Srpska

Ђ÷ариградски патриЉарх нема првенство власти меРу ѕравославним ÷рквамаї

††††

„”краЉинска аутокефалност“ коЉу у последЬе време толико упорно лобира и за коЉу се залаже ÷ариградска патриЉаршиЉа, сасвим сигурно ниЉе сама по себи циЪ ‘анара (мали квартал у »стамбулу где се налази резиденциЉа цариградских патриЉараха). Ќе само то, задатак слабЪеЬа –уске ÷ркве, наЉмногоброЉниЉе и наЉутицаЉниЉе у породици ѕомесних ÷ркава такоРе Ље секундаран у односу на главну амбициЉу „поглавара с турским државЪанством“.

 ао што тврде многи црквени стручЬаци за ÷ариградску патриЉаршиЉу Ље главни „примат“, првенство власти у целом православном свету. » украЉинско питаЬе, коЉе Ље врло делотворно, измеРу осталог, у решаваЬу русофопских задатака, само Ље Љедан од начина за оствареЬе овог глобалног циЪа. » управо патриЉарх ¬артоломеЉ веЮ преко четврт века покушава да обави оваЉ главни задатак, коЉи су поставили Љош Ьегови претходници. «адатак коЉи нема никакве везе с православним схватаЬем историЉског првенства части у равноправноЉ породици ѕомесних ÷ркава.

‘анар. –езиденциЉа цариградских патриЉараха. ‘ото: www.globallookpress.com ‘анар. –езиденциЉа цариградских патриЉараха. ‘ото: www.globallookpress.com
††††

Ќешто детаЪниЉе о томе како се у суштини Љеретичка идеЉа „примата“ црквене власти нашла у ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи, у ексклузивном интервЉуу за “елевизиЉски канал „÷арград“ говорио Ље професор и шеф катедре за црквено-практичне предмете на ћосковскоЉ духовноЉ академиЉи, доктор црквене историЉе протоЉереЉ ¬ладислав ÷ипин.

ќче ¬ладиславе, данас се из »стамбула често могу чути тврдЬе о извесном „примату ѕатриЉарха цариградског“. ќбЉасните нам да ли поглавари ове ÷ркве заиста имаЉу право власти над другим ѕомесним ѕравославним ÷рквама или Ље то историЉски само „првенство части“?

ѕрвенство власти у односу на поглаваре других ѕомесних ѕравославних ÷ркава, ÷ариграду, наравно, ниЉе припадало и не припада му. Ќе само то, у првом милениЉуму црквене историЉе управо се ÷ариградска ÷рква енергично противила претензиЉама ≈пископа римског на првенство власти над целом ¬асеЪенском ÷рквом.

ѕритом ниЉе негодовала зато што Ље себи присваЉала ово право, веЮ зато што Ље принципиЉелно полазила од тога да су све ѕомесне ÷ркве самосталне и да због првенства у диптиху (списку у коЉем се одражава историЉски „поредак части“ ѕомесних ÷ркава и Ьихових поглавара Ц ред.) епископ –има не треба да има било каква административна овлашЮеЬа. “о Ље био чврст став ÷ариградске патриЉаршиЉе у току првог милениЉума после ’ристовог –оРеЬа док ниЉе дошло до раскола «ападне и »сточне ÷ркве.

ƒа ли се с поделом хришЮанског »стока и «апада 1054. године догодила нека принципиЉелна промена?

Ќаравно, 1054. године се оваЉ принципиЉелни став ниЉе променио. ƒруга Ље ствар што Ље ÷ариград због отпадаЬа –има од ѕравославне ÷ркве постао прва катедра. јли су се све ове претензиЉе на искЪучивост и на власт поЉавиле много касниЉе. ƒа, ÷ариградски патриЉарх као поглавар ÷ркве –омеЉског царства (¬изантиЉског царства) Ље имао значаЉну и стварну власт. ћеРутим, то ни у коЉоЉ мери ниЉе имало никакве канонске последице.

–азуме се, патриЉарси александриЉски, антиохиЉски и Љерусалимски су имали много маЬе власти у своЉим областима (у погледу броЉа епархиЉа, парохиЉа, пастве и тако даЪе), али су без обзира на то признавани као потпуно равноправни. ј првенство ÷ариградског патриЉарха Ље постоЉало само у диптиху, у смислу да се на богослужеЬима први помиЬао.

ƒоктор православне историЉе протоЉереЉ ¬ладислав ÷ипин. ‘ото: pravoslavie.ru ƒоктор православне историЉе протоЉереЉ ¬ладислав ÷ипин. ‘ото: pravoslavie.ru
††††

 ад се поЉавила ова идеЉа „православног ¬атикана“?

“ек у ’’ веку. “о Ље била директна последица, као прво, наше револуциЉе 1917. године и започетих антицрквених прогона. £асно Ље да Ље –уска ÷рква од тада била много слабиЉа, и зато Ље ÷ариград одмах изнео своЉу чудну доктрину. ѕостепено, корак по корак, због разних поЉединачних тема, у вези с аутокефалношЮу (право даваЬа независности овоЉ или оноЉ ÷ркви Ц ред.) и диЉаспором (право управЪаЬа епархиЉама и парохиЉама ван канонских граница ѕомесних ÷ркава Ц ред.) цариградски патриЉарси су почели да формулишу претензиЉе на „васеЪенску ЉурисдикциЉу“.

