Srpska

—традаЬе светих мученика ћихаила, кнеза „ерЬиговског и “еодора боЪарина Ьеговог

††††

” години 1238. хан “атарски цар Ѕати удари са огромном воЉском на –уску земЪу, победи руске кнезове и завлада –уском земЪом. ћного градова би тада разорено, и земЪа –уска мачем и огЬем опустошена. ” то време живЪаше благочестиви ћихаил, кнез „ерЬиговски. ќн се измлада одликовао врлинским животом; заволевши ’риста, он ћу служаше свим срцем; из Ьега зрачаше незлобивост душе; он беше кротак, смирен, пун Ъубави према свима, и веома милостив према сиромасима; свагда угаРаЉуЮи Ѕогу молитвом и постом, и сваковрсним добрим делима украшаваЉуЮи своЉу душу, он Ље начини прекрасним обиталиштем Ѕога, “ворца свога ќваЉ благочестиви кнез имаРаше свог омиЪеног боЪарина “еодора, коЉи му по свима врлинама беше сличан. «аЉедно с Ьим кнез ћихаил и пострада од нечестивог Ѕатиа, положивши душу своЉу за ’риста.

–уски кнезови су плаЮали данак цару Ѕатиу, и одлазили му на поклоЬеЬе. ” цара Ѕатиа беЉаше овакав обичаЉ: кад Ље коЉи од руских кнезова долазио да му се поклони, жреци и врачи татарски су проводили кнеза кроз огаЬ, и од дарова коЉе би доносио цару бацили су у огаЬ као жртву идолима; проводеЮи кроз огаЬ, они су дотичног приморавали да се поклони сунцу и идолима па га после тога пуштали код цара. ћноги од руских кнезова, из страха пред царем и да би остали на кнежевскоЉ власти, испуЬаваху све то: прохоРаху кроз огаЬ и поклаЬаху се идолима, и зато добиЉаху од цара оно што тражаху.

„увши да су се многи руски кнезови, прелашЮени славом овога света, поклонили идолима, благочестиви кнез ћихаил силно туговаше због тога, и запаливши се ревношЮу за √оспода Ѕо га свог, он реши да отиде к неправедном и злом цару и да неустрашиво исповеди пред Ьим ’риста и пролиЉе крв своЉу за √оспода. ќву своЉу одлуку кнез ћихаил каза свом верном саветнику, “еодору боЪарину. ј он, благоразуман и тврд у вери, похвали овакву одлуку свога господара, и обеЮа да га неЮе напустити до саме смрти и да Юе заЉедно с Ьим положити душу своЉу за ’риста.

 нез ћихаил и “еодор боЪарин спремише се за пут, и опростивши се са своЉима кренуше на пут са молитвом Ѕогу и жудеЮи за венцем мученичким.  ада стигоше до места у коме боравЪаше безбожни цар Ѕати, о томе одмах би обавештен цар. ќн дозва своЉе враче и жреце, и нареди им да черЬиговског кнеза по обичаЉу проведу кроз огаЬ и примораЉу да се поклони идолима, па да га после тога изведу пред Ьега. ƒошавши кнезу. врачи и жреци му рекоше: „«ове те велики цар“, и поведоше га. «а Ьим, као за своЉим господаром, поРе и боЪарин Ьегов “еодор. ”брзо они стигоше до места где беше размештен огаЬ, а по средини беше пут, коЉим су веЮ многи пролазили; тим путем жреци хтедоше да проведу и кнеза ћихаила. “ада кнез рече: Ќе доликуЉе хришЮанима да пролазе кроз таЉ огаЬ, коЉи незнабошци сматраЉу за бога, а Ља сам хришЮанин; стога неЮу поЮи кроз огаЬ, нити Юу се поклонити твари, Љер се Ља поклаЬам “ворцу, ќцу и —ину и —ветоме ƒуху, £едноме Ѕогу у “роЉици, —аздатеЪу неба и земЪе.

„увши ове кнежеве речи, врачи и жреци се напунише стида и гЬева, па га оставише и одЉурише да известе цара. ÷ар онда посла кнезу ћихаилу Љедног од своЉих првих доглавника, по имену ≈лдега, са оваквом поруком: ¬елики цар овако говори теби: зашто се не покораваш моЉоЉ наредби и не поклаЬаш боговима моЉим? ≈во пред тобом Ље сада живот и смрт: бираЉ Љедно или друго. јко извршиш моЉе нареРеЬе, те проРеш кроз огаЬ и поклониш се боговима моЉим, ти Юеш не само остати жив, него Юеш и велику милост добити од мене и биЮеш потпуни господар у своЉоЉ кнежевини.

