Srpska

Ѕлажени ѕрокопиЉе ”стjушки

Ѕлажени ѕрокопиЉе беше пореклом ¬арЉаг а занимаЬем трговац, богат. ƒошавши са много робе у Ќовгород, он виде сву красоту ѕравославЪа, и упознавши православну веру веома Ље заволе. ∆елеЮи да Ље потпуно изучи и усвоЉи, он стаде тражити таквог богонадахнутог мужа коЉи би га научио и просветио. » чувши за преподобног оца ¬арлама, коЉи недалеко на ’утини беше подигао манастир, да Ље човек искусан и пун духовне мудрости, он оде к Ьему. ѕошто се од преподобног ¬арлама он довоЪно научи правоверЉу хришЮанском, он прими свето крштеЬе. «атим раздавши сиромасима све своЉе имаЬе, од кога Љедан део поклони манастиру преподобног ¬арлама, он добровоЪно начини себе сиромахом ради Ъубави ’ристове. ќн презре не само свет са пожудама Ьеговим него и себе сама, Љер се предаде Љуродивом животу, и правЪаше се луд и суманут пред Ъудима, а уствари сав му разум беше погружен у Ѕогу.

††††

Ќеки од Ьегових познавалаца, видеЮи такво живЪеЬе Ьегово, стадоше га величати говореЮи: ќваЉ човек Ље велик прел Ѕогом, Љер са великим имаЬем доРе из туРине овамо, из зловерЉа преРе у правоверЉе, и све своЉе имаЬе раздаде невоЪнима, а сам заволевши сиромаштво прави се луд ’риста ради.

„увши много пута овакве речи, блажени ѕрокопиЉе се веома снужди, и не подносеЮи похвале од Ъуди, он крену ка источним краЉевима, свуда ЉуродствуЉуЮи, махнитуЉуЮи силно вреРан и злоставЪан од неразумних, и тако стиже у град ”стЉуг. “у и остаде да живи. ƒаЬу Ље ходао по граду правеЮи се сулуд, исмеван и биЉен од многих, нарочито од неразумне деце; а ноЮу Ље одлазио к црквама, и са сузама се молио √осподу за град и Ъуде, и за своЉе злоставЪаче, говореЮи: „√осподе, не упиши им то у грех!“ ј када Ље осеЮао потребу да се одмори од труда, он се изваЪивао на Рубришта и сметлишта. ” ЉедноЉ ветоЉ подераноЉ одеЮи полунаг, он Ље зими страдао од мраза и снега, а лети Ље патио од врелине и сунчане жеге. ’рану Ље примао врло малу од богобоЉажЪивих Ъуди, и то не сваки дан; од богаташа пак и неправедника никада ниЉе хтео ништа примити, често Ље много дана бивао без хране. ѕроводеЮи такав живот, он постаде добровоЪни мученик: морио Ље себе глаРу и жеРу, наготовао и скитао, примао увреде, ране и ругаЬа; и пролазио градским улицама оскудан, тужан, злоставЪан, он Ц кога не беше достоЉан сав свет (ср. £евр. 11, 37-38). ѕртена одеЮа коЉу ношаше беше спуштена с Љедног рамена, те му леРа обнажена беху готова на ударце, да се и на Ьему испуни ѕисмо: ЋеРа своЉа подметах на ударце, и образе своЉе на шамараЬе; лица свога не заклоних од руга и од запЪуваЬа (»с. 50, 8).

–ади таквог живота Ьеговог, у Ьега се усели благодат ЅожиЉа, и даде му се дар прозорЪивости да провиди и предсказуЉе будуЮе догаРаЉе, као што Юе се видети из даЪег излагаЬа. «атим он стаде живети при саборноЉ цркви ѕресвете Ѕогородице у паперти, свагда се молеЮи са сузама и са многим коленопреклоЬеЬима, просеЮи оно што Ље корисно по град. » молитва Ьегова беше примана пред Ѕогом, и могаше много, Љер беше у стаЬу да праведни гнев ЅожЉи одврати од Ъуди, о чему ево доказа.

