. Ц ѕрим. препис.
  21. ‘ил. 3,78
  22. ѕоследЬе речи додате по смислу, и по обичаЉу ќца £устина да тако завршава своЉе беседе. Ц ѕрим. уредн.

—ветосавЪе.орг

26 / 07 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0