—аслушавши од ≈лдеге цареву поруку, свети кнез ћихаил се ни наЉмаЬе не уплаши, веЮ неустрашиво одговори: –еци цару: овако говори теби кнез ћихаил, слуга ’ристов: теби Ље, царе, уручено од Ѕога царство и слава овога света, и десница ¬ишЬега нас Ље због грехова наших покорила твоЉоЉ власти; зато смо ми дужни клаЬати се теби као цару и указивати поштоваЬе коЉе доликуЉе твоме царском достоЉанству; али, да се ’риста одречемо и твоЉим боговима поклонимо, Ц то неЮе бити! Љер они нису богови, веЮ творевина. ј наша пророчка ѕисма овако говоре: богови, коЉи нису створили небо и земЪу, нека пропадну! (£ерем. 10, 11). Ўта може бити безумниЉе, него оставити “ворца па се клаЬати творевини? Ц Ќа то му ≈лдега рече: јко ти, ћихаило, останеш упоран и не испуниш цареву воЪу, одмах Юеш бити погубЪен. Ц —ветитеЪ одговори: £а се не боЉим те смрти, помоЮу коЉе Юу се удостоЉити вечнога боравка с Ѕогом. » нашто много говорити? ’ришЮанин сам, исповедам “ворца неба и земЪе, тврдо у Мега веруЉем, и с радошЮу Юу умрети за Мега.

††††

”видевши да ни ласкама ни претЬама не може приволети кнеза ћихаила на извршеЬе цареве воЪе, ≈лдега отиде к цару и исприча му све што чу од ћихаила. —аслушавши ≈лдегу цар побесне од Ъутине и нареди присутнима да одмах убиЉу кнеза ћихаила. —луге мучитеЪеве полетеше као пси у лов или као вуци на овцу. ” то време свети мученик ’ристов беше заЉедно са “еодором; не плашеЮи се смрти они певаху псалме и моЪаху се Ѕогу усрдно. ј када угледаше убице коЉи трчаху на Ьих, они стадоше певати: ћученици “воЉи, √осподе, многе муке претрпеше, и ЪубавЪу “воЉом душе сЉединише свети. Ц  ада убице стигоше до места где стаЉаше кнез ћихаил, они га као звери зграбише за руке и за ноге, простреше га по земЪи, и немилосрдно га бише дуго по целом телу, тако да се земЪа зали крвЪу. ј ћихаил трпеЮи то, ништа не говораше сем ово: „хришЮанин сам!“

ћеРу слугама царевим беше неки ƒоман, коЉи Ље раниЉе био хришЮанин па се одрекао ’риста и примио нечестиву веру тагарску. ќваЉ одступник, видеЮи како свети кнез Љуначки трпи муке, разЉари се, истрже нож своЉ, дохвати кнеза за главу, одсече Ље и баци, а глава и даЪе исповеднички говораше: „хришЮанин сам!“

ѕосле тога нечестиви мучитеЪи приРоше благочестивом “еодору и говораху му: »спуни царево нареРеЬе и поклони се боговима нашим, па Юеш не само остати жив, него Юеш и велике почасти доживети од цара и наследиЮеш кнежевство свога господара. Ц Ќо свети “еодор одговори:  нежевство мога господара Ља неЮу, нити ми требаЉу почасти од вашег цара; желим само да идем ка ’ристу Ѕогу истим путем коЉим оде господар моЉ, свети мученик кнез ћихаил, Љер и Ља, као он, веруЉем у £единога ’риста, “ворца неба и земЪе, и хоЮу да пострадам и умрем за Мега.

¬идеЮи “еодорову несавитЪивост, убице га шчепаше и мучише немилосрдно, као и светог ћихаила. Ќапослетку му одсекоше чесну главу, рекавши:  о ниЉе хтео да се поклони пресветлом сунцу, таЉ Ље недостоЉан и да гледа на сунце.

“ако, пострадавши чесно 20. септембра 1246. године, свети мученици ћихаил и “еодор предадоше душе своЉе у руке √осподу. —вета тела Ьихова бише бачена псима да их поЉеду, али она много дана лежаху читава и никим недирнута. Ѕлагодат ’ристова чуваше их неповреРена. ѕоред тога над телима мученика поЉавЪиваше се огЬени стуб коЉи Ље силно блистао, и сваке ноЮи виРаху се свеЮе где горе. ¬идеЮи све то, хришЮани коЉи се у то време десише тамо, узеше таЉно чесна тела светих мученика и с чешЮу их погребоше.

”скоро затим зли цар зло сконча у рату са ћаРарима и доби удео у паклу, а свети мученици наследише ÷арство небеско и вечно славе ќца и —ина и —ветога ƒуха. јмин.

—ветосавЪе.орг

03 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0