£едном Ѕог хтеде за премноге грехе Ъудске сатрти град ”стЉуг муЬама и страшном тучом, као што Ље некада сатро јмореЉе коЉи су воЉевали противу »суса Ќавина, бацивши на Ьих камеЬе велико с неба (»с. Ќав. 10, 11). £ер и у хришЮанству сви грешници коЉи се не каЉу и ваЪаЉу се у прЪавим безакоЬима своЉим као у блату Ц противници су »сусу ’ристу, —ину ЅожЉем и подстичу √а на гнев и на одмазду. “ако, ѕраведни ќдмаздитеЪ припремаше казну и уништеЬе граду ”стЉугу коЉи разгневи √оспода своЉим безакоЬима. “о свети ѕрокопиЉе пророчки предузнаде, и учини граду ”стЉугу оно што некада учини ЌиневиЉи пророк £она, проповедник покаЉаЬа. £едне недеЪе у цркви стаде свети ѕрокопиЉе световати Ъуде на покаЉаЬе, говореЮи: ѕокаЉте се, браЮо, за грехе своЉе и умилостивите Ѕога постом и молитвама. јко ли се не покаЉете, сви Юете ускоро изгинути од огЬеног града, Љер гнев ЅожЉи наилази. Ц ј Ъуди не обратише пажЬу на Ьегове речи, и говораху меРу собом: ќваЉ Ље човек сулуд и никада ништа паметно не говори.

ѕо завршетку божанствене литургиЉе беЉаше свети ѕрокопиЉе у паперти, плачуЮи и ридаЉуЮи неутешно. » тако провоРаше он и дане и ноЮи неутешно плачуЮи и ридаЉуЮи. Куди коЉи долажаху к цркви, видеЮи га како непрестано плаче, питаху га: «ашто, сулуди, плачеш, и каква то туга мори твоЉе срце? Ц » одговараше им блажени: —тражите и молите се, браЮо, да не паднете у напаст. Ц ќни пак не придаваху никакву важност Ьеговим речима.

“реЮега дана блажени ѕрокопиЉе изаРе из паперте и хоРаше по целоме граду, са многим сузама и силним Љауком обЉавЪуЉуЮи свима Ъудима да се приближава казна од Ѕога, и говораше: ќ, Ъуди! покаЉте се! плачите због грехова своЉих и молите се, да √оспод Ѕог одврати праведни гнев —воЉ и да не уништи оваЉ град због умножених безакоЬа, као некада —одом и √омор. Ц ј Ъуди, окамеЬена срца, не слушаху Ьегову проповед, него му се Љош ругаху као сумахнутоме. » беЉаше свети ѕрокопиЉе Љедини усрдни молитвеник к Ѕогу за све, показуЉуЮи собом пример покаЉаЬа и умилостивЪуЉуЮи Ѕога своЉим даноноЮним непрекидним сузним молитвама.

” другу недеЪу у подне наиРе на град таман облак, и усред дана смрче се као ноЮ. ј Ъуди, видеЮи ову необичну таму усред дана, чуРаху се томе и питаху се меРу собом: Ўта Юе ово бити? Ц «атим са све четири стране наиРоше огромни облаци: настаде ужасно севаЬе муЬа и страховита грмЪавина, тако да Љедан другога не могаху чути шта говоре; од страшног трескаЬа громова земЪа се проламаше и колебаше. “ада Ъуди осетише да Ље то погибиЉа Ьихова коЉа Ље гневом ЅожЉим наишла на град, и у страшном часу том опоменуше се проповеди блаженог ѕрокопиЉа и Ьеговог пророчанства, па потрчаше сви у свете цркве, нарочито у саборну цркву ѕресвете Ѕогородице, и моЪаху се са сузама. ƒотрча у цркву и свети ѕрокопиЉе, и павши пред икону ѕречисте ћаЉке ЅожиЉе моЪаше Ље лиЉуЮи силне сузе да буде усрдна заступница пред —ином своЉим и Ѕогом за Ъуде коЉи сагрешише и гнев ЅожЉи на се навукоше. ј молеЮи се он, као древни пророк ћоЉсиЉе, вапиЉаше к Ѕогу: ќпрости, √осподе, Ъудима овим грехе Ьихове; ако неЮеш, избриши ме из кЬиге —воЉе у коЉу си ме уписао (2 ћоЉс. 32, 32).