Ќаравно, то Ље било повезано и с догаРаЉима коЉи су се дешавали после ѕрвог светског рата у самом ÷ариграду, »стамбулу: распад ќтоманског царства, √рчко-турски рат... Ќапокон, то Ље повезано и с тим што Ље ÷ариград изгубио некадашЬу подршку од стране –уског царства коЉе Ље доживело крах, а чиЉе место Ље одмах заузела енглеска и америчка власт.

ќва друга, као што Ље познато, и данас веома снажно утиче на ÷ариградску патриЉаршиЉу?

ƒа, то се не меЬа. ” самоЉ “урскоЉ ÷ариградска патриЉаршиЉа има врло слабе позициЉе без обзира на то што су у –епублици “урскоЉ све религиЉе правно гледано равноправне. ѕравославна ÷рква тамо чини само незнатну маЬину, и зато Ље тежиште пренето на диЉаспору, на заЉеднице у јмерици и у другим деловима света, али Ље наЉутицаЉниЉа, разуме се, у —јƒ.

‘ото: www.globallookpress.com ‘ото: www.globallookpress.com
††††

— „првенством власти“ Ље све Љасно, то Ље апсолутно неправославна идеЉа. јли Ље друго питаЬе „првенства части“ Ц да ли оно има само историЉско значеЬе? » шта се десило с падом  онстантинопоЪа 1453. године? ƒа ли су прогаЬани патриЉарси под отоманским Љармом сачували првенство у диптиху само због саосеЮаЬа као и поштоваЬа према славноЉ прошлости Ьихових претходника?

ƒиптиси се не разматраЉу уколико нема потребе да се у Ьих укЪучи нека нова аутокефална ÷рква. “о што Ље  онстантинопоЪ пао 1453. године ниЉе представЪало основу за поновно разматраЬе диптиха. »ако Ље то, наравно, имало великих црквених последица коЉе су се дотакле –уске ÷ркве. ќна Ље због пада  онстантинопоЪа добила чвршЮе основе за аутокефалност (–уска ÷рква се Љош 1441. године одвоЉила од ÷ариградске патриЉаршиЉе због тога што Ље потоЬа ступила у униЉу с католицима Ц нап. „÷арграда“). ћеРутим, поновиЮу, ради се само о аутокефалности. ј сам диптих Ље остао исти као што Ље био.

“ако Ље, на пример, јлександриЉска ÷рква Ц ÷рква с малим броЉем пастве и само неколико стотина клирика, али у диптиху, као и у стара времена, заузима друго место. ј некад Ље заузимала друго место после –има, пре уздизаЬа ÷ариграда. ћеРутим, почевши од II ¬асеЪенског сабора, на друго место после –има уписана Ље престоничка цариградска катедра. » тако Ље то остало историЉски.

јли како Юе друге ѕравославне ÷ркве, а пре свега –уска као наЉвеЮа и наЉутицаЉниЉа на свету, поступати у условима кад ÷ариградска патриЉаршиЉа, и патриЉарх ¬артоломеЉ лично инсистираЉу на томе да управо он има право да „везуЉе и разрешава“ у целом православном свету?

‘ото: www.globallookpress.com ‘ото: www.globallookpress.com
††††

»гнорисаЮе ове претензиЉе све док остаЉу на речима, оставЪаЉуЮи их као тему за богословске, канонске дискусиЉе. ”колико затим уследи деловаЬе, а почевши од ’’ века цариградски патриЉарси су много пута учинили неканонске радЬе (то се посебно често дешавало 1920-30-их година) треба да се супротстави.

» овде се не ради само о томе да су подржали совЉетске расколнике-обновЪенце у ЬиховоЉ борби против законитог ѕатриЉарха московског “ихона (коЉи Ље данас прославЪен у збору светаца Ц прим. „÷арграда“). ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље самовоЪно запосела епархиЉе аутономних ÷ркава коЉе чине део –уске ÷ркве Ц ‘инске, ≈стонске, Ћетонске и ѕоЪске. » данашЬа политика у погледу ”краЉинске ѕравославне ÷ркве веома личи на тадашЬе догаРаЉе.

јли да ли постоЉи нека инстанца, неки општецрквени суд коЉи би могао да опомене ѕатриЉарха цариградског?

ќвакав орган коЉи би био признат као наЉвиша судска власт у целоЉ ¬асеЪенскоЉ ÷ркви данас постоЉи само теоретски, то Ље ¬асеЪенски —абор. » зато овде не видимо перспективу за суРеЬе на коЉем би постоЉали тужени и тужиоци. ћеРутим, у сваком случаЉу треба да одбацимо незаконите претензиЉе ÷ариградске патриЉаршиЉе и уколико се оне претворе у практичне кораке, то Юе засигурно изазвати раскид у канонском општеЬу.

ѕротоЉереЉ ¬ладислав ÷ипин
—а руског ћарина “одиЮ

“елевизиЉски канал Д÷арградУ

15 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0