ѕошто се свети ѕрокопиЉе и сав народ дуго са ридаЬем молише усрдно к Ѕогу и к ѕречистоЉ Ѕогородици, показа се предивно чудо од иконе ѕресвете ћаЉке ЅожиЉе: миро изиРе из Ье, и тециЉаше као из извора, и напунише тим миром црквене сасуде. » у то време промени се ваздух и страшни облаци са муЬама и громовима удаЪише се од града за двадесет потркалишта над пуста места, и тамо одаждише врело камеЬе те сажегоше и уништише многе шуме, а од Ъуди и стоке никога не убише, заступништвом ѕресвете Ѕогородице и молитвама светог ѕрокопиЉа. ќд мира пак што истече од иконе ѕресвете Ѕогородице, Ъуди се помазиваху благослова ради, и болесници се исцеЪиваху и здравЪе добиЉаху. » би велика радост граду што се избави од очигледне пропасти и што доби на дар целебно миро од благодати ѕресвете Ѕогородице.

—вети угодник ЅожЉи ѕрокопиЉе и надаЪе се по обичаЉу свом правЪаше сулуд, мудро скриваЉуЮи врлину своЉу пред Ъудима. ј какво беше Ьегово трпЪеЬе у злопаЮеЬима, и каква милост ЅожиЉа беше са Ьим, Љасно се види из следеЮег. £едне године зима беше изузетно Ъута, мраз неподношЪив, ветар ужасан. ј паде тада и снег превелики, те многе куЮе затрпа, и многи Ъуди и стока не само на путевима него и у граду и по селима премрзоше, и птице падаху мртве на земЪу, и ништи беху у великоЉ оскудици и муци, и многи од Ьих измрзоше. “а страховита цича зима продужи се много дана. ” то време и свети ѕрокопиЉе онако наг силно настрада од велике зиме. £едне ноЮи он изиРе из црквене паперте и оде прекопута цркве к малим куЮицама у коЉима живЪаху ништи, желеЮи да се бар мало загреЉе код Ьих. Ќишти, осетивши да он долази, Љедни чврсто затвараху врата пред Ьим, а други изиРоше на Ьега штаповима, и биЉаху га, и одгоЬаху од себе, вичуЮи: „ќдлази одавде, лудо, одлази!“ » он, отишавши од Ьих, уРе у неку празну просториЉу, наРе у Љедном углу псе где леже, и леже поред Ьих да се мало загреЉе. Ќо пси, уставши, побегоше од Ьега. ј слуга ЅожЉи, видеЮи да га се гаде не само Ъуди него и пси, говораше у себи: Ќека Ље благословено име √осподЬе од сада и довека. Ц » врати се опет у црквени притвор, и седе сагнувши се; и тресуЮи се целим телом он мишЪаше да Юе издахнути, и моЪаше се да му Ѕог душу прими. ќнда изненада осети у себи топлоту и отворивши очи, угледа пред собом ангела ЅожЉег, коЉи му се Љавио онако као некада у ÷ариграду светом јндреЉу £уродивом када се оваЉ злопатио од Ъуте зиме. јнгео имаРаше у руци раЉску грану, расцветану разним цветовима; додирнувши Ьоме лице блаженог ѕрокопиЉа, оживи га, и загреЉа му тело миомиром оних цветова, као некада јндреЉево.

» тако свети ѕрокопиЉе у злопаЮеЬу свом, надгледан и закриЪен милошЮу ЅожЉом, проведе ту Ъуту зиму неповреРен. ј све то што се догодило с Ьим, он касниЉе исприча Љедном блиском приЉатеЪу свом, клирику црквеном, по имену —имеону, пуном богоугодних врлина, потоЬем родитеЪу светог —тефана ѕермског. Ќо пошто споменусмо оца светога —тефана, не треба да преЮутимо ни пророчанство светог ѕрокопиЉа о ЬеговоЉ матери, коЉе по доласку светога у град ”стЉуг би на следеЮи начин: ” време вечерЬег богослужеЬа у саборноЉ цркви тамо доРе са своЉим родитеЪима трогодишЬа девоЉчица ћариЉа; угледавши Ље, блажени ѕрокопиЉе ЉоЉ се поклони до земЪе, затим громко рече да сви чуЉу: „≈во долази мати великог —тефана епископа, учитеЪа ѕермског.“ „увши то, многи паметни чуРаху се у себи, говореЮи: ћоже ли у ѕермиЉи бити епископа? Ц £ер у то време ѕермски краЉ Љош не беше просвеЮен светом вером, и не беше тамо ниЉедног хришЮанина веЮ све сам идолопоклоник, све до дана светога —тефана, сина ове девоЉчице ћариЉе коЉа кад одрасте би удата за гореспоменутог —имеона. “ако се испуни пророчанство светог ѕрокопиЉа.

ќваЉ праведник често одлажаше на обалу реке —ухоне, близу коЉе се налажаше град ”стЉуг, и тамо сеРаше на камену. » посматраЉуЮи оне што пловЪаху у чамцима, самилосно се моЪаше Ѕогу за Ьих, да им да тиху пловидбу. “о место на речноЉ обали и камен веома му беху мили, и много пута Ље молио Ъуде коЉи би се тамо задесили, да му после смрти погребу тело на том месту и камен положе на гробу.

ѕоживевши много година и провидевши своЉу смрт, блажени ѕрокопиЉе оде ноЮу к обитеЪи светог јрхистратига ћихаила и недалеко од Ье престави се ка √осподу, а да нико о томе ниЉе знао. ѕрестави се свети ѕрокопиЉе 1303 године осмога Љула, на дан истоименог угодника ЅожЉег светог великомученика ѕрокопиЉа. “е ноЮи паде велики снег, око два педа, и покри сву земЪу и сву летину, и би студ и мраз и олуЉа, али ништа не нашкоди плодовима земним, Љер сунчана топлота убрзо истопи снег и ваздух постаде врло благ.

“е ноЮи на ЉутарЬем богослужеЬу у саборноЉ цркви ЉереЉи и клирици, не видевши ѕрокопиЉа у цркви, чуРаху се, Љер блажени никада не пропушташе ниЉедно богослужеЬе дневно и ноЮно. ќни га онда потражише око цркве, али га не наРоше. » пошто блаженога не беше ни на литургиЉи, они га стадоше тражити свуда; тражише га три дана и не наРоше. “ек у четврти дан, недалеко од манастира светог јрхангела ћихаила они наРоше на краЉу моста мртво тело Ьегово покривено снегом, са лицем к небу окренутим, рукама на грудима прекрштеним и очима затвореним. ќни га онда узеше и чесно на главама своЉим однеше у саборну цркву, при коЉоЉ он у паперти проживе многе године. » пошто га прописно опоЉаше, они га погребоше на Ьеговом омиЪеном месту краЉ реке —ухоне и камен му на гробу положише, као што Ље за живота изражавао жеЪу. ѕотом многа чудеса стадоше се догаРати на гробу блаженога ѕрокопиЉа, и над чесним моштима Ьеговим би подигнута црква. » због многих исцеЪеЬа од наЉразноврсниЉих болести би установЪено да се празнуЉе дан Ьеговог преставЪеЬа. » нешто мало од чудесног житиЉа Ьеговог и необичних подвига Ьегових овде се записа, у честан спомен угодника ЅожЉег ѕрокопиЉа, на корист читалаца и слушалаца, а у славу ’риста Ѕога нашег, са ќцем и —ветим ƒухом славЪеног сада и увек и кроза све векове. јмин.

21